TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 29.06.2006.

13. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

13. dan rada

29.06.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:15 do 20:25

OBRAĆANJA

Jovan Todorović

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Branče Stojanović je predložio da se stav 2. člana 51. promeni tako da glasi: "Predsednika i pet članova imenuje Vlada, a pet članova Stalne konferencije gradova i opština iz redova predstavnika jedinica lokalne samouprave".
Vi znate da je kolega Hranislav Perić obrazlagao prethodni amandman u kojem je tražio da od ova tri predstavnika koji su planirani, odnosno predloženi u stavu 2. člana 51. obavezno jedan mora biti iz redova nerazvijenih opština, što je Odbor za finansije i prihvatio.
Mislim da ovde ima dovoljno prostora i dovoljno racionalnih razloga da se prihvati i amandman kolege Brančeta Stojanovića.
Pokušao sam da razumem zašto od ovih pet predstavnika lokalnih samouprava treba da budu tri baš predstavnici, a dva bi mogla biti nešto drugo, pa sam pomislio da su to verovatno ljudi koji su eksperti u oblasti finansija ili finansiranja lokalne samouprave, te bi to mogao biti razlog.
Opet, sa druge strane mi se čini, trebalo bi da se ovaj amandman prihvati upravo iz razloga što oni ljudi koji budu predloženi i izabrani od strane Vlade prevashodno mogu biti eksperti koji razumeju ovu oblast do kraja i koji mogu kompetentnije i kvalifikovano da uporede sve relevantne podatke značajne za finansiranje lokalne zajednice.
Otuda toj stalnoj konferenciji gradova treba dati za pravo da izabere svih pet članova, nezavisno od toga da li su eksperti ili nisu, ali opet ne treba smesti sa uma ni da se u redovima predsednika opština koji su po pravilu članovi konferencije gradova može naći i te kako vrsnih stručnjaka, odnosno eksperata iz te oblasti.
Ukupna mana ovog zakona, ako uopšte tražimo mane je to što on nije praćen drugim zakonom za koji se zalagala poslanička grupa SPS, a to je zakon o regionalnom, ravnomernom razvoju.
Onda bi nam bilo lakše da shvatimo sve ove odnose koji su predloženi zakonom i mogli bismo da uočimo jasne i glasne kriterijume koji se odnose na to kako se neka opština svrstava u red razvijenih, kako neka u red srednje razvijenih, a kako u red nerazvijenih.
Zato smo i u načelnoj raspravi, a i u ovoj raspravi u pojedinostima imali dosta oprečnih mišljenja koja se tiču kriterijuma za dodelu sredstava lokalnim zajednicama, odnosno lokalnim samoupravama.
Svojevremeno sam mislio da bi jedan od relevantnih podataka za uočavanje objektivne ekonomske snage svih lokalnih skupština, odnosno zajednica, trebalo da bude recimo broj zaposlenih, zatim broj nezaposlenih, prosečna zarada po zaposlenom itd.
Imate takve primere da recimo opština Lajkovac sa veoma malim brojem zaposlenih ima natprosečan lični dohodak u odnosu na Republiku Srbiju, ali to ne utiče bitno na prikupljanje sredstava u lokalnom budžetu iako se primenjuje ta stopa od 40% na porez na zarade koje se ostvari na području te opštine.
S druge strane, imate relativno velike opštine po broju stanovnika, po površini koju zahvataju, po broju srednjih škola, obdaništa, osnovnih škola, odeljenja u tim školama i razume se, po broju dece koja su obuhvaćena školovanjem, a da ne spadaju u kategoriju razvijenih.
Dakle, veličina i razvijenost često su u Srbiji u raskoraku.
Tako imate opštine koje su nekada bile u kategoriji srednje razvijenih, čak i razvijenih, koje su danas zbog infrastrukture, odnosno privredne strukture sa kojom raspolažu, sticajem okolnosti, a pre svega zbog ekonomskih prilika došle u kategoriju nerazvijenih opština.
Dakle, neko ko je veliki ne znači da je jak i razvijen u ovom ekonomskom i finansijskom smislu.
Zato mislim da glavna mana ovog predloga zakona nije u njegovom sadržaju, jer se on može i ovako primenjivati, već upravo u tome što nemamo taj zakon.
Sada da kažem svoje mišljenje o toj konferenciji gradova. Podsetiću na primer kada smo usvajali rebalans budžeta da se pokušala jedna simulacija koja je dogovorena na konferenciji gradova upravo po osnovu finansiranja lokalnih zajednica.
Onda su predsednici opština predlagali jedno, ministarstvo drugo, na kraju se usaglasili oko toga, ali kada su izveli simulaciju ispalo je da najveći broj opština u Srbiji dobija manje sredstava nego što je to bio slučaj u predlogu Ministarstva finansija.
Onda su rekli – izvinite, mi smo pogrešili, dajte da napravimo zakon. Kao posledica tog dogovora na konferenciji gradova, a i zahteva koji su se čuli i od strane SPS i drugih poslaničkih grupa, došao je i ovaj zakon.
Da li treba da postoji Stalna konferencija gradova? Ja mislim da, zato što ona ne može da šteti, može samo da koristi.
Na toj konferenciji gradova sreću se predsednici opština, razmenjuju svoja iskustva razvijena za razne oblike saradnje, a između ostalog razgovaraju o tome kako u budućnosti finansirati te skupštine, odnosno te opštine koje ti predsednici opština predstavljaju.
Ne bih mogao da ih svrstam u bilo kakvu nevladinu organizaciju nego prosto u jedno udruženje predsednika koje pre svega ima za cilj da učini boljim položaj opština iz kojih dolazi, i to je u redu. Ne vidim u tome ništa loše, a čini mi se da bi bilo loše.
Ma koliko da razumem predloge u pogledu ukidanja te komisije, bilo bi loše da nemamo komisiju. Možda jednog dana kad izrastemo u relativno razvijeno društvo, kad se promeni bitno i suštinski status skupština, odnosno opština, ovakva komisija neće ni trebati.
U ovom trenutku mi se čini da radi usklađivanja tih interesa na području čitave Republike Srbije Stalna konferencija gradova nema pravu zamenu ili pravu alternativu i da je dobro i da ministar finansija i drugi predstavnici Vlade, uključujući ministra za lokalnu samoupravu i državnu upravu upravo na tim konferencijama gradova čuju te elementarne i suštinske probleme opštine iz kojih dolaze ti predsednici.
Znate, teško je svaki dan, i kada si predsednik opštine, komunicirati sa nadležnim ministarstvima, uključujući i to za lokalnu samoupravu, za finansije itd, jer onda bi svi ministri jednostavno trebalo najveći deo vremena da odvoje za razgovore sa predsednicima opština, što ne smatram da bi bilo loše, ali onda bi samo to radili i neki drugi poslovi bi trpeli. Zato je konferencija gradova, pa i komisija dobra.
Još samo jedna rečenica u vezi sa razlozima za prihvatanje amandmana gospodina Brančeta Stojanovića. Ako se, dakle, mislilo na eksperte, onda je ovde u zadnjem stavu rečeno da će poslove za potrebe ove komisije raditi ministarstvo. Ako imamo pravo ministarstvo, mislim da to neću da sporim sada na bilo koji način, onda u okviru tog ministarstva imamo i eksperte.
Onda će to ministarstvo preko određenog broja službenika i stručnjaka iz ministarstva zapravo obaviti taj ekspertski, stručni deo posla za komisiju, odnosno pomoći komisiji da najrealnije i najobjektivnije sagleda stanje svih, i razvijenih i srednje razvijenih i nerazvijenih i da saglasno tome, uključujući i ove kriterijume koji nisu bili u njegovom zakonu, rasporedi ta sredstva koja su na raspolaganju u odnosu na visinu društvenog bruto proizvoda u budžetu za svaku godinu, a o tome se Vlada izjašnjava u samom memorandumu pre izrade budžeta za narednu godinu.
Stoga mislim da ima dovoljno razloga da se prihvati ovaj amandman, mada znam da je potajna želja svakog ministra, pa i Vlade, da zakon koji uđe u skupštinsku proceduru trpi što manje izmena. Ova izmena ne bi pokvarila suštinu zakona, a čini mi se da bi popravila čitavu priču o komisiji i njenom sastavu. Hvala lepo.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama, gospodine Todoroviću.
Još neka poslanička grupa o istom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 51. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 53. amandman je podneo poslanik Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić. Izvolite.

Hranislav Perić

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici podneo sam amandman na član 53, ništa ne treba da se briše, ništa da se oduzme, samo da se doda nova tačka. Kada se formira Komisija moramo da obezbedimo posao, da ima šta da radi.
Predložio sam da komisija pored ostalih poslova koje radi treba da priprema predloge za poboljšanje sistema finansiranja nedovoljno razvijenih opština.
Ako ovaj zadatak ne damo komisiji da radi, ne znam koja je onda svrha Komisije. Ako je po zakonu napravljeno šta ti sve sleduje i koji su kriterijumi, koliko da dobije svaka opština, onda komisija nema neki razlog da može mnogo da radi.
Komisija bi postigla pravi cilj ukoliko bi postigla da ostanemo bez nerazvijenih opština, da sve opštine pređu u razvijene. To bi bio i prvi zadatak. Što ne bi komisija sela pa da izađe pred Vladu i predloži neke mere i da kaže – dajte siromašne opštine, da kažemo da nema siromašnih u Srbiji, to i to treba tamo da se pomogne da bi opština iz nerazvijene prešla u razvijenu.
Ovaj amandman sam objašnjavao i na odboru, podrazumeva se da to radi komisija. Drugo je to – podrazumeva se, drugo je kada se stavi u zadatak.
Barem će jednom godišnje neko negde da raspravlja i da se interesuje i otvori neka pitanja po pitanju nerazvijenih opština. Ovako, u celoj toj stvari, kada su sve opštine i gradovi u jednom košu, ovo pitanje nikada neće biti pomenuto.
Zbog toga nisam hteo da nešto brišemo, menjamo, nego kada nabrajamo poslove koje treba da radi komisija, kažemo, pored ovih poslova koje smo nabrojali, stavljamo komisiji zadatak da napravi program kako će se finansirati nerazvijene opštine, da tamo bude bolje stanje.
Ni Vlada ni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a mislim da je zadatak, kada zakon uđe u proceduru, da se daju predlozi i da dođe do poboljšanja zakona, da taj zakon može da funkcioniše u praksi. Sve ostalo, mislim da ćemo promašiti cilj.
Ponavljam, naš predlog, naš amandman želi samo da upotpuni rad komisije, neko se ovde sekira, sigurno da će biti prezaposlena komisija pa neće imati vremena da radi, jer će imati druge poslove itd.
Zbog toga, na kraju želim da zamolim sve poslanike u danu za glasanje da uzmu u obzir ovaj član, ne smeta da stoji u zakonu. Ko se nečim bavio, ko je radio negde, u nekom preduzeću, ko je stvarao dohodak, njemu je to jasno u praksi, da uvek daš deset zadataka, pa kada se završi osam, ti si zadovoljan. Ako daš jedan i on ostane nedovršen, ništa ne radiš.
Prema tome, predsedniče Markoviću, pošto vas visoko cenim i smatram da poznajete ovu materiju, želeo bih da kažem, ukoliko mislite da nije realno da komisija treba da uradi ovo za nerazvijene opštine, u svojstvu predsednika Skupštine treba da se zalažete da se napravi ravnopravnost u opštinama u Srbiji. Ukoliko kažete – nije dobro, smatram da ne treba, spreman sam da povučem ovaj amandman.
Ali, mislim da je amandman dobar i dobro bi bilo za ove siromašne i jadne opštine koje od dinara prave dva, da im neko predloži, moj prethodnik Joca je govorio da će u ovoj komisiji biti eksperti. Dajte da se i eksperti založe, neka predlože nešto pametno za ove siromašne i nerazvijene opštine. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama, gospodine Periću, hvala na komplimentima.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na naslov iznad člana 54. i član 54. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 54. amandman je podneo poslanik Sredoje Mihajlov.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 57. amandman je podneo poslanik Stefan Zankov.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 57. amandman je podneo Branislav Stevanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 61. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.
Gospodine Periću, javno se zalažem da vaš amandman bude usvojen, za razliku od onog da se povećavaju kriterijumi bez koeficijenata. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Preskočili smo nekoliko amandmana zato što se svi odnose na komisiju za finansiranje lokalne samouprave.
Amandmanom smo tražili da se brišu ove odredbe, a pre izvesnog vremena sam obrazložio na čemu se zasniva taj naš principijelni stav, pa nismo hteli da se uključujemo u ovu raspravu istomišljenika o tome koji bi to tehnički nedostaci ovih odredbi bili, a koje se odnose na Komisiju.
Član 61. nalazi se u prelaznim i završnim odredbama i on uređuje, bilo bi najbolje da ga pročitam, kako je to napisano: "Jedinica lokalne samouprave preuzeće zaposlene od Ministarstva finansija – Poreske uprave, koji obavljaju poslove iz člana 60. ovog zakona, počev od 1. decembra 2006. godine.
Prostorije, opremu i sredstva za rad, jedinica lokalne samouprave preuzeće od Ministarstva finansija – Poreske uprave, srazmerno broju preuzetih zaposlenih lica.
Vlada će bliže urediti preuzimanje zaposlenih lica iz stava 1. ovog člana".
Sve je ovo doneto zbog toga što je došlo do promene u tzv. izvornim prihodima lokalne samouprave o kojima smo pričali kada smo obrazlagali amandmane koje smo podneli na član 6. Predloga zakona.
Član 61. se naslanja na prethodnu odredbu, na član 60 da jedinica lokalne samouprave u celosti utvrđuje, naplaćuje i kontroliše javne prihode iz člana 6. ovog zakona, počev od 1. januara 2007. godine.
Znači, ako zapostavimo ovo – 1. januar 2007. godine, 1. decembar 2006. godine, vratimo se na član 6. stav 1. tačka 1) koja kaže da porez na imovinu, pa malo pogledamo šta je napisano u članu 7 – stope utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave, pa kada se to konkretizuje baš na porez na imovinu, skupština jedinice lokalne samouprave utvrđuje visinu stope poreza na imovinu, osim ona dva čemu se protivimo – do visine najviše stope propisane zakonom kojim se uređuje porez na imovinu.
To bi značilo da sledi promena Zakona o porezu na imovinu gde će stopa biti određena u maksimalnom nominalnom izrazu i to će biti maksimum stope do koje jedinice lokalne samouprave mogu da propisuju poresku stopu poreza na imovinu.
Recimo, ako bi se to stavilo, na bazi nekog primera pričam, recimo, da bude 2% od vrednosti neke imovine, maksimalna stopa, onda je teoretski moguće da to u Beogradu bude 1,9; u Pirotu 1,8; u Prokuplju 0,9 itd.
Tako nešto nije moguće prema našem ustavnom sistemu kada su u pitanju porezi. U suštini, po definiciji, porezi su prihodi Republike, a ne prihodi jedinica lokalne samouprave.
Međutim, pošto naše jedinice lokalne samouprave za sada nisu imale mehanizme za naplatu svojih izvornih prihoda, odnosno, imale su skučenu mogućnost za tu naplatu, sada se pribeglo novoj formuli o čemu sam malopre pričao.
Sada će jedinice lokalne samouprave da preuzimaju zaposlene iz Ministarstva finansija – Poreske uprave koje obično rade u zgradama opština, koji će da rade poslove utvrđivanja naplate kontrole poreza na imovinu i verovatno svih izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave. Biće snabdeveni i pomoću monopola fizičke prinude, asistencijom policije i drugih organa.
Moraće da se promene propisi o naplati, to moram da vam kažem, moraće da se promene propisi koji treba da urede na jedan nov način odnos sa službom koja je zadužena za prinudnu naplatu i tu moram da vam skrenem pažnju. Došlo je praktično do poreske reforme, došlo je ne samo do poreske reforme u smislu vrste poreza, stope poreza, nego morale bi da se promene odgovarajuće odredbe zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
To ne ide u paketu, ne znam da li ste primetili, nismo dobili istovremeno sve ono što mora da se menja našim zakonom. Ovo je privatni zakon i moram da vam kažem da je u sagledavanju ovih problema najveća greška napravljena upravo što se u razgovorima išlo preko Stalne konferencije opština i gradova Srbije. Najveća greška je napravljena tamo. Odmah ću da vam kažem zašto.
Tamo nije moguć čak ni normalan izbor funkcionera u okviru te stalne konferencije, zato što postoji dominacija stručnih saradnika, savetnika i onih koji su ostali, a o tome imamo podataka. Ostali su predstavnici jedne političke grupacije, koja u senci vlada u Srbiji. Ima neku veliku senku, pa iz te senke se neki put pojavi na B92, neki put na RTS, neki put u Narodnoj kancelariji, neki put Meridijan banka, neki put ovamo i onamo. Oni idu u inostranstvo, ljagaju sve živo, ne dozvoljavaju da se ugrozi njihova pozicija.
Inače, mentalni sklop tih ljudi je da ukoliko nisu prvi onda ništa ne postoji. Poznato je o kome se radi, a pošto sam daltonista, neću da pričam o bojama da se ne bi nervirali neki, da ne bi bilo nekih većih problema.
Sada vidite kako se na mala vrata menja poreski sistem i menja sve u cilju priprema da se što bolje zadrže postojeće pozicije, bez obzira da li one odgovaraju interesima građana.
Malopre sam čuo jednu raspravu. Ti eksperti nisu u stanju da vide ovaj problem o kome je gospodin Perić pričao. To moram da vam kažem, oni taj problem ne vide. To za njih nije problem. Oni smatraju da to sve treba prepustiti nekoj slobodi, konkurenciji, pričaju neke bajke.
To što možda u Velikoj Plani posle devet sati niko ne vozi kola, što, uzmimo neke manje opštine koje jedva krpe kraj sa krajem, uzmite recimo Bosilegrad, vrlo pristojnu opštinu za primer. Tamo osim državnih službi i "Elektroprivrede" i "Distribucije", suda, SUP-a, privreda gotovo da ne radi. Sve što je radilo ili je zatvoreno ili njihova konfekcija nešto radi kobajagi i drugo ništa ne radi. Kakva je tamo poreska politika i šta da se uvodi. Tamo su svi abonenti. Svi žive od toga ako se obezbede neka sredstva sa nivoa Republike i proslede lokalnoj samoupravi. Da li vidite ovog jadnog, juri na sve moguće načine i ako može da obezbedi koliko-toliko neka sredstva da Bosilegrad stane na noge i da se nešto asfaltira itd. Suočeni su sa tim problemom.
Sada mi pričamo ovde – eksperti i neki sistem. Gde oni vide sistem? Eksperti ne vide dalje od beogradskog kruga dvojke. Terate nas da ulazimo u priču o komisiji i njen sastav i ko bi bio u toj komisiji itd. To je uvredljivo za građane Srbije. Komisija je običan sunđer koji treba da pokupi sve ono što je možda nekulturno, a upućeno Vladi, daleko od ministra da ga ne zapljusne to, da ne doživi što je u Ražnju doživeo. Tada je veliko ekspertsko zvanje, pada velika struka, pada blagonaklonost Zapada prema NN licima koji su eksperti ovde, a kada se dođe na teren i da se vidi koji su problemi neke lokalne samouprave.
Treba reći – neke lokalne samouprave ne funkcionišu, jedva funkcionišu, u skupštinama jedinica lokalne samouprave i vlast i opozicija reže jedni na druge. Ništa ne mogu da naprave. Zato dedovina u Beogradu ne sme da se dirne, pa čak i veliki Velimir Ilić kada je donosio neku uredbu o legalizaciji, brzo se povukao, ušao je u zabranjenu zonu. Bili su neki poslanici koji su napustili poslaničke grupe i nisu više poslanici, ali nisu se odrekli funkcija u skupštini grada i u gradskoj upravi. Vedre i oblače.
Vidite i sami kako se to formira, gde je kasa sa novcem, tu se grupišu, malo da se ogreju oko toga i oni. Skupština grada ponaša se kao Deda mraz pred Novu godinu. Ako je Čukarica dobra, dobiće, ako Palilula nešto zateže, neće da dobije, mora da se promeni predsednik i promenio se predsednik. Jeste da je njihov, ali je morao, ne uklapa se u koncept.
Samo da vas podsetim, posle budžeta Republike Srbije nominalno najveći budžet je grada Beograda i tu je kraj priče. Nema tu šta, jer za te stvari nisu potrebni eksperti. To svaka lopuža može da uradi. Da proceni. Kriminalci su inteligentne osobe, sa malo napora i malo rada dolaze do velikih količina novca, pozicije i bogatstva. Pošto su inteligentni, oni znaju kako da iz kafića preskoče u neku političku stranku, otvore se prema zapadu, malo dobiju para sa zapada da se podignu, pa dobiju te čuvene nadimke, ovde dođu lepo uštogljeni, elegantni, sve snimaju, prevare građane, dođu na vlast i završe posao.
Sada da vas podsetim, pošto znam da mi verujete, ali smeškate se, pa me terate da vam dam jedan slikoviti primer.
Kada su bili izbori za gradonačelnika Beograda, onda je iz jedne iz stranaka koja je na vlasti u Beogradu jedna gospođa prozvala kandidata DS za gradonačelnika da ima stan, ali neće da se useli i da nešto muva i petlja. Kategorički je to odbio.
Pre mesec dana taj isti gradonačelnik je obavestio javnost da se seli u taj svoj stan. Kada su ga novinari pritegli sa pitanjem, on kaže: da, ja sam taj stan imao i kada je bila izborna kampanja, ali sam procenio da nije dobro da priznam, da bi to moglo da se odrazi na izbore. Da li je pretrpeo neku posledicu? Ne.
Da li su novine nastavile da pišu o tome? Nema govora, niko ne sme da objavi, za ručak je kupio sve novinare i glavne i odgovorne urednike.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč je o narodnom poslaniku i molim vas da vodite računa da ne pominjete privatni život...
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Izvinite molim vas, gospodine predsedniče, ovde vidim sedam narodnih poslanika, taj za koga mislite da je narodni poslanik, njega ne vidim ovde. Nema ga, a koliko znam, mesecima ne dolazi, a rekao mi je da nema ni nameru da uđe ovde.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Molim vas, u pitanju je narodni poslanik.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Nisam pomenuo nijedno ime, gospodine predsedniče. To vi vrlo dobro prepoznajete.
Drago mi je što prepoznajete i znate sve poslanike i znate kakve su sklonosti i karakteristike tih pojedinaca. Drago mi je što ste mi pomogli u ovom prepoznavanju. To nisam rekao, to ste vi rekli.
Videćete sutra u novinama, mene će da napadnu kao i prošli put, a ne vas. To je taktika. Taktika ispiranja mozga.
Znači, građani Republike Srbije treba da znaju, ovaj zakon ništa ne valja, ovaj zakon je obično muvanje, da se reformiše reformisano, na maksimumu demokratije dobijamo još nekoliko maksimuma demokratije, na struku dobijamo još nekoliko puta veće struke, a u stvari dobijamo propis kojim će da se muva maksimalno i da niko nikoga neće moći da proziva. Tako su napisane odredbe da je nemoguće nešto uraditi.
Vidite, ranije smo imali i to je dignuto na nivo ustavne kategorije, da Republika može da poveri jedinicama lokalne samouprave vršenje poslova iz nadležnosti Republike i za vršenje poverenih poslova se prenose sredstva, baš tako formulacija stoji.
Moram da vam kažem da na snazi još imamo Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima, Zakon o budžetskom sistemu, o poreskom postupku i poreskoj administraciji i da ne ređam koliko još imamo zakona koji regulišu ovu oblast.
Da li ste primetili da u ovom predlogu zakona nigde nema u toj formulaciji definisana stavka ili pojam, prenos sredstava za vršenje poverenih poslova. Dakle, nema, izgubilo se.
Gospodine predsedniče, nećete da se naljutite, jer ćemo još jednom da izađemo, samo da rekapituliram efekte ovog zakona.
Znači, prema postojećem zakonu, a tumačite Zakon o lokalnoj samoupravi koji je donet 2002. godine i promenjen 2004. godine i da znate, 2004. godine je menjana ona odredba zbog koje ste me malopre napadali, član 98. stav 1, podtačka 5, stav 2. i stav 5.
Dakle, tu je bilo govora o tim porezima, pripadajućem delu sredstava koja idu prema opštinama.
Znači, izvorni prihodi po Zakonu o lokalnoj samoupravi, kada se uzmu u obzir samo opštine, jer neću gradove, pošto tu ništa skoro ne menjate, menjate poprilično, ali u procentima kada se pogleda, sve se svodi na isto, menja se struktura prihoda, ali procenat je nula.
Vidite, po ovom zakonu o lokalnoj samoupravi očekuje se da izvorni prihodi budu 9 milijardi 937 miliona i 286 hiljada dinara. Mislim da sam tačno rekao broj, s obzirom na to da se dodaju još tri nule.
Po ovom zakonu, ukoliko se usvoji, lokalna samouprava će izvorno da ostvari 12 milijardi 774 miliona 211 hiljada dinara. Znači, oko dve milijarde i 800 hiljada dinara više.
Pošto su izvorni, ostvaruju se na teritoriji jedinice lokalne samouprave, pa ovaj zakon dozvoljava jedinici lokalne samouprave da autonomno odluči i u zavisnosti od toga kako odluči da se izvorno u startu povećaju prihodi za ovaj iznos o čemu sam pričao. Znači, sada uopšte nije bitna unutrašnja struktura svake od ovih pozicija.
Dalje, ustupljeni prihodi po postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi, a to je ono što Republika prenosi, trebalo bi da budu, tako je planirano, 28 milijardi 754 miliona 626 hiljada dinara.
Ako se ovaj zakon usvoji, onda će ustupljeni prihodi biti niži i iznosiće 25 milijardi 917 miliona i 702 hiljade dinara. Da li mogu da kažem da će Republika manje da izdvoji za jedinice lokalne samouprave, s obzirom da je u pitanju manji iznos. Verovatno mogu to da kažem, jer pravim neku razliku u ciframa.
Dalje, prema postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi transferi treba da budu 7 milijardi 922 miliona i nešto hiljada dinara, a ako se ovaj zakon usvoji onda bi po ovom delu bilo 10 milijardi i tako dalje.
I kada se sve to sabere, ukupni prihodi jedinica lokalne samouprave, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, iznose 46, a po ovom zakonu koji se predlaže, to bi došlo na 48 i nešto milijardi i to bi bilo više za 2,14 milijardi dinara, odnosno za 4,6% i sada se postavlja pitanje – odakle?
Vidite, jedan deo povećanja, a vidite i sami, to su dve milijarde i nešto i samo kad uporedite izvorne prihode, videćete da se tu pojavila razlika.
Znači, više će lokalna samouprava po osnovu izvornih prihoda da ostvari, a ako ih ostvaruje po osnovu izvornih prihoda, znači, povećavaju se izdaci građana koji žive na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
To je ta matematika. Ako je po ovom zakonu sada 9 i 900, po novom treba da bude 12 i 700 i razlika je, dve milijarde i 800. Dakle dve milijarde i 837 miliona više ima da se pokupi od građana na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
Nemojte molim vas da mi pričate, to dolazi sa strane i to je ustupljeno itd. Više ćete da zahvatite od građana i cela poenta je u tome.
Da biste se opravdali, napravili ste komisiju, novu poresku administraciju u lokalnoj samoupravi, da lokalna samouprava mora da uzima zaposlene iz Ministarstva finansija, a imate opštine gde ne postoji nijedan zaposleni iz Ministarstva finansija koji radi na tim poslovima, pa mora lokalna samouprava da pravi novu službu. To je vaš koncept. Pravite agenciju za lokalne prihode, ali to vam ne valja, pokvarena namera je ovde sadržana, to je cela poenta.
Ceo dan stojim ovde i diskutujem, čekam da izađete, a na kraju ste mi sami potvrdili da 4% više što se bude izdvojilo, kažem ovo je model, ovo je test, vi ste sami napisali, a ako se uzme 2006. godina i šta je planirano po Zakonu lokalnoj samoupravi, pa iznosi toliko i toliko, izvorni prihodi 9 milijardi i nešto, ako to primenimo, dakle, na ovaj model predloga zakona, za istu ovu godinu, izvorni prihodi povećaće se za 2,8 milijardi.
Znači, toliko više će se uzeti. Šta ima da se uzme? Evo, da čitam, član 6. – porez na imovinu, lokalne administrativne takse, lokalne komunalne takse, boravišna taksa, naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, prihodi od koncesione naknade, da vidimo da li će to da bude, jer nisam siguran; novčane kazne, prihodi o davanju u zakup, prihodi od prodaje pokretnih stvari, a kada čitam ove lokalne, komunalne takse, onda znate šta sve sledi.
Znači, koncept zakona je, mi ćemo da poštujemo Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, malo ćemo da vam pustimo o lokalnoj samoupravi, bolje vi da otmete od građana nego da Vlada bude ta koja otima.
Kada se krene sa revoltom, molim vas, komisija, eksperti, Ministarstvo finansija neće, a navodno nama će lakše biti da donosimo zakon o budžetu, jer je ovo pomoćni zakon za naš zakon o budžetskom sistemu, gospodo draga da vas upozorim i to je taj vaš koncept.
Znači, poručite Hranislavu Periću – ne pomažu ovde stručnjaci o kojima on kuka. Ti stručnjaci vide beogradski krug dvojke, dalje ne vide, a pogled im je bistar u zavisnosti od stanja na računu. Čijem? Njihovom. I to je ceo koncept.
Ne verujete? Videćete. Uzmite ovaj stenogram, zapamtite šta vam je rečeno. Znamo koncept, ne poslanike vlasti, daleko je ovo od poslanika vlasti, koncept nekih pojedinaca koji utiču na kreiranje ovakve politike.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
To su različite matematike i obrnuto. Zavisi od matematike, ali sigurno ne zavisi od matematike da li se kreću automobili u opštini, kreću se sigurno, 24 sata je tamo prolaz.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Milan Škrbić.