Zahvaljujem se poslaniku. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, ipak mislim da postoji povreda Poslovnika, član 104. Pošto ste vi toliko uporno želeli da kažete da ste pričali o kreditima, ja ću malo da se vratim tim kreditima. Šta je, gospodine Vlaoviću? Neka muka? Nisu krediti krivi. Nije kriv ni zemljoradnik, pa nam je propala poljoprivreda.
(Predsedavajući: Gospodine Vlaoviću, ne ometajte gospodina Krstina.)
Vidite, da sada ne polemišemo ovako, izađite za govornicu i malo vi, pa malo ja. Što se tiče kredita, meni je drago što pred sobom imam iz Ministarstva za poljoprivredu, ali me tišti kako je izvršena raspodela tih kredita. Posebno sam napomenuo, tražili smo, zahvaljujući predsedniku Odbora za poljoprivredu dr Zoranu Mašiću, da nam se pojasni kako je za sisteme za navodnjavanje pri Ministarstvu za razvoj tih sistema odobreno 180 miliona, od toga samo su tri subjekta dobila po 60 miliona. Takav stoji odgovor, tri subjekta. Tražili smo imena, prezimena, imali smo Odbor koji je otišao tamo sa tri člana, na čelu sa dr Zoranom Mašićem. Nismo dobili koja su to tri subjekta dobila, gospodo, po 60 miliona. Pet godina je kredit, jedna godina grejs period i taj subjekt je trebalo da vraća godišnje 15 miliona. Znači, 15 puta četiri je 60 miliona.
Zar nije logičnije bilo da dobije njih 60 po tri miliona, nego da dobiju tri po 60 miliona? Zar je Srbija i ova poljoprivreda zasnovana samo na tri čoveka, tj. na tri subjekta? Ne znam da li su tu uopšte poljoprivredna dobra, da li su poznati tajkuni koji imaju toliko kupljenih površina. Evo, ipak ću javno da postavim pitanje, kao što sam postavio poslaničko pitanje, iskoristiću govornicu, da nam se daju imena, prezimena ili nazivi ta tri subjekta koja su dobila po 60 miliona za sisteme za navodnjavanje.
Verujte mi, imate dva sistema za navodnjavanje koja su poznata kod nas u Srbiji tj. u Vojvodini, to su sistem rendžera i sistem tifona. Ako to treba da košta toliko, onda stvarno ne vidim razlog da neko treba baš toliko da dobije.
To je samo jedan mali deo koji smo mi na Odboru za poljoprivredu iz redova SRS tražili da vidimo, da vidimo koliko je ko dobio po okruzima. Dobili smo samo brojke, a nismo dobili imena, niti prezimena. Apsolutno ništa nismo dobili. Ništa nije moglo da bude prepoznatljivo u tom dokumentu koji smo tražili da vidimo koja su to lica po opštinama i po okruzima. Dobili smo cifre.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ne znam, Srednjebanatski okrug je dobio 86 dugoročnih kredita, 2600 kratkoročnih kredita. Nemam ništa protiv kratkoročnih kredita, ali zna se ko dobija dugoročne kredite. Zna se ko dobija; dobijate, gospodo, vi iz redova G17. Odgovorno tvrdim za ovom govornicom, dostavite nam samo imena i prezimena, pa imamo i članove Odbora koji su dobili, njihovi sinovi, kako mi kaže kolega Rafailović – nisam ja dobio, dobio je moj sin. Ne znam da li je baš 20.000 ili 30.000 evra. Nisam dobio ni kratkoročni, nijedan radikal nije dobio.
(Predsedavajući: Vreme.)
Prema tome, imate poslaničko pitanje, javno sam tražio, dostavite imena i prezimena tih troje koji su dobili po 60 miliona za razvoj sistema za navodnjavanje. Zahvaljujem se.

Gospodine Vlaoviću, da li ste odustali? Jeste. Hvala.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mika Vlaović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovani potpredsedniče Anđelkoviću, vi ste odmah na početku pročitali ko je sve podneo amandmane. Među tim imenima niste pročitali mene, imam četiri amandmana. Dobro, nije važno. Posle toga na član 1. ima amandman Vjerica Radeta, ona zastupa nekog poslanika radikala, a ja sam posebno podneo amandman i nemam veze sa tim amandmanom, pa prema tome....

Pročitao sam vas, gospodine Periću, nego vi čujete tuđa imena a vaše ne čujete, inače sam vas pročitao, čak sam naglasio.

Dobro sam pratio, nije bilo, nema veze, ne zameram ja to, može i da se pogreši kada se predsedava. Nije problem.

Može, ali nisam pogrešio, pročitao sam vas.

Prema tome, niste mogli da pređete na drugi član, jer ja imam amandman na član 1. Ovaj amandman je vrlo jasan, razumljiv, jasan je svakome. U članu 1. stav 2. briše se, a to znači da uprava za poljoprivredu ne treba da se formira.
Imam razloge zbog čega to kažem, jer smatram da ćemo mi samo gomilati administraciju i da imamo skup državni aparat, ali se Ministarstvo poljoprivrede ponaša po ugledu na ostala ministarstva, jer to je postala praksa od 2000. godine naovamo da se formiraju neki repovi, neki dodaci, neke uprave, agencije, pa agencija na agenciju. Samo su to slobodna radna mesta, taj državni aparat. Nigde više niko ne prima radnike, samo možeš da se zaposliš... Ali ko će to više da izdrži, jer na jednoj strani je smanjen broj izvršilaca, smanjen je broj radnika, svaki gazda kada kupi otpusti po pola, gde ćemo, hajde idemo u ministarstvo.
Dobro bi bilo kada bi tamo mogao da se zaposli svako, ali tu ne može, tu je tek pitanje iz koje si partije, čiju knjižicu nosiš itd. Plašim se da će i ovo ministarstvo da popuni te iz neke stranke, ali to nije znak da će glasati za vas. Kada mu učiniš i zaposliš ga nema više šta da traži od tebe, jer on glasa za nekog, jer mu je potrebno mesto za ženu, ili možda stan ili nešto drugo.
Mislim da je ovde ključno da neće niko da radi poljoprivredu, ali bi svi hteli da dođu da rade u upravu za poljoprivredu. Hajde mi sada na svakog seljaka, jednog ćemo da stavimo crnca tamo da kopa, a nas trojica ćemo da pišemo, da upravljamo sa njim, da mu crtamo gde će da prođe, kakvu motiku treba da nosi itd. Nećemo daleko mi da doguramo ovako sa poljoprivredom. Kažem opet, ako ovako nastavimo, ne samo da neće ljudi da se bave poljoprivredom, nego će ova država morati da plati onoga ko želi da živi na selu, jer neće niko tamo da živi. Zašto svi ne dođu u ove vaše uprave što formirate, u neke agencije, jer šta će nama sela, šta će Srbiji sela, ne treba.
Dalje, za sve ostalo mislim da imamo strahovite uslove za svako selo i ljudi se sve više opredeljuju za gradove, više je praznih sela, u pojedinim opštinama sve je ispražnjeno, svi idu prema gradu. Kada idete i kada držite te stranačke skupove, oni se prikupe, dođu tamo, ali prikupe se zato što idete u veće centre, zbog toga što nikoga više nema po selima.
Znači, još jednom da ponovim, u ovom trenutku i u ovakvom stanju u kakvom se nalazi i poljoprivreda i država u celini nije nam potrebno formiranje ovakvih uprava, prijem radnika, jer to više ova država neće moći da izdrži. Hvala lepo.

Gospodin Perić je govorio po članu 1, na koji je podneo amandman u istovetnom tekstu kao narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Da li još neko želi reč o tom amandmanu? (Ne.)
Znači, konačno prelazimo na član 2.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mika Vlaović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Vlada je prihvatila amandman, a Odbor za poljoprivredu nije prihvatio amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatanje ovog amandmana od strane Vlade Republike Srbije je direktno podilaženje autonomaškoj vlasti, jer u osnovnom predlogu zakona u članu 6. stoji da poljoprivredni osnov AP Vojvodine donosi Skupština AP Vojvodina, kao što poljoprivrednu osnovu lokalnih jedinica donosi skupština jedinice lokalne samouprave. Međutim, pokrajinska skupština je podnela amandman sa predlogom da poljoprivrednu osnovu donosi izvršno veće autonomne pokrajine, po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva, i objavljuje u Službenom glasniku AP Vojvodine.
Znači, prihvatanjem amandmana u suštini podilazi se pre svega DS-u i drugim strankama koje čine vlast u Vojvodini, jer ne vidim razloga da se u isti položaj i istu poziciju stavlja Republička vlada koja primarno donosi poljoprivrednu osnovu Republike Srbije, znači, tu donosi Vlada, a ostale poljoprivredne osnove AP i lokalne samouprave, logično bi bilo da donose jedinice, odnosno Skupština AP i skupština lokalne samouprave, odnosno SO.
Prihvatanjem amandmana ide se na jedno podilaženje koje meni nije razumno i ne vidim zašto bi odluka Pokrajinske vlade, pogotovu što se poljoprivredne osnove donose, da kažem, za duži vremenski period, predstavljala obavezu ako je to donela Vlada; u krajnjem, ovde bi bilo logičnije za poljoprivrednu osnovu Republike da ju je sačinila Vlada, a usvojila Skupština, jer bi onda imala mnogo veću snagu i obavezu.
Ovako će poljoprivredna osnova Republike imati snagu dok bude vladala Vlada koja ju je donela. Onog momenta kada ona siđe sa političke scene neka druga vlada preispitaće sve to i najverovatnije promeniti.
Pogotovu u Pokrajini, gde je spletom okolnosti formirana ovakva vlada kakva je formirana, mislim da Republička vlada nema nikakvog osnova da kroz ovakav amandman, i kroz neke druge koje ćemo obrazlagati, podilazi i čini određene pogodnosti koje joj u suštini ne pripadaju, čak ni po omnibus zakonu.