Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O LIČNOJ KARTI (pojedinosti)
Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, pošto je Predlog zakona o ličnoj karti veoma važan i pošto se u javnosti čuju mnoge polemike vezane za ovaj zakon i govorili smo mnogo, odnosno onoliko koliko nam je vreme dozvolilo, bar mi iz SRS, o ovom predlogu u načelnoj raspravi, mislimo da je nedopustivo da o pojedinostima raspravljamo suprotno Poslovniku, odnosno bez prisustva nadležnog ministra. Bez obzira što imamo mišljenje Vlade, postoji mnogo argumenata koje želimo da iznesemo ubeđeni da bi ministar mogao neki od naših amandmana da usvoji da bi se zakon popravio.
Takođe, imamo mnogo pitanja vezanih za ovaj zakon, na koja može u pojedinostima da nam odgovori samo nadležni ministar. Kada smo govorili u načelnoj raspravi, rekli smo gospodinu ministru da ćemo u pojedinostima da mu postavimo neka konkretna pitanja vezana za određena zakonska rešenja. On to zna, vi svi to znate i mi insistiramo da ovo ne može da se radi bez prisustva ministra, zapravo insistiramo na primeni Poslovnika i da sačekamo da se obezbedi prisustvo ministra unutrašnjih poslova, jer je zaista nedopustivo, neozbiljno i neodgovorno da se na ovaj način ignoriše Narodna skupština, da se na ovaj način vređa dostojanstvo Narodne skupštine.
Dakle, gospodine predsedavajući, poslanička grupa SRS traži i insistira da se obezbedi prisustvo ministra ili da se napravi pauza dok se nadležni ministar ne pojavi u sali.

Gospođo Radeta, mislim da je racionalno i uputno da otvorimo pretres u pojedinostima, a stručne službe će se raspitati u kojoj je brzini ili moći ministar da dođe i da prisustvuje ovoj raspravi, pa ću onda odlučiti da li ću davati pauzu ili ne.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, Sreto Perić, Zoran Krasić, Miljko Četrović, Nataša Jovanović, Božidar Koprivica, Zlatan Jovanović, Petar Jojić, Bore Kutić, Milan Stevović, Vojislav Milajić, Milovan Radovanović i Momir Marković, kao i Odbor za odbranu i bezbednost.
Primili ste izveštaj Odbora za odbranu i bezbednost i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za odbranu i bezbednost podneo je amandman na član 2.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za odbranu i bezbednost podneo je amandman na član 3.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Pre nego što kažem nešto o amandmanu, gospodine Mihailoviću, ne znam zašto ste sada zamenika sekretara poslali da nešto proverava, čudi me da vi ne znate da je ministar danas van zemlje. Ministar je u Londonu, mediji su to objavili i nemamo ništa protiv toga da ministar radi svoj posao, ali njegov prevashodni posao je da bude ovde u skupštinskoj sali kada se raspravlja o zakonu gde je on predstavnik predlagača. Vi imate uslove da odlučite da li ćete da prekinete rad ili ćete raditi suprotno Poslovniku, što ste se vi očigledno odlučili, jer je zaista neozbiljno da kažete – da mi počnemo, pa da vidimo kada će ministar da dođe i da li će ministar da dođe.
Ministar mora da bude od početka rasprave u sali i od početka rasprave da sluša šta poslanici predlažu da bi mogao da reaguje i da daje određene odgovore na pitanja koja postavljaju narodni poslanici. Znači, obavestila sam vas gde je ministar i sada vas pitam da li ćete raditi po Poslovniku ili nećete primenjivati Poslovnik, pa da nastavimo po amandmanima?

Gospođo Radeta, nigde izričito u Poslovniku ne piše da ministar mora da prisustvuje raspravi u pojedinostima. Uvek radim po Poslovniku. Čak ako se odlučim i da ne dajem pauzu i da ne čekamo ministra, opet radim po Poslovniku. Vi samo nastavite. Izvolite.

Hvala. Dakle, nastavljamo da radimo bez primene Poslovnika i ovo nije prvi put.
Na član 7. podnela sam amandman zato što je član 7. nepotpun i neprimenljiv. Ovo je jedan od članova ovog zakona koji u praksi neće biti moguće primeniti, odnosi se na to šta lična karta, odnosno obrazac lične karte koji propisuje ministar, kako piše u predlogu, treba da sadrži. Ovde stoji da u taj obrazac treba da se unesu podaci: prezime, ime, pol, dan, mesec, godina rođenja, mesto, opština i država rođenja, jedinstveni matični broj građana. U obrazac lične karte unose se i slike biometrijskih podataka imaoca te isprave, i datum izdavanja lične karte sa rokom važenja lične karte.
Potrebno je da se član 7. Predloga zakona dopuni još nekim podacima, potrebno je da u obrascu lične karte piše i ime roditelja. U jednom od narednih amandmana smo takođe stavili primedbu, i to je u vezi sa ovim amandmanom, da je nemoguće ovo što je Ministarstvo, odnosno Vlada predvidela da se ime roditelja ne upisuje u ličnu kartu, ali da se umesto toga upisuje jedinstven matični broj roditelja.
I u načelnoj raspravi sam upozoravala da je to nemoguće, da u Srbiji živi veliki broj građana koji su u Srbiju došli sa statusom izbeglih ili prognanih lica, da većina tih lica nemaju matične brojeve, da njihova deca danas neće moći, iako su u međuvremenu dobila državljanstvo, da dobiju lične karte zato što njihovi roditelji nemaju jedinstven matični broj.
Vrlo praktičan i vrlo konkretan razlog zbog kojeg smo predložili da obrazac lične karte mora da sadrži ime roditelja i potpuno logično da mora da obrazac sadrži podatak o broju lične karte. Ne znam kako ste zamislili da izdajete te lične karte, kakva vam je namera, da eventualno sa tim ličnim kartama možda na narednim izborima nešto muljate, s obzirom da još uvek niste obezbedili jedinstven birački spisak i onda su vam lične karte bez evidencije, odnosno bez rednog broja dušu dale za takvu vrstu zloupotreba.
Mi srpski radikali, kada govorimo o nekom zakonu i nekom amandmanu, uvek vodimo računa, pored onoga što nam je Vlada ponudila, što je i ovde napisano, i o onome šta piše između redova i svaki put vas upozorimo na koji način će neki član zakona na koji mi intervenišemo moći da se zloupotrebi, koji eventualno neće moći da se primeni. Ovaj će moći i da se zloupotrebi i neće moći da se primeni.
Zato insistiramo, odnosno tražimo od narodnih poslanika da ovaj amandman prihvate, s obzirom da ministar nije ovde i da nam se očigledno neće pridružiti u toku rasprave, a Vlada nije prihvatila ovaj amandman sa obrazloženjem: "S obzirom da podaci koji su sadržani u obrascu iz člana 7. Predloga zakona obezbeđuju pouzdanu potvrdu i proveru identiteta lica, naročito imajući u vidu da se u obrazac unose i biometrijski podaci imaoca te isprave, a s obzirom na mašinsku čitljivost svih podataka iz lične karte i podatak o broju lične karte bi bio suvišan, jer ne bi imao istu funkciju kao u dosadašnjim propisima."
Ovo obrazloženje Vlade nije dobro, za nas je neprihvatljivo i zato mi je žao što ministar nije ovde da malo polemišemo oko ovog obrazloženja i da ga pitamo, s obzirom da je opštepoznato da se ovi čipovi i ovi podaci uvode u naš pravni sistem samo zato što su nekad kupljeni, što su ogromna sredstva uložena od strane bivšeg ministra Mihajlovića u kupovinu te opreme za uvođenje ovakvih ličnih karata i s obzirom da se u javnosti zna da je bivša vlada Zorana Živkovića ovo kupila preko firme ovog Pjevčevića koji je sada u ovoj aferi stečaja vrlo poznat i u aferi kofer takođe. Bilo bi bolje da su se ministar i ministarstvo, i ovo i Ministarstvo pravde, pozabavili činjenicom kako je ta oprema nabavljena, ko se ugradio prilikom nabavke, koliko je država oštećena.
Zašto smo uopšte kupovali nešto što većina zemalja u Evropi nema, zašto da budemo zamorčići sa nekakvim čipovima kad su mnoge ozbiljne evropske zemlje odbile takvu identifikaciju svojih građana, kad su građani po Evropi protestovali protiv uvođenja ovakvih čipova.
Naše ministarstvo i ova vlada su i kroz ovo pokazali da su kontinuitet sa vladom Zorana Đinđića i Zorana Živkovića. Dakle, vlada Koštunica - Dulić i nadležni ministar Jočić su krenuli linijom manjeg otpora i da ne bi objašnjavali građanima Srbije kakve su se mućke i kriminalne radnje dešavale oko nabavke ove opreme oni su izvoleli da narodnim poslanicima predlože ovaj predlog zakona o ličnim kartama. I u Srbiji većina građana reaguje onako kako su reagovali svuda po Evropi, većina građana je preplašena i zgrožena činjenicom da će im se ugrađivati nekakvi čipovi, da će biti povezani sa evropskim centrima, da će biti praćeni od kojekakvih, kome god padne na pamet i da se na ovaj način i ovim ličnim kartama gubi potpuno privatnost građana Srbije.
Većina građana to zna i toga se plaši i građani očekuju od svojih narodnih poslanika da ubede ministra Jočića i Vladu Republike Srbije da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se nekakav ozbiljniji predlog zakona predloži narodnim poslanicima i, naravno, da Ministarstvo u okviru svojih nadležnosti preispita nabavku te opreme koja nas sada tera da se uključujemo u taj sistem i da nam se u lične karte ugrađuju ti čipovi.
Velike pare je ona prethodna vlada potrošila za ovu opremu. Dakle, s obzirom da znamo da su ljudi koji su učestvovali preko firmi preko kojih je nabavljena ta oprema sada umešani u dve velike afere ove vlade, onda bi zaista bilo neophodno da imamo pravu informaciju od ministra Jočića šta je uradio, šta je Ministarstvo uradilo na razotkrivanju načina nabavke ove opreme, koliko je država oštećena, jer su velike pare u pitanju.
Ministar Jočić je, kada smo u načelnoj raspravi govorili o tome, kada je replicirao nekom od narodnih poslanika i pokušao da brani ovo uvođenje čipova, najpre rekao da su čipovi manje opasni od mobilnih telefona – meni se tada kao logičan zaključak nametnulo da nam Ministarstvo prisluškuje i mobilne telefone – pa je tada ministar rekao da svi građani Srbije znaju da mobilni telefoni mogu lako da se prisluškuju.
Naravno, rekla sam ministru, sad to kažem i javnosti Srbije, jedna je stvar kada dvoje ili troje ljudi na ulici ili u kafani raspravljaju o tome kako je moguće da se mobilni telefoni prisluškuju, a druga je stvar kada to kaže ministar policije, odnosno kada ministar policije konstatuje kako je veća opasnost od prisluškivanja mobilnih telefona nego praćenja pomoću ovih novih ličnih karata sa čipovima.
Tada je takođe ministar Jočić, a ja sam zato, gospodine Mihailoviću (da li ste još uvek vi, pošto se često menjate) između ostalog insistirala da danas ovde bude prisutan ministar Jočić, obećao u načelnoj raspravi i rekao je ovako – ako je problem to što je nabavljena ova oprema za ove nove lične karte u vreme kada je ministar policije bio Dušan Mihajlović i ako postoji nekakva sumnja na koji način je to nabavljeno, koliko je država oštećena nabavkom te opreme, nemam ništa protiv, mi ćemo to da ispitamo i da vidimo. To je jedna vrsta priče.
Druga vrsta priče je, kako reče ministar Jočić, neophodnost uvođenja ovakvih ličnih karata.
Prvo me tada začudilo da ministar Jočić nije ništa preduzeo i Vlada Koštunica - Dulić, da nisu ništa preduzeli u ispitivanju načina nabavke te opreme i da je to obećao tek nakon intervencije narodnih poslanika SRS.
Pogotovo iznenađuje i čudi da se raspravlja o ovom predlogu zakona baš u vreme kada se zna da ministar nije tu, a da se u međuvremenu preskoče dva dana koja nisu po Poslovniku radni dani za Narodnu skupštinu, ali koji se gotovo redovno koriste kao radni dani u poslednjih nekoliko meseci.
Onda je zaista pravo pitanje kako se to baš sada desilo, jer se znalo da će ministar Jočić da putuje u London. Zašto se baš namestilo da pričamo o Predlogu ovog zakona u vreme kada on nije tu? Da li to znači da će javnost Srbije ostati uskraćena za ove veoma važne podatke o nabavci opreme za nove lične karte koje je Dušan Mihajlović i onda prethodna vlada žutih lopova nabavila, naglašavam, preko firme ovog Pjevčevića, kako mu beše ime, Ostoja Pjevčević, koji je javnosti Srbije poznat po najnovijim aferama ove vlade. Očekujemo od ministra Jočića da i narodne poslanike i javnost Srbije upozna sa svim ovim vrlo interesantnim pitanjima.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? Da. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Ovim amandmanom sledimo one naše principijelne stavove koje smo izneli u načelnoj raspravi povodom ovog predloga zakona. Gospodin Perić je podneo u ime SRS amandman kojim se u suštini traži da se u članu 8. stav 1. izbrišu reči – jedinstveni matični broj njegovih roditelja. Radi se o članu koji definiše šta sve treba da sadrži obrazac lične karte. Bez obzira na ove naše primedbe koje se tiču ovih brojeva, smatramo da je ovo potpuno nepotrebno ako se ima u vidu šta je lična karta – sredstvo identifikacije i utvrđivanje identiteta pojedinca, državljanina i građanina Republike Srbije.
Smatramo da jedinstveni matični broj njegovog roditelja ne sme da bude obavezni deo ovog obrasca, jer moram da vas podsetim da postoje neki standardi kojih verovatno i mi treba da se pridržavamo. Ovo što je Vlada navela na strani drugoj obrazloženja Predloga zakona, kaže, uvođenjem itd, vrši se usklađivanje sa evropskim i svetskim standardima, preporukama, direktivama, ali nigde nema broj, datum gde je objavljena ta direktiva, ta preporuka. Nema naznake u kojim državama, a nisam video u ovom delu, možda na nekom drugom mestu postoji, ako postoji navedeno, onda verovatno nisam to dobro pročitao. Nisam primetio da postoji podatak o tome da li ovako nešto postoji u nekoj od ovih evropskih država.
Opet se otvara pitanje standarda i tumačenja standarda, kada to treba kod nas da se primeni. Ovde se to vrlo slobodno tumači, svaka preporuka je obavezujući akt, neka imperativna norma, a ukoliko se ne postupi po toj preporuci, verovatno bi nas neko bombardovao.
Naravno da to nije tačno. Nećete moći da nađete odgovor na pitanje, a zašto na isti način nije regulisano u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji.
Ili, da sada uzmem drugi primer, da uzmem primer države koja se zove Portugalija. Portugalija spada u retku grupu država koje odlikuje moderan ustavno-pravni režim. Ona je pitanje identifikacije građanina putem broja podigla na nivo ustavne norme.
U Ustavu Portugalije je izričito napisano da je zabranjeno voditi evidencije o građanima po nekim brojevima, po nekim matematičkim formulama, po nekim matematičkim signalima. Isključivo sa imenom, prezimenom, a vi sami znate kako kod njih izgleda i ime i prezime i šta sve sadrži između onoga što mi nazivamo ime i prezime.
Kada se predstavlja to da je nešto standard, onda morate da nađete odgovor na pitanje, a zašto to nije, recimo, u Portugaliji tako. A činjenica je da u Portugaliji nije tako. Morate da nađete odgovor, ali racionalan odgovor, zašto nije u nekoj drugoj zapadnoevropskoj državi primenjen ovaj sistem sa ovom tehnikom koja se ovde kod nas pojavljuje.
Sad ću da se vratim konkretno na ovo što se amandmanom traži. Mi smatramo da je nepotreban podatak, da budem precizniji, broj matični roditelja i da to može biti zloupotrebljeno, ne toliko od organa, pošto organ i država raspolažu svim tim podacima, ali može biti zloupotrebljeno od lica koje na neki način legitimiše građanina, bilo kada ulazi u neki javni objekat i na prijavnici mora da se predstavi ko je i šta je, kao sredstvo identifikacije dolazi lična karta. Moguće je da neko to prepiše i zloupotrebljava.
Moram da vam skrenem pažnju na jednu grupu tehničkih nedostataka koji čine ceo ovaj vaš koncept apsolutno besmislenim.
Već godinama, pošto jedinstveni matični broj građanina dodeljuje MUP preko svojih sekretarijata, prema vašim podacima iz MUP-a ako se izda 10 rešenja o dodeli matičnog broja, u dva do četiri slučaja broj je pogrešan.
To smo utvrdili, imao sam prilike to da vidim, jer sam bio u dva mandata član RIK-a, pa kada smo pokušavali da napravimo jedinstveni birački spisak na nivou Republike Srbije, onda su ljudi iz MUP-a, pre svega tehnička lica koja rade na tom kompjuterskom sistemu, ukazali na taj problem da se neko lice više puta pojavljuje na biračkom spisku sa različitim podacima i da se vrlo često prilikom određivanja jedinstvenog matičnog broja prave greške.
Sada, ako se ta greška prenese u ovaj, ako bih tako mogao da kažem, novi tehnološki sistem izgleda i izdavanja lične karte, onda se onaj početni problem samo multiplikuje do besmisla, da onda praktično lična karta u nekim delovima i povodom nekih podataka koje sadrži bude apsolutno neprecizni dokument o pojedincu.
Jedna od tih stavki koja naginje ka apsolutnoj nepreciznosti i netačnosti jeste upravo ovo što mi amandmanom tražimo da se izbriše, dakle, jedinstveni matični broj roditelja, koji je potpuno nepotreban kao podatak za identifikaciju pojedinca.
Dalje moram da vam skrenem pažnju, pošto sam u jednom periodu dok su ovi žućkasti računali da su sve i svašta, bio žrtva jednog takvog sistema, naravno, to su smislili tamo neki iz inostranstva, pa su preko ove NATO pešadije pokušali da završe posao, mada su sa mnom obavili razgovor zbog neke od silnih krivičnih prijava, ali to nije bilo dovoljno ljudima iz tužilaštva; znači, imali su papir, broj lične karte, kada smo obavili razgovor, koja mi je adresa, koji mi je broj telefona, sve podatke su imali. Dakle, lično obavljen razgovor u okviru nekih predistražnih radnji, ali onda se u Drugom opštinskom sudu setio jedan od zamenika javnog tužioca da ne bi bilo loše da od ministarstva potraže zvanične podatke, ali samo po imenu i prezimenu, tako da sam ja dobio četiri imenjaka i prezimenjaka, a jedan je prihvatio da glumi navodno osumnjičeno lice.
Da, možete da vrtite glavom koliko god hoćete. Samo da vam kažem da je odmah posle toga promenjen istražni sudija, zamenik javnog tužioca takođe, jer je u pitanju politički progon koji je zavera MUP-a, a na čelu MUP-a bio je čuveni gospodin Mihajlović koji je još čuveniji po tome što je obezbedio opremu, ali je naročito zapamćen u javnosti, jer je neka tamo politička stranka pravila grafikone, pa prikazivala vezu između "Lutre" i nekih firmi, kako se obezbeđuje kompjuterska oprema u MUP-u.
Kada su oni došli na vlast, ja sam mislio, čim dođu, u roku od 15 minuta Dušan Mihajlović će biti uhapšen. Kasnije sam zaključio da se tu nešto drugo dešava, a kada sam video ovaj predlog zakona, onda sam apsolutno siguran da je to jedna stabilna trajna koalicija, da je bila priča kako da se prevare građani kao, eto, oni se sa šifrom razlikuju od onoga koji ima šifru "Lutra", oni više vode računa o nečemu, a evo sada amnestiraju njegovu opremu. Ili je možda onaj koji je prodao tu opremu i odakle dolazi i suviše jak i za "Lutru" i za neke šifre, za Vladu Vojislava Koštunice, da oni ne smeju ni da pomisle da nešto diraju.
Znači, da konstatujemo, građani Srbije treba da budu informisani, a najbolji oblik informisanja jeste Narodna skupština, jer se tu čuje apsolutna istina. Doduše, ne od svih, ali kada su u pitanju poslanici SRS, mi moramo da govorimo istinu, jer smo kažnjeni istinom.
Znači, jedino u našoj zemlji postoji neka oprema za izdavanje ličnih karata. Takva oprema ne postoji u onim državama koje su nekoliko puta razvijenije u odnosu na Republiku Srbiju. Naravno, iz toga ne može da se izvuče zaključak da je Srbija bogatija od njih, jer mi smo siromašni u odnosu na te zapadnoevropske države, ali oni nisu hteli taj sistem da prihvate, jer smatraju da bi ovakav oblik evidentiranja i izgleda lične karte bitno narušavao privatnost i dovodio u pitanje zaštitu podataka o nekoj ličnosti.
Ovde se istrajava na nečemu što ne postoji nigde, nema ga. Zašto? Verovatno se nešto mulja, krije iza toga, jer nije samo amnestiranje Dušana Mihajlovića za potrošena sredstva, u to sam siguran. Znači, neko je odlučio i namenio da u Srbiji tehnološki sistem evidentiranja i izdavanja ličnih karata mora baš ovako da izgleda.
To je ta opasnost zbog koje mi dižemo glas, podnosimo amandmane, pokušavamo da ovaj koncept zakona prilagodimo nečemu, vodeći računa o zaštiti ljudskih prava, o pravu svakog građanina da se zaštite podaci o njegovoj privatnosti. Podsećamo i Vladu Republike Srbije i sve koji se na neki način profesionalno bave pitanjem elektronske obrade podataka ili evidentiranja ovakvih podataka da mnoge zemlje zapadne Evrope zabranjuju da se njihovi državljani i građani vode po nekim šiframa, po nekim brojevima. Dao sam vam primer Portugalije u kojoj je jedan nivo ustavne norme, odnosno tako je podignuta zabrana da država o svojim građanima i državljanima iskazuje podatke u vidu brojeva, matematičkih izraza, šifara itd.
Vodite računa, ako pričate da ste zakoračili u tu Evropu, vodite računa da je ne preskočite, onda je Atlantik i možete da se udavite tamo. Znači, ako je veliki skok, onda je skok u Atlantik, a ne na Alpe. Nemojte da nam predstavljate sve i svašta evropskim standardom, jer ako želite da napravimo posebnu raspravu o evropskim i svetskim standardima, dajte da napravimo jednu raspravu da definišemo šta je to standard, tako da treba tumačiti, ali ovako dolazimo u situaciju da svaki navodno ekspert priča i drži predavanja o tome šta je standard.
Ne verujem ja tim ljudima, jer odmah tražim, dajte mi dokument, dajte mi prevod na srpskom jeziku, dajte da protumačimo šta koja reč znači. Čim to potražite, nastane tutanj, bežanija i gde će da pobegnu – pobegnu do nekih novina da ispričaju nešto što bi bilo zanimljivo njima.
Mi moramo da žigošemo sve to što se ovde gura po sistemu to je sve stručno, ekspertsko i dobro zato što ima 126 glasova. Dakle, 126 glasova suštinski nije argument, već je to samo politički instrument kojim dokazujete da ste vlast, ali to puno puta nema blage veze sa razumnim posmatranjem i sa mentalnim zdravljem.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Miroslav Živković.

Nisam se javio kao advokat Vlade, samo radi istine i zbog građana, jer, kao što gospodin Krasić reče, mi smo dužni da kažemo nešto.
O nabavci opreme za evidentiranje građana, kao i nabavci ovog sistema, raspravljano je na jednoj od prvih sednica Odbora za bezbednost kojim predsedava gospodin Mirčić, inače predsednik Odbora za bezbednost, i tada je objašnjeno kako je ta oprema nabavljena, zašto ugovor nije raskinut, kakve bi to štete imalo po državu Srbiju, tako da potezanje tog pitanja dve i po godine nakon toga je bespotrebno, jedino ako nema nekih političkih razloga.
Druga stvar, meni je jasan strah, koji pokušavate da sejete među građane, od nove tehnologije i to je sasvim razumno, ali ja samo hoću radi istine da kažem da taj čip vi svi koristite i ja garantujem da 50% članova SRS ima to što se zove čip.
Evo, ja ću vam pokazati, to je taj čip za koji kažete preko toga će se građani Srbije prisluškivati, špijunirati; ovo što pokazujem je obična halo kartica i svi je koristite, da ne govorim o platnim karticama, da ne govorim o podacima koji se unose da biste dobili platnu karticu. Niko tu ne kaže da se radi o špijuniranju, nego jednostavno o tome.