Želeo bih da apsolutno dam podršku ovom amandmanu, jer mislim da će on u suštini u ovo vreme tranzicije naše poljoprivrede pomoći onim poljoprivrednim kombinatima koji su prošli ovu golgotu kroz koju je naša država prolazila od raspada, od 90-tih godina do danas. To su kombinati koji su proizvodili tržišne viškove poljoprivrednih proizvoda.
Zatim, to su kombinati koji imaju zaokruženu poljoprivrednu proizvodnju, pored zemljišta koje je nažalost njihovo, većim delom u njihovoj svojini, manjim delom u društvenoj svojini, ali to su u isto vreme veliki stočarski proizvođači, imaju zaokruženu preradu, razvijenu prehrambenu industriju.
Otvoreno govoreći, tu mislimo na PKB kao glavnog snabdevača poljoprivrednim proizvodima grada Beograda i PIK Bečej koji je na području Vojvodine i danas je najorganizovaniji i najbolji poljoprivredni proizvođač. Svakako, prihvatanjem ovog amandmana odnosilo bi se to i na neke druge kombinate koji još egzistiraju na području Republike Srbije kao uspešni kombinati.
Prihvatanjem ovog amandmana, u suštini, sprečilo bi se da državno poljoprivredno zemljište, a ono kod ova dva kombinata iznosi preko 30.000 hektara, ode na javnu prodaju i da uzimanjem u zakup... To jest, ne javnu prodaju bukvalno, nego javni zakup, jer već smo čuli da je Vlada prihvatila da ne bude prodaje državnog zemljišta, državno zemljište isključivo će se davati u zakup.
Znači, prema predlogu ovog zakona državno zemljište će se davati u zakup tako što će lokalne samouprave oglašavati zakup tog zemljišta, a cena tog zakupa može biti najmanje 70% od tržišne cene na teritoriji te lokalne samouprave.
Ako bi pod tim uslovima i ova dva kombinata uzimala u zakup državnu zemlju, na PKB je 20.000 hektara, a PIK Bečej je 11.000 hektara, bojim se da bi to dovelo u veliki problem te kombinate, a pogotovo radnike i ljude koji rade u tim kombinatima i izdržavaju svoje porodice. To je negde preko 6.000 radnika.
Davanjem u zakup pod tim tržišnim uslovima, gde ti kombinati ne bi mogli uzeti celokupnu površinu zemlje koja se ovde ovim amandmanom predlaže da se daje u zakup, nego da neko drugi uzme u zakup, došlo bi u opasnost održavanje stočnog fonda kojim raspolažu ti kombinati i faktički do urušavanja stočarske proizvodnje, tj. klanja prvo tovnih životinja, a onda i priplodnih, i u značajnoj meri urušavanja ukupne vrednosti tih poljoprivrednih kombinata.
Ovim amandmanom ne spori se osnovna ideja predlagača zakona da se državno zemljište daje u zakup. Ovde se predlaže da se kod ovih kombinata koji su sadašnji korisnici zemljišta uzima celokupna površina zemljišta u zakup, s tim da cenu zakupa poljoprivrednog zemljišta određuje nadležno ministarstvo na predlog lokalne samouprave.
Znači, u najvećem delu predlagači ovog amandmana su ispoštovali i osnovne norme ovog zakona da se to državno zemljište daje u zakup, da ti kombinati u svakom slučaju treba da plaćaju zakupninu, jedino se ne predlaže da to bude komercijalna cena tog zakupa, jer, objektivno, najverovatnije bi te kombinate to uvelo u veliku dubiozu.
Zato smatramo da u odnosu na sadašnje stanje razvoja naše poljoprivredne proizvodnje, a sa druge strane na činjenicu da su pojedini biznismeni koji su se bavili drugom proizvodnjom došli do para i da su već uzeli značajne zemljišne posede u zakup, pre svega državne zemlje, kupili neke poljoprivredne kombinate, da se ti isti mogu pojaviti i kao potencijalni zakupci državnog zemljišta kod ova dva kombinata i samim tim značajno urušiti ukupnu proizvodnju tih poljoprivrednih kombinata, značajno uticati na socijalnu sigurnost radnika koji rade u tim kombinatima i svakako značajno umanjiti cenu vrednosti tih poljoprivrednih kombinata koji bi sa resursima koje sada imaju sigurno mogli postići značajno veću cenu.
Mislim da treba da bude interes države, Vlade i Ministarstva poljoprivrede da sačuva takve kombinate, da na neki način kroz ovakvu jednu zakonsku normu pomogne, a da u nekom kasnijem periodu treba uvesti potpune tržišne uslove.
Ovako, sva obrazloženja koja su data od strane tadašnjeg ministra gospođe Dulić, da ovakva jedna norma ide naruku tim novim agrobiznismenima, ne stoje, jer bi ipak Ministarstvo imalo kontrolu u davanju u zakup tog zemljišta i lokalna samouprava, koja inače zakonom ima to kao pravo.
Pogotovo ne stoji ovo obrazloženje koje je dato u jednoj rečenici od strane Vlade – da se amandman ne prihvata iz razloga što je to u suprotnosti sa zalaganjem za uspostavljanje tržišta zakupa poljoprivrednog zemljišta.
Znači, ovde se apsolutno prenebregavaju sve te činjenice koje su u fazi javne rasprave iznete predlagaču ovog zakona i ja sa žaljenjem moram konstatovati da je određeni broj poslanika DSS-a u fazi javne rasprave podržavao zahteve ovih kombinata, a sada se ne oglašavaju, nego predstavnici SPS-a i SRS-a u suštini pokušavaju da ubede predlagača ovog zakona, Ministarstvo poljoprivrede i Vladu, da je opšta dobrobit za državu, za te kombinate, za ljude koji rade u tim kombinatima, da se na ovakav način reši njihov status i pitanje gazdovanja državnom zemljom.
Pogotovo ako se uvaže i činjenice koje su za ovom govornicom iznete, jer se dešavalo svašta sa državnom zemljom u Mađarskoj, u drugim zemljama u okruženju, stvarno ne vidim zašto mi srljamo u nešto po svaku cenu da učinimo tržište liberalnim i slobodnim i da neko ko ima pare dođe do kapitala i da nešto što je godinama egzistiralo i postojalo kao vredno bude uništeno i urušeno.
Da ne kažem koji problem i koji značaj, odnosno koji problemi će nastati, a koji značaj su ovi kombinati imali u proizvodnji semena bilja gde je nužno obezbediti tu prostornu izolovanost. Jer, sutra kada to bude dato na javni zakup, sa najvećom cenom zakupa, pitanje je da li će taj ko uzme tu zemlju imati interesa da proizvode seme biljaka i hoćemo li postati uvozno zavisni, odnosno da li ćemo zavisiti od stranih kompanija što se tiče semena bilja.
Još jednom molim predlagača, isto tako molim i predstavnike SPS-a, jer oni će značajno odlučivati u donošenju ovog zakona, kao što su insistirali na odredbama oko prodaje zemljišta, da insistiraju i na usvajanju ovog amandmana.
Ako ništa drugo, biće im zahvalno najmanje tih 6.000 ljudi, još ako se računaju i porodice tih radnika koji rade u samo ova dva kombinata, da smo zajednički učinili jedno dobro delo, a mislim da suštinska izmena u konceptu zakona neće nastati ako bi se prihvatio ovaj amandman.