Replika, narodni poslanik Stevanović, pa narodni poslanik Petar Jojić. Gospodine Jojiću, vi reklamirate povredu Poslovnika ili po drugom osnovu?
(Petar Jojić, sa mesta: O amandmanu.)

Dame i gospodo, pokazao sam crveni karton gospodinu Homanu iz razloga ne samo da njima treba najveći crveni karton dati na svetu. Želim da kažem da ne hvalim ni ostale stranke iz razloga što u ovako vrelim letnjim danima u punom jeku godišnjih odmora i borbe poljoprivrednika da se izbore oko svojih poslova, vi sve vreme raspisujete vanredne lokalne izbore i na taj način maltretirate narod, a moram istaći da narod najmanje vajde ima od svih tih izbora i naravno da se ništa u Srbiji do sada nije promenilo.

Vreme po amandmanu je isteklo. Po Poslovniku narodni poslanik Petar Jojić.

Nije sporno da su održani lokalni izbori, između ostalog i u opštini Kovin, ali samo radi javnosti, u opštini Kovin dođe svita iz Vlade sa crnim audijima, škodama, limuzinama, obećaše građanima da će imati bulevare, aerodrome i da će fabrike da prorade itd.
Međutim, dođoše sa mašinama iz jedne stranke i te mašine u subotu su se pola sata nalazile na jednom putu između Kovina, Gaja i Dubovca i nestadoše mašine. U subotu se to radi, u nedelju izbori. Neke stranke su donele i delile brašno građanima, obećali da će biti daleko bolje, međutim, mogu vam reći da će građani sigurno o tim obećanjima dobro da razmisle jer tamo nema realizovanih obećanja koja se daju, nema puteva, ni trotoara. Između Malog Bavaništa i Gaja tri kamiona šljunka su prosuta i naišla je mašina, buldožer razgrnuo to i obećali sedam kilometara puta građanima.
Završiše se izbori, a nema mašina, nema ministara. Dođe ministar prosvete i obeća da će biti izgrađene dve sportske sale u Kovinu, dođe u naseljeno mesto Deliblato zloupotrebljavajući funkciju ministra uoči samih izbora. Pokupio je decu od prvog do osmog razreda da se slika sa njima i obeća kako će ubuduće manje učiti i da će svi doći do željenog rezultata i upisa na fakultete i neka se nadaju zaposlenju. To je bila jedna zaista neprimerena akcija i aktivnost. Mi se ne osvrćemo na takve stvari.
S obzirom da je u pet-šest opština u Srbiji došlo do raspisivanja izbora pod prinudom, ali prinudom Vlade, to nikada nije bilo zabeleženo i zapisano u prošlosti da je bilo toliko izbora i uvođenja prinudne uprave. To su bili razlozi, jer su na prethodnim lokalnim izborima stranke koje ovo danas žele, imale loš rezultat. Neka sačekaju te stranke sledeće izbore pa neka vide kako će proći.
Ono što je osnovno, ne treba građane obmanjivati, ne treba davati lažna obećanja. Voleo bih da je neko iz Ministarstva poljoprivrede došao u opštinu Kovin i saopštio građanima: vi građani opštine Kovin imate 242.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, među kojima Pločica, Skorenovac, Gaj, Dubovac, Mramorak, Malo Bavanište itd.
Međutim, zašto neko ne dođe iz Vlade i kaže: otvarajte ovu fabriku šećera, to je najmodernija fabrika šećera u bivšoj SFRJ, a i sada u Srbiji. Zatvorena je i ne radi od 2000. godine.
Građani, kao što i sami možete da proverite, imaju 242.000 hektara, a da veliki broj građana proizvodi šećernu repu u opštini Kovin, a prinuđeni su da voze šećernu repu i nekim profiterima, koji su postali vlasnici šećerana, kao što je slučaj sa Kovačicom – Kole je kupio za tri evra. Ova ne radi, a najsavremenija tehnologija, građani prodaju šećernu repu drugima u Kovačicu i u Zrenjanin, a imaju najmoderniju šećeranu u Kovinu. Oko 400 radnika je ostalo bez posla.
Zašto se ta šećerana ne pokrene? Zašto Vlada iz svojih rezervi ili bar da napomenem, bar jednu od onih pet milijardi evra koje se nalaze kao devizne rezerve u inostranstvu, bar jednu milijardu ne da individualnim poljoprivrednim proizvođačima, zadrugama i poljoprivrednim kombinatima, da unapredimo poljoprivredu i obezbedimo izvozni plasman i hranu za naše građane u našoj državi.
Prema tome, rezultat tih lažnih obećanja građani vide već sada. Mi nikada u kampanji nećemo davati lažna obećanja i nećemo obmanjivati javnost.

Repliku na izlaganje narodnog poslanika Vladimira Homana tražio je Nemanja Šarović. Pominjanje poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati da sam iznenađen sa ovim što sam čuo od gospodina Homana. Ili je njegovo pamćenje toliko kratko pa da se seća samo prethodne nedelje i tih izbora koji su tada održani ili je nešto drugo u pitanju, možda neka zlonamernost. Naravno da SRS brine o Zakonu o lokalnim samoupravama, a svakako brine i u onim opštinama u kojima je na vlasti bilo samostalno, bilo kao većinski deo te vlasti. Vlast SRS u lokalu jeste prepoznatljiva. Prepoznatljiva je i u Novom Sadu, trenutno najveće gradilište u Srbiji, prepoznatljiva je u Surdulici, Aleksincu, Kikindi, Vrbasu, Požegi, ne mogu se setiti svih onih gradova u kojima SRS jeste na vlasti.
Nisu nam rezultati svuda isti i nismo još uvek osvojili sve opštine u Srbiji, ali budite sigurni za godinu, dve ili tri kada se još malo više ljudi razočara, jer obećanja koja dajete svakodnevno od opštine do opštine, čak ne pokušavate da ispunite. Nema u Srbiji dovoljno mesta za sve te aerodrome, ni za sve te autoputeve i mostove. Ne može baš Velja tolike reke da napravi. Treba da se setite i nekih drugih opština. Udruživali ste se protiv SRS u Boru. Ne sećam se doduše da je kandidat G17 plus bio u drugom krugu, ali tamo je Branislav Rankić dobio dve trećine glasova naroda i tamo gde je situacija teška, a danas je sve teža i teža u celoj Srbiji, tamo SRS beleži najubedljivije pobede.
Trebalo bi da se prisetite, doduše Javni servis nije imao informacije o tome, izbora u opštini Bujanovac koja je za mnoge od vas balast i koja bi trebalo poput nekih drugih opština da prestane da bude deo teritorije Republike Srbije, tamo se čak devet stranaka iz tog tzv. demokratskog bloka udružilo protiv SRS. Ne protiv onih koji kao svoj predizborni program imaju otcepljenje Bujanovca od Srbije, nego protiv SRS i njenog kandidata. Narod je to nazvao – udružilo se devet mrava protiv jednog lava.
Dakle, devet stranaka, DSS, DS, G17 plus, SPO, SPS, Nova Srbija, Karić, Čović, Liberali, svi vi koji najgore moguće optužbe iznosite jedni o drugima, uhvatili ste se ponovo za ruke i pokušali da pobedite SRS i srpski narod, ali naravno niste uspeli. Vaš zajednički kandidat, kandidat devet stranaka, dobio je tri puta manje glasova nego kandidat SRS. Pozivam vas i sada, udružujte se slobodno, što se više budete udruživali to je naša pobeda sigurnija.

Po Poslovniku, gospodin Homan. Izvolite.

Ovo je bila replika, a baš zbog toga izlazim po Poslovniku jer gospodin Šarović niti je ovlašćeni predstavnik SRS po ovom zakonu, niti je, bar nije još uvek, šef poslaničke grupe, tako da ne znam kako ste mu dali repliku. Zaista, gde je tu uporište u Poslovniku, ne znam, to je povreda Poslovnika.
Što se tiče kratkog pamćenja, nemam baš tako kratko pamćenje. Sećam se da je vaš lider svojevremeno obećavao svašta, a kada su ga pitali pošto je došao na vlast – pa šta bi sa tim obećanjima, on je rekao – na radikalima je da obećavaju, a na vama da nam verujete da ćemo to da ispunimo.

Hvala, gospodine Homan. Gospodin Šarović je dobio zato što je pominjana poslanička grupa, a ja sam Poslovnik tumačio tako da omogućim da poslanici iskažu svoje mišljenje i svoje stavove sa ove govornice i to sam radio i sa drugim poslaničkim grupama, ne samo sa poslanicima SRS. Mislim da je to u duhu ovog doma.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospodine Obradoviću, vi ste trenutno zamenik predsednika Odbora za finansije i nadam se da ćete da obratite pažnju na ove primedbe koje budem izneo povodom amandmana na član 22, te vas upozoravam i obaveštavam da poslanike vaše stranke i ove druge upoznate sa mojim obrazloženjem amandmana na član 22. Predloga zakona. O čemu se radi?

Od člana 20. do člana 31. Predloga zakona nalaze se odredbe koje praktično definišu samodoprinos. Moram samo na početku da podsetim da to nije predmet ovog zakona. Ovaj zakon je Zakon o finansiranju lokalne samouprave i ovde se u članu 1. navodi da se uređuje obezbeđivanje sredstava opštinama, gradovima i Gradu Beogradu za obavljanje izvornih i poverenih poslova, a sve ovo što je napisano od člana 20. do 31. jeste postupak kako se donosi odluka povodom samodoprinosa i sve to je uređeno odgovarajućim odredbama zakona koji se smatra sistemskim zakonom za lokalnu samoupravu, to je Odeljak V – Finansiranje poslova jedinica lokalne samouprave. U okviru tog odeljka postoji deo koji se odnosi na mesni samodoprinos gde je predviđeno od inicijative preko odluke do načina ubiranja tih sredstava.

Pošto ovaj zakon treba da uredi finansiranje lokalne samouprave, a sredstva koja se obezbeđuju na osnovu samodoprinosa predstavljaju izvor sredstava, onda bi jedina moguća veza između ovog predloga zakona i postojećeg zakona o lokalnoj samoupravi bio jedan član ili jedan stav u nekom od članova ovog predloženog zakona i da se u tom stavu ili članu samo navede da su prihodi po osnovu mesnog samodoprinosa prihodi koji pripadaju odgovarajućoj jedinici lokalne samouprave, a da se odluka donosi pod uslovima i na način propisan Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Znači, sve ovo što je od člana 20. do 31. nije materija ovog zakona, jer ovaj zakon ne reguliše kako se donose odluke. To je propisano Zakonom o lokalnoj samoupravi. Kako treba da izgleda budžet jedinice lokalne samouprave ne propisuje se ovim zakonom nego Zakonom o budžetskom sistemu i to je potpuno jasno.

Međutim, u ovom sukobu u demokratskom bloku je došlo i do svojevrsnog pametovanja između onih koji su se predstavljali 2001. da su po rođenju geniji, tako da je jedan mali genije pisao zakon, a drugi, koji smatra da je malo veći genije a neće da mu dođe na sahranu, pisao je neke izmene i dopune i menjao zakon prvog genija. Genijalci su se dosetili i evo, molim vas, pročitaću vam, molim vas da mi to vreme ne uzimate u obzir jer po Poslovniku imam pravo da citiram to što je navedeno. Strana 3. obrazloženja ovog predloga zakona, molim pažnju da ne bi pogrešili neki koji osporavaju moje stavove.

Ovako: "Samodoprinos kao namenski prihod koji se uvodi odlukom građana uređuje se u članovima 20. do 31. Novina je da su novčana sredstva koja se prikupljaju na osnovu odluke o mesnom samodoprinosu prihod budžeta jedinice lokalne samouprave". Znači, da stanem ovde – novina je da je to prihod budžeta jedinice lokalne samouprave".

Samo da vas podsetim da 2001, 2002. godine kada su rađeni propisi o budžetskom sistemu, poreski propisi, propisi o lokalnom samoupravljanju, tada se hvalila DOS-ovska vlast da su svi javni prihodi uključeni, da su transparentno iskazani u budžetu i da će kasnije naravno da se njihova realizacija i korišćenje kontroliše kroz završni račun. Srbija mora da zna da dan-danas ne postoji završni račun budžeta za 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, ne mogu da vas prozivam za 2005. godinu, možda je bilo nekih opravdanih razloga pa nije donet ni predlog, nije ni dat predlog zakona o završnom računu.

Znači, od kada je došla demokratija u Srbiju, a ona je došla preko zapaljene Savezne skupštine i kada su zaživeli evropski, svetski standardi, izgubili smo završni račun. Ajde, za 2000. godinu niste možda mogli da donesete zato što je pre vas bio nenarodni režim, crveno-crna koalicija, ali 2001. godina je obeležena kao najuspešnija godina demokratske vlasti. Tada ste isporučili i Slobodana Miloševića, tada ste postigli epohalne rezultate, hvalili se, najavljivali uvoz radne snage.

Zašto u 2002. godini nije donet završni račun? Znači, demokratski blok nije hteo da dozvoli da neko kontroliše pre svega javnost, da kontroliše šta su oni radili u 2001. godini. Slično je bilo i za poslovnu i budžetsku 2002. godinu, pa još gore za budžetsku 2003. godinu. Verovatno tada zbog akcije "Sablja" nije moglo ništa da se uradi. Pa 2004. godine je došla nova vlada, prošla je cela 2005. godina, a za 2004. godinu nije usvojen zakon o završnom računu, nije čak ni predložen.

Mislim da je pre mesec dana, otprilike tako, doneta u Narodnoj skupštini jedna odluka koja je trebalo da omogući ko će da budu revizori itd, ekstremni revizor. Naravno, ne kritikujem tu odluku zato što je ta revizija potrebna, ali samo pravim paralelu i iznosim politički stav povodom odsustva završnih računa od kada je zavladala demokratija u Srbiji. Znači, imamo ovde demokratiju koja nam se promoviše kao svojevrsna anarhija. Ovo sada pričam zato što postoji u demokratskom žućkastom bloku sklonost da se zamene teze, otprilike – drž'te vuka, pa lisica odnese. Pa ono – drž'te na lopova, a onaj nosi.

Hajde, sada neću ta imena, imam danas puno da radim pa ću da navedem neka imena baš kada bude najveća gledanost da znate.

Da čitam dalje obrazloženje, kaže se ovako – odluka o mesnom samodoprinosu, prihod budžeta jedinice lokalne samouprave, čime se prevazilaze problemi naplate mesnog samodoprinosa nastali počev od 2002. godine.

Što krijete da imate problema od 2002. godine sa naplatom mesnih samodoprinosa? Početkom 2002. godine kada je taj zakon stupio na snagu rekli ste da je to najbolje. Zar je moguće da ste za četiri godine referirali. Nemojte da nas sa izmenama i donošenjem novih zakona vraćate na to retardirano doba. Nemojte te recidive da vraćamo. Možete da zamislite kako se građani blago protresu, zamislite da se vraća Đelić ili Živković ili Čeda Jovanović ili Bojan Pajtić. Ljudi seku ruke od muke.

Dalje kaže – kada je izmenom zakona o lokalnoj samoupravi mesni samodoprinos izgubio karakter javnog prihoda. Ovo sad tumačim da jedan predstavnik ove vlade kritikuje bivšeg prijatelja koji je bio predstavnik one vlade, a obe vlade su demokratskog bloka unutar demonokratije, odnosno DOS-ovskog režima koji je očigledno zadužen da rasturi Srbiju, to tvrdim, svakodnevno pokazujem da demokratski blok rastura temeljno Srbiju.

Idemo dalje – od tada se mesni samodoprinos uplaćuje na račun mesne zajednice tako da Poreska uprava nema osnova da rešenjem utvrđuje naplatu mesnog samodoprinosa na prihode od poljoprivrede i šumarstva i na prihode od samostalnih delatnosti.

Da vas podsetim, kritikovali ste period kada smo mi bili na vlasti u Zemunu, a ticalo se mesnih zajednica. Koliko vidim, sada vi više kritikujete te mesne zajednice. Zašto ste nas tada kritikovali, koga ste hteli da prevarite?

Čitamo dalje – s obzirom da opštine nisu bile u mogućnosti da same izvrše razrez i naplatu mesnog samodoprinosa. Kako je neko mogao da donese takav zakon i da kaže: mesni samodoprinos, izvorni prihod opštine, a sada tvrdite da opština nije mogla ni da razrezuje ni da naplati.

Vidim ovde sistematski i u kontinuitetu da demokratski blok, demonokrate rasturaju, lažu, varaju, kradu i sve najcrnje stvari rade na račun građana Republike Srbije.

Dalje – sredstva nisu naplaćivali od zemljoradnika i zanatlija. Sada hoćete da uzimate od zemljoradnika i zanatlija po osnovu samodoprinosa.

Znači, registrovani-neregistrovani, evidentirani-neevidentirani poljoprivredni proizvođači, Mlađan Dinkić hoće ponovo da krene na vas.

Idemo dalje – čime su zaposleni koji plaćaju mesni samodoprinos bili dovedeni u neravnopravan položaj. Čudno. Posledica toga je da se po osnovu mesnog samodoprinosa ostvaruju mnogo manja sredstva od planiranih, tako da je rešenje komunalnih i drugih problema koji su od vitalnog značaja za mesne zajednice, pa samim tim i za opštine, a finansiraju se iz mesnog samodoprinosa, bitno otežano. Sada ćemo tu malo da stanemo.

Dragi građani Republike Srbije, samo da vas podsetim, nije bitno koja je godina, neka bude godina nenarodnih režima u Republici Srbiji.

Zahvaljujući tim samodoprinosima izgrađene su škole, vodovodi, kanalizacije, zdravstveni objekti, ako ne u potpunosti, onda na taj način je obezbeđeno delimično učešće lokalne samouprave, s obzirom da je u jednom periodu i Republika za te tzv. kapitalne investicije učestvovala.

Podsećam vas da ste na sličan način obezbeđivali sredstva da se obezbedi struja ili nešto što je možda danas najbolnije za sve građane Republike Srbije – telefoni.

Putem samodoprinosa se skupe sredstva, razvuče se linija, napravi se objekat, ubace se instalacije, građani skupe pare, nešto je pošta davala, u to vreme je bilo jedinstveno preduzeće i kada se izvrši tehnički prijem napravi se zapisnik, sve to ostane osnovno sredstvo Pošte, a sada je svojina Telekoma. To je postala državna svojina.

Vaše pare su prešle iz privatne u državnu svojinu, pa se sad plaćaju razne naknade, koliko, u ovom trenutku nije bitno, ali je bitno da Telekom i kada se privatizuje, vama se ne priznaje da ste suvlasnik u Telekomu u alikvotnom delu jedan kroz broj ukupnih telefonskih aparata ili veza u Srbiji.

Zato smo mi kao SRS protiv toga da se ovo nameće, ali nismo ni smetnja ukoliko građani žele. E sad, kako to kod nas građani žele. Nekada je bilo da se ta odluka donosi na referendumu, još pre desetak godina jedan pametni čovek koji je mnogo razmišljao o lokalnoj samoupravi pa pravio i neke balkanske centre podržao je ideju prikupljanja potpisa.

O ideji prikupljanja potpisa kao obliku izjašnjavanja građana o samodoprinosu, javiću se povodom nekog od narednih amandmana, da to lepo objasnim, kako to izgleda u Kragujevcu ili kada se crveni karton skuplja.