Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 29. stav 1. tačka 2) sa predlogom da se tačka 2) navedenog člana briše. Koji su bili motivi kada sam podnosio ovaj amandman? Imao sam više motiva i razloga, a jedan od glavnih razloga je ekonomska situacija i imovna moć naših građana. Ja inače dolazim iz opštine Srbobran gde su građani u jako teškoj materijalnoj situaciji i mislim da ovakve drakonske kazne ti građani ne mogu da ispoštuju, jer nisu u finansijskoj mogućnosti.
U članu 29. stav 1. kaže se: "Novčanom kaznom do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj lice", pa tačka 2) kaže "koje u određenom roku ne podnese zahtev za izdavanje lične karte", to je član 11. i član 20. stav 2. koji reguliše koje je to lice.
Pročitaćemo i član 11. koji kaže: "Lica koja su po odredbama ovog zakona dužna da imaju ličnu kartu zahtev za izdavanje lične karte podnose najkasnije u roku od 15 dana po navršenoj 16. godini života, odnosno u roku od 15 dana po ispunjavanju uslova iz člana 3. ovog zakona".
Zamislimo sada konkretnu situaciju, dete koje je navršilo 16 godina živi u takvoj materijalnoj situaciju u kakvoj žive moji Nadaljčani, Turinci ili Srbobranci. Treba da podnesu jedan zahtev koji košta 400-500 dinara, putni troškovi, da bi došli u sedište organa nadležnog za izdavanje ličnih karata, izađu sigurno negde oko 600-700 dinara.
Znači, zbog materijalnih mogućnosti nisu u mogućnosti da podnesu taj zahtev i postoji mogućnost da budu kažnjeni u visini do 50.000 dinara.
Mislim da je predlagač znajući koliko košta ova aparatura za izradu ličnih karata imao u vidu i setio se na koji način bi mogao da pokrije te troškove nastale nabavkom tih aparata za izradu ličnih karata.
Evo, setili se, na ovaj način, znači drakonskim kaznama oni bi nadomestili propuste Dušana Mihajlovića i ekipe koja je učestvovala u nabavci ovih mašina za izradu ličnih karata. Mislim da bi predlagač ovog zakona trebalo da ima u vidu materijalnu situaciju građana koji treba da ispoštuju ovakve odredbe zakona.

Hvala vam najlepše, gospodine Kutiću. Još neka poslanička grupa? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za odbranu i bezbednost podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 31. doda novi naslov i novi član 31a.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Uvek se ovo meni, gospodine predsedniče, dešava, ali znate kako se kaže – ko čeka taj dočeka. Tako i ja dočekah da se obratim, a i srpski radikali svoje vreme. Ako se sećate, jutros ste me tako zaustavili na minut pred početak, ali nema veze.
Javila sam se po amandmanu kolege Vojislava Milajića.
On traži da se briše član 32. predloženog zakona koji govori o postupanju sa nerešenim zahtevima i kaže: "Postupak za rešavanje zahteva za izdavanje lične karte započet pre dana početka primene ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona."
Dakle, moramo da znamo, i opet zbog javnosti koja sada prati skupštinski prenos, da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja.
Kako sada stvari stoje i kojim tokom ide skupštinska sednica, glasanje o amandmanima i ovom zakonu, građani moraju da znaju, biće negde krajem jula meseca, a stupa na snagu šest meseci od dana njegovog objavljivanja.
Verujem da ćemo mi srpski radikali sa svoje strane da učinimo sve da ovakav zakon ne doživi svoju implementaciju zato što je veoma loš i zato što je u pravom smislu reči naišao na ogromno neodobravanje od strane građana.
Evo, pre pet minuta sam, dame i gospodo poslanici, ušla u skupštinsku salu na početak popodnevnog zasedanja i kurir mi je ispred dao jedan telegram koji je naslovljen na moje ime i koji je poslat pre nekih sat vremena.
Na osnovu naše jutrošnje rasprave i polemika koje smo vodili oko biometrijskog zapisa, odnosno čipovanja, na osnovu činjenice da taj zakon duboko zadire u ljudska prava i da građani uopšte nisu bili konsultovani prilikom predlaganja ovakvog zakona jedan od njih, koji se potpisao punim imenom i prezimenom, gospodin je ostavio i svoj matični broj, rekao je da moli da postavim pitanje i da mu se odgovori – s obzirom da sam uzoran građanin i da nosim svoju ličnu kartu uvek sa sobom, iako budem čipovan (to govori zbog ovog novog metoda koji ćete da primenite) znači li to da ću doživotno biti praćen i u svakom trenutku dostupan?
Naravno, vi sada ovo možete da podvedete pod neku paranoju nas ili građana, ali moram opet da se vratim na to, zbog toga kolega i podnosi amandman da se briše ovaj član, odnosno da zakon ne doživi svoju primenu, da su raznorazni stručnjaci, ne samo kod nas u Srbiji, nego u celom svetu, došli do saznanja i kroz mnogobrojne uzorke i primere dali su jedan zaključak koji ne ide u prilog ovakvom zakonu i donošenju zakona o ličnim kartama na ovakav način.
Jedan od "Majkrosoftovih" direktora za tehnologiju u Škotskoj Džeri Fišend izjavio je sledeće: "Stavljanje svih ličnih podataka na jedno mesto pogoršava upravo problem koji sistem navodno treba da eliminiše.
Ne treba praviti sisteme koji dozvoljavaju hakerima da na tako lak način dolaze do velikog broja ličnih podataka koncentrisanih na jednom mestu". To je ono što vam mi uporno danima i satima govorimo. "Ovo je veoma privlačna i zahvalna meta za kriminalce".
Naravno, sve što je, navodno, do te mere sa visokosofisticiranom tehnologijom usavršeno mamac je za sve kriminalne, odnosno najveće kriminalne grupacije, teroriste i sve one koji imaju upravo tu metu da zloupotrebljavaju tu bazu podataka.
"Ovo je veoma privlačna i zahvalna meta i, za razliku od drugih oblika podataka, kao npr. za kreditne kartice, ako dođe do kompromitacije ličnih podataka, kao što su npr. otisci prstiju, ne postoji način da dobijete neke druge. Svaki put kada se upotrebi takva lična karta to će biti registrovano u centralnom registru", zbog toga je i bojazan ovog građanina, jer je to zaista tako, "tako da će moći da se pravi mala mapa vašeg ličnog života. To niko ne želi".
I vi sami znate, narodni poslanici, i gospodin Marković kao predsednik ove skupštine ima to pravo i obavezu da nas opominje svaki put kada govorimo o stvarima iz ličnog života pojedinca. On to radi u skladu sa Poslovnikom, doduše selektivno, nekad ovako, nekad onako, zavisi ko je za govornicom, ali u principu, reaguje kada je taj član Poslovnika u pitanju.
Sada ovaj gospodin koji je poslao telegram, i očigledno je usplahiren, postavlja meni, odnosno svima vama, jer je rekao molim vas pročitajte, pitanje da li će i kako ubuduće kroz otisak prsta i kroz upotrebu nove lične karte da se koriste podaci iz njegovog života? Kazaćete, koristiće ga nadležni državni organi, kako to stoji u zakonu, za njegovu ličnu identifikaciju itd. Međutim, on je svestan činjenice i na osnovu ove argumentacije, samo jedne koju sam ja iznela, da svakome može da bude dostupna ta informacija o njemu.
Kada se govorilo o takvom zakonu i kada je vođena nekakva javna rasprava u Australiji da li da se on primeni, odnosno da ga tamošnji poslanici izglasaju... Oni imaju komesarijat za zaštitu privatnosti građana u australijskoj državi, mi ovde imamo ta prava zagarantovana Ustavom Republike Srbije, svim potpisanim međunarodnim konvencijama koje se uopšte ne poštuju u našoj zemlji, vi to vrlo dobro znate. Flagrantno su kršena sva ta prava za vreme akcije "Sablja", a i kasnije, a i zloupotrebljavaju pojedini, ne svi, mediji u obračunu sa onima koji nisu na njihovoj strani, odnosno nisu politički istomišljenici njihovih finansijera. Sve to političar, onaj ko je javna ličnost, ko se upusti u ovaj posao, treba da istrpi na svojoj koži i da pokaže narodu da nije tako, svojim držanjem, svojim stavom i istinom kojom se uvek i jedino rukovodi SRS.
Kako vi jednog građanina da zaštitite od svega toga? On sebi postavlja pitanje. On nema skupštinsku govornicu, ni odborničku ni poslaničku, mogućnost da sazove konferenciju za novinare, da se obrati javnosti i da kaže – slušajte, ljudi, moja prava su ugrožena zbog toga i toga, neću da imam ovakav zakon u svojoj zemlji.
Raznorazne fajlove mogu da prave na osnovu naših podataka oni koji su zainteresovani ili pojedini bolesni umovi kojima to može da padne na pamet. Nije nikakva paranoja u pitanju, nego pravi istraživački metodi kojima su se bavili stručnjaci iz ove oblasti u celom svetu, šta sve može da se dogodi.
Zašto da razmatramo to samo sa tehničkog stanovišta, kao što su pokušale da nas ubede kolege iz vladajućih struktura? To uopšte nije stvar tehničkog pitanja. Ne samo da zadirete u osnovna ljudska prava čoveka i građanina, što je kršenje Ustava Republike Srbije – ali kada vi imate takve ministre, pa i potpredsednika Vlade koja kaže da je važnija borba protiv radikala nego Ustav, onda je u ovoj državi sve dozvoljeno – nego imate i veći broj tradicionalnih verskih zajednica, poput onih koje su se oglasile iz naše SPC, koje su protiv donošenja ovakvog zakona.
Zato su ovi ljudi, boreći se samo za istinu, iz ovog udruženja izdali brošuru pod nazivom "Nove lične karte? Za život bez žiga". Niko ne želi da bude žigosan. Jedno totalitarno vreme, vreme fašizma, kada je uništeno toliko života za vreme Drugog svetskog rata, prognano toliko ljudi samo zbog toga što nisu iste vere i iste nacije, učinilo je da se naprave stratišta širom kugle zemaljske.
Ako smo mi došli u situaciju da moramo danas da se ubeđujemo, a da su mnogo veće države, po broju stanovnika, razmatrajući ovo pitanje godinama došle do saznanja da im to nije potrebno, onda je bespotrebno i da vas dalje ubeđujemo, ako hoćete realno, da prihvatite ove argumente, a ne samo zato što je to dostavila Vlada.
Recimo, vi koji ste bili tadašnja navodna opozicija, sebi tražili odskočnu dasku da dođete u Skupštinu Srbije, Dušanu Mihajloviću, da je on stigao da dođe na dnevni red do momenta dok ga nije radikalska poslanička grupa oborila sa vlasti, odnosno ceo DOS, u decembru mesecu 2003. godine, sazivali biste konferencije za novinare, na sve strane biste pričali kako je zakon ovakav, onakav, kako se krše ljudska prava.
Onog momenta kada ste došli u Narodnu skupštinu, a pred vas, sa zakašnjenjem od dve i nešto godine, zakon koji je promovisan od bivšeg ministra koji je po zlu zapamćen kao ministar unutrašnjih poslova, vi kažete da je odličan zakon. Da mi je da sam vas videla tada šta biste rekli kada je Dušan Mihajlović bio ministar. Ali, šta vas briga, sada je Jočić, vi slepo podržavate njega, odnosno Ministarstvo i Vladu koja ovo predlaže.
Na sledećim izborima nećete da preskočite cenzus, neće da vas bude tu, vi ćete samo da budete građani koji će da dođu, po članu 32. za koji gospodin Milajić traži da se briše, pred šalter da podnesete prijavu da biste dobili novu ličnu kartu.
Takav način razmišljanja je neodgovoran, zato što škodi ljudima, zato što nije dobar i pre svega košta ovu državu.
Niko mi do sada nije dao odgovor, tu su gospoda iz Ministarstva, pa ću na kraju iskoristiti ovo svoje poslaničko pravo, ako dozvolite, gospodine Markoviću, da ovako u hodu postavim i to pitanje.
(Predsednik: Izvolite.)
Dakle, zanima me, pošto se od početka, pri potpisivanju preliminarnog ugovora za "Motorolinu" opremu, dok je ministar bio Dušan Mihajlović, spekulisalo sa nekom cifrom, da mi nadležno ministarstvo, odnosno Ministarstvo finansija i Republička vlada odgovore – ceo ovaj projekat do kraja, sa svim pratećim stvarima za potpunu implementaciju ovog zakona, da svaki građanin dobije ovakvu ličnu kartu, koliko će to da košta budžet Republike Srbije, odnosno građane Srbije koji će to morati da plate?
Verujem da ćete u danu za glasanje da razmislite malo i o svojim postupcima i o nepromišljenim postupcima onih ljudi koji su predlagali ovaj zakon i pre nego što je imenovana ova republička vlada, a koji su očigledno određeni lobisti i centri moći, jer niko to nije radio, niti mu je palo na pamet, a naročito Dušanu Mihajloviću i ovim "žutim" lopovima, onima iz DOS-ovske vlasti, da takve zakone donose.
Vidite šta kaže ovaj gospodin koji mi je poslao telegram. On kaže: "Ja sam uzoran građanin". Zaboravila sam da vam kažem, podvukao je velikim slovima da je nestranačka ličnost. Znači, on se samo kao građanin obraća i traži da se to kaže.
Ali, vi znate da je i sada kazna, možda kolega Jojić zna koliko je to za neposedovanje lične karte, pošto su povećane uredbom Vlade Republike Srbije sve ove kazne, kazne za pojas, za prekoračenje brzine, verovatno je to hiljadu dinara.
Šta kaže policajac, ispraviće me nekadašnji general srpske policije, kolega Jojić, ako pogrešim, kad zaustavi takvog na ulici i kaže – ličnu kartu, vadi sve iz džepova. Tako kaže nekome ko mu je sumnjiv u najmanju ruku, nađe ga u nekom ćošku, budžaku. Naiđe policajac na Dragana Đilasa i kaže mu – ličnu kartu, vadi sve iz džepova. On prevrne džepove, u džepovima samo "gold" ili još više privilegovane razne "ameriken ekspres" i ostale platne kartice sa milionskim iznosima raspoloživih sredstava, jer on sve pare što je pokrao, omogućila mu Republička vlada koja ga finansira i njegova mafijaška Demokratska stranka, drži na raznoraznim računima.
A kad naiđete na običnog građanina, kao što je ovaj čovek, on kaže da uvek nosi ličnu kartu, ali može da se desi da nije poneo, on će samo prazne džepove da izvrne, ispašće jedan, dva, tri dinara.
U tome je razlika između običnih ljudi i građana koji traže zaštitu njihovih prava i onih lobista iz dosovske vlasti, Dušana Mihajlovića i DS, koji su prvi bili zagovornici ovog zakona.

Hvala vam najlepše, gospođice Jovanović. Još neka poslanička grupa? (Ne.)
Gospođice Jovanović, dobili ste odgovor koliko koštaju same mašine, ovo je pitanje Ministarstvu finansija, da li postoji procena ukupnih troškova. Dakle, nije prema MUP-u, jer je taj odgovor dobijen. Hvala vam.
Nadam se da će i članovi 9, 16. i 23. Evropske konvencije biti ugrađeni i u Ustav Srbije, pa će biti dodatno zaštićeno pravo o kome smo govorili.
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
Vrlo je važno, vrlo se pažljivo prati od strane predstavnika Ministarstva, pa raščišćavamo, da slučajno nešto nije preskočeno. Ništa ne brinite, ima ko da brine.
Izvolite, gospodine Krasiću.

Gospodin Radovanović je u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 33. stav 1. Pošto se tu navode taksativno svi podzakonski akti i oni definišu prema prethodnim odredbama ovog zakona, gospodin Radovanović traži da se rok za donošenje podzakonskih akata sa šest meseci skrati i da bude tri meseca. O čemu se radi?
Ako se ima u vidu šta je napisano u članu 35, da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a da će da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, pa recimo, neka bude da je teoretski zakon objavljen u "Službenom glasniku RS" 1. jula, stupio je na snagu 9. jula, šest meseci je 6-7. januar 2007. godine. Onda, praktično, ovaj rok od šest meseci se poklapa sa rokom od kada počinje primena ovog zakona, a ideja predlagača zakona je da u trenutku kada počne da se primenjuje novi zakon budu doneti svi podzakonski akti, jer bez tih podzakonskih akata gotovo da nije moguće primeniti ovaj zakon.
Zato mi amandmanom tražimo da se rok za donošenje podzakonskih akata sa šest meseci skrati na tri meseca. Naravno, svako razuman ko ima u vidu ovo što smo napisali i predložili ovo bi oberučke prihvatio, jer ovo ima svoju pravnu logiku i ima svoje mentalno zdravlje, za razliku od ovoga što je predloženo.
Međutim, stvarno imamo problema sa zakonima koji se pišu. Vratio bih se na član 32, pošto je u vezi sa članom 33. Kaže: "Postupak za rešavanje zahteva za izdavanje lične karte započet pre dana početka primene ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona." To bi značilo, ako 9. jula ove godine stupi na snagu ovaj zakon, pa se 10. jula podnese zahtev za izdavanje nove lične karte, moguće je da se u roku od 10 dana taj zahtev reši i da građanin dobije ličnu kartu u skladu sa odredbama ovog zakona. Ovaj zakon primenjuje se tek u ovoj datoj situaciji 6. januara 2007. godine.
Morate da imate tamo neku službu koja pregleda ove koji pišu ove zakone. Jer, ovo sa onim što u obrazloženju stoji, vacatio legis, praktično pojma nema. Ovo su dva potpuno različita pojma. Da ste rekli da će postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona ili do dana početka primene ovog zakona da se okončaju prema važećem zakonu, to bih mogao da shvatim. Čak bih mogao da shvatim, ukoliko zahtev nije rešen, pa je prenet na neki datum nakon početka primene ovog zakona, da ide po ovom zakonu. Ali, vi ste potpuno izbrkali sve stvari i praktično ovaj zakon činite neprimenljivim.
Onda se postavlja pitanje da li mogu, zbog ovog perioda od šest meseci od dana objavljivanja do dana stupanja na snagu i primene, to je taj vacatio legis, međutim, vi ste sve to izbrkali. Vi sada imate dan objavljivanja, dan stupanja na snagu i imate dan početka primene zakona, tri izbrkana termina.
Ne možete da stavite u isti pravni položaj građanina koji je danas podneo zahtev po postojećem zakonu i nije dobio ličnu kartu i pozove ga neko i obavesti ga – doći ćeš 15. jula da podigneš ličnu kartu, sa onim građaninom koji 31. decembra ove godine podnese zahtev za izdavanje lične karte. Možete papirološki, možete terminološki, možete sa tekstom koji ste napisali, ali taj način razmišljanja i ta logika je u suprotnosti sa prirodom. U sukobu ste sa prirodom, sa fizičkim zakonima.
Prepoznajem ovaj rukopis. To je isti rukopis koji nas je usrećio i kod nekih zakona, zašto da ne kažem, zbog kojih se organizuju simpozijumi, predavanja i javne rasprave u jednoj zgradi koja se nalazi u Bulevaru mira; i vi parlamentarci i vi nevladini, kada idete i dobijate tamo neke packe i dobijate elaborate šta bi trebalo da se uradi povodom tog izbornog zakona, znajte, prigovara vam se upravo na način kako je SRS 2004. godine osporavala one vaše epohalne izmene Zakona o izboru narodnih poslanika.
Ima još drugih intervencija iz inostranstva koje se, u krajnjem slučaju, zasnivaju na argumentaciji SRS, koja je dostupna javnosti zahvaljujući pre svega ovoj govornici.
Zato bih vas zamolio da hladne glave razmatrate naše amandmane, usijanost izbacite i zaustavite ispred ove prostorije, i da pokušate da shvatite da vas spasavamo od prirode i od prirodnih zakona, jer ma koliko osporavali naše amandmane i naše pravo da vas kritikujemo politički, vaše institucije, vaši organi kada dođu u situaciju da primene zakone koji su izglasani ovde konstatuju da su zakoni neprimenljivi, loši i pri tome koriste argumentaciju SRS.
Valjda ste jači za nekoliko bolnih iskustava, jer znate i sami da verovatno do kraja godine 10-15 zakona koji su ovde epohalno najavljeni, snagom mišića desne ruke koja je pritiskala zeleno dugme izglasani, moraće da se promene, jer ukoliko se ne izvrši odgovarajuća izmena zakoni postoje samo na papiru, ali su neprimenljivi.
Zato vas pozivam da u danu za glasanje imate u vidu i ovaj amandman gospodina Milajića i ovaj amandman gospodina Milovana Radovanovića, jer cilj koji bismo hteli da postignemo ovim amandmanima jeste da ovaj zakon liči na zakon, da bude primenljiv.
Možete slobodno da se hvalite da ste u demokratskoj proceduri došli do tog zakona, do dobrih odredbi zakona.
Kao što vidite, mi tu proceduru poštujemo, negujemo, jer SRS je državotvorna stranka i borbom za parlamentarizam u Srbiji izvojevala i državnost Srbije i to istorija poštuje, to poštuju građani, to morate i vi da poštujete i sa mnogo više poštovanja da se obraćate i da kvalifikujete SRS. Ona prihvata sve demokratske tekovine i demokratske procedure.
Nama ne smeta što će šef neke delegacije da bude predstavnik jedne od najmanjih stranaka u Narodnoj skupštini. Zašto nam ne smeta? Zato što smo prihvatili demokratsku proceduru i poštujemo demokratsku proceduru.
Sve velike demokrate se hvale kako forma čuva sadržinu i da je demokratija u jednom delu čisto formalno pitanje. Ako je to tako, onda da vas podsetim, demokrate su muljale ovde sa identifikacionim karticama, najočiglednije; a videli ste i današnje novine, epilog njihove demokratije je da je jedan uslovno kažnjen, a sve je to kritikovala Srpska radikalna stranka.
One koji nekim nedemokratskim metodama žele da vode političku utakmicu sa SRS upozoravam i obaveštavam – svaka reč najbolje govori o onome ko je tu reč izneo.
Meni ne smeta nijedna gospođa, meni ne smeta nijedan poslanik u Narodnoj skupštini, jer se ja ne pitam, jer ste vi ovde voljom naroda. Ne smeta mi što me napadaju, neka me napadaju, verovatno imaju razloga zašto me napadaju. Neka vode računa kako predstavljaju svoju državu u inostranstvu i kakvu poruku šalju iz Srbije.
Srpska radikalna stranka nikada takvu poruku ne šalje nikome u inostranstvu o Srbiji. Ako imamo unutrašnjih problema, ovo je mesto gde treba da ih rešimo.
SRS diže glas i neće da dozvoli nikome da kao član državne delegacije ide u inostranstvo, kmeči, pljuje po SRS, a još manje ćemo da dozvolimo da službenici koji vode, poput Gordane Čomić i nekih, nastave njen prljav posao u blaćenju SRS.
Svako ko u inostranstvu blati bilo koju stranku u Srbiji čini štetu Srbiji. Ako imamo političke nesuglasice, izvolite, molim vas, smesta da ih razrešimo. Ne tražite medijatora sa strane.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Hoćemo li prvo iz poslaničke grupe SRS, gospodine Baraliću, još četiri minuta? Izvolite, gospodine Jojiću, po istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svojoj izjavi moja koleginica gospođica Nataša Jovanović me je unapredila u čin generala, u stvari to je bilo ranije, bio sam glavni inspektor i to je najviše zvanje koje je bilo onda u policiji, a ne zvanje generala, što se danas može rangirati prema zvanjima u policiji itd. Samo radi istine i pojašnjenja ove činjenice.
Dame i gospodo, poznate su mi okolnosti i metodologija korišćenja podataka kada je u pitanju utvrđivanja identiteta i isprave na osnovu kojih se utvrđuje identitet određenih lica. Ono što bih želeo da istaknem, to je koji su bili razlozi za predlaganje ovakvog predloga zakona.
U obrazloženju predlagač kaže: "U funkciji prevencije i borbe protiv terorizma i drugih oblika kriminalnog delovanja, pitanjem identifikacionih dokumenata bave se Međunarodna organizacija za civilni avio saobraćaj, Savet Evrope i njegova tela i mnoge druge međunarodne organizacije, i u toj oblasti postoje brojni međunarodni standardi, preporuke i direktive."
Ono što nama srpskim radikalima smeta, imamo ozbiljan prigovor: definisati u zakonu i obrazložiti da se radi o direktivama apsolutno je neprihvatljivo.
Ako se radi o direktivi, dajte, gospodo iz Ministarstva, izađite i pokažite tu direktivu, ko je našoj državi dao direktivu, prevedite je na srpski jezik da možemo svi da pročitamo i da svi građani Srbije saznaju čija je to direktiva i na osnovu čega mi treba da se pridržavamo nekih međunarodnih standarda.
Ako su razlozi suzbijanje terorizma i kriminaliteta, moram reći da naša policija istorijsko iskustvo ima, na najvišem svetskom nivou.
Mi smo do sada uspevali sa našom jakom službom organa unutrašnjih poslova da otkrivamo najteža krivična dela, pa i kada je bio u pitanju organizovani kriminal.
Osnovni identifikacioni dokument koji je u predlogu, lična karta, i do sada je postojao; i do sada su naši organi bili u situaciji da utvrđuju identitet, da otkrivaju i rasvetljavaju krivična dela, da prijavljuju izvršioce krivičnih dela, da privode nadležnim organima tj. sudu radi suđenja i preduzimanja određenih represivnih mera, a preventivne mere u cilju utvrđivanja identiteta određenih lica.
Nama nije poznato da li imamo neki prevod, konkretno od neke uporedne policije iz Evrope, da možemo da upoređujemo da li ovaj predlog našeg zakona koji je sada pred parlamentom liči i da li će izgledati kao zakon o ličnim dokumentima Francuske, Nemačke, Engleske, Belgije, Holandije, Italije, Amerike, Australije, Rusije, Belorusije itd. Poslanici bi trebalo od predlagača, a to je izostalo, jer predlagač se nije odlučio da ....
(Predsednik: Vreme.)
Obrazlagaću sledeći amandman.
(Predsednik: Molim vas, pre toga se javio po ovom amandmanu jedan poslanik, pa ćete obrazlagati sledeći amandman, javićete se. Tom prilikom ćete se, pretpostavljam, držati amandmana).
Izvolite, završite sada.
U redu, neka dođe kolega.

Sličan je tip amandmana, isto je tri meseca i šest meseci, pa sam zamolio, pošto se gospodin Baralić javio. Gospodin Jojić je hteo da nastavi po sledećem amandmanu, pošto je sličan amandman. Izvolite, gospodine Baraliću, ovo je amandman na član 33. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospodo iz Ministarstva unutrašnjih poslova, javio sam se jer se u ovom amandmanu pominju rokovi u kojima je neophodno doneti podzakonska akta u sprovođenju zakona.
Ne ulazeći u argumentaciju Vlade koja je predložila šest, i gospodina Krasića i uopšte amandmana SRS gde se kaže da je to tri, hteo bih da kažem da bi naš politički deo trebalo da bude da predlagači zakona, kada god za to postoji mogućnost, uz zakon narodnim poslanicima dostave i budući izgled podzakonskog akta, makar nacrt, da mi možemo da razumemo kako će stvari da funkcionišu kada zakon izglasamo i kakva će biti njegova primena.
Neki parlamenti u Evropi, njih nekoliko, imaju takvu praksu. Istina, u tim parlamentima godišnje se donosi nekoliko zakona, a ovde je živa zakonodavna aktivnost i ne bi bilo moguće na taj način da se sve ovo isprati, ne bi zakonodavstvo Vlade Republike Srbije moglo sve to da isprati, ni odgovarajuće službe u ministarstvima gde se ovo predlaže.
Ali, i pored toga, bez obzira na sve ove okolnosti, postoji dobra praksa i postoji potreba, naročito kod nekih zakona koji su jako bitni, da narodni poslanici dobiju nacrt podzakonskih akata onda kada dobiju predlog zakona, da prosto vide kako će stvari da funkcionišu kada zakon bude usvojen.
Naravno da bi bilo idealno kada bi zakoni bili savršeni i kada ne bi bilo potrebno da postoje podzakonska akta, ali znamo da postoje oblasti u kojima to nije moguće, a neke zakone ne treba opterećivati detaljima, ne treba prenormirati nešto što se može rešiti na drugi način.
Obraćam se svakome od vas, i onome ko piše zakon i ko ih šalje narodnim poslanicima u parlament, jer možda bi trebalo da ovu praksu uvedemo gde je moguće, zato što ima dovoljno argumenata za i postoje oblasti gde ništa ne zavisi od vremena, nego zavisi od procedure i gde je moguće primeniti ovaj princip.
Ne kažem da je to ovaj zakon, to je moguće kod nekih drugih. Sada smo dobili ingerencije koje će od države SCG pripasti parlamentu Republike Srbije, odnosno državi Srbiji, pa će i tu biti nekih zakona.
Jako je važno, narodni poslanici, da novinari, da javnost zna kako će se jedan zakon primenjivati i možda bismo se onda mi lakše izjasnili za neko od rešenja u zakonima kada bismo imali pred sobom predlog podzakonskih akata, ne bismo možda morali da pišemo amandmane, zato što je ponešto od toga sadržano u ovim aktima o kojima je reč.
To je bila moja ideja, ne polemišem ni o rešenju zakona, ni o amandmanu, jer svako ima svoje razloge. Ja sam takođe imao svoje i molio bih, kada god je to moguće, evo konkretno MUP kod nekog narednog zakona, lakše bismo i kvalitetnije radili kada bi ovo o čemu sam govorio bilo rešeno na ovaj način. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Baraliću.
Po članu 225. Poslovnika, na sajtu imamo deo obaveštenja koje se odnosi upravo na ovo o čemu ste govorili: dakle, šestomesečna aktivnost u podsticanju institucija koje nisu donele podzakonske akte, zbog čega se kasni sa sprovođenjem zakona, plus edukacija, plus preuzimanje nadležnosti i ono o čemu je govoreno, naknadno uočavanje dela, ali ovo je osnovno i mislim da će ovakav predlog pomoći svima.
Hvala vam mnogo.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman.
Reč želi prvo narodni poslanik Momir Marković.