Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se ne radi o klasičnom predlogu zakona, kakve smo donosili do sada. Ovde se radi o svojevrsnom žigosanju građana Srbije. Radoje Domanović je svojevremeno pisao, to se zvalo, čini mi se, "Danga", gde je svakom građaninu pečat na čelu udaren, a ovde je razlika između pečata i čipa samo u tome što je načelnik morao da priđe i da vidi šta piše na pečatu, da li ste iz njegovog načelstva ili iz nekog drugog, a ovde će se svi podaci slivati u MUP i svakog sekunda će neko morati, odnosno moći da vas kontroliše i gde ste, i šta radite, i koliko para imate i kakve su vam misli.
Dame i gospodo narodni poslanici, uopšte nije smešno. Da je ovo nešto što je vredno te Evrope (u koju vi hoćete da nas uvedete jednom, jer ne verujem, kako ste krenuli, za narednih 20 godina da biste nas uveli), onda bi cela ta Evropa imala upravo ove lične karte sa biometrijskim podacima, odnosno sa čipovima.
Pročitaću vam samo jednu stvar: u SAD, Velikoj Britaniji i Kanadi takođe se počelo sa izradom identifikacionih kartica koje će imati čip u sebi; taj proces, međutim, nailazi na burne reakcije javnosti i daleko je od konačnog ostvarenja. U SAD, gde je nivo demokratije maksimalan, bar tako kažu ovi učenici tih Amerikanaca, ljudi imaju klasične lične karte i obične, klasične pasoše.
Da vas podsetim, s obzirom da se radi o "Motorolinoj" opremi, koju je Dušan Mihajlović uvezao i 102 miliona evra potrošio na nju, šta kaže prvi čovek "Motorole" za Srbiju, a i za Srbe, pa i za tu opremu; Tomas Soke 2003. godine 17. novembra kaže, a on je inače direktor sektora za biometriju u kompaniji "Motorola", ushićeno govori da je Srbija zemlja koja izumire, a bar u nečemu je naprednija od svih u Evropi, u policijskoj kontroli svog stanovništva. Evo njegovih reči – Srbija uvodi najnapredniji sistem za identifikaciju građana i izdavanje ličnih dokumenata u Evropi i jedan od najboljih u svetu. Evropska unija i druge zemlje kreću se u pravcu biometrijskih dokumenata, odnosno automatskog prepoznavanja otisaka prstiju ili osoba, ali je Srbija po primeni ispred njih. Zašto nam niste doneli za ovih šest godina standard evropski, da u nečemu budemo iznad Evrope, a ne u tome da ćete kontrolisati kada je koji građanin izašao na ulicu?
Ima još jedna stvar, dame i gospodo narodni poslanici, Džeremi Bentam je još 1791. godine došao na tu ideju na koju je došao prvo Mihajlović, a koju je Jočić velikodušno prihvatio.
Doduše, on je govorio o neprestanom nadzoru nad robijašima koji zatvorski čuvari sprovode sa stražarskih kula. Mišel Fuko je društvo 20. veka opisivao kao zatvorsko upravo zahvaljujući skupljanju podataka o ljudima koje sprovodi država.
Dakle, srpskim rečnikom rečeno, vi od države Srbije pravite jednu veliku robijašnicu u kojoj će svi građani Srbije biti robijaši koje ćete vi moći svakog trenutka da kontrolišete. Kada su me oni vaši koje ste pokušali, pa bez radikala niste mogli, da smenite 2000. godine, kada su me odveli u pritvor video sam nešto što je neverovatno, ali sada posle ovakvih zakona, sve je verovatno: na WC-u imate na visini od 80 santimetara prozor da stražar može da vidi šta radite unutra. U Srbiju ugrađujete taj mali prozor da možete da kontrolišete sve.
Šta je sa ljudskim pravima, dame i gospodo, šta je to što se zove sloboda građana uopšte? Šta je to što će se zvati sloboda građana Srbije ako ovako budete nastavili? Sa kojim pravom uskraćujete elementarna ljudska prava građanima Srbije uvodeći čip? Prof. dr Vojislav Šešelj nije hteo da prihvati kompjuter u pritvorskoj jedinici iz prostog razloga što je mnogo pametniji od svih vas i što zna šta može uz kompjuter usput da se unese.
Kada smo već kod ovakvog zakona, što ga ne primeniste odmah, što ne kažete osam dana od dana stupanja na snagu? Što ga ostavljate šest meseci, kada znate da posle dva ili tri meseca više nećete da budete na vlasti? Ja shvatam, dame i gospodo narodni poslanici, želju pojedinih da se slikaju pred TV kamerama. Navikavaju se ljudi, jer u svakoj ćeliji u zatvoru postoji kamera za kontrolu, pa se privikavaju na kameru da budu kontrolisani, ali to radite vi, nemojte celu Srbiju, sve građane Srbije stavljati pod direktan nadzor.
Šta ćemo sa zloupotrebom službi? Da li je jedan bio od slučajeva da je služba, bilo koja služba, policijska, BIA, zloupotrebljena? Šta ćemo onda sa ljudskim pravima?
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem u ime SRS da u danu za glasanje ovaj zakonski projekat ne prođe. Nemojmo da trčimo ispred Evrope. Kada već niste uspeli standard da nam podignete, nemojte ni u kontrolu, nemojte. Orvel je napisao, izmislio, međutim, danas Orvel ne bi morao ništa da izmišlja, mogao je da dođe ovde i da samo hvata beleške. Radoje Domanović je izmislio "Dangu" kad je pisao. Da je pokojni Radoje Domanović sada živ, takođe bi mogao da hvata ovde beleške, da vidi kakve nam zakone donosite.

Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo, sam predlagač je objasnio da je ova oprema kupljena 2003. godine. To se poklapa sa uvođenjem akcije "Sablja", ali verovatno je i predlagač u poslednje tri godine razmišljao o tome da li ovo treba primeniti u Srbiji ili ne. Bilo je potrebno tri godine da bi se oprema mogla iskoristiti. Nije mi jasno zašto se ovo uvodi u Srbiji.
Ako vidite član 28. i analizirate odredbe tog člana videćete da postoje brojne mogućnosti zloupotrebe.
Ako pogledate član 29, kaznene odredbe, ako neko zloupotrebi podatke, da neovlašćenom licu, taj koji je ovlašćen da rukovodi tim podacima u depou nikome ne odgovara. Kako to da prođe u članu 29, a da nema sankcije i kazne za onoga koji neovlašćeno, a zloupotrebom položaja, omogući nečije lične podatke nekog lica i građanina Republike Srbije.
Ovde će biti strančarenja koliko hoćete. Ako je načelnik službe iz jedne političke stranke, nemojte mu mnogo verovati, taj će zloupotrebljavati položaj kada mu god lider njegove političke stranke ili njegov partijski istomišljenik bude tražio.
Što se tiče visine kazne, u članu 29. i u članu 30. kazne su veoma visoke. Nije primereno propisivati kazne od 50.000 dinara ili kaznu zatvora od 30 dana, ako lice nije kod sebe posedovalo ličnu kartu; to su ove odredbe u stavu 1. tačka 1) - koje suprotno utvrđenoj dužnosti nema ličnu kartu; nema možda trenutno kod sebe. Onaj ko bude ovlašćen da primenjuje ovu odredbu ima puno pravo da kaže – niste imali ličnu kartu, vi ste lišeni slobode, pođite sa mnom, lisice na ruke i on ide u zatvor. To vam je tako, jer policajac neće da razmišlja drugačije. On razmišlja kako je u zakonu propisano, ja imam ovlašćenje da ga lišim slobode i imam pravo da stavim lisice na ruke. Ode čovek u zatvor samo zbog toga što nije trenutno imao kod sebe ličnu kartu, jer je bio u košulji, nije bio u sakou, a u sakou mu ili kod kuće ostala lična karta. Mislim, dame i gospodo, da je ovo prestrogo.
Ili, ako neko lice ne podnese u određenom roku zahtev za izdavanje lične karte, opet 30 dana zatvora. Hajde da je rečeno – novčana kazna, ali neka novčana kazna primerena; ili da se kaže – kazniće se kaznom zatvora do tri dana, ili 48 časova ono privođenje, zadržavanje, dok se ne utvrdi njegov identitet. Tu bi imalo razloga, imalo bi opravdanja, pogotovo lica koja nisu poznata teritorijalnim organima, koga pronađe na određenom području, nepoznato je u tom mestu, treba ga zadržati dok se putem određenih sredstava komunikacije ne utvrdi, a mi imamo savremena sredstva komunikacije. Molim vas, moguće je brzo utvrditi njegov identitet drugim sredstvima komunikacije u našoj policiji.
Ako je trebalo nešto učiniti sa onih 100 miliona evra, onda je trebalo kupiti drugu opremu pripadnicima policije kojima je ona i te kako potrebna, a s druge strane povećati lične dohotke ljudima koji rade za 150 evra; 330.000 plata se moglo policiji, sa 150 evra ili 200, isplatiti iz ovog iznosa.
Vidite kada je kupljena oprema, oprema je kupljena u vreme uvođenja "Sablje", odnosno neposredno posle nje. Zakon se ne donosi za pojedinačne slučajeve. Zakon se donosi za opštu upotrebu i opštu primenu. Vidite, u to vreme neko je bio ovlašćen da kupi takvu opremu, koja u zemljama EU, bogatijim od Srbije, nije u primeni.
Bilo bi lepo kada bi mogli iz MUP-a da informišete narodne poslanike u kojoj državi i po kom uzoru i po kojoj metodologiji, ali na primeru da se kaže, dajte jedan identifikacioni karton koji će biti u depou policije, da vidimo kako on izgleda i koje minimalne i maksimalne lične podatke treba da sadrži.
Ovako, ostalo je nejasno koji će se sve podaci slivati elektronskom obradom podataka u policiji. Danas je ministar iz DSS-a, sutra će biti iz neke druge političke stranke, naravno, to sami možete da procenite iz koje će biti, ja ne bih hteo o tome da govorim, pa će opet doći do smene itd, ali treba sprečiti zloupotrebe i ne ostaviti prazan prostor.
Zato se zalažem, dame i gospodo, da mora postojati odgovornost onoga ko da i saopšti podatak koji je lične prirode, zagarantovan Ustavom i zakonom, neovlašćenom licu. Po mom dubokom uverenju, na osnovu dosadašnje prakse, ko može raspolagati i tražiti podatke? Može podatke da koristi određeni funkcioner u policiji i sud može zahtevati lične podatke radi vođenja postupka. Ta dva državna organa mogu biti ovlašćena da traže podatke i da im se podaci pruže. Svi ovi drugi koji su ugurani u ovaj koš, molim vas, nemojte imati u njih poverenje, zloupotrebiće to, naneće štetu građanima i doći će u konflikt i sukob sa ustavnim ovlašćenjima, a s druge strane i sa ustavnim slobodama i pravima naših građana.
Nije ovo jednostavno pitanje. Verujem da će pripadnici policije voditi računa kome će dati podatke, ali samo na zahtev suda i nikom drugom. Nevladine organizacije će vam sada tražiti podatke o ministru tom i tom, o onom iz političke stranke, o onom građaninu, o onom profesoru, o onom umetniku i šta ja znam, da ne nabrajam. E, to nije dopušteno, a tu se otvaraju te brojne mogućnosti.
Mi jesmo članica Interpola odavno i koristimo njihove podatke i pružamo mi njima podatke, ali moram reći da je ovaj zakon neprecizan. Drugo, norme mu nisu podvrgnute ničijoj kontroli, pogotovo onome ko treba da prikupi podatke, da ih elektronskom obradom deponuje u policijskom organu, a još manje ima zaštite prava građana jer će svako moći da traži i doći će do brojnih zloupotreba. Hvala vam.

Da li se još neko javlja po amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučiti o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Zahvaljujem se na raspravi i zahvaljujem se predstavnicima MUP-a na pomoći.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POLjOPRIVREDNOM ZEMLjIŠTU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Mika Vlaović, Arsen Kurjački, Vitomir Plužarević, Milorad Krstin, Ivan Radić, Radiša Ilić, Prvoslav Savić, Stojan Cvetković, Zoran Mašić, Lazar Čavić, Veroljub Arsić, Zoran Antić, Stevica Deđanski, Zoran Anđelković i Živorad Smiljanić, kao i amandmane Odbora za poljoprivredu i Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Primili ste izveštaj Odbora za poljoprivredu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Na sednici Odbora za poljoprivredu amandmane su povukli poslanici Mika Vlaović na čl. 27. i 85. i Arsen Kurjački na čl. 64. i 80.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vitomir Plužarević i Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala. Gospodine predsedavajući, mi i dalje nastavljamo da radimo suprotno odredbama Poslovnika.
Ne vidim ovde predstavnika predlagača Predloga zakona, a mislim da bi bilo dobro, i da je to u skladu sa Poslovnikom, da predstavnik predlagača bude ovde sa narodnim poslanicima.
(Predsedavajući: Doći će.)
Doći će, kad? Ovih dana ili danas?
(Predsedavajući: Ne, obavešten je i svakog trenutka treba da dođe.)
Pa, ako je obavešten ili obaveštena, onda je trebalo da se napravi pauza ili da se obavesti na vreme, a ne da mi ovde pričamo, a da nemamo odgovor predstavnika Vlade.
U članu 1. Predloga zakona o poljoprivrednom zemljištu između ostalog u stavu 2. je predloženo: "Ovim zakonom obrazuje se uprava za poljoprivredno zemljište, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, i uređuje njen delokrug."
Kolega Vitomir Plužarević je predložio da se ovaj stav 2. iz člana 1. briše, zato što je pre svega principijelni stav SRS da određena ministarstva u okviru delokruga i poslova koji su zakonom predviđeni za neko ministarstvo mogu te poslove da rade sa ljudima koji su zaposleni u ministarstvima, sa stručnjacima u ministarstvima.
To što ministri, sadašnji ili bivši, nisu stručnjaci ne znači da nisu i ljudi koji su zaposleni u ministarstvima, ali je samo naravno neophodno da im se na odgovarajući način odrede poslovi i da im se obezbede poslovi.
Uvođenje ove uprave je sled ove vlade i one prethodne dve vlade, znači i vlada Koštunica - Dulić i pre toga vlada Živkovićeva, pa vlada Đinđićeva, uveli su neku modu u naše zakonodavstvo da se svakim zakonom uvodi po neka uprava, po neka agencija.
Naravno, sve to služi za izravnavanje kojekakvih unutarstranačkih ili međustranačkih računa, za obezbeđivanje podrške Vladi, za nekakve koalicione pregovore.
Poslednji biser, podsetiću vas, jeste ova agencija za skijališta, gde su udomljeni poslanici bivše skupštine, Skupštine SCG, poslanici iz DSS-a.
Naravno, ova uprava za poljoprivredno zemljište biće neko novo udomljenje za članove G17 plus. Šta će tu da se radi to niti je kome bitno, niti se ovo formira da bi se nešto uradilo pozitivno u poljoprivredi, kao što ni ovaj zakon nije predložen da bi se u poljoprivredi nešto pozitivno uradilo ili da bi građani Srbije koji se bave poljoprivredom imali neke koristi od ove vlade i od ovog zakona.
Ovaj zakon neće doprineti poboljšanju materijalnog položaja, niti sigurnosti poljoprivrednika u Srbiji.
Ovaj zakon neće garantovati cenu malina, mleka, pšenice; neće pomoći izvesnom Zvonku Rankoviću, koji je zapalio rasadnik svojih voćki u vrednosti od 10.000 evra zbog odnosa tada ministarke Dulić-Marković i Ministarstva poljoprivrede prema njegovom poljoprivrednom domaćinstvu. Ovaj zakon neće doprineti ničem boljem u oblasti poljoprivrede.
Ne znam samo da li će ovaj, a jutros je objavljena izjava u nekim novinama kao najbiser protekle nedelje, stranački kolega ministarke, sada potpredsednika vlade, gospođe Dulić, gospodin Jelašić, koji je izjavio: "Gajim krompir, paradajz, grašak, maline i jagode, okopavam baštu svakog dana, pravićemo i svoju domaću marmeladu od kajsija".
To kaže Jelašić, ali on ovo ne radi na poljoprivrednom zemljištu, već u dvorištu one vile koja košta milion evra, a platio je porez na promet na tu vilu samo za 300.000 evra. Dakle, to je ona vila gde je na delu velika utaja poreza od strane guvernera Narodne banke.
Evo, drage kolege i javnosti Srbije, ako ste se pitali zašto je ta vila tako skupa, iako je Jelašić krio pravu cenu, evo vidite, u dvorištu te vile dakle uspeva i krompir, i paradajz, i grašak i maline, a praviće, bogami, čovek i domaću marmeladu od kajsija.
E, ovaj zakon je za ove i ovakve, koji naravno nemaju nikakve veze sa poljoprivredom, ali imaju i te kakve veze sa finansijama u Srbiji: i Jelašić, i Dinkić, i Dulić-Marković.
Svi zakoni koji su predloženi od strane ove grupacije u okviru vlade Koštunica - Dulić, a to je doskora bila vlada Koštunica - Labus, isključivo su za privatnu upotrebu, isključivo za bogaćenje i za omogućavanje dalje pljačke od strane ove šifrovane grupacije u okviru Vlade Srbije.
Molim za pažnju one koji mogu ovde samo da sede i da slušaju, a ne mogu da učestvuju u radu, osim da sufliraju ministarki, odnosno potpredsedniku Vlade i molim da se uvažavaju narodni poslanici koji se sa uvažavanjem obraćaju svojim kolegama i javnosti Srbije.
Kada je gospodin Vita Plužarević predložio da se briše stav 2. iz člana 1. Predloga zakona, onda je u obrazloženju napisano da se SRS protivi neosnovanom uvećanju državne administracije, kako se planira članovima 1, 78. i 79. ovog zakona, zato što je Ministarstvo poljoprivrede i do sada brinulo o državnom zemljištu, u skladu sa unutrašnjom organizacijom Ministarstva.
Ne može biti izgovor za osnivanje uprave za poljoprivredno zemljište, koja, uzgred, košta novih 70 miliona dinara budžetskih sredstava, odnosno 70 miliona dinara iz džepova građana Srbije za finansiranje uprave Ivane Dulić-Marković, samo zbog davanja državnog zemljišta u zakup, jer je to obrazloženje da se zbog davanja državnog zemljišta u zakup formira ova nova uprava.
Svi koji su ikada radili u državnoj upravi ili u lokalnoj samoupravi dobro znaju da ovaj posao izdavanja državnog zemljišta u zakup neće raditi Ministarstvo, da će to biti povereni posao jedinicama lokalne samouprave, da sve jedinice lokalne samouprave imaju ili službu ili referenta zaduženog za poljoprivredu.
Preko te službe i službe za imovinsko-pravne poslove, za finansijske poslove, dakle, ovo će biti jedan od poverenih poslova jedinicama lokalne samouprave.
Uzgred budi rečeno, od lokalne samouprave Dinkić traži da smanji broj zaposlenih za 10%, inače preti da im neće dati ona sredstva koja su izglasana u ovom parlamentu za lokalne samouprave.
Dakle, lokalne samouprave će dobiti još jedan posao, a Ministarstvo poljoprivrede i bivši ministar, a sada potpredsednik Vlade, 70 miliona dinara iz džepova građana Srbije.
Vlada kaže da se ovaj amandman ne prihvata iz razloga što je obavljanje razvojnih, zamislite, i stručnih poslova iz oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta posao koji zahteva posebnu organizaciju i veći broj zaposlenih, kako bi se ovaj posao obavljao na adekvatan način.
Razumeli bismo da nam Ministarstvo i Vlada kažu da u okviru Ministarstva za poljoprivredu treba da se zaposli još jedan broj ljudi, stručnjaka za neke posebne oblasti, mada mislimo da nema potrebe, s obzirom da je od 2000. godine do danas broj zaposlenih po ministarstvima toliko povećan da više valjda niko živ i ne zna koliko je u kom ministarstvu novozaposlenih "eksperata", "stručnjaka", uglavnom onih koji su studirali po devet, deset godina, pa je onda krenuo Labus po ekonomskom i pravnom fakultetu i sa svim sa tim samozvanim ekspertima dogovorio da po nekom hitnom postupku završe fakultet, a oni da se pojave, obuku crna odela, široke kravate, košulje, naravno karo, i da se pojave kao eksperti širom sveta i širom Evrope, tamo gde ih šalju o državnom trošku.
Dalje kaže Vlada: "Ova oblast je veoma obimna i zahteva formiranje ne samo uprave za poljoprivredno zemljište, nego i niz posebnih organizacija koje bi se bavile ovom problematikom". Naše pitanje je: ako će biti još niz tih posebnih organizacija, pored ove uprave, šta će onda da radi Ministarstvo, šta će da radi novoizabrani ministar, šta je do sada radio ministar koji je sada potpredsednik Vlade?
Kada ste birali potpredsednika Vlade gospođu Dulić-Marković govorili smo da je bilo potpuno normalno i logično, pre nego što avanzuje sa mesta ministra na mesto potpredsednika Vlade, da ovom parlamentu podnese izveštaj o svom radu, pa da vidimo gde je to potrošen tri puta veći budžet za poljoprivredu, koji je izglasan u ovom parlamentu, pa da vidimo gde su to podeljeni krediti za, navodno, poljoprivrednike, kome su podeljeni, u kojim delovima Srbije, kojim ljudima konkretno, koliko je kredita i po kom osnovu dobila firma bliskog saradnika gospođe Dulić-Marković, a danas narodnog poslanika?
Ostala su mnoga pitanja na koja je trebalo da nam odgovori gospođa Dulić-Marković. Treba da odgovori i na pitanje gospodinu Zvonku Rankoviću, koji je, kao što sam rekla, zapalio svoj rasadnik voćaka vredan 10.000 dinara zato što mu Ministarstvo nije dalo kredit da unapredi proizvodnju.
Dalje kaže Ministarstvo i Vlada: "U zemljama EU, kao i u zemljama kandidatima za ulazak u EU, poslove vezane za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta obavljaju organi u sastavu ministarstava i posebne organizacije". Ne znam kako smo mi kandidat za ulazak u EU, pogotovo kako smo zemlja EU. Koliko znam, nismo. Koliko znam, teško i da ćemo biti.
Želim da kažem da smo mi srpski radikali mišljenja da treba da se angažujemo oko ulaska u EU, ali pod jednim jedinim uslovom – da EU garantuje Srbiji teritorijalni integritet i da garantuje Srbiji Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije.
Dalje kaže Vlada: "Poljoprivredno zemljište je prirodno bogatstvo, odnosno dobro od opšteg interesa, kao i šume i vode za čije upravljanje su obrazovane Uprava za šume i Direkcija za vode, kao organi uprave u sastavu Ministarstva". Dobro je da je ovde Ministarstvo napomenulo Upravu za šume, jer su i u Upravi za šume i u "Srbijašumama" funkcioneri iz G17 plus.
Tako drastično se uništavaju šumski posedi u Srbiji da je to zaista zastrašujuće. Bila sam prošlog vikenda u Raškom okrugu, kada su mi ljudi pokazivali na delu između Novog Pazara i Tutina kako su određeni članovi G17 plus i bliski prijatelji Ivane Dulić-Marković, verovali ili ne, ograđivali delove šume. Državne šume ograđen deo i to je tamo nečija šuma! Dakle, takve stvari se rade u ovom ministarstvu i za takve stvari se o državnom trošku, odnosno o trošku građana Srbije formiraju kojekakve agencije i kojekakve uprave.
Vidim da je prošlo 15 minuta, dozvolite samo još jedan minut. Pitanje je takođe za gospođu Dulić-Marković, a odnosi se na privatizaciju Zadruge Štrpce. Već sam govorila o tome, ali pošto nisam dobila odgovor, moram, u ime tih ljudi koji žive u Štrpcu, da objasnim i da kažem šta su oni pisali narodnim poslanicima i Ministarstvu, naravno.
Kažu: "U skladu sa članom 5. tačka 6) operativnih politika i procedura Kosovske poverilačke agencije, želimo da vas obavestimo najmanje deset dana pre objavljivanja privatizacionog tendera. O istome obaveštavamo opštinu i radnike dotičnog preduzeća. DP Zadruga Štrpce u Štrpcu je odabrana da se uvrsti u šesnaestu rundu privatizacije, koja će se zvanično objaviti 23. maja 2006. godine. Datum za javno dostavljanje ponuda biće 26. jul 2006. godine.
Predmet razmena u narednim danima odnosi se na tekuće jedinice koje će se prodati u sklopu novog preduzeća u toku ovog tendera. Novo preduzeće farma ovaca u Rakaju DOO sačinjava zemljište od 31 hektar 9 ari i 92 metra kvadratna i farma u selu Rakaj kod Uroševca; Novo preduzeće poljoprivredno zemljište u Korbiljcu DOO sačinjava zemljište od 263 hektara 9 ari i 92 metra kvadratna (zemljište u Korbiljcu, to vam je kod Kačanika, inače, tu je karaula na granici Srbije i Makedonije); Novo preduzeće poljoprivredno zemljište u Sopotu DOO sačinjava zemljište od 29 hektara 17 ari i 13 metara kvadratnih.
Detaljnije informacije u vezi sa ovim tenderom i o procedurama predaje ponuda biće dostupni preko kosovske poverilačke agencije u Gnjilanu i Prištini. U toku ovog procesa privatizacije očekujemo saradnju sa DP Zadruga Štrpce, odeljenje Rakaj. Zahvaljujemo se na nastavku saradnje". Džon Harmer je šef Regionalne kancelarije u Gnjilanu koji je ovo potpisao.
Znači, Srbi iz Štrpca traže od ministra, od Ministarstva, od Vlade, od predsednika Vlade, od potpredsednika Vlade da ih zaštite od ovakvih privatizacija, da ih zaštite od toga da Šiptari pokupuju i na ovaj način srpsku zemlju da bi se legitimisali pred ovom vašom EU, ne pred onom za koju bi se zalagali srpski radikali.
Očekujem, gospođo Dulić-Marković, odgovore na sva pitanja koja sam u ime poslaničke grupe SRS ovde javno postavila.

Zahvaljujem se gospođi Radeta. Reč ima narodni poslanik Vladislav Kronić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, rekao bih nekoliko reči o ovom amandmanu na član 1. Amandman se sastoji u tome da se u članu 1. stav 2. briše.
Da vas podsetim, danas razgovaramo o zakonu o poljoprivrednom zemljištu. U načelnoj raspravi smo čuli da u Srbiji ima preko četiri miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Složićete se sa mnom, a i sa slovom zakona, da je to, blago rečeno, opšte dobro. Poljoprivredno zemljište je, naravno, jedan od najvažnijih resursa u poljoprivrednoj proizvodnji.
Što se tiče mog mišljenja, ovo je jedan od boljih zakona o poljoprivrednom zemljištu koji se momentalno nalazi u okruženju, odnosno u Evropi. Bilo bi neozbiljno od predlagača da nije predvideo ko će da vodi računa o četiri miliona hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
Ovim zakonom uređuje se planiranje, zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta kao opšteg dobra.
Prema tome, brisati stav 2. koji kaže da se ovim zakonom osniva uprava unutar ministarstva... Do sada smo slušali razne primedbe, ako se osnivala neka agencija, međutim, ovde se samo obrazuje uprava za zemljište, kao što već postoji Uprava za šume, Uprava za vode itd. Moje mišljenje je, kao narodnog poslanika, da ne bi bilo dobro da prihvatimo ovaj amandman, da obrišemo obavezu Ministarstva da vodi računa o tih četiri miliona hektara.
Pošto je bilo reči o poljoprivrednim kreditima, bilo je postavljeno pitanje, malo je bilo neobično – krediti se dele. Ne, zarad javnosti, krediti se odobravaju na zahtev. Podeljeno je, kao što ste čuli, preko 50 hiljada kratkoročnih kredita. Znam da je to nešto novo u ovoj zemlji. Moguće je, prihvatam, da to nekome smeta, da to kod nekog izaziva strah, ali je preko 50 hiljada kratkoročnih kredita dodeljeno na zahtev tražioca kredita iz budžeta Republike Srbije putem poslovnih banaka.
Prema tome, preko pet hiljada dugoročnih kredita. Opet, to nisu krediti koji se dele proporcionalno, teritorijalno, nego se odobravaju na zahtev koji se obrađuje.
Smatram da ovaj amandman zaista ne treba prihvatiti, jer ova skupština mora, shodno Ustavu, članu 72, da brine o tom poljoprivrednom zemljištu koje je vrlo značajan resurs zato što 40 posto građana Srbije živi od poljoprivrede. Hvala.

Zahvaljujem se. Vjerica Radeta, pogrešno interpretirana.

Ne znam da li je namerno ili slučajno, ali uvaženi kolega ili me nije slušao ili je želeo da priču okrene u nekom drugom pravcu da bi se zaboravilo ovo što sam rekla.
Zašto reče kolega da treba da se odbije ovaj amandman? Kaže, zato što je nedopustivo da se Ministarstvu uskrati da raspolaže sredstvima koja će se dobiti od zakupa zemljišta. Upravo mi ne želimo da se to uskrati Ministarstvu i mi insistiramo da to radi Ministarstvo, a ne da se u tu svrhu formira nekakva uprava za poljoprivredno zemljište.
Još nešto, sva pitanja koja sam postavila ovde bila su upućena gospođi Ivani Dulić-Marković, uvaženi kolega, a ne vama. Vi niste mogli da odgovorite, niti vi znate kome su deljeni krediti, ni kako su deljeni krediti. Vi ste častan čovek, radite svoj posao. Ja sam pitala da mi objasni onaj za koga znam da je ovaj posao uradio na kriminalan način, a to je gospođa Ivana Dulić-Marković.

Zahvaljujem se. Izvolite.