Da li se još neko javlja po amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučiti o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Zahvaljujem se na raspravi i zahvaljujem se predstavnicima MUP-a na pomoći.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POLjOPRIVREDNOM ZEMLjIŠTU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Mika Vlaović, Arsen Kurjački, Vitomir Plužarević, Milorad Krstin, Ivan Radić, Radiša Ilić, Prvoslav Savić, Stojan Cvetković, Zoran Mašić, Lazar Čavić, Veroljub Arsić, Zoran Antić, Stevica Deđanski, Zoran Anđelković i Živorad Smiljanić, kao i amandmane Odbora za poljoprivredu i Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Primili ste izveštaj Odbora za poljoprivredu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Na sednici Odbora za poljoprivredu amandmane su povukli poslanici Mika Vlaović na čl. 27. i 85. i Arsen Kurjački na čl. 64. i 80.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vitomir Plužarević i Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala. Gospodine predsedavajući, mi i dalje nastavljamo da radimo suprotno odredbama Poslovnika.
Ne vidim ovde predstavnika predlagača Predloga zakona, a mislim da bi bilo dobro, i da je to u skladu sa Poslovnikom, da predstavnik predlagača bude ovde sa narodnim poslanicima.
(Predsedavajući: Doći će.)
Doći će, kad? Ovih dana ili danas?
(Predsedavajući: Ne, obavešten je i svakog trenutka treba da dođe.)
Pa, ako je obavešten ili obaveštena, onda je trebalo da se napravi pauza ili da se obavesti na vreme, a ne da mi ovde pričamo, a da nemamo odgovor predstavnika Vlade.
U članu 1. Predloga zakona o poljoprivrednom zemljištu između ostalog u stavu 2. je predloženo: "Ovim zakonom obrazuje se uprava za poljoprivredno zemljište, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, i uređuje njen delokrug."
Kolega Vitomir Plužarević je predložio da se ovaj stav 2. iz člana 1. briše, zato što je pre svega principijelni stav SRS da određena ministarstva u okviru delokruga i poslova koji su zakonom predviđeni za neko ministarstvo mogu te poslove da rade sa ljudima koji su zaposleni u ministarstvima, sa stručnjacima u ministarstvima.
To što ministri, sadašnji ili bivši, nisu stručnjaci ne znači da nisu i ljudi koji su zaposleni u ministarstvima, ali je samo naravno neophodno da im se na odgovarajući način odrede poslovi i da im se obezbede poslovi.
Uvođenje ove uprave je sled ove vlade i one prethodne dve vlade, znači i vlada Koštunica - Dulić i pre toga vlada Živkovićeva, pa vlada Đinđićeva, uveli su neku modu u naše zakonodavstvo da se svakim zakonom uvodi po neka uprava, po neka agencija.
Naravno, sve to služi za izravnavanje kojekakvih unutarstranačkih ili međustranačkih računa, za obezbeđivanje podrške Vladi, za nekakve koalicione pregovore.
Poslednji biser, podsetiću vas, jeste ova agencija za skijališta, gde su udomljeni poslanici bivše skupštine, Skupštine SCG, poslanici iz DSS-a.
Naravno, ova uprava za poljoprivredno zemljište biće neko novo udomljenje za članove G17 plus. Šta će tu da se radi to niti je kome bitno, niti se ovo formira da bi se nešto uradilo pozitivno u poljoprivredi, kao što ni ovaj zakon nije predložen da bi se u poljoprivredi nešto pozitivno uradilo ili da bi građani Srbije koji se bave poljoprivredom imali neke koristi od ove vlade i od ovog zakona.
Ovaj zakon neće doprineti poboljšanju materijalnog položaja, niti sigurnosti poljoprivrednika u Srbiji.
Ovaj zakon neće garantovati cenu malina, mleka, pšenice; neće pomoći izvesnom Zvonku Rankoviću, koji je zapalio rasadnik svojih voćki u vrednosti od 10.000 evra zbog odnosa tada ministarke Dulić-Marković i Ministarstva poljoprivrede prema njegovom poljoprivrednom domaćinstvu. Ovaj zakon neće doprineti ničem boljem u oblasti poljoprivrede.
Ne znam samo da li će ovaj, a jutros je objavljena izjava u nekim novinama kao najbiser protekle nedelje, stranački kolega ministarke, sada potpredsednika vlade, gospođe Dulić, gospodin Jelašić, koji je izjavio: "Gajim krompir, paradajz, grašak, maline i jagode, okopavam baštu svakog dana, pravićemo i svoju domaću marmeladu od kajsija".
To kaže Jelašić, ali on ovo ne radi na poljoprivrednom zemljištu, već u dvorištu one vile koja košta milion evra, a platio je porez na promet na tu vilu samo za 300.000 evra. Dakle, to je ona vila gde je na delu velika utaja poreza od strane guvernera Narodne banke.
Evo, drage kolege i javnosti Srbije, ako ste se pitali zašto je ta vila tako skupa, iako je Jelašić krio pravu cenu, evo vidite, u dvorištu te vile dakle uspeva i krompir, i paradajz, i grašak i maline, a praviće, bogami, čovek i domaću marmeladu od kajsija.
E, ovaj zakon je za ove i ovakve, koji naravno nemaju nikakve veze sa poljoprivredom, ali imaju i te kakve veze sa finansijama u Srbiji: i Jelašić, i Dinkić, i Dulić-Marković.
Svi zakoni koji su predloženi od strane ove grupacije u okviru vlade Koštunica - Dulić, a to je doskora bila vlada Koštunica - Labus, isključivo su za privatnu upotrebu, isključivo za bogaćenje i za omogućavanje dalje pljačke od strane ove šifrovane grupacije u okviru Vlade Srbije.
Molim za pažnju one koji mogu ovde samo da sede i da slušaju, a ne mogu da učestvuju u radu, osim da sufliraju ministarki, odnosno potpredsedniku Vlade i molim da se uvažavaju narodni poslanici koji se sa uvažavanjem obraćaju svojim kolegama i javnosti Srbije.
Kada je gospodin Vita Plužarević predložio da se briše stav 2. iz člana 1. Predloga zakona, onda je u obrazloženju napisano da se SRS protivi neosnovanom uvećanju državne administracije, kako se planira članovima 1, 78. i 79. ovog zakona, zato što je Ministarstvo poljoprivrede i do sada brinulo o državnom zemljištu, u skladu sa unutrašnjom organizacijom Ministarstva.
Ne može biti izgovor za osnivanje uprave za poljoprivredno zemljište, koja, uzgred, košta novih 70 miliona dinara budžetskih sredstava, odnosno 70 miliona dinara iz džepova građana Srbije za finansiranje uprave Ivane Dulić-Marković, samo zbog davanja državnog zemljišta u zakup, jer je to obrazloženje da se zbog davanja državnog zemljišta u zakup formira ova nova uprava.
Svi koji su ikada radili u državnoj upravi ili u lokalnoj samoupravi dobro znaju da ovaj posao izdavanja državnog zemljišta u zakup neće raditi Ministarstvo, da će to biti povereni posao jedinicama lokalne samouprave, da sve jedinice lokalne samouprave imaju ili službu ili referenta zaduženog za poljoprivredu.
Preko te službe i službe za imovinsko-pravne poslove, za finansijske poslove, dakle, ovo će biti jedan od poverenih poslova jedinicama lokalne samouprave.
Uzgred budi rečeno, od lokalne samouprave Dinkić traži da smanji broj zaposlenih za 10%, inače preti da im neće dati ona sredstva koja su izglasana u ovom parlamentu za lokalne samouprave.
Dakle, lokalne samouprave će dobiti još jedan posao, a Ministarstvo poljoprivrede i bivši ministar, a sada potpredsednik Vlade, 70 miliona dinara iz džepova građana Srbije.
Vlada kaže da se ovaj amandman ne prihvata iz razloga što je obavljanje razvojnih, zamislite, i stručnih poslova iz oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta posao koji zahteva posebnu organizaciju i veći broj zaposlenih, kako bi se ovaj posao obavljao na adekvatan način.
Razumeli bismo da nam Ministarstvo i Vlada kažu da u okviru Ministarstva za poljoprivredu treba da se zaposli još jedan broj ljudi, stručnjaka za neke posebne oblasti, mada mislimo da nema potrebe, s obzirom da je od 2000. godine do danas broj zaposlenih po ministarstvima toliko povećan da više valjda niko živ i ne zna koliko je u kom ministarstvu novozaposlenih "eksperata", "stručnjaka", uglavnom onih koji su studirali po devet, deset godina, pa je onda krenuo Labus po ekonomskom i pravnom fakultetu i sa svim sa tim samozvanim ekspertima dogovorio da po nekom hitnom postupku završe fakultet, a oni da se pojave, obuku crna odela, široke kravate, košulje, naravno karo, i da se pojave kao eksperti širom sveta i širom Evrope, tamo gde ih šalju o državnom trošku.
Dalje kaže Vlada: "Ova oblast je veoma obimna i zahteva formiranje ne samo uprave za poljoprivredno zemljište, nego i niz posebnih organizacija koje bi se bavile ovom problematikom". Naše pitanje je: ako će biti još niz tih posebnih organizacija, pored ove uprave, šta će onda da radi Ministarstvo, šta će da radi novoizabrani ministar, šta je do sada radio ministar koji je sada potpredsednik Vlade?
Kada ste birali potpredsednika Vlade gospođu Dulić-Marković govorili smo da je bilo potpuno normalno i logično, pre nego što avanzuje sa mesta ministra na mesto potpredsednika Vlade, da ovom parlamentu podnese izveštaj o svom radu, pa da vidimo gde je to potrošen tri puta veći budžet za poljoprivredu, koji je izglasan u ovom parlamentu, pa da vidimo gde su to podeljeni krediti za, navodno, poljoprivrednike, kome su podeljeni, u kojim delovima Srbije, kojim ljudima konkretno, koliko je kredita i po kom osnovu dobila firma bliskog saradnika gospođe Dulić-Marković, a danas narodnog poslanika?
Ostala su mnoga pitanja na koja je trebalo da nam odgovori gospođa Dulić-Marković. Treba da odgovori i na pitanje gospodinu Zvonku Rankoviću, koji je, kao što sam rekla, zapalio svoj rasadnik voćaka vredan 10.000 dinara zato što mu Ministarstvo nije dalo kredit da unapredi proizvodnju.
Dalje kaže Ministarstvo i Vlada: "U zemljama EU, kao i u zemljama kandidatima za ulazak u EU, poslove vezane za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta obavljaju organi u sastavu ministarstava i posebne organizacije". Ne znam kako smo mi kandidat za ulazak u EU, pogotovo kako smo zemlja EU. Koliko znam, nismo. Koliko znam, teško i da ćemo biti.
Želim da kažem da smo mi srpski radikali mišljenja da treba da se angažujemo oko ulaska u EU, ali pod jednim jedinim uslovom – da EU garantuje Srbiji teritorijalni integritet i da garantuje Srbiji Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije.
Dalje kaže Vlada: "Poljoprivredno zemljište je prirodno bogatstvo, odnosno dobro od opšteg interesa, kao i šume i vode za čije upravljanje su obrazovane Uprava za šume i Direkcija za vode, kao organi uprave u sastavu Ministarstva". Dobro je da je ovde Ministarstvo napomenulo Upravu za šume, jer su i u Upravi za šume i u "Srbijašumama" funkcioneri iz G17 plus.
Tako drastično se uništavaju šumski posedi u Srbiji da je to zaista zastrašujuće. Bila sam prošlog vikenda u Raškom okrugu, kada su mi ljudi pokazivali na delu između Novog Pazara i Tutina kako su određeni članovi G17 plus i bliski prijatelji Ivane Dulić-Marković, verovali ili ne, ograđivali delove šume. Državne šume ograđen deo i to je tamo nečija šuma! Dakle, takve stvari se rade u ovom ministarstvu i za takve stvari se o državnom trošku, odnosno o trošku građana Srbije formiraju kojekakve agencije i kojekakve uprave.
Vidim da je prošlo 15 minuta, dozvolite samo još jedan minut. Pitanje je takođe za gospođu Dulić-Marković, a odnosi se na privatizaciju Zadruge Štrpce. Već sam govorila o tome, ali pošto nisam dobila odgovor, moram, u ime tih ljudi koji žive u Štrpcu, da objasnim i da kažem šta su oni pisali narodnim poslanicima i Ministarstvu, naravno.
Kažu: "U skladu sa članom 5. tačka 6) operativnih politika i procedura Kosovske poverilačke agencije, želimo da vas obavestimo najmanje deset dana pre objavljivanja privatizacionog tendera. O istome obaveštavamo opštinu i radnike dotičnog preduzeća. DP Zadruga Štrpce u Štrpcu je odabrana da se uvrsti u šesnaestu rundu privatizacije, koja će se zvanično objaviti 23. maja 2006. godine. Datum za javno dostavljanje ponuda biće 26. jul 2006. godine.
Predmet razmena u narednim danima odnosi se na tekuće jedinice koje će se prodati u sklopu novog preduzeća u toku ovog tendera. Novo preduzeće farma ovaca u Rakaju DOO sačinjava zemljište od 31 hektar 9 ari i 92 metra kvadratna i farma u selu Rakaj kod Uroševca; Novo preduzeće poljoprivredno zemljište u Korbiljcu DOO sačinjava zemljište od 263 hektara 9 ari i 92 metra kvadratna (zemljište u Korbiljcu, to vam je kod Kačanika, inače, tu je karaula na granici Srbije i Makedonije); Novo preduzeće poljoprivredno zemljište u Sopotu DOO sačinjava zemljište od 29 hektara 17 ari i 13 metara kvadratnih.
Detaljnije informacije u vezi sa ovim tenderom i o procedurama predaje ponuda biće dostupni preko kosovske poverilačke agencije u Gnjilanu i Prištini. U toku ovog procesa privatizacije očekujemo saradnju sa DP Zadruga Štrpce, odeljenje Rakaj. Zahvaljujemo se na nastavku saradnje". Džon Harmer je šef Regionalne kancelarije u Gnjilanu koji je ovo potpisao.
Znači, Srbi iz Štrpca traže od ministra, od Ministarstva, od Vlade, od predsednika Vlade, od potpredsednika Vlade da ih zaštite od ovakvih privatizacija, da ih zaštite od toga da Šiptari pokupuju i na ovaj način srpsku zemlju da bi se legitimisali pred ovom vašom EU, ne pred onom za koju bi se zalagali srpski radikali.
Očekujem, gospođo Dulić-Marković, odgovore na sva pitanja koja sam u ime poslaničke grupe SRS ovde javno postavila.

Zahvaljujem se gospođi Radeta. Reč ima narodni poslanik Vladislav Kronić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, rekao bih nekoliko reči o ovom amandmanu na član 1. Amandman se sastoji u tome da se u članu 1. stav 2. briše.
Da vas podsetim, danas razgovaramo o zakonu o poljoprivrednom zemljištu. U načelnoj raspravi smo čuli da u Srbiji ima preko četiri miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Složićete se sa mnom, a i sa slovom zakona, da je to, blago rečeno, opšte dobro. Poljoprivredno zemljište je, naravno, jedan od najvažnijih resursa u poljoprivrednoj proizvodnji.
Što se tiče mog mišljenja, ovo je jedan od boljih zakona o poljoprivrednom zemljištu koji se momentalno nalazi u okruženju, odnosno u Evropi. Bilo bi neozbiljno od predlagača da nije predvideo ko će da vodi računa o četiri miliona hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
Ovim zakonom uređuje se planiranje, zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta kao opšteg dobra.
Prema tome, brisati stav 2. koji kaže da se ovim zakonom osniva uprava unutar ministarstva... Do sada smo slušali razne primedbe, ako se osnivala neka agencija, međutim, ovde se samo obrazuje uprava za zemljište, kao što već postoji Uprava za šume, Uprava za vode itd. Moje mišljenje je, kao narodnog poslanika, da ne bi bilo dobro da prihvatimo ovaj amandman, da obrišemo obavezu Ministarstva da vodi računa o tih četiri miliona hektara.
Pošto je bilo reči o poljoprivrednim kreditima, bilo je postavljeno pitanje, malo je bilo neobično – krediti se dele. Ne, zarad javnosti, krediti se odobravaju na zahtev. Podeljeno je, kao što ste čuli, preko 50 hiljada kratkoročnih kredita. Znam da je to nešto novo u ovoj zemlji. Moguće je, prihvatam, da to nekome smeta, da to kod nekog izaziva strah, ali je preko 50 hiljada kratkoročnih kredita dodeljeno na zahtev tražioca kredita iz budžeta Republike Srbije putem poslovnih banaka.
Prema tome, preko pet hiljada dugoročnih kredita. Opet, to nisu krediti koji se dele proporcionalno, teritorijalno, nego se odobravaju na zahtev koji se obrađuje.
Smatram da ovaj amandman zaista ne treba prihvatiti, jer ova skupština mora, shodno Ustavu, članu 72, da brine o tom poljoprivrednom zemljištu koje je vrlo značajan resurs zato što 40 posto građana Srbije živi od poljoprivrede. Hvala.

Zahvaljujem se. Vjerica Radeta, pogrešno interpretirana.

Ne znam da li je namerno ili slučajno, ali uvaženi kolega ili me nije slušao ili je želeo da priču okrene u nekom drugom pravcu da bi se zaboravilo ovo što sam rekla.
Zašto reče kolega da treba da se odbije ovaj amandman? Kaže, zato što je nedopustivo da se Ministarstvu uskrati da raspolaže sredstvima koja će se dobiti od zakupa zemljišta. Upravo mi ne želimo da se to uskrati Ministarstvu i mi insistiramo da to radi Ministarstvo, a ne da se u tu svrhu formira nekakva uprava za poljoprivredno zemljište.
Još nešto, sva pitanja koja sam postavila ovde bila su upućena gospođi Ivani Dulić-Marković, uvaženi kolega, a ne vama. Vi niste mogli da odgovorite, niti vi znate kome su deljeni krediti, ni kako su deljeni krediti. Vi ste častan čovek, radite svoj posao. Ja sam pitala da mi objasni onaj za koga znam da je ovaj posao uradio na kriminalan način, a to je gospođa Ivana Dulić-Marković.

Zahvaljujem se. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, ipak želim da repliciram gospodinu Kroniću, uz sve uvažavanje poznavanja oblasti poljoprivredne proizvodnje, ali u članu 79, na koji smo uložili amandman, govori se o poslovima uprave i u tački 1) stoji da uprava obavlja upravljanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini. Znači, primarni zadatak uprave koja se želi ovim zakonom osnovati je upravljanje državnom zemljom. Znači, ne radi se o onih 4,3 miliona hektara kojima ukupno raspolažu građani Srbije, nego o 270 ili 350 hiljada hektara državne zemlje, od koje će 100 hiljada hektara restitucijom biti vraćeno vlasnicima od kojih je ta zemlja oduzeta.
Suština naše primedbe je upravo u odnosu na obim zemlje kojom će država raspolagati, a pogotovo na ono što je ovim predlogom zakona predloženo, ono malo državne zemlje koja ostaje predlažete da se proda.
No, nadam se da će biti usvojen amandman SPS-a koji je izričit, da se državna zemlja ne može prodavati, pa će bar onda uprava, ako se osnuje, gazdovati sa tih 200 ili koliko hiljada hektara.
Prema tome, osnov naše primedbe za neosnivanje uprave i prihvatanje našeg amandmana je upravo što je osnov delatnosti, znači, upravljanje zemljištem u državnoj svojini.
I u obrazloženju Vlade stoji da u zemljama EU, kao i u zemljama kandidatima za ulazak u EU, poslove vezane za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta obavljaju organi u sastavu ministarstava i posebne organizacije. Znači, ovde ne navodite da su to baš isključivo uprave.
Istina, u okviru Ministarstva za poljoprivredu postoji nekoliko uprava koje su već duži niz godina organizovane i koje funkcionišu.
Oblašću zaštite, korišćenja i ukupne brige o zemljištu i do sada se bavio neko u Ministarstvu, pa taj ko je radio, organizujte se, napravite novu unutrašnju organizaciju i neka nastavi da radi, a ne kao što ste u obrazloženju dali da treba da se uposli novih 20 ljudi, da se kupe kompjuteri, da se kupe automobili i da se potroši 70 miliona dinara.
Poslanici SRS su protiv toga, protiv trošenja novca građana Srbije za administrativne poslove. Tih 70 miliona dinara i onih 200 miliona koje ste izdvojili za plaćanje skladištenja pšenice, evo mi predlažemo da za ovih 70 miliona povećate taj budžet od 200 miliona za skladištenje bar zemljoradnicima koji su zasejali pšenicu prošle godine da je mogu u većem obimu skladištiti.
Ovako, veoma mali broj ljudi moći će skladištiti, pogotovo što ste rekli da će cena skladištenja biti 750 dinara po toni. Preračunajte koliko je to tona, koliko ćete iz tih 200 miliona moći da skladištite. Već ste u problemu, jer imate pritisak od građana i od pokrajinske vlade, upravo kako postupati sa ovogodišnjim rodom pšenice.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Zoranu Mašiću, ovlašćenom poslaniku SRS. I vi za repliku, Poslovnik. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, koliko me sećanje služi, nisam spominjao zakup poljoprivrednog zemljišta.
Prema tome, mislim da sam pogrešno protumačen, s obzirom da je amandman na član 1. stav 2; moj poštovani kolega je spomenuo član 79. Nisam se javio nekompetentno po ovom pitanju, jer gospodin Mašić, gospodin Mika Vlaović i moja malenkost upravo smo zaduženi ispred Odbora za poljoprivredu Skupštine Republike Srbije da pratimo raspodelu kredita, naravno, kako se oni dodeljuju.
Prema tome, nisam o kreditima govorio neobavešten o tim problemima.
Samo javnosti radi, što se uprave tiče, u članu 79. i mislim da građani treba da znaju, stoji, pod jedan, upravlja poljoprivrednim zemljištem....
(Predsedavajući: Vreme.)
... u državnoj svojini, ali to nije jedini posao uprave; vrši inspekcijske i stručne poslove iz oblasti poljoprivrednog zemljišta; zatim, uspostavlja informacioni sistem o poljoprivrednom zemljištu; dodeljuje sredstva za izvođenje radova i prati realizaciju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji; prati izradu poljoprivredne osnove; vodi registar poljoprivrednih osnova i obavlja i druge poslove. Osam tačaka, samo zarad javnosti i ispravnog informisanja javnosti.