Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 97 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Blagica Kostić i Miodrag Stamenković.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PLATAMA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA (nastavak u pojedinostima)
Stigli smo do amandmana na član 53. koji je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović. Izvolite.

Poštovana gospodo u sali, poštovani građani, podneli smo amandman na član 53. ovog zakona. Vlada je odgovorila. Prihvatamo objašnjenje koje nam je predstavnik predlagača dao ovde kao razlog zbog čega se odbija ovaj amandman na član 53. i povlačimo ovaj amandman.  
Međutim, želela bih da iskoristim vreme koje imam i da samo skrenem pažnju na nekoliko stvari koje mi se ne dopadaju u načinu na koji je u suštini predlagač razmišljao kada je definisao ovaj zakon koji je, kao što svi znamo, veoma povezan i sa Zakonom o državnim službenicima.
Pre svega, smatram da je ovde došlo do jedne ideje uprosečavanja, odnosno pod konac izjednačavanja državnih službenika u okviru svakog državnog organa. Slažem se sa vama, gospodine Balinovac, kada kažete da zakon jeste forma i suština, ali iako nisam pravnik čini mi se da kada su veliki pravnici govorili o tome da treba poštovati formu pre svega su mislili na to da treba poštovati zakon, a da u koncipiranju jednog zakona ne treba preterano sitničariti, jer to onda ubija duh zakona, a ja se plašim da će u ovom našem slučaju ubiti i dušu državnim službenicima.
Mislim da je u ovom zakonu i u onom prethodnom, dakle o državnim službenicima, prilična formalnost uvedena, da je uvedena i svojevrsna tiranija diploma nad znanjem. Zaista podržavam svakog ko se usavršava i ko dobije formalni dokaz o svom usavršavanju, međutim mi danas u Srbiji imamo činjenicu da se na mnogim fakultetima, od kojih ima dosta i privatnih, ne stiče ono znanje koje je možda moguće jednostavno uporediti sa znanjem mnogih državnih službenika, koji su možda i nižeg stepena obrazovanja, a kroz praksu su došli u situaciju da mnogo bolje obavljaju posao nego što bi, recimo, danas obavljao posao neki mladi čovek koji je tek izašao sa nekog državnog ili privatnog univerziteta.
Druga stvar, ovde se postavlja veliko pitanje ko će biti ljudi koji će ubuduće ocenjivati neke ljude, odnosno službenike u državnim institucijama, uopšte u ministarstvima. Dakle, postavlja se pitanje njihovih kriterijuma i njihovih sposobnosti da uopšte na objektivan način sagledaju trud i rad nekog od nameštenika.
Moram da kažem da je u našoj državnoj upravi do sada bila prisutna u velikoj meri negativna selekcija i smatram da je u suštini i problem negativne selekcije nešto što će biti proces u ovoj državi; znači, to ne možete nijednim zakonom, nijednim potezom ad šok da rešite. Treba prosto stvoriti atmosferu u kojoj će se suzbiti ta negativna selekcija, a smatram da se upravo ovakvim formalizovanjem kroz ove platne razrede u suštini u ovom trenutku (mada je zakon dobar, po meni, ali za neka idealnija vremena i ne za Srbiju), što je paradoksalno, favorizuje ta negativna selekcija.
Smatram da ljudi koji treba da budu ocenjivači neće uspeti, s jedne strane, da prepoznaju znanje, a sa druge strane kada prepoznaju to znanje ono će za njih biti signal da taj neko ko je ispod njih i koga oni ocenjuju u datom trenutku ugrožava njihovu poziciju svojim možda većim znanjem, i to će možda biti takođe motiv da se određene osobe koje zaslužuju dobru ocenu slabije ocene.
To je prosto nešto što se dešava nama u praksi, mi kao društvo od toga bolujemo i ja kao poslanik želim na to predlagaču da skrenem pažnju.
(Predsedavajući: Vreme. Imate tri minuta.)
Uočila sam još jednu, pregrubo je reći glupost, ali najviše mi na to liči: u nekom od skupštinskih biltena u sistematizaciji poslova za po meni najvažnija savetnička mesta u poslaničkim grupama propisuje se godinu dana radnog iskustva za ta mesta. E, sada, ja sam imala priliku da radim ovde sa savetnicima, i ekonomskim i pravnim, i zaista se pitam šta će neki, recimo, mlad čovek koji ima godinu, dve ili pet radnog iskustva da savetuje ovde jednog poslanika.
Uz sve uvažavanje, mislim da savetnici koji rade sa poslanicima, to su najodgovorniji poslovi u državi, treba da imaju zavidno radno iskustvo od po 20-30 godina, da ljudi budu analitičari vremena, da budu ljudi koji su radili u praksi na zakonima, na sprovođenju zakona. Oni moraju, radeći sa ljudima koji definišu na neki način budućnost ove države i njenog sistema, bilo o kom sistemu da se radi, da zaista imaju respektabilno iskustvo.
Kada vi dovedete sa fakulteta nekoga mladog, bez obzira koliko je dobar student bio ili talentovan čovek, on prosto ne poseduje to iskustvo koje je neophodno za nekoga ko savetuje, recimo, narodnog poslanika.
Zbog toga kažem da mi je to manje-više glupo rešenje. Zaista podržavam ideju da se mladima širom otvore vrata i da se njima da svaka mogućnost da usavršavaju svoja znanja i iskustva, ali zaista za takve poslove je potreban sam vrh koji ova država ima.
I još nešto ću reći. Reč je o novoj aferi u sada već bivšoj Skupštini SCG o kojoj govore i pišu svi mediji. Prosto, kako objašnjavate činjenicu da se posle svih vaših napora, a oni stoje de fakto, da u državnoj upravi zavedete red, kako objašnjavate da su na spisku za preuzimanje za ovu našu Narodnu skupštinu činovnici 19. i 20. razreda, kako bi to Gogolj rekao, pošto je on dosta pisao o tim stvarima, čiji se radni staž u ovoj skupštini može meriti na dane, mesece ili eventualno godinu, a da će činovnici prve i druge platne grupe iz te skupštine ostati bez posla?
To je pitanje o kome se ovde puno razgovara. Ne mogu da prenebregnem nešto što jeste pisanje medija, niko nije demantovao da se među ljudima koje je gospodin Šami zaposlio nalaze ljudi kao što je penzionisani pilot, profesor muzike iz srednje škole, građevinske i drugi tehničari, medicinska sestra.
Mislim da je jasno i vama da zakonima koje predlažete, ako se ova praksa nastavi, ništa ne možete da postignete.
Dakle, još jednom, potpuno verujem u vaše dobre namere da izvučete državnu upravu iz bede i da smanjite upliv politike u struku, ali još jednom ponavljam, mislim da na način na koji je to ovde zamišljeno, a to je prilično idealistički, s obzirom da je o Srbiji reč i da moramo i te kako da imamo spoznaju gde se nalazimo u tom civilizacijskom smislu, kada je državna uprava u pitanju, ne može puno da se postigne.
Prosto se plašim da i ovi službenici, a imala sam priliku da u ovoj skupštini sretnem sjajne stručnjake koji svojim radom mnogo doprinose da ove rasprave budu kvalitetne i da se zakoni poboljšaju, ne dođu u jednu poziciju koja apsolutno nije uvažavanje onoga što su do sada uradili.
Još jednom, povlačim amandman na član 53.

Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.       
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 59. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Reč ima gospodin Zoran Balinovac, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Zahvaljujem se svim narodnim poslanicima koji su, bilo u načelu, bilo u pojedinostima, učestvovali u pretresu ovog zakona. Smatram da je rasprava bila kreativna, konstruktivna, u njoj su se čula različita mišljenja, ali ne bi bilo ni logično kada bi svi isto mislili.
Posle svega što se dogodilo za ovom govornicom i posle razmene argumentacije i dalje sam ostao uveren da je vladin Predlog zakona, ovako kako je integralno dostavljen Narodnoj skupštini, najbolje mogućno rešenje, naravno, kada se uzmu u obzir i amandmani koje smatramo da treba odbiti.
Stoga pozivam Narodnu skupštinu da u danu za glasanje usvoji ovaj zakon i odbije sve amandmane, ne iz hira, ne iz volje Vlade, ne iz inata, već zato što ovaj put zaista nije bilo amandmana koji je mogao da popravi zakon, već su uglavnom posredi bili amandmani koji su direktno zalazili u koncepciju zakona. Još jedanput vam se zahvaljujem.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O LIČNOJ KARTI (pojedinosti)
Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, pošto je Predlog zakona o ličnoj karti veoma važan i pošto se u javnosti čuju mnoge polemike vezane za ovaj zakon i govorili smo mnogo, odnosno onoliko koliko nam je vreme dozvolilo, bar mi iz SRS, o ovom predlogu u načelnoj raspravi, mislimo da je nedopustivo da o pojedinostima raspravljamo suprotno Poslovniku, odnosno bez prisustva nadležnog ministra. Bez obzira što imamo mišljenje Vlade, postoji mnogo argumenata koje želimo da iznesemo ubeđeni da bi ministar mogao neki od naših amandmana da usvoji da bi se zakon popravio.
Takođe, imamo mnogo pitanja vezanih za ovaj zakon, na koja može u pojedinostima da nam odgovori samo nadležni ministar. Kada smo govorili u načelnoj raspravi, rekli smo gospodinu ministru da ćemo u pojedinostima da mu postavimo neka konkretna pitanja vezana za određena zakonska rešenja. On to zna, vi svi to znate i mi insistiramo da ovo ne može da se radi bez prisustva ministra, zapravo insistiramo na primeni Poslovnika i da sačekamo da se obezbedi prisustvo ministra unutrašnjih poslova, jer je zaista nedopustivo, neozbiljno i neodgovorno da se na ovaj način ignoriše Narodna skupština, da se na ovaj način vređa dostojanstvo Narodne skupštine.
Dakle, gospodine predsedavajući, poslanička grupa SRS traži i insistira da se obezbedi prisustvo ministra ili da se napravi pauza dok se nadležni ministar ne pojavi u sali.

Gospođo Radeta, mislim da je racionalno i uputno da otvorimo pretres u pojedinostima, a stručne službe će se raspitati u kojoj je brzini ili moći ministar da dođe i da prisustvuje ovoj raspravi, pa ću onda odlučiti da li ću davati pauzu ili ne.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, Sreto Perić, Zoran Krasić, Miljko Četrović, Nataša Jovanović, Božidar Koprivica, Zlatan Jovanović, Petar Jojić, Bore Kutić, Milan Stevović, Vojislav Milajić, Milovan Radovanović i Momir Marković, kao i Odbor za odbranu i bezbednost.
Primili ste izveštaj Odbora za odbranu i bezbednost i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za odbranu i bezbednost podneo je amandman na član 2.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za odbranu i bezbednost podneo je amandman na član 3.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Pre nego što kažem nešto o amandmanu, gospodine Mihailoviću, ne znam zašto ste sada zamenika sekretara poslali da nešto proverava, čudi me da vi ne znate da je ministar danas van zemlje. Ministar je u Londonu, mediji su to objavili i nemamo ništa protiv toga da ministar radi svoj posao, ali njegov prevashodni posao je da bude ovde u skupštinskoj sali kada se raspravlja o zakonu gde je on predstavnik predlagača. Vi imate uslove da odlučite da li ćete da prekinete rad ili ćete raditi suprotno Poslovniku, što ste se vi očigledno odlučili, jer je zaista neozbiljno da kažete – da mi počnemo, pa da vidimo kada će ministar da dođe i da li će ministar da dođe.
Ministar mora da bude od početka rasprave u sali i od početka rasprave da sluša šta poslanici predlažu da bi mogao da reaguje i da daje određene odgovore na pitanja koja postavljaju narodni poslanici. Znači, obavestila sam vas gde je ministar i sada vas pitam da li ćete raditi po Poslovniku ili nećete primenjivati Poslovnik, pa da nastavimo po amandmanima?

Gospođo Radeta, nigde izričito u Poslovniku ne piše da ministar mora da prisustvuje raspravi u pojedinostima. Uvek radim po Poslovniku. Čak ako se odlučim i da ne dajem pauzu i da ne čekamo ministra, opet radim po Poslovniku. Vi samo nastavite. Izvolite.

Hvala. Dakle, nastavljamo da radimo bez primene Poslovnika i ovo nije prvi put.
Na član 7. podnela sam amandman zato što je član 7. nepotpun i neprimenljiv. Ovo je jedan od članova ovog zakona koji u praksi neće biti moguće primeniti, odnosi se na to šta lična karta, odnosno obrazac lične karte koji propisuje ministar, kako piše u predlogu, treba da sadrži. Ovde stoji da u taj obrazac treba da se unesu podaci: prezime, ime, pol, dan, mesec, godina rođenja, mesto, opština i država rođenja, jedinstveni matični broj građana. U obrazac lične karte unose se i slike biometrijskih podataka imaoca te isprave, i datum izdavanja lične karte sa rokom važenja lične karte.
Potrebno je da se član 7. Predloga zakona dopuni još nekim podacima, potrebno je da u obrascu lične karte piše i ime roditelja. U jednom od narednih amandmana smo takođe stavili primedbu, i to je u vezi sa ovim amandmanom, da je nemoguće ovo što je Ministarstvo, odnosno Vlada predvidela da se ime roditelja ne upisuje u ličnu kartu, ali da se umesto toga upisuje jedinstven matični broj roditelja.
I u načelnoj raspravi sam upozoravala da je to nemoguće, da u Srbiji živi veliki broj građana koji su u Srbiju došli sa statusom izbeglih ili prognanih lica, da većina tih lica nemaju matične brojeve, da njihova deca danas neće moći, iako su u međuvremenu dobila državljanstvo, da dobiju lične karte zato što njihovi roditelji nemaju jedinstven matični broj.
Vrlo praktičan i vrlo konkretan razlog zbog kojeg smo predložili da obrazac lične karte mora da sadrži ime roditelja i potpuno logično da mora da obrazac sadrži podatak o broju lične karte. Ne znam kako ste zamislili da izdajete te lične karte, kakva vam je namera, da eventualno sa tim ličnim kartama možda na narednim izborima nešto muljate, s obzirom da još uvek niste obezbedili jedinstven birački spisak i onda su vam lične karte bez evidencije, odnosno bez rednog broja dušu dale za takvu vrstu zloupotreba.
Mi srpski radikali, kada govorimo o nekom zakonu i nekom amandmanu, uvek vodimo računa, pored onoga što nam je Vlada ponudila, što je i ovde napisano, i o onome šta piše između redova i svaki put vas upozorimo na koji način će neki član zakona na koji mi intervenišemo moći da se zloupotrebi, koji eventualno neće moći da se primeni. Ovaj će moći i da se zloupotrebi i neće moći da se primeni.
Zato insistiramo, odnosno tražimo od narodnih poslanika da ovaj amandman prihvate, s obzirom da ministar nije ovde i da nam se očigledno neće pridružiti u toku rasprave, a Vlada nije prihvatila ovaj amandman sa obrazloženjem: "S obzirom da podaci koji su sadržani u obrascu iz člana 7. Predloga zakona obezbeđuju pouzdanu potvrdu i proveru identiteta lica, naročito imajući u vidu da se u obrazac unose i biometrijski podaci imaoca te isprave, a s obzirom na mašinsku čitljivost svih podataka iz lične karte i podatak o broju lične karte bi bio suvišan, jer ne bi imao istu funkciju kao u dosadašnjim propisima."
Ovo obrazloženje Vlade nije dobro, za nas je neprihvatljivo i zato mi je žao što ministar nije ovde da malo polemišemo oko ovog obrazloženja i da ga pitamo, s obzirom da je opštepoznato da se ovi čipovi i ovi podaci uvode u naš pravni sistem samo zato što su nekad kupljeni, što su ogromna sredstva uložena od strane bivšeg ministra Mihajlovića u kupovinu te opreme za uvođenje ovakvih ličnih karata i s obzirom da se u javnosti zna da je bivša vlada Zorana Živkovića ovo kupila preko firme ovog Pjevčevića koji je sada u ovoj aferi stečaja vrlo poznat i u aferi kofer takođe. Bilo bi bolje da su se ministar i ministarstvo, i ovo i Ministarstvo pravde, pozabavili činjenicom kako je ta oprema nabavljena, ko se ugradio prilikom nabavke, koliko je država oštećena.
Zašto smo uopšte kupovali nešto što većina zemalja u Evropi nema, zašto da budemo zamorčići sa nekakvim čipovima kad su mnoge ozbiljne evropske zemlje odbile takvu identifikaciju svojih građana, kad su građani po Evropi protestovali protiv uvođenja ovakvih čipova.
Naše ministarstvo i ova vlada su i kroz ovo pokazali da su kontinuitet sa vladom Zorana Đinđića i Zorana Živkovića. Dakle, vlada Koštunica - Dulić i nadležni ministar Jočić su krenuli linijom manjeg otpora i da ne bi objašnjavali građanima Srbije kakve su se mućke i kriminalne radnje dešavale oko nabavke ove opreme oni su izvoleli da narodnim poslanicima predlože ovaj predlog zakona o ličnim kartama. I u Srbiji većina građana reaguje onako kako su reagovali svuda po Evropi, većina građana je preplašena i zgrožena činjenicom da će im se ugrađivati nekakvi čipovi, da će biti povezani sa evropskim centrima, da će biti praćeni od kojekakvih, kome god padne na pamet i da se na ovaj način i ovim ličnim kartama gubi potpuno privatnost građana Srbije.
Većina građana to zna i toga se plaši i građani očekuju od svojih narodnih poslanika da ubede ministra Jočića i Vladu Republike Srbije da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se nekakav ozbiljniji predlog zakona predloži narodnim poslanicima i, naravno, da Ministarstvo u okviru svojih nadležnosti preispita nabavku te opreme koja nas sada tera da se uključujemo u taj sistem i da nam se u lične karte ugrađuju ti čipovi.
Velike pare je ona prethodna vlada potrošila za ovu opremu. Dakle, s obzirom da znamo da su ljudi koji su učestvovali preko firmi preko kojih je nabavljena ta oprema sada umešani u dve velike afere ove vlade, onda bi zaista bilo neophodno da imamo pravu informaciju od ministra Jočića šta je uradio, šta je Ministarstvo uradilo na razotkrivanju načina nabavke ove opreme, koliko je država oštećena, jer su velike pare u pitanju.
Ministar Jočić je, kada smo u načelnoj raspravi govorili o tome, kada je replicirao nekom od narodnih poslanika i pokušao da brani ovo uvođenje čipova, najpre rekao da su čipovi manje opasni od mobilnih telefona – meni se tada kao logičan zaključak nametnulo da nam Ministarstvo prisluškuje i mobilne telefone – pa je tada ministar rekao da svi građani Srbije znaju da mobilni telefoni mogu lako da se prisluškuju.
Naravno, rekla sam ministru, sad to kažem i javnosti Srbije, jedna je stvar kada dvoje ili troje ljudi na ulici ili u kafani raspravljaju o tome kako je moguće da se mobilni telefoni prisluškuju, a druga je stvar kada to kaže ministar policije, odnosno kada ministar policije konstatuje kako je veća opasnost od prisluškivanja mobilnih telefona nego praćenja pomoću ovih novih ličnih karata sa čipovima.
Tada je takođe ministar Jočić, a ja sam zato, gospodine Mihailoviću (da li ste još uvek vi, pošto se često menjate) između ostalog insistirala da danas ovde bude prisutan ministar Jočić, obećao u načelnoj raspravi i rekao je ovako – ako je problem to što je nabavljena ova oprema za ove nove lične karte u vreme kada je ministar policije bio Dušan Mihajlović i ako postoji nekakva sumnja na koji način je to nabavljeno, koliko je država oštećena nabavkom te opreme, nemam ništa protiv, mi ćemo to da ispitamo i da vidimo. To je jedna vrsta priče.
Druga vrsta priče je, kako reče ministar Jočić, neophodnost uvođenja ovakvih ličnih karata.
Prvo me tada začudilo da ministar Jočić nije ništa preduzeo i Vlada Koštunica - Dulić, da nisu ništa preduzeli u ispitivanju načina nabavke te opreme i da je to obećao tek nakon intervencije narodnih poslanika SRS.
Pogotovo iznenađuje i čudi da se raspravlja o ovom predlogu zakona baš u vreme kada se zna da ministar nije tu, a da se u međuvremenu preskoče dva dana koja nisu po Poslovniku radni dani za Narodnu skupštinu, ali koji se gotovo redovno koriste kao radni dani u poslednjih nekoliko meseci.
Onda je zaista pravo pitanje kako se to baš sada desilo, jer se znalo da će ministar Jočić da putuje u London. Zašto se baš namestilo da pričamo o Predlogu ovog zakona u vreme kada on nije tu? Da li to znači da će javnost Srbije ostati uskraćena za ove veoma važne podatke o nabavci opreme za nove lične karte koje je Dušan Mihajlović i onda prethodna vlada žutih lopova nabavila, naglašavam, preko firme ovog Pjevčevića, kako mu beše ime, Ostoja Pjevčević, koji je javnosti Srbije poznat po najnovijim aferama ove vlade. Očekujemo od ministra Jočića da i narodne poslanike i javnost Srbije upozna sa svim ovim vrlo interesantnim pitanjima.