TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 04.07.2006.

14. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

14. dan rada

04.07.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 18:45

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam gospođo Radeta. Još neko o istom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.
U međuvremenu obaveštenje koje je važno i za vas koji ste u sali i za ostale koji prate sednicu, danas ćemo raspravljati u pojedinostima po članu 85. stav 1. do 4. samo do završetka rasprave u pojedinostima 10. tačke dnevnog reda – Predloga zakona o slobodnim zonama. Čim to efikasno završimo nastavak je sutra u 10,00 časova raspravom u pojedinostima 11. tačke dnevnog reda.
Nadam se da smo uspeli u državnom interesu da dogovorimo sve ovo što traje dugo i u odnosu na to naravno da ću tražiti da vi sutra ispunjavate svoju državnu obavezu važnu za Srbiju, gospodine Dinkiću, mi nećemo čekati jer poslanici rade odgovorno svoj posao i naravno nastavićemo rad.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem. Ja bih samo da ispravim koleginicu Vjericu Radetu – 3,5 miliona evra je do sada otkrivena pljačka koju je uradio, a pitanje je još koliko toga imam. Do sada je MUP Zemun utvrdio da je 3,5 miliona evra ovaj opljačkao.

I dok mi raspravljamo, dame i gospodo narodni poslanici, o ovim zakonima, Alibaba i 40 demokrata, ima ih doduše više, ali uklapa se u onu priču, smišljaju novu prevaru ovde u pećini preko puta, koja je nekada bila Predsedništvo Srbije.

Setite se Bebe Popovića, pa onog Đilasa koji je zbog toga što je ukrao 6 miliona evra ili 5 milijardi dinara unapređen u strukturi DS-a, još malo pa će postati "kapo", posle predsednik demokrata, "žutih". Znači ako ukradete do 3,5 miliona možete da budete predsednik opštinskog odbora, kad maznete 6 miliona već se kandidujete za predsednika gradskog odbora DS-a.

A koliko je ukrao onaj što je sada predsednik Privredne komore, nekada je bio ministar ovde, teško da se može utvrditi, bez devet miliona ne verujem da je kandidovan na mesto, a s obzirom na to da je konkurencija bila poprilična jer je mnogo njih pokralo po 9 miliona evra, na evre mislim, mora da je malo više. Pa onaj Hamović, Lazarević itd. itd.

E sad se ovaj sa 27 miliona evra, Zoran Trifunović Trizon, kandidovao za potpredsednika DS. Ojadio je NIS, dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko meseci se raspravlja o tom Trizonu, nekoliko meseci se priča o toj lopuži i država ništa ne preduzima. Koliko ih još ima?

I da je država posle izbora, kad se promenila demokratska struktura, pa oni otišli a vi došli da vladate, da ste pohapsili samo one za koje ste znali da su do tada otkriveni mnogo bi manje kriminala bilo. A što se tiče onog njegovog odlaska u WC, možda je čovek i lepo rekao – otišao u WC u Latinsku Ameriku.

Da se vratimo sada na amandman. Podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona.

Tražim da se član 4. promeni i da glasi: "Privredno društvo za upravljanje zonom (u daljem tekstu: društvo) mogu osnovati osnivači zone i druga domaća i strana pravna i fizička lica". Razlog je, prvo, redosled posle člana 3. u kome se kaže: "Prava osnivača zone, privrednog društva za upravljanje zonom i korisnika zone, utvrđena ovim zakonom, ne mogu se umanjiti drugim zakonom ili drugim propisima".

Član 4. koji sam predložio amandmanom upravo se uklapa u ovaj zakon i donosi mnogo pristupačniji zakon.

Odgovor zašto se ne prihvata amandman kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 5. stav 1. tačka 1) Predloga zakona definisano da su osnivači zona osnivači i privrednog društva za upravljanje zonom", a taj član 5. stav 1. tačka 1) kaže ovako – "da su osnivači privrednog društva za upravljanje zonom osnivači zone".

A zašto ne bi mogao da bude osnivač privrednog društva za upravljanje zonom i neko ko nije osnivač zone, nego ko je posle svoju delatnost uneo u zonu, zašto ne bi i on, recimo, mogao da bude? S druge strane, šta ako osnivač zone izađe iz posla?

Smatram da ovaj amandman treba prihvatiti i mislim da će samo upotpuniti ovaj zakon i olakšati primenu zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo slobodne carinske zone i jesu ventil preko koga može srpska privreda bukvalno da krene. Posle osnivanja slobodnih carinskih zona, koje su kočene unazad u više navrata, mogu upravo čitavi kompleksi, a Srbija ima i Dunav i autoputeve i železničku prugu i Koridor 10 i ne znam kako se zove ovaj koridor vezan za železničku prugu, ima mnoge mogućnosti da dođe privreda, da dođu investitori, da proizvode u Srbiji i da Srbija od toga ima koristi. Zato smatram da ovaj amandman treba usvojiti.

 

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam gospodine Markoviću. Gospodin Krasić o istom amandmanu, izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Nemojte da zagovarate ministra, gospodine Markoviću, znam da će ovaj amandman da prihvati i nemojte da vičete na ministra, da mu naređujete gde će on da putuje. Nalog za službeni put mu je potpisao Koštunica, niste Vi.
Da se vratimo na ovaj amandman koji je, u ime SRS, podneo gospodin Momir Marković. Naravno, naši amandmani prate naš koncept, da privredno društvo za upravljanje zonom mogu osnovati osnivači zone i druga domaća i strana pravna i fizička lica. To je standardna odredba.
Za razliku od našeg koncepta u Predlogu Vlade član 4. reguliše određivanje područje zone. Oni navode da se područje zone određuje davanjem saglasnosti Vlade. Vlada se bruka što određuje koje katastarske parcele treba da budu obuhvaćene zonom. Pošto se razlikuju koncepti, ne bih mnogo gubio vremena oko toga, jer stičem utisak da se ubeđujemo zašto neko voli da jede slatko, a neko voli da jede kiselo.
Naravno, nemam nameru da ubeđujem one koji vole kiselo da treba da pređu na slatko.
Međutim, želim sada da hipotetički postavim jednu situaciju. Predlog zakona Vlade omogućava nastanak jedne situacije, a to bi na praktičnom primeru izgledalo ovako: preduzeće za katološku prodaju, "Neckermann" DOO Beograd, koje je osnovano 13. januara 2003. godine od strane punomoćnika Dejana Simića, dalo je neku adresu osnivača, Zrenjaninski put 28. Po Predlogu Vlade moguće je da sada na tom mestu postoji slobodna zona.
Kako bi to izgledalo ako bi "Neckermann i "Quelle" koji su na istoj adresi, samo je razlika u osnivanju, datumu osnivanja, ... evo, prepoznao se i pobeže, nemam sreće, demokrate mi pobegle u slobodnu zonu zvana Predsedništvo Srbije, i G17 beži, šta da radim, svi ovi koje prozivam beže od mene, izgleda da je istina opasna.
Vidite, oni tu naprave slobodnu zonu i onda krenu sa poslovanjem. Sada ću to lepo da vam objasnim kako izgleda poslovanje.
Prva, vrlo važna situacija jeste da su osnivači tog preduzeća ovde sa istim nazivom kao u inostranstvu, neki ljudi, neke firme iz Varaždina, Hrvatska, ulica Vilka Novaka 50/2, verovatno je, čak, neki stan. Ne bi me iznenadilo da je to, možda, stan Mlađana Dinkića ili Labusa ili možda Miloljuba Albijanića. Za Markovića nisam siguran, Predraga Markovića, mislim da to nije njegov, jer ne vole baš njega ova braća mnogo.
E sad, ko su odgovorna lica u Beogradu, Mihajl Kahve, Dizeldorf, Saša Babir i Damir Vragović iz Varaždina. Sada građani Srbije da znate, kad demokrate sa svojim punim kapacitetom regulišu nešto po principu liberalizacije i svega slobodnog, pa čak i od mozga slobodnog, a prepunih džepova para, "Neckermann" – Beograd ima ukupno 98 zaposlenih, od kojih su 33 zaposlena na neodređeno vreme, 65 na određeno vreme, a, ovaj, "Quelle", koji je na istoj adres, ima šest zaposlenih, podeljeno, tri na određeno, tri na neodređeno vreme.
Šta je tu još interesantno? Vidite kako funkcioniše demokratska carina. Naravno, prozivam carinu iz perioda kada su pisali ovo pismo, a to je januar 2003. godine. Mislim da je tada bio direktor carine, onaj iz DS, Aleksandar Krstić, mislim da je on bio, ali ako nije on bio, opet je neko bio iz te krvne grupe.
Vidite, oni su obavestili Javno preduzeće PTT saobraćaj Srbije – Direkcija poštanskog saobraćaja da u sprovođenju carinskog postupka nad pošiljkama firme "Neckermann" iz Austrije neće naplaćivati naknadu za procesnu obradu carinskih isprava za carinjenje robe u iznosu od 140 dinara, pod uslovom da vrednost svake od ovih itd. itd.
Isto su uradili 2005. za "Quelle". Međutim, problem je taj što je pošta upozorila carinu da ovi nemaju veze sa Austrijom, nego da su ovi iz Hrvatske, da je preduzeće koje su osnovali ovde iz Beograda.
Vidite, kada se to uveže u okviru jedne šifrovane interesne grupe ili kada jedna interesna šifrovana grupa nasledi demokratsku tekovinu uprave carina, kako su je demokrate organizovale. Naravno, onda kreće igranka, u svim tim pesmama – velike pare su u opticaju.
Evo nešto iz zvaničnog izveštaja, gospodine Markoviću, nadležnih državnih organa, jedinih ovlašćenih za kontrolu, kaže da – u periodu od 31. jula 2003. godine, do 31. marta 2006. godine po nalogu PTT saobraćaja Srbije na dinarski račun "Neckermann" iz Varaždina koji se vodi kod "Raiffeisen Bank" banke u Beogradu izvršen je prenos sredstava u iznosu – ovo u dinarima je neka cifra kojoj bi matematičari mogli da se raduju, međutim, ono što običan svet zna, to je 60.080.000 evra.
Što se tiče "Quelle", to je "Hypo Alpe-Adria-Bank", 2.274.000 evra, ali je i period daleko manji, samo šest meseci.
Znači, ista firma na istoj adresi, naravno, nije plaćena carina, nije plaćen porez na promet i sada građani da znaju da je država Srbija preko raznih ministarstva koja su nadležna za ovaj problem utvrdila da ove fiktivne slobodne zone, a to će ovaj predlog zakona o slobodnim zonama koji gura Vlada u ovoj formulaciji kako oni to zamišljaju, ovaj zakon će da omogući da se realizuju ovakve stvari.
Evo šta su inspektori utvrdili – da, strana pravna lica "Neckermann" i "Quelle", iz Varaždina, uz isporučene proizvode ne obezbeđuju izveštaj o ispitivanju, sertifikate i drugo od akreditovanih laboratorija i kontrolnih organizacija, akreditovanih od strane akredicionog tela SCG kao ni deklaraciju, označavanje proizvoda sa propisanim znakom i usaglašenosti, a roba je stavljena u promet na domaćem tržištu suprotno odredbama člana 33. Zakona o zaštiti potrošača. Što se tiče reklamiranja i oglašavanja upropašćen je kompletno novi zakon o oglašavanju. Džabe ste se ovde radovali, 250 novih zakona. Nijedan zakon nije primenljiv.
Vi donosite zakon radi statistike, da se objasni da je nešto urađeno, a suštinski da se tera samovolja, naravno, ona je sada poželjna jer demokratska, ima demokratski kapacitet, koalicioni kapaciteti su vrlo iscrpljeni, ali pljačka na svakom koraku. Naravno da smo vam ponudili potpuno drugačiji koncept zakona o slobodnim zonama, zato što ne znamo šta sve može ova vrsta demokratije da upropasti u Republici Srbiji.
Svi ovi koji pričaju o demokratskom evropskom, svetskom, planetarnom, međuplanetarnom i drugim vrstama putovanja Evrope, odnosno Srbije ka boljoj budućnosti, pozivam da odu tamo, da posete neko selo između Prokuplja i Kuršumlije, ali ne pored autoputa nego u planini.
Da vide gde ljudi žive u selima, najmlađi čovek ima 72 godine, da pogledaju njegov račun za struju, troše ljudi 50 kilovata, plaćaju 150 dinara, fiksni troškovi 160 i nešto dinara, pa dobiju na to porez koji je država uzela 50 i nešto dinara, pa na to ide TV pretplata još 300 dinara, znači, 700 i nešto dinara treba da se da fiksno, upalio – ne upalio sijalicu, a televiziju ne mogu da gledaju, njive neobrađene, polja zapuštena, ljudi izgubljeni, država nije otišla nikada kod njih, autobus ne radi...
(Predsednik: Vreme.)
... idite kod njih i objasnite im demokratske tekovine, vaše kapacitete, koalicione, vaš put prema Evropi i samo im odgovorite na pitanje – zašto im to naplaćujete kad njihovi mesečni prihodi retko da mogu da pređu više od 4.500 dinara koliko košta, koliko dobijaju na ime poljoprivredne penzije.
Naravno da ti ljudi kada čuju za ovakve demokratske transakcije iz slobodne zone, zgrada Predsedništva Republike Srbije u kojoj sedi najveći lopov sa svojom kamarilom ... Imam ja vremena.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Nemanja Šarović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne znam, malopre je predstavnik Vlade bio tu, a ovog trenutka ga nema, a da li je došao samo da bi dao nekoliko izjava i vratio se ko zna gde, ja to ne znam.
Ja sam u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 5. Predloga zakona o slobodnim zonama i tražio da član 5. glasi: "Korisnik zone je domaće i strano pravno i fizičko lice koje obavlja delatnost u zoni". Ovde se, da bi bilo jasnije, pre svega, građanima koji prate šta mi ovde govorimo, radi o sukobu dve koncepcije: koncepcije SRS i ove koncepcije koja je data i izložena ovim predlogom zakona.
Smatramo da su mnoga rešenja koja su data i protivustavna i u suprotnosti sa nekim drugim zakonima i ova koncepcija, konkretno član
5. stav 1. tačka 5) gde kaže – "da osnivač zone nije bio osnivač preduzeća za upravljanje slobodnom zonom kojem je odlukom Vlade prestalo važenje saglasnosti za osnivanje slobodne zone. Ovaj uslov ne odnosi se na organ lokalne samouprave". Ukoliko se bude prihvatio ovakav način regulisanja, mislim da sama ideja donošenja ovog zakona nikada neće biti sprovedena u delo. Jasno je koji su bili efekti postojanja dosadašnjih slobodnih zona, odnosno jasno je da su ti efekti bili ili minimalni ili su u potpunosti izostali.
Slobodne zone su nešto što se vezivalo prevashodno za nerazvijena područja i gradove koji nisu mogli da funkcionišu u skladu sa opštim tržišnim principima koji važe na celoj teritoriji Republike Srbije. I upravo su slobodne zone bile predviđene i zamišljene kao neka vrsta olakšanja kako bi se i ti najnerazvijeniji krajevi u Srbiji mogli da razviju koliko-toliko.
Ja bih dao primer sa juga Srbije, jer slobodna zona postoji u opštini Vladičin Han. Svi smo svesni, iako, nažalost, nema trenutno izbora u Vladičinom Hanu, pa ne postoji potreba da se tamo sjate ministri, da i tamo upumpavaju novac, da asfaltiraju puteve, da grade aerodrome, mostove i ne znam još šta, ali to je jedna opština koja je najbolji primer kako slobodna zona nije, odnosno kako ideja osnivanja slobodne zone nije dovela do povoljnijeg razvoja situacije.
Dakle, ukoliko ne budete prihvatili amandmane SRS, ja sam siguran da će se ovaj zakon, kao i mnogi drugi, naći ponovo na dnevnom redu Narodne skupštine i da ćete ono što ne želite danas da prihvatite, iz ovih ili onih razloga, ali ne svakako zbog kvaliteta rešenja, biti u obavezi i morati da prihvatite za svega nekoliko meseci. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je možda nekima naizgled i kolegi Jakšiću ili onima koji su učestvovali u pisanju ovog zakona zamena u redosledu, a vidim da je takvo obrazloženje i Vlade za neprihvatanje amandmana kolege Šarovića, kod definisanja člana 5. Ali, vi tu niste u pravu, zato što ovaj član 5. koji se tiče stava 1. tačke 5) zaista onemogućava sva ona pravna lica koja žele da obnove status slobodne zone, a kojima je u jednom trenutku taj status oduzet, da se sada pojave po ovom članu zakona. To je jedna velika nepravda.
Ako pogledate kroz kakva su sve zakonska rešenje od početka osamdesetih preko devedesetih godina, izmenama i dopunama, pratećih drugih zakona, i o carinskom i o deviznom poslovanju osnivači slobodnih zona morali da prođu, videćete da je nepravedno da ih stavljate u ovaj položaj i da im sada oduzimate tu mogućnost.
Ministar je samo kratko govorio o ovom zakonu i otišao, a sada je obrazložio predsednik Skupštine zbog čega on to mora da uradi. Možda nije on dužan da nam da odgovor na to pitanje, ali to pitanje se postavlja za predsednika i Privredne komore i predsednika Udruženja slobodnih zona na nivou Srbije, oni imaju takođe šta da pitaju i Republičku vladu i ovog ministra, za ove sve poznate tajkune, a odbegle ministre iz bivše Dovske vlade.
Ko je oduzeo pravo da imaju status slobodne zone ovim pojedinim gradovima, koji su nabrojani, za proteklih pet godina? Bivša Vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, je li tako? Kada su registrovane slobodne zone u Srbiji?
Prema podacima koje mi posedujemo, odnosno svako to može da pronađe, ako se zainteresuje, a ja vidim da je interesovanje od strane poslanika vladajućih struktura skoro nikakvo za ovakav zakon koji može da bude od strateškog značaja za razvoj naše privrede, one su registrovane, odnosno postojale su u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu, Kovinu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Prahovu, Somboru, Lapovu, Vladičinom Hanu, Bačkoj Palanci i Pirotu.
Od toga su samo zadržale status slobodnih zona, kako sada stvari stoje Novi Sad, Zrenjanin i Pirot, da li je tako? Znači, i Subotica, ali je onda to gore za Novi Sad ako on nije.
Što se tiče ovih ostalih gradova uz tadašnje obrazloženje da oni nisu ispunili funkciju, što je tačno u većini slučajeva, da nisu prostor koji je određen za slobodne zone priveli nameni kao zaokruženoj celini u hektarima, obično je to nekoliko desetina hektara, ali postoje slobodne zone i mogu da budu, ako neko u budućnosti bude konkurisao od agilnijih predsednika opština, i od samo nekoliko hektara, onda se postavlja pitanje koje tu krivac, jer SRS je bila najveći protivnik bivšoj Dosovskoj vlasti kao i sada, jedina opozicija ovom režimu i Borisa Tadića i Vojislava Koštunice – ali zašto su izašli, imali su kampanju 5. oktobra, odnosno septembra meseca 2000. godine sa šupljom i praznom pričom, da bi se dočepali vlasti i pljačkali i harali po Srbiji svih ovih godina i pobegli u latinoameričke zemlje sa milionima evra.
Ovo što ja imam ispred sebe to je biznis plan, odnosno mogućnost za poslovanje u slobodnoj zoni Lapovo, (molim vas gospodine Koprivica da mi dodate, tu je na klupi, tu je mapa jedna, hvala vam) dakle, da bi sve, kako vi volite da kažete, bilo transparentno, iako ja ne podnosim tu reč, ali da građani vide, ovo je samo nešto što postoji na papiru, to je trasa autoputa Beograd-Niš, kod Lapova, 49 hektara (to je ovo ovde) slobodna zona opštine Lapovo, koja samo postoji na papiru, u generalnom urbanističkom planu grada, u kojem je do pre dve godine harala DS.
DS svuda ima svog vodećeg lopova. Na nivou Republike Srbije to je Boris lopov, Boris Tadić. U Lapovu to je bio izvesni Borislav, što mu tepaju Borica Jelenković. Taj Borica Jelenković u jednoj maloj opštini po broju stanovnika, ali sa izuzetnim geografskim i ekonomskim, privrednim, strateškim položajem, kao što je Lapovo, to su radili ljudi urbanisti, jer on nije sposoban, on je samo sebi postavio na sred njive jedan bilbord koji iznajmljuje. Njiva je njegova, a koliko znam ili u zakupu uzima čovek hiljadu, dve hiljade evra mesečno, šta je njega bilo briga da Lapovo dobije status slobodne zone, da se tamo nešto radi i da se neko zapošljava.
Ne, kao svi lopovi iz DS i oni u Kragujevcu i u Beogradu i u Lapovu krali, razvlačili na sve strane.
Ovaj gospodin, Željko Ilić, koji je direktor preduzeća slobodne zone Lapovo, koja treba da povrati taj svoj status, odnosno da po članu 5. eventualno konkuriše, jer je zaista velika grehota i šteta da na autoputu, međunarodnom strateškom pravcu, Lapovo nema mogućnost da proizvodi robu, da je dorađuje, da radi poslove skladištenja repromaterijala, da se u slobodnoj zoni vrše bankarski i drugi finansijski poslovi, osiguranja, reosiguranja, sve ono što može da se radi u slobodnoj zoni, samo zbog toga što je vlast lopovska i što svaki naizgled sitni lopov, ali u stvari to su lopuže u pravom smislu reči, koristi vlast da obogati sebe i članove svoje političke organizacije.
Naravno, ove dve OMV pumpe nisu na teritoriji slobodne zone Lapovo, ali kada je Opština dala saglasnost za njihovu izgradnju sa jedne i druge strane autoputa, tada je bilo reči da će na tih 49 hektara zemljišta u Lapovu između autoputa i železničke pruge, što ste videli u ovom detaljnom urbanističkom, odnosno regulacionom planu opštine Lapovo, da se zaista krene sa upošljavanjem ljudi.
Onda su se pojavili pojedinci, raznorazni privredni subjekti iz zemlje, iz inostranstva, zainteresovani da koriste prostor u slobodnoj zoni. Jedan od takvih je preduzeće AD "Voćar" iz Beograda, koje je taj dopis uputilo Preduzeću slobodna zona Lapovo, odnosno SO, jer je sada status Preduzeća slobodna zona Lapovo neizvesna do usvajanja ovog zakona, do davanja saglasnosti Vlade po ovoj proceduri.
Kažu da Akcionarsko društvo "Voćar" Beograd na području opštine poseduje oko dve i po hiljada metara kvadratnog pokrivenog poslovnog prostora na zemljištu površine blizu dva hektara, što je obuhvaćeno izgrađenim planom detaljne regulacije slobodne zone Lapovo, koju sam vam upravo pokazala.
Oni kažu da su zainteresovani za povratak statusa slobodne zone u okviru budućeg tehnološkog parka. To je ono o čemu sam vam govorila kod prvog amandmana gospođe Gordane Pop-Lazić. Takvih tehnoloških parkova u Mađarskoj po mojoj evidenciji sada ima oko 155, možda 160 i to je razvojna šansa za budućnost svakog kraja u Srbiji, odnosno za svaku opštinu.
Zašto do sada nije poslovala slobodna zona? Ovaj čovek, mladi entuzijasta pokušao je nešto da napravi i da sa jednom fantastičnom brošurom izađe u svet. Sprečavan je od tajkuna iz DS, od lopova i od bande koji ništa živo nisu dali da funkcioniše, a da oni nemaju proviziju od toga. I dan-danas je pod velom tajne kako je dobijen posao za izgradnju OMV pumpi. Ne da je to oaza Dosovske prevare, nego je to zaista pljačka od strane nekoliko ljudi koji su navodno sve to pokrili kroz dokumentaciju koju su izradili, ali ogroman novac je završio u njihovim džepovima.
To što se Lapovo nalazi u centralnom delu Srbije i zaista na polovini puta između Istanbula i Minhena, to što je železnica Srbije u takvoj situaciji, a da vam malo bolje objasnim, da imate predstavu o tome, od ove međunarodne železničke stanice, pa do autoputa, do te trase, tu se proteže tih 49 hektara, to nikoga ne zanima. Da li je opština nešto uradila u smislu ponude za povoljnost i pogodnost kod infrastrukture i kod privlačenja stranih investitora? Nije.
Mi kao stranka nikada nismo bili protiv onih koji žele da ulažu u našu zemlju. Profit i po osnivačkom od 49%, upravo i kaže amandman gospodina Šarovića, domaća i strana lica koja za to dobiju dozvolu, ali nije problem kao što su neki ekonomisti analizirajući poslovanje slobodnih zona, odnosno njihovo nefunkcionisanje i učešće od samo 1% u spoljnotrgovinskoj razmeni definisali tako što su rekli da je to limitirajući faktor, što smo mi predložili amandmanom i u ovom zakonu da 49% bude stranog kapitala, mislim da je problem u tome što ova država nema primenjiv, i zaista dobro urađen, zakon o direktnim stranim investicijama.
Mnoge zemlje u Aziji, mnoge zemlje u Evropi, bivše socijalističke zemlje koje su preradile ili tek usvojile zakon o slobodnim zonama i koje su učinile sve da privuku kroz raznorazne investicione fondove strani kapital, mogli su za kratko vreme da vide da to funkcioniše. U Srbiji već toliko godina i decenija uz činjenicu da je kroz liberalizaciju i deviznog i spoljnotrgovinskog poslovanja došlo do nekih otežavajućih okolnosti za te potencijalne strane investitore, jer znate da su u okviru slobodne zone oni uz postojanje obaveznog carinskog punkta imali i mogućnost postojanja svog deviznog računa itd. O tome ću kasnije da govorim. Ovo su ključne stvari.
Dakle, ovo ovde bi svako normalan, svaka vlast koja želi dobro svojim građanima primenila, učinila bi nešto. Ko je oduzeo dozvolu Lapovu za status slobodne zone? Bivša Vlada DS. Ko je tamo vladao i harao tom opštinom? DS! Problem leži u tome i kod pitanja Novog Sada i bivšeg gradonačelnika. Kasnije ću da vam predočim ovo kretanje funkcionisanja slobodne zone Novi Sad, nekadašnje, jer ona je preregistrovana, mislim u junu mesecu ove godine ili prošle, pogledaću, to i Vi gospodine znate, i sada ima status carinske zone.
U svakom slučaju, interes gradonačelnika Novog Sada, gospođe Gojković, i svih građana Novog Sada i cele Vojvodine jeste da Novi Sad povrati taj status, da može da upošljava i da se tamo organizuje proizvodnja.
Na ovih 49 hektara dolaskom stranih investitora, otvaranjem pogona i uz veoma kvalitetne projekte koje su mnogi spremni da ponude, kao što je investitor iz Floride, koji je poslao pismo, moglo bi da se uradi za tu opštinu i za sve gradove koji žele taj status.
Ja se izvinjavam, gospodine Markoviću, javiću se kasnije.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi o ovom amandmanu? Izvolite, gospodine Jakšiću.

Goran Jakšić

G17 Plus
Vrlo kratko, samo nekoliko činjenica, pre svega za javnost, a vezano je za sve ono o čemu govorimo. Dakle, rečeno je malopre, neko od kolega je pomenuo da ovaj zakon može da bude strateška stvar. Ja bih malo pojačao taj nivo i rekao bih da ovaj zakon treba i mora da bude strateška stvar, da mora da bude tako napravljen da zaista omogući na jedan pravi način, na pravom mestu i na zadovoljstvo i celokupne naše ekonomije koja tu treba da vidi svoje mesto, barem u onom periodu dok ne budemo članovi EU, a i tada da imamo mogućnost da ta područja koristimo na odgovarajući način. Ali o tom potom.
Ako se slažemo a mislim da se slažemo, ovaj zakon može i treba da bude pokretač i jednog specifičnog razvoja, za šta imamo i te kako uslove. I tu se svi sa jednim stavom pojavljujemo koliko vidim.
Kada je u pitanju oduzimanje saglasnosti o funkcionisanju slobodnih zona, što se desilo početkom ove godine, jedan veći broj zona, kao što je i ovde pomenut, izgubio je saglasnost i njihov rad je prestao. Ima više razloga za to. Ja bih jednu stvar hteo ovde da iznesem, mislim da to treba da znamo, pre svega poslanici.
Znajući tu činjenicu o kontroli rada slobodnih zona, koja ide jedanput godišnje, kada je ta činjenica prvi put bila prezentovana meni kao narodnom poslaniku, jer sam bio zainteresovan za sve to, kao narodni poslanik G17 plus zvanično sam tražio od Ministarstva finansija da se još jednom preispitaju uslovi, odnosno ti negativni uslovi koji su određivali odluku Ministarstva finansija o prestanku rada ovih zona. Moram da kažem da je bio zaista korektan ministar finansija i Ministarstvo finansija je bilo vrlo uviđavno i za još nekoliko meseci je odloženo zatvaranje, odnosno prestanak rada slobodnih zona i ponovo je izvršena revizija i kontrola rada.
Nažalost, pored dobre volje ministra finansija, nije moglo da se izbegne da ono što u starom Zakonu stoji kao uslov ovog puta bude primenjeno u smislu prestanka rada ovih zona.
Ono što bi trebalo da znamo jeste to da su slobodne zone svuda u svetu, pa i kod nas, u bilo kojoj verziji zakona, mesta na teritoriji jedne države, mesta u okviru ekonomije i finansija jedne države, gde postoje specijalne i posebne pogodnosti i povoljnosti za rad, vrlo specijalne, vrlo povoljne i zato se slobodne zone pojavljuju kao mesta gde su investitori zainteresovani da ulažu svoje pare i da krenu sa proizvodnjom.
Svi dobro znamo da gde god država daje specijalne povoljnosti i pogodnosti tu je potrebno, ako ćemo da budemo odgovorni i ozbiljni, da država ima jednu specijalnu i vrlo strogu kontrolu rada.
Inače ćemo imati situaciju da se zloupotrebljavaju pogodnosti koje daje država, ne u korist građana i naroda nego u neke lične koristi. Znamo svi to i slažemo se sa tim.
Dakle, rigoroznost kontrole rada u zonama mora da bude jednaka sa stepenom povoljnosti i pogodnosti koju obavezno moraju da imaju investitori, da bi im se isplatilo da investiraju i ulažu u ta područja.