Poštovana gospodo u sali, poštovani građani, podneli smo amandman na član 53. ovog zakona. Vlada je odgovorila. Prihvatamo objašnjenje koje nam je predstavnik predlagača dao ovde kao razlog zbog čega se odbija ovaj amandman na član 53. i povlačimo ovaj amandman.
Međutim, želela bih da iskoristim vreme koje imam i da samo skrenem pažnju na nekoliko stvari koje mi se ne dopadaju u načinu na koji je u suštini predlagač razmišljao kada je definisao ovaj zakon koji je, kao što svi znamo, veoma povezan i sa Zakonom o državnim službenicima.
Pre svega, smatram da je ovde došlo do jedne ideje uprosečavanja, odnosno pod konac izjednačavanja državnih službenika u okviru svakog državnog organa. Slažem se sa vama, gospodine Balinovac, kada kažete da zakon jeste forma i suština, ali iako nisam pravnik čini mi se da kada su veliki pravnici govorili o tome da treba poštovati formu pre svega su mislili na to da treba poštovati zakon, a da u koncipiranju jednog zakona ne treba preterano sitničariti, jer to onda ubija duh zakona, a ja se plašim da će u ovom našem slučaju ubiti i dušu državnim službenicima.
Mislim da je u ovom zakonu i u onom prethodnom, dakle o državnim službenicima, prilična formalnost uvedena, da je uvedena i svojevrsna tiranija diploma nad znanjem. Zaista podržavam svakog ko se usavršava i ko dobije formalni dokaz o svom usavršavanju, međutim mi danas u Srbiji imamo činjenicu da se na mnogim fakultetima, od kojih ima dosta i privatnih, ne stiče ono znanje koje je možda moguće jednostavno uporediti sa znanjem mnogih državnih službenika, koji su možda i nižeg stepena obrazovanja, a kroz praksu su došli u situaciju da mnogo bolje obavljaju posao nego što bi, recimo, danas obavljao posao neki mladi čovek koji je tek izašao sa nekog državnog ili privatnog univerziteta.
Druga stvar, ovde se postavlja veliko pitanje ko će biti ljudi koji će ubuduće ocenjivati neke ljude, odnosno službenike u državnim institucijama, uopšte u ministarstvima. Dakle, postavlja se pitanje njihovih kriterijuma i njihovih sposobnosti da uopšte na objektivan način sagledaju trud i rad nekog od nameštenika.
Moram da kažem da je u našoj državnoj upravi do sada bila prisutna u velikoj meri negativna selekcija i smatram da je u suštini i problem negativne selekcije nešto što će biti proces u ovoj državi; znači, to ne možete nijednim zakonom, nijednim potezom ad šok da rešite. Treba prosto stvoriti atmosferu u kojoj će se suzbiti ta negativna selekcija, a smatram da se upravo ovakvim formalizovanjem kroz ove platne razrede u suštini u ovom trenutku (mada je zakon dobar, po meni, ali za neka idealnija vremena i ne za Srbiju), što je paradoksalno, favorizuje ta negativna selekcija.
Smatram da ljudi koji treba da budu ocenjivači neće uspeti, s jedne strane, da prepoznaju znanje, a sa druge strane kada prepoznaju to znanje ono će za njih biti signal da taj neko ko je ispod njih i koga oni ocenjuju u datom trenutku ugrožava njihovu poziciju svojim možda većim znanjem, i to će možda biti takođe motiv da se određene osobe koje zaslužuju dobru ocenu slabije ocene.
To je prosto nešto što se dešava nama u praksi, mi kao društvo od toga bolujemo i ja kao poslanik želim na to predlagaču da skrenem pažnju.
(Predsedavajući: Vreme. Imate tri minuta.)
Uočila sam još jednu, pregrubo je reći glupost, ali najviše mi na to liči: u nekom od skupštinskih biltena u sistematizaciji poslova za po meni najvažnija savetnička mesta u poslaničkim grupama propisuje se godinu dana radnog iskustva za ta mesta. E, sada, ja sam imala priliku da radim ovde sa savetnicima, i ekonomskim i pravnim, i zaista se pitam šta će neki, recimo, mlad čovek koji ima godinu, dve ili pet radnog iskustva da savetuje ovde jednog poslanika.
Uz sve uvažavanje, mislim da savetnici koji rade sa poslanicima, to su najodgovorniji poslovi u državi, treba da imaju zavidno radno iskustvo od po 20-30 godina, da ljudi budu analitičari vremena, da budu ljudi koji su radili u praksi na zakonima, na sprovođenju zakona. Oni moraju, radeći sa ljudima koji definišu na neki način budućnost ove države i njenog sistema, bilo o kom sistemu da se radi, da zaista imaju respektabilno iskustvo.
Kada vi dovedete sa fakulteta nekoga mladog, bez obzira koliko je dobar student bio ili talentovan čovek, on prosto ne poseduje to iskustvo koje je neophodno za nekoga ko savetuje, recimo, narodnog poslanika.
Zbog toga kažem da mi je to manje-više glupo rešenje. Zaista podržavam ideju da se mladima širom otvore vrata i da se njima da svaka mogućnost da usavršavaju svoja znanja i iskustva, ali zaista za takve poslove je potreban sam vrh koji ova država ima.
I još nešto ću reći. Reč je o novoj aferi u sada već bivšoj Skupštini SCG o kojoj govore i pišu svi mediji. Prosto, kako objašnjavate činjenicu da se posle svih vaših napora, a oni stoje de fakto, da u državnoj upravi zavedete red, kako objašnjavate da su na spisku za preuzimanje za ovu našu Narodnu skupštinu činovnici 19. i 20. razreda, kako bi to Gogolj rekao, pošto je on dosta pisao o tim stvarima, čiji se radni staž u ovoj skupštini može meriti na dane, mesece ili eventualno godinu, a da će činovnici prve i druge platne grupe iz te skupštine ostati bez posla?
To je pitanje o kome se ovde puno razgovara. Ne mogu da prenebregnem nešto što jeste pisanje medija, niko nije demantovao da se među ljudima koje je gospodin Šami zaposlio nalaze ljudi kao što je penzionisani pilot, profesor muzike iz srednje škole, građevinske i drugi tehničari, medicinska sestra.
Mislim da je jasno i vama da zakonima koje predlažete, ako se ova praksa nastavi, ništa ne možete da postignete.
Dakle, još jednom, potpuno verujem u vaše dobre namere da izvučete državnu upravu iz bede i da smanjite upliv politike u struku, ali još jednom ponavljam, mislim da na način na koji je to ovde zamišljeno, a to je prilično idealistički, s obzirom da je o Srbiji reč i da moramo i te kako da imamo spoznaju gde se nalazimo u tom civilizacijskom smislu, kada je državna uprava u pitanju, ne može puno da se postigne.
Prosto se plašim da i ovi službenici, a imala sam priliku da u ovoj skupštini sretnem sjajne stručnjake koji svojim radom mnogo doprinose da ove rasprave budu kvalitetne i da se zakoni poboljšaju, ne dođu u jednu poziciju koja apsolutno nije uvažavanje onoga što su do sada uradili.
Još jednom, povlačim amandman na član 53.