S obzirom da gospodin Savić nije prisutan, dozvolite mi da najkraće obrazložim da suština ovog amandmana predstavlja dopunu u članu 14. u tački 6) gde se govori upravo o zakupu, odnosno o davanju državnog zemljišta u zakup.
Suština amandmana je da pored zemljišta koje je državna svojina, na velikim zemljišnim površinama postoje određeni objekti koji su takođe u državnoj svojini, i da u okviru trajanja godišnjeg programa, dakle, a to sačinjava nadležni organ jedinice lokalne samouprave, da se jednostavno iza zemljišta samo dopiše da su i objekti predmet izdavanja, jer po logici stvari, ako neko uzima državno zemljište u zakup i na tom zemljištu se nalaze i objekti koji su u državnoj svojini, da i oni budu predmet uzimanja u zakup.
Nažalost, na Odboru za poljoprivredu predlagač zakona, Vlada nije to prihvatila, sa obrazloženjem da se ovaj zakon primarno odnosi na poljoprivredno zemljište. Mi ne osporavamo to, jer smo pošli od logične pretpostavke da na tom zemljištu postoje određeni izgrađeni objekti i neko ko uzme zemljište u zakup, a ne plati zakupninu objekta, on će svakako koristiti objekat i u suštini država će gubiti. Dakle, ne vidimo logiku da ovaj amandman ne bude prihvaćen, pogotovu sa obrazloženjem koje je dato, da je ovo predlog zakona koji se isključivo odnosi na samo zemljište, a ne na objekte.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Stojan Cvetković.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Arsen Kurjački.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Mika Vlaović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština ovog amandmana odnosi se na preciznije definisanje ko može izvršiti ispitivanje prisustva štetnih materija u zemljištu i kanalima za odvodnjavanje i navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. S obzirom na specifičnost hemijskih materija koje se tretiraju kao opasne i štetne materije, a koje se mogu naći na poljoprivrednom zemljištu i u vodi odnosno kanalima za odvodnjavanje i navodnjavanje, smatrao sam da ovim zakonom treba bliže definisati ko može vršiti ispitivanje prisustva tih štetnih materija.
Predlažem da to bude neko preduzeće ili druga pravna lica koja su registrovana za obavljanje odgovarajućih delatnosti, raspolažu odgovarajućom laboratorijskom opremom, uređajima i odgovarajućim stručnim i naučnim kadrovima i koja imaju ovlašćenje Ministarstva.
Smatram da će se ovakvim definisanjem ovog stava 2. u članu 17. preduprediti ko može vršiti tu vrstu ispitivanja, s obzirom da se radi o utvrđivanju specifičnih hemijskih materija kao što su pesticidi, herbicidi ili neki toksični metali kao što je olovo, živa, arsen itd.
Dakle, potrebno je da Ministarstvo apsolutno ima saznanja, i stručna javnost u oblasti poljoprivredne proizvodnje, već sada koje su to institucije koje mogu vršiti tu vrstu ispitivanja.
Samo je nekoliko institucija koje imaju tu vrstu opreme, koja je specifična i sofisticirana. Svakako, to su institucije koje imaju stručne, a ja sam predložio naučne kadrove, koji mogu dati relevantna tumačenja rezultata tih ispitivanja.
Međutim, predlagač ovog zakona nije prihvatio ovaj amandman i opredelio je da će se ovi uslovi bliže regulisati podzakonskim aktima, i članom 80. je određeno da će se doneti posebni podzakonski akti.
U tački 3) ovog člana 80. stoji da će uslove koje treba da ispuni privredno društvo, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice u pogledu tehničkih i stručnih kapaciteta za ispitivanje opasnih i štetnih materija u poljoprivrednom zemljištu i vodi za navodnjavanje propisati Ministarstvo, i to u roku od dve godine.
Znači, naredne dve godine taj deo ipak značajnog i stručnog posla ili se neće obavljati na pravi način ili će ga obavljati oni koji su miljenici Ministarstva poljoprivrede i koji su na njihovom spisku podobnih institucija.
Jer, apsolutno je jasno, pre svega stručnoj poljoprivrednoj javnosti, da je u dosadašnjem periodu Ministarstvo poljoprivrede imalo, neću da uvredim nikoga, da upotrebim tešku reč, ali najmanje jedno pravo neuvažavanje naših vrhunskih institucija koje se bave upravo izučavanjem poljoprivredne proizvodnje, a u isto vreme su opremljeni kvalitetnom opremom i kadrovima, kao što je Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Nije ništa bolje ni kada je u pitanju Institut za kukuruz u Zemun Polju, kao i poljoprivredni fakulteti u Novom Sadu i Zemunu.
To su upravo najopremljenije i stručno najosposobljenije institucije koje mogu raditi ove poslove.
Smatrao sam da zakonom to treba regulisati, jer ovaj zakon će mnogo brže stupiti na snagu, a ne čekati naredne dve godine da se propišu uslovi, ne vodeći računa o nekom opštem interesu, tako da i dalje, kao podnosilac ovog amandmana, insistiram na ovom predlogu i smatram da on bitno ne bi narušio koncept zakona i da bi se već samim zakonom regulisala značajna oblast.

Reč ima narodni poslanik Branče Stojanović.

Dame i gospodo, zaista ne znam, nemam te podatke da li Ministarstvo ima favorite ili favorizovane ustanove u ovoj oblasti, ali bih se zaista založio i mislim da je obrazloženje gospodina Mašića i poslanička grupa SPS će podržati...
Mislim da ništa ne smeta, s obzirom da se radi o specijalizovanoj opremi; ispitivanje štetnih materija u poljoprivrednom zemljištu i vodi za navodnjavanje je visokosofisticirano i iziskuje opremu koja je izuzetno skupa, a mislim da tu nemamo razloga, ako donosimo zakon koji je izuzetno važan za ovo, da ne stoji ovako baš bliže objašnjeno kako je gospodin Mašić obrazložio što se tiče opreme i kadrova.
Što reče gospodin Mika Vlaović, da na neki način i ja malo zloupotrebim ovu govornicu, vezano za poljoprivredne kredite. Ovde smo čuli mišljenja poslanika o tome. Ja sam član Odbora za poljoprivredu i glasao sam za zahtev koji je gospodin Mašić rekao, da je želja Odbora da sazna i vidi koji su to poljoprivrednici dobili dugoročne kredite, za koju namenu i za koju poljoprivrednu proizvodnju.
Imam obavezu da kažem, možda taj čovek gleda sada ovo naše zasedanje, a suprotan je primer, znači, podigao je kredit u visini od 20.000 evra, čovek je sticajem okolnosti iz sela gde sam ja rođen, niti zna bilo koga u ministarstvu, meni se obratio sasvim slučajno jer se lično znamo i problem nije bio na relaciji ministarstva itd, problem je bio u banci. Neću da pominjem banku da ne bih pravio neki negativni, niti koristim reklamu za tu banku, lično sam insistirao da banka na neki način uđe u proceduru i bez ikakvih problema, čovek nema nikakve veze sa bilo kojom strankom, imam obavezu zbog njega da to kažem, možda gleda, dobio je kredit i već dve godine bavi se povrtarskom proizvodnjom vrlo uspešno sa kreditom koji je dobio.

Neka mu je srećno, i drugima tako. Ima li još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Arsen Kurjački.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Na član 25. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za poljoprivredu.
Vlada je prihvatila amandman.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Branče Stojanović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Branče Stojanović.

Vrlo kratko. Apelujem na narodne poslanike, posebno narodne poslanike koji su predsednici opština, mislim da će da navijaju za ovaj amandman jer vide korist opština, korist opštinskih budžeta u odnosu na republički budžet.
Naime, član 25. definiše naknadu za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta i korišćenje u nepoljoprivredne svrhe.
Želeo sam da ovim amandmanom na neki način pomognemo opštinskim budžetima, jer mislim, iako na neki način prihvatam i stav Ministarstva da je pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredno u nekim mestima izuzetno profitabilno, da je za celu ovu priču oko poljoprivrednog zemljišta bitno da lokalne samouprave dobiju jednu novu dimenziju i jednu novu obavezu.
Jednostavno, moj amandman ide ka tome da veći deo kolača pripadne lokalnim samoupravama sa lokalnim budžetima, tim pre što je Vlada prihvatila amandman AP da raspodela ide 30, 30, 40.
Znači, s obzirom da je gro poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini, mislim da je moguće da se i ovakav amandman prihvati.
U obrazloženju je dato da Vlada, odnosno Ministarstvo nije želelo da narušava odnos vezano i za neke druge zakone, pre svega Zakon o zaštiti životne sredine. Mi smo i tada, socijalistička partija je i tada bila stava...
Dolazim iz grada koji je nažalost poslednjih godina izuzetno zagađen, radi se o Smederevu i "US Steel"-u koji je veliki zagađivač; ovaj odnos za tzv. ekološki dinar, odnosno sredstva koja se uplaćuju u budžet u ovom odnosu kako je u obrazloženju dato 60:40%, krajnje je diskutabilan, jer posledice zagađenja pre svega trpi stanovništvo.
Mislim da ukoliko lokalna samouprava ne dobije odgovarajuća sredstva vezano i za ovo, ne može na odgovarajući način da prati zagađivače i sve ono što vrši zagađenje životne sredine.
Prema tome, ne bih se složio sa ovim obrazloženjem, znači da je vezano i za druge zakone odnos isti, zalagaćemo se da se ti odnosi promene.
Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Stojanoviću.
Reč ima narodni poslanik Mita Avramov, pa potom narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite, gospodine Avramov.

Mislim da je ovaj amandman izuzetno dobar. Trebalo bi podržati ovaj predlog da 60% ostaje lokalnoj samoupravi, a 40% da ide državi.
Svi znamo da su velike migracije u svim opštinama, pa i u tim opštinama gde je isključivo poljoprivreda, naročito po Vojvodini. U selima su uglavnom stara domaćinstva, u opštinama takođe.
Mogu samo da napomenem da i opština iz koje dolazim, to je opština Šid, ima 30.000 birača, a 40.000 stanovnika.
Mislim da samo po sebi to sve govori, da su to isključivo staračka domaćinstva, pa ako nećemo ništa ni od privrede ostavljati u tim opštinama, za razvijanje tih opština, ja ne znam od čega ćemo više.
Znači i dalje se teži, po ovom zakonu, da migracija bude ka većim gradovima kao što su Novi Sad, Beograd, itd, a sela i opštine ćemo zapustiti i pustićemo ih jednostavno da odu niz vodu.
Imamo jedno jako veliko preduzeće, odnosno više većih preduzeća na teritoriji naših opština gde su se pojavili neki kupci, neki vlasnici koji su svima nepoznati, uopšte se ne zna ko su vlasnici koji su kupili te ogromne površine zemlje, čak na hiljade hektara.
Na teritoriji naše opštine je, recimo, uništeno totalno hmeljarstvo, više ne funkcioniše, a mogu da vam kažem da smo imali najbolji hmelj koji se proizvodi u Evropi, prodavali su ga za suvo zlato.
Imamo ogromne površine pod vinogradima, i to je zapušteno, vadi se, uništava se; imali smo kvalitetna vina, imamo kvalitetne podrume za skladištenje tih vina, ali jednostavno ti ljudi koji su radili na tim poljoprivrednim dobrima i starali se o svemu tome više ne rade.
Novi vlasnik ih nije uposlio, oni su se našli na ulici i oni su sada jednostavno prinuđeni da negde migriraju ili da se dovijaju na neke druge načine kako bi došli do hleba.
Mislim da ovo ministarstvo mora posvetiti posebnu pažnju poljoprivredi i da stvarno treba da izađe u susret poljoprivredi, a pomak bi bio i kada bi usvojili ovaj amandman, pa neka pokažu da stvarno vode računa o građanima Srbije. Hvala lepo.

Zahvaljujem se gospodinu Avramovu. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite.