Reč ima Tomislav Nikolić, narodni poslanik. Tražili ste po Poslovniku ili ...? Narodni poslanik Zoran Krasić, replika. Izvolite.

Verovatno se mom prethodniku omaklo ili možda je to namerno rekao, ali mi ne tražimo da se briše ime i prezime nego JMBG njegovih roditelja, verovatno ste napravili grešku. Jedinstveni matični broj nekog lica ne sadrži ime i prezime, nego sadrži brojeve. Možda je to bio lapsus. Pročitajte stenogram pa ćete da utvrdite vrlo precizno šta ste rekli. Znači, mi smo pričali amandmanom o broju, a ne o imenu, to je velika razlika.
Ne treba se plašiti te tehnike, kako vi to pokušavate da predstavite, ali moram da vam skrenem pažnju: kada građanin od MUP-a dobije rešenje kojim mu je određen JMBG u tom rešenju su sadržani svi podaci o tom pojedincu, i roditeljima, rođenje, mesto, datum, adresa, sve je sadržano u tom rešenju. Vodite računa kada osporavate amandmane SRS, morali biste da znate kakvo je postojeće stanje do kraja i šta se predlaže. Ovako kada paušalno kritikujete rizikujete da putem replike saznate istinu, ali i da javnost sazna da ne znate kakvo je postojeće stanje.

Po Poslovniku, narodni poslanik Marko Krstin. Izvolite.

Dame i gospodo, mislim da kolega Krasić nije mene razumeo. Samo sam rekao da se radi o koncepcijskoj razlici i da mi ovde pričamo o tome da je kvantum podataka dobar, a gospodin Krasić priča da je to previše i pri tome sam skrenuo pažnju da amandman na koji se gospodin Krasić poziva uopšte ne govori o kvantumu podataka, on ne izostavlja ni čipove ni podatke, nego samo jedan podatak, JMBG roditelja.
Ja sam tako rekao i pri tome sam napravio poređenje: pošto sadašnja evidencija sadrži ime roditelja, i ona pre njega je sadržavala, ova to ne sadrži i umesto toga upotrebljava brojeve. Znači, imate roditelja, ali umesto imena i prezima imate broj, JMBG. Pri tome sam rekao da taj JMBG u pravnom sistemu Srbije i ranije Jugoslavije postoji najmanje tri decenije, da je on obavezan i da se on zna i da to nije nikakva tajna i da nikakva tajna neće biti povređena zato što ga neće biti u ličnoj karti.
Prema tome, nije nikakva zaštita to što se neće znati JMBG roditelja. Štaviše, to je neophodno, jer ako izostavimo ime roditelja onda nemamo oznaku i ako dva fizička lica imaju isto ime i prezime, ime roditelja ili JMBG jedino razlikuje ta dva lica. Ako ne bismo imali JMBG ili ime roditelja oni se ne bi razlikovali. Ako pri tome izostavimo i čip o kome vi pričate, mada ga amandmanski ne izostavljate, onda tek ne bismo mogli da znamo o kome se radi. Tako da vi mene potpuno niste dobro razumeli.

Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić, izvolite.

Pokušavam da shvatim diskusiju gospodina Krstina.
Jedna mi stvar nije jasna: da li vi tvrdite, gospodine Krstin, da mogu da se pojave dva građanina Srbije sa ličnom kartom koji će imati isto prezime i ime, isti datum rođenja, istu adresu i isti JMBG pa neće biti moguće da ih razlikujemo nego moramo da znamo i JMBG njihovih roditelja? To nije tačno, ne postoje dva građanina Srbije sa istim JMBG. Zašto je uveden JMBG? Da bi se oni koji imaju slične podatke razlikovali međusobno.
Šta će vam, odnosno šta će ministarstvu policije, šta će njihovim nalogodavcima sa zapada, šta će im JMBG koji neće videti onaj koji ga nosi, nego će ga videti onaj ko očitava čip? Čija je to identifikacija, za koga, kome će da služi? Nije tačno da je taj podatak potreban da bi se ljudi tačno identifikovali, taj podatak je potreban za neke potpuno drugačije namene.
A sada vas pitam – hoće li deca izbeglih lica, čiji roditelji nemaju JMBG, dobiti ličnu kartu? Mogu li da imaju ličnu kartu bez tog podatka koji zahteva zakon, a njihovi roditelji nemaju JMBG, gospodine Krstin. E to je razlog zašto smo tražili da se ta odredba ukine.
Naravno, priča o čipu je veoma ozbiljna, u nju smo se upuštali u raspravi u načelu, amandmanski nismo, mi to ne možemo da sprečimo. Vi ćete nas čipovati, izgleda, kako vi budete hteli, dok mi vas ne budemo očipovali lepo kad dođe vreme za to. Ali, samo zbog objektivnosti, podatak koji vi branite ne služi za identifikaciju građana.

Reč ima narodni poslanik Marko Krstin, po Poslovniku se javlja, izvolite.

Dame i gospodo, zaista uživam kad moj kolega Nikolić govori i mislim da ima u onome što on kaže i istine, međutim i u onome što ja kažem ima istine.
Dakle, istina je obično negde između. Da li nama smeta JMBG roditelja zbog toga što će samo na osnovu toga neko biti više praćen nego što će biti praćen ako tog podatka nema? Gospodin Nikolić je ovde naređao sve ove podatke koji će biti inače poznati; samo ovaj jedan ako izostavimo biće već bolje onim građanima i neće moći biti praćeni.
Znači, ta priča ne drži mnogo vodu, jer tu ima desetak podataka. Da li može biti ime, prezime, adresa ista? Pa možda i može, možda može greška da se napravi u JMBG, ali ako ima...
(Predsedavajući: Molim vas, dozvolite da narodni poslanik kaže svoje i ne ometajte ga.)
Dakle, ako ima bilo koji razlog da ovo izostavimo, to što je gospodin Nikolić rekao ako se radi o izbeglim ili prognanim licima koji nemaju JMBG – pa, izbegla i prognana lica se inkorporiraju u naše društvo, državu Srbiju, ili kako god hoćete, ili se vraćaju tamo odakle su ih prognali i odakle su izbegli. Bilo da su ovde, bilo da su tamo, oni ulaze u pravni sistem koji zahteva da se oni registruju i da dobiju sve brojeve. Prema tome, ako se opredele da ostaju ovde dobiće ovde broj, ako se ne opredele da ostanu ovde dobiće tamo broj. Negde će imati broj. To nije nikakav problem.
Mi smo prihvatili da svim izbeglim i prognanim licima sva dokumenta damo, izjednačili smo ih u svim pravima i ne vidim da bi ovo bio neki osoben slučaj. Mislim da izbegla lica imaju pravo da dobiju naša dokumenta. I strana fizička lica mogu da dobiju našu ličnu kartu pod određenim uslovima, a kamoli naši građani koji su izbegli odnekud. Prema tome, to nije razlog zbog čega se ovde postavlja pitanje. Ukoliko oni to žele, kao što dobiju državljanstvo tako će dobiti i ovaj broj.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, replika.

Da raščistimo, pošto gospodin Krstin sve više liči na srpskog radikala. Zaista mi njegova diskusija godi i zaista je argumentovana.
Imate izbegla lica koja ne žele da budu inkorporirana u ovo društvo i to je njihovo pravo. Oni žele da se vrate u Hrvatsku. Imate Hrvatsku koja neće da ih primi i ne omogućuje im da se vrate na njihovu imovinu, jer i bez toga može da uđe u EU. Što bi onda to radila? Znači, neće nikada dobiti jedinstveni matični broj građana.
Sada vas pitam zašto bi dete izbeglog lica na lakši način dobilo ličnu kartu, nego lica koje je državljanin Srbije? To zakon nije ni predvideo. On propisuje postupak za dobijanje lične karte i ne kaže – dete izbeglog lica, pošto ne može izbeglo lice da obezbedi jedinstveni matični broj građana, dobiće ličnu kartu i bez jedinstvenog broja građana. Da postoji takav amandman ili da je Vlada to upisala u Predlog zakona, prihvatio bih.
Zašto sam protiv jedinstvenog matičnog broja građana roditelja? Ne odnosi se na lice koje ima ličnu kartu, ono ima svoju identifikaciju.
Jedinstveni matični broj građana služi da se identifikuje lice koje ga ima, a ne da taj jedinstveni matični broj građana identifikuje neko drugo lice. Kakva je to prenosna veza? Na šta liči? Liči na jedan slučaj iz moje porodice. Moj brat od ujaka je hteo da se zaposli u policiji, a stalno je stizao izveštaj u policiju da su mu dedu ubili partizani. To je taj podatak.
Znači, kada se pojavi lice sa ličnom kartom, hajde da mu vidimo tatu i mamu, da mu vidimo jedinstveni matični broj građana za oca i majku, da vidimo da oni nisu slučajno u nekoj drugoj političkoj stranci, da nisu kažnjavani otac i majka, što opet nema veze sa onim ko nosi ličnu kartu. Zbog toga to bode oči poslanicima SRS.
Ja tražim ličnu kartu, ja vam dajem svoje podatke, moje podatke unesite i u čip i u bazu podataka, kakve veze imaju moji roditelji, pa im tražite jedinstveni matični broj građana za oba roditelja. Niste u pravu. Da vidim tu direktivu koja je stigla, zašto nam to traže? Mi nismo iz nekog sveta u kome je terorizam odomaćen, u kome ne možete da poznate lice na osnovu identifikacionih isprava. Kod nas se ovakav način evidencije, po prezimenu roditelja, vodi već trista godina, za razliku od Hercegovine, gde to nešto kraće traje, od kada su došli austrougari. Kod nas kad kažete Petar Petrović, imate genezu tih Petrovića, imate sve podatke o njemu, ne treba dodatna identifikacija preko roditelja.
Ako je to način da se borite protiv terorizma, pa da ne ode neko odavde po Americi da pravi lom i da vršlja i ako su vam to tako objasnili, kažem vam da nije tačno; teroristi koji su srušili Ameriku jednog dana u septembru došli su iz zemalja koje imaju rigorozniju kontrolu od ove koju ćemo mi sada imati. To se na taj način ne sprečava. Još nisam čuo da je bilo koji građanin Srbije, a posebno Srbin, učestvovao u bilo kakvom terorističkom napadu od koga svet, vajni, demokratski, jaki, organizovani, treba da se plaši.