Prema tome, niste mogli da pređete na drugi član, jer ja imam amandman na član 1. Ovaj amandman je vrlo jasan, razumljiv, jasan je svakome. U članu 1. stav 2. briše se, a to znači da uprava za poljoprivredu ne treba da se formira.
Imam razloge zbog čega to kažem, jer smatram da ćemo mi samo gomilati administraciju i da imamo skup državni aparat, ali se Ministarstvo poljoprivrede ponaša po ugledu na ostala ministarstva, jer to je postala praksa od 2000. godine naovamo da se formiraju neki repovi, neki dodaci, neke uprave, agencije, pa agencija na agenciju. Samo su to slobodna radna mesta, taj državni aparat. Nigde više niko ne prima radnike, samo možeš da se zaposliš... Ali ko će to više da izdrži, jer na jednoj strani je smanjen broj izvršilaca, smanjen je broj radnika, svaki gazda kada kupi otpusti po pola, gde ćemo, hajde idemo u ministarstvo.
Dobro bi bilo kada bi tamo mogao da se zaposli svako, ali tu ne može, tu je tek pitanje iz koje si partije, čiju knjižicu nosiš itd. Plašim se da će i ovo ministarstvo da popuni te iz neke stranke, ali to nije znak da će glasati za vas. Kada mu učiniš i zaposliš ga nema više šta da traži od tebe, jer on glasa za nekog, jer mu je potrebno mesto za ženu, ili možda stan ili nešto drugo.
Mislim da je ovde ključno da neće niko da radi poljoprivredu, ali bi svi hteli da dođu da rade u upravu za poljoprivredu. Hajde mi sada na svakog seljaka, jednog ćemo da stavimo crnca tamo da kopa, a nas trojica ćemo da pišemo, da upravljamo sa njim, da mu crtamo gde će da prođe, kakvu motiku treba da nosi itd. Nećemo daleko mi da doguramo ovako sa poljoprivredom. Kažem opet, ako ovako nastavimo, ne samo da neće ljudi da se bave poljoprivredom, nego će ova država morati da plati onoga ko želi da živi na selu, jer neće niko tamo da živi. Zašto svi ne dođu u ove vaše uprave što formirate, u neke agencije, jer šta će nama sela, šta će Srbiji sela, ne treba.
Dalje, za sve ostalo mislim da imamo strahovite uslove za svako selo i ljudi se sve više opredeljuju za gradove, više je praznih sela, u pojedinim opštinama sve je ispražnjeno, svi idu prema gradu. Kada idete i kada držite te stranačke skupove, oni se prikupe, dođu tamo, ali prikupe se zato što idete u veće centre, zbog toga što nikoga više nema po selima.
Znači, još jednom da ponovim, u ovom trenutku i u ovakvom stanju u kakvom se nalazi i poljoprivreda i država u celini nije nam potrebno formiranje ovakvih uprava, prijem radnika, jer to više ova država neće moći da izdrži. Hvala lepo.

Gospodin Perić je govorio po članu 1, na koji je podneo amandman u istovetnom tekstu kao narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Da li još neko želi reč o tom amandmanu? (Ne.)
Znači, konačno prelazimo na član 2.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mika Vlaović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Vlada je prihvatila amandman, a Odbor za poljoprivredu nije prihvatio amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatanje ovog amandmana od strane Vlade Republike Srbije je direktno podilaženje autonomaškoj vlasti, jer u osnovnom predlogu zakona u članu 6. stoji da poljoprivredni osnov AP Vojvodine donosi Skupština AP Vojvodina, kao što poljoprivrednu osnovu lokalnih jedinica donosi skupština jedinice lokalne samouprave. Međutim, pokrajinska skupština je podnela amandman sa predlogom da poljoprivrednu osnovu donosi izvršno veće autonomne pokrajine, po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva, i objavljuje u Službenom glasniku AP Vojvodine.
Znači, prihvatanjem amandmana u suštini podilazi se pre svega DS-u i drugim strankama koje čine vlast u Vojvodini, jer ne vidim razloga da se u isti položaj i istu poziciju stavlja Republička vlada koja primarno donosi poljoprivrednu osnovu Republike Srbije, znači, tu donosi Vlada, a ostale poljoprivredne osnove AP i lokalne samouprave, logično bi bilo da donose jedinice, odnosno Skupština AP i skupština lokalne samouprave, odnosno SO.
Prihvatanjem amandmana ide se na jedno podilaženje koje meni nije razumno i ne vidim zašto bi odluka Pokrajinske vlade, pogotovu što se poljoprivredne osnove donose, da kažem, za duži vremenski period, predstavljala obavezu ako je to donela Vlada; u krajnjem, ovde bi bilo logičnije za poljoprivrednu osnovu Republike da ju je sačinila Vlada, a usvojila Skupština, jer bi onda imala mnogo veću snagu i obavezu.
Ovako će poljoprivredna osnova Republike imati snagu dok bude vladala Vlada koja ju je donela. Onog momenta kada ona siđe sa političke scene neka druga vlada preispitaće sve to i najverovatnije promeniti.
Pogotovu u Pokrajini, gde je spletom okolnosti formirana ovakva vlada kakva je formirana, mislim da Republička vlada nema nikakvog osnova da kroz ovakav amandman, i kroz neke druge koje ćemo obrazlagati, podilazi i čini određene pogodnosti koje joj u suštini ne pripadaju, čak ni po omnibus zakonu.

Reč po istom amandmanu ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj amandman ne sme da se prihvati. Međutim, Vlada Republike Srbije je prihvatila taj amandman, a to je amandman koji je onaj Bojan Pajtić, onaj što je muvao sa karticama ovde 2003. godine za vreme "Sablje", mada mi je krivo što ga tada nisam dohvatio dobro...
Ali, o čemu se radi? Ruši se ustavnopravni položaj Republike prihvatanjem ovog amandmana. Prema Ustavu Republike Srbije zakonodavna vlast pripada Narodnoj skupštini, a na čelu izvršne vlasti nalazi se predsednik Republike i Vlada Republike Srbije. Zakone sprovode Vlada i nadležni državni organi.
Donošenje ovog akta koji se ovde naziva poljoprivredna osnova za jednu teritoriju predstavlja akt izvršenja zakona. Taj akt može da donese samo onaj koji po definiciji pripada izvršnoj vlasti. Izvršna vlast je u mogućnosti da prenese neka svoja ovlašćenja, ali tu mogućnost može da koristi samo ukoliko Narodna skupština zakonom poveri vršenje određenih poslova iz nadležnosti državne uprave nižim organima, konkretno organima autonomije i organima jedinica lokalne samouprave.
U dosadašnjoj praksi kada nešto iz svoje izvorne nadležnosti Republika putem zakona prenosi lokalnom samoupravljanju, jedinicama lokalne samouprave, kao pravilo se pojavilo da u smislu rešavanja putem opštih akata to ovlašćenje jedinice lokalne samouprave koristi skupština jedinice lokalne samouprave, i to je u poslednjem stavu ovog člana zastupljeno kada su u pitanju osnove za teritoriju jedinice lokalne samouprave.
Ako već prenosite to na nivo AP, onda jedini nadležan u AP može da bude samo onaj organ koga je Vlada predložila u Predlogu ovog zakona, a to je Skupština AP Vojvodine. Znači, ako ste tako predložili Predlogom zakona, ovaj amandman Pajtićev ako ste naknadno usvojili, vi ste narušili ustavno-pravni sistem Republike Srbije. Nadam se da vam je svima jasno da od onog omnibus zakona nema ništa.
Vodite računa, jer ovakve neustavne odredbe mogu biti predmet preispitivanja pred Ustavnim sudom Republike Srbije, a ja nisam siguran da će biti ovakav sastav Ustavnog suda Republike Srbije kao što je sada trenutno, gde računate da je to blagonaklono za one koji su na vlasti, s obzirom da veliki broj ljudi ispunjava uslove za odlazak u penziju. Verovatno je predsednik Republike morao da preispita ko su ti penzioneri koji se nalaze u Ustavnom sudu Republike Srbije.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo poslanik Milorad Krstin.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za poljoprivredu pokušao sam da pojasnim ministarki poljoprivrede Ivani Dulić-Marković i njenim saradnicima, međutim, nekog razumevanja nije bilo za ovaj amandman i ja ću sada pokušati da pokažem da on treba da uđe u zakon o poljoprivrednom zemljištu da bi, normalno, i pravno moguć ovaj zakon mogao biti u suštini.
Naime, u članu 8. kaže: "Poljoprivredna osnovna jedinice lokalne samouprave naročito sadrži: 1) ciljeve, zadatke i osnovne postavke zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta; 2) podatke i informacije za izradu poljoprivredne osnove; 3) zaštitu poljoprivrednog zemljišta; 4) korišćenje poljoprivrednog zemljišta; 5) uređenje poljoprivrednog zemljišta" itd.
Tražim da se doda nova tačka 6) koja glasi – uređenje, održavanje i korišćenje kanala i nasipa na kanalskoj mreži i rekama. Tu je ministar rekao svoje u smislu da bi ovo pripalo, ova tačka 6), preduzećima "Vojvodinavode" i "Srbijavode", da se ne odnosi na poljoprivredno zemljište. Moram da iznesem jednu činjenicu: postoji kanal Tisa-Dunav, postoje kanali za odvodnjavanje, kanali za navodnjavanje. Ti kanali nisu samo nasip, završeno, pa odmah ide obradiva površina. Naprotiv, baš od krune nasipa ili dna nasipa proteže se jedna veća površina i od te veće površine tek tada kreću obradive površine zemljišta. Te obradive površine zemljišta su pored kanala za sisteme za navodnjavanje i logično je da se tu proizvodi nešto što je najkvalitetnije, a posebno semenska roba.
Kada kažem semenska roba, imali smo u Severnobanatskom okrugu ljude koji su proizvodili mrkvu, ali s obzirom da je taj pojas koji sam naveo do obradive površine podložan nicanju divlje mrkve kod proizvodnje došlo je normalno do parenja i naša semenska roba, mislim na mrkvu, vraćena je iz Rusije. Postoji opet jedan deo, hajde da ostavimo tu mrkvu u stranu, postoji taj posao koji će pokazati drugu priču, a to je divlji sirak. To je najveće zlo koje se pojavilo u Vojvodini.
Međutim, ima još nešto što tu vama nije toliko jasno. Jeste da vi nemate saradnju preduzeća "Srbijavode" i "Vojvodinavode"; kanali su zapušteni, zatrpani.
Kanali se ne koriste ni 2% od njihove namene koja treba da bude. Najveća stavka u porezu jednog paora jeste za odvodnjavanje voda, 75% poreza je odvodnjavanje voda.
Dođite sada da vidite na ulazu u moje naseljeno mesto, gde se proizvodi, opština Zrenjanin poznata je po proizvodnji mladog krompira i kupusa, jer to je zemljište koje godišnje daje dva useva. Vadi se mlad krompir, sadi se kupus, ljudi ubiraju već krajem novembra, početkom decembra, ona je skroz pod vodom. Zašto? Zato što kanali ne rade, ne rade pumpe, a za to okrivljuju jedni druge, "Vojvodinavode" okrivljuje "Srbijavode", a "Srbijavode" okrivljuje "Vojvodinavode". Ko je tu u sredini? Proizvođač, tj. paor.
Da se više vodilo računa, da ste imali razumevanja, vi biste shvatili da treba, ako ništa drugo, da postoji bar koordinacija između "Vojvodinavode" i "Srbijavode" da do ovoga ne bi došlo, da bismo imali čistu situaciju kod tih nasipa i dela do nasipa kod sistema za navodnjavanje tj. kod kanala i nasipa na kanalskoj mreži i rekama.
Kako reče kolega iz SPS-a Hranislav Perić, ne vodi se puno računa o poljoprivredi. Odnosi se na ministra koji je došao kao ministar za poljoprivredu, gospodina Živkova. Vi ste pokušali do sada da uradite nešto što nas polako vuče ka Evropi. Kad nas vuče ka Evropi ukinuli ste premije. Ukinuli ste premiju za pšenicu, za suncokret, za šećernu repu. Ostavili ste za uljanu repicu i za bundevu. Ali, dali ste kratkoročne kredite. Oni su ukinuli, ali premije se ne vraćaju. Krediti se vraćaju uz određenu kamatu. Ne kažem da je to neka velika kamata, ali uglavnom se vraćaju. Kako taj zemljoradnik koji ne zna cenu pšenice da planira da u februaru mesecu ili januaru podnese zahtev za kredit? Nije siguran da će uspeti da vrati nazad cenu pšenice.
Ne znam, cena suncokreta, rečeno je 175 evra po toni, bilo je i prošle godine i da nema neke inflacije mi bismo tako godinama, a kad kupujem neku priključnu mašinu ili traktor cena tog traktora i te mašine je veća od onoga koliko mi plaćate vi za suncokret.
Izašao sam za govornicu zato što imam sada 40 jutara zemlje. Ne prodajem, nego kupujem. Ovim zakonom vi hoćete da ukrupnjavate, a ne da usitnjavate poljoprivredno zemljište. Međutim, ja vam kažem, ovim zakonom vi ćete da uništite one koji imaju 5-6 jutara, jer oni nisu krivi što imaju 5, 6 ili 10 katastarskih jutara, nego je kriva država što im ne dozvoljava da se šire, a ne šire se samo zbog toga što ne mogu, što ne znaju i nisu sigurni u Ministarstvo poljoprivrede i u Vladu.
Voleo bih kada biste vi sada izašli, neko od ovog tima koji sedi ovde ispred mene, i rekli – cena pšenice, rod 2006. godine, biće 12 dinara i 35 para. Evo, ja ću se javiti na prvom zasedanju, ako ga bude, posle skidanja roda pšenice da čujem i da vam prenesem kolika je cena pšenice.
A da napravimo jednu kalkulaciju, da vidimo koliko je uloženo, a koliko će se dobiti. Da napravimo kalkulaciju i za šećernu repu.
Gospodo, mi ćemo pšenicu uvoziti. Možemo ovde da se hvalimo koliko god hoćete, u stvari da se hvalite, ali mi ćemo pšenicu da uvozimo.
Nemamo dovoljno pšenice, s obzirom da su malo i vremenski uslovi rekli svoje, ali i vi ste rekli tako što smo morali da nabavljamo ureu, mogli da kupujemo samo za pare veoma skupo, danas jedna urea na benzinskom pumpama možete kupiti 100 kilograma za 2.470 dinara.
Da li se jednom zemljoradniku isplati da baci to na pšenicu, ako zna da će maksimalno možda biti cena pšenice 9,5 dinara. Neka mi taj napravi kalkulaciju da mora da uračuna i oranje, drljanje, tanjiranje, setvu, prskanje, kombajniranje i onda kažete – plaćate skladištenje. Pa ko da plati skladištenje, zbog čega da se plati skladištenje kad nema ni šta da se skladišti, to će odmah da ide u proizvodnju.
Pošto nam je sada šećer kristal u prodavnicama? Zašto neko ne izađe da kaže gde su te proizvodne površine pod šećernom repom, kad vi kažete imamo dovoljno, a odem u prodavnicu i kupim za 85 dinara? Šećer u prodavnici, po megamarketima, košta 85 dinara.
E pa, gospodo, ovako se ne vodi zemlja čija je posebna grana poljoprivreda, koja je 10 godina sankcija nosila na svojim leđima, nepravednih sankcija. Sad predlažete ovakve zakone gde mi pokušavamo samo da vam kažemo – dopunite sa amandmanima, bez obzira, ako su kvalitetni, iz koje je to političke stranke, iz koje je to poslaničke grupe.
Nego, kako reče moj kolega Hranislav Perić, ne znam da li vi znate koliko domaćinstava ostaje i koliko imate praznih sela.
Posebno se odnosi to na južni deo Srbije i na delove pojedinih okruga u Vojvodini. To je ogledalo koliko vi mislite na bolje sutra za zemljoradnike.
I nećete misliti dok ne izvršite jednu dobru temeljitu organizaciju tako što ćete stimulisati poljoprivrednika da obrađuje što više zemlje, da ide da traži u zakup od onog koji ne može da obrađuje, jer je u godinama, a nema ko da nastavi tu obradu poljoprivrednog zemljišta. Ako tako budete razmišljali mi ćemo imati još više neobradivih površina.
Niste vi bezrazložno ovde stavili da mogu oni koji ne obrađuju dati u zakup drugome, iz razloga što znate koliko imamo staračkih domaćinstava i koliko imamo lošu mehanizaciju i da ljudi više nisu u stanju sa takvom mehanizacijom kvalitetno da obrađuju.
A da ne pričamo o đubrivima koja se pojavljuju ovde; prilikom ispitivanja pokazalo se da su pojedine fabrike koristile neka prirodna sredstva a ne ulaze u kvalitet i poboljšanje tog đubriva.
Prema tome, ovim amandmanom želeo sam da se uključim i da poboljšam jedan deo ovog zakona, iz prostog razloga da jednostavno imamo jednu celovitu površinu i kada dolazimo do tih kanala sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje, onda tek vidimo da je i ovaj moj amandman potreban da se kao takav usvoji.
Gospodine Vitoševiću, ja se izvinjavam, ne znam zašto vam je izgleda smešno ili ste nešto neraspoloženi, mora biti da niste dobili ponovo 13,5 miliona kredita.

Zahvaljujem se.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Saša Vitošević, narodni poslanik.
Molim? Nisam ja ništa drugo ni rekao, samo sam rekao da imate reč. Po amandmanu, je l′ tako? Da, da, tako sam vas i najavio.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, hteo bih da napomenem, opet u kontekstu izlaganja gospodina Krstina, prvo, ja bih stvarno pozvao gospodina Krstina da se malo bolje informiše o aktivnostima Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije u protekle tri godine, a to ću i obrazložiti, znači dokazaću sada da niste dobro informisani.
Znači, prvo pozivate predstavnike Ministarstva, koji upravo sede ispred nas i koji to mogu da potvrde za ovom govornicom, da Ministarstvo ni na koji način ne stimuliše (krećem upravo unazad vezano za vaše izlaganje) uzimanje u zakup zemljišta koje staračka domaćinstva ne mogu da obrađuju.
Znači, govorite, a niste dobro informisani, postoji tačna uredba koja stimuliše upravo da se zemljište od domaćinstava koja ne mogu da ga obrađuju uzima u zakup; na taj način se pospešuje i ukrupnjavanje poseda, a na neki način dovodi se u red ta socijalna komponenta vezana za staračka domaćinstva.
Takođe, moram da vas podsetim, Tito je umro. Znači, zaštitne cene su odavno ukinute i nigde u svetu ne postoje zaštitne cene, osim još verovatno na Kubi ili u nekim zemljama koje pretenduju da budu komunističke.
Znači, taj instrument zaštitnih cena otišao je u zaborav 2000. godine, kada ste i vi otišli u zaborav kao partija koja je bila na vlasti. Zašto je to otišlo u zaborav? Ne zato što mi tako volimo, nego zato što je to realno i zato što jednostavno ne možete štampati pare i obećavati narodu da će pšenica biti 15 dinara, a onda im isplaćivati 15 dinara za tri meseca kada tih 15 dinara vredi tri dinara.
Od 1995. do 2000. godine nijedan oblik finansiranja ni stimulacija, ozbiljnih stimulacija nije postojao, a da ne govorimo o kreditiranju.
Znači, tada kada je ukinuta primarna emisija, a da bude jasnije to znači štampanje para i onda davanje para u poljoprivredu i ne samo poljoprivredu, nego i u druge delatnosti; jednostavno, to nije dalo efekta, a taj efekat stanovništvo ako je zaboravilo možemo da ga podsetimo danas, dakle kako se živelo tih godina kada je u Srbiji vladala hiperinflacija.
Druga stvar, govorite da ne postoji bilo kakva politika koja se vodi, vezano za staračka domaćinstva i generalno domaćinstva koja nisu sposobna da se bave robnom poljoprivrednom proizvodnjom. Opet tvrdim da niste dovoljno informisani. Znači, postoji program koji je tokom 2006. godine započet, gde su se ljudi izjašnjavali da li spadaju u nekomercijalna ili u komercijalna poljoprivredna gazdinstva. Nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, dakle onim koja nisu sposobna da izađu na tržište već proizvode za sopstvene potrebe, Ministarstvo poljoprivrede pruža direktnu novčanu pomoć.
Takođe, da sistem zaštitnih cena nije dobar, poslednjih godina se samo po sebi dokazuje, jer kako se povećala konkurencija u prerađivačkoj industriji, kako se razbio monopol uglavnom kroz proces privatizacije, tako je došlo i do stabilizacije cena poljoprivrednih proizvoda, pre svega govorim o soji, šećernoj repi. Ove godine, u stvari već 2005. godine, čak se i pivski ječam ugovarao, dakle prerađivači su izašli sa deviznim cenama. Znači, ko je hteo mogao je da ode, potpiše ugovor i ugovori ječam.
Nemojte uznemiravati javnost, pogotovu izjavama da će narod biti gladan u 2007. godini, da neće biti dovoljno pšenice. Molim vas, informišite se koje su potrebe Republike Srbije, koje su prelazne zalihe u Srbiji i kolika će biti minimalna proizvodnja prema onome što je posejano.

Hvala na informaciji da je Tito umro, ali valjda to svi znamo, ali nije umrla potreba da se pomogne selu da selo ne umre. To je obaveza ovog parlamenta. Dakle, ne da raspravljamo ko je umro, nego da raspravljamo o zakonu. Svako ima pravo da se informiše onda kad stigne.
Gospodine Krstin, izvolite.