Da li još neka poslanička grupa želi reč? Molim? Oprostite, nisam video. Izvolite, gospodine Krasiću. Izvinite, imate još tri minuta, oprostite.

Čudi me da vi kao bivši član G17 plus imate i dalje te manire G17 plus prema poslanicima SRS, ali dobro, nije to toliko bitno.
Bitno je da Vlada Vojislava Koštunice smatra da je potrebno šest meseci da se donesu podzakonski akti u smislu zakona o deviznom poslovanju, a SRS, pošto smatra da što pre treba da se ode u tu Evropu, predlaže da taj rok bude tri meseca, s obzirom da znamo da u Ministarstvu finansija postoje izuzetno interesantni likovi koji su u stanju sve sa nekom turbo brzinom da urede.
Samo da vas podsetim da se tu nalaze neki pojedinci koji su bez obzira na rok, samo sa čarapom na glavi bili u stanju da upadnu u Narodnu banku Jugoslavije, da mesec dana navodno vode Narodnu banku i da se predstavljaju da su guverner, viceguverner itd. Tu efikasnost i tu brzinu mogu da demonstriraju i kada je u pitanju donošenje podzakonskih akata u smislu ovog zakona.
Naravno, ti ljudi su pokazali izuzetnu aktivnost i efikasnost kada je trebalo da se ugase domaće banke, ti ljudi su pokazali izuzetnu aktivnost kada je u pitanju rasturanje državne zajednice. Nije im bio potreban neki rok, to začas, uđeš, izađeš i gotovo, kako reče njihova slikovita reklama.
Ti ljudi su pokazali i veliku, kako da kažem, predostrožnost i vidovitost sada, jer oni već godinama, iako su u jednoj vladi koja se zalaže, makar formalno-pravno, da Kosovo i Metohija bude u sastavu Republike Srbije, oni kao sastojak te Vlade koja ima onaj stav zastupaju stanovište da Kosovo i Metohija treba da budu nezavisni, oni se hvale kako razgovaraju sa izbeglim licima kada dođu u Skupštinu, ali nikada im ne kažu da se zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije.
Znači, sve su ovo određene paralele na temu efikasnosti. Ova vlada Vojislava Koštunice sa ovim predstavnikom Vlade koji zastupa ovaj zakon u Irskoj može to efikasno da uradi za 15 dana, tim pre što nema potrebe da se izmišlja nešto novo; podzakonski propisi koji su na snazi po postojećem zakonu o deviznom poslovanju samo neka se nešto malo prilagode određenim odredbama i mogu da se primene, mogu da budu osnova.
Ali, moram da vam kažem, ako ovaj zakon stupa na snagu u roku od osam dana od dana donošenja, a u relativno kratkom roku se ne donesu podzakonski akti, onda je obesmišljen ceo proces donošenja ovog zakona.
Obično se ti rokovi za usaglašavanje podudaraju sa rokovima u kojima treba da stupi na snagu ovaj novi zakon, kako pojedinci ne bi bili iznenađeni gromom iz vedra neba, a znate i sami da koga zmija opeče, on se čak i guštera plaši.
Znači, građani Republike Srbije, kada ova većina bude sasvim izvesno izglasala ovaj predlog zakona, dobićemo još jedan privatni zakon sa izuzetnim koalicionim kapacitetom i demokratskom orijentacijom, da taj pojedinac bude iznad svih, nezavisno od toga što na lestvici izvršne vlasti nije ni predsednik Vlade, ni potpredsednik Vlade, već jedan ministar iza koga stoje i ispred koga stoje velike interesne grupe iz finansijske oblasti koje imaju dužnu pažnju i zahvalnost prema njemu, jer su zahvaljujući njemu postali milioneri i milijarderi, bez obzira na vreme...
(Miloljub Albijanić, sa mesta: Bez obzira na vreme, dosta mi je da slušam takve priče.)

Molim vas, bez dobacivanja, o tome brine predsedavajući. Izvolite, gospodine Krasiću, završite.

Gospodine Markoviću, nema potrebe da se vi sekirate, ja sam dobro prošao, mogli su da me oteraju u krematorijum ovi koji dobacuju, nema veze. Krematorijum nećete da napravite, Pančevci ne vole krematorijume, ali to treba da se zna, dakle, kakav je demokratski kapacitet i demokratski potencijal onih koji bi vrlo rado da prave performans na temu demokratija i pare, a ne smeju da izađu na jedan običan TV duel.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O PLATNOM PROMETU (pojedinosti)
Podsećam vas da smo još tokom prepodneva rekli, radićemo samo do završetka ovog pretresa u pojedinostima, jer je on sada na dnevnom redu, a nećemo raditi pretres 13. tačke.
Istovremeno, izričem upozorenje vama, gospodine Krasiću, zbog dostojanstva Narodne skupštine, vrlo dobro znate da mora da se poštuje odluka Narodne skupštine, svi poslanici su glasali i niko se ovde u Narodnoj skupštini ne zalaže za nezavisno Kosovo i to se ne odnosi ni na koga od poslanika, je li tako, molim vas.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Antić i Zoran Krasić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodni poslanik Zoran Antić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 1. doda novi član 1a.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč?
(Zoran Krasić, sa mesta: Vi ste pitali ko će po amandmanu, ja sam digao ruku.)
I gospodin Antić je, zato pitam ko će od vas dvojice. Vi ćete, izvinite.
Malopre je bila primedba da ne primećujem, a sada izgleda primećujem i više.

Gospodine Markoviću, izričem vam upozorenje pred jednu ozbiljnu opomenu zato što loše vodite ovu sednicu i što morate i vi da koristite onu spravicu, jer ja nisam spomenuo nijednog poslanika da je glasao o nezavisnom Kosovu, nego sam pričao o političkim strankama koje su u Vladi, a zalažu se za nezavisno Kosovo. Nemojte vi mene krivo da interpretirate i da ulazite u društvo novinara društveno-političkih radnika, koji na sve moguće načine žele da  izokrenu one reči koje sam ja rekao. Nemojte da me prekidate, ja pričam o amandmanu.

Po Poslovniku vas prekidam, jer samo predsednik ima pravo da vas prekine. Ne bih reagovao naravno, proverite po stenogramu, da nije rečenica glasila da oni koji su danas govorili o izbeglicama, to su bili narodni poslanici.

U vaš umetnički ukus ne ulazim, ali nigde ne stoji u Poslovniku da vi treba da tumačite i da ocenjujete umetnički dojam. To čak ni Milka Babović sebi nije dozvolila kao spiker.
Na dnevnom redu je zakon o dopunama Zakona o platnom prometu. Samo da vas podsetim da je to spektakularni zakon koji je 2002. godine u vreme Đelića donet, hvalio ga je Mlađan Dinkić, kao guverner, jer su tada bili ortaci, kasnije su se toliko posvađali da su se zavetovali da jedan drugome neće da dođu na sahranu. Zakon je menjan i 2003. godine, a kada je to prešlo na nivo Republike jedna izmena je učinjena 2004. godine.
Sada je nastala potreba da se promeni jedna odredba, odnosno da se dopuni jedan član sa novim stavom koji treba da omogući da organizacione jedinice stranih pravnih lica, privrednih subjekata koje posluju na teritoriji Republike Srbije ovde mogu da učestvuju u platnom prometu na taj način što se i tim organizacionim jedinicama dozvoljava da otvore tekući račun kako bi mogle nezavisno da posluju. Mi na ovaj član nismo podneli amandman.
Podneli smo dva amandmana kojima smo hteli da dogradimo u suštini Zakon o platnom prometu sa dve odredbe koje se tiču prinudne naplate.
To je trebalo da bude dogradnja člana 47. da se stav 1. promeni, to je amandman koji sam ja podneo u ime SRS, i amandman koji je gospodin Zoran Antić podneo u ime SRS odnosi se na član 7. stav 2, gde se definiše šta radi banka dužnika kada dobije nalog za naplatu.
Umesto da se Vlada o ovim amandmanima izjasni na način da se upusti u materijalnu sadržinu ovih tekstova i ovih rešenja koja mi predlažemo, Vlada je počela da tumači Poslovnik Narodne skupštine i kaže da ne postoji mogućnost da se ova dva amandmana razmatraju, jer nisu podneti u skladu sa Poslovnikom.
Naravno, ja smatram da Vlada nije ovlašćena da daje tumačenje Poslovnika, već treba da se izjasni o celishodnosti, opravdanosti i tim tzv. materijalnim, suštinskim aspektima predloženih amandmana, a ta formalna strana, procesna strana ostaje kod Zakonodavnog odbora, kod Narodne skupštine, pa zašto ne reći i kod predsednika Narodne skupštine, koji je u jednom delu ovlašćen da odluči kakva je sudbina tih amandmana, da li oni ulaze u proceduru, da li ne ulaze, da li su dozvoljeni ili nedozvoljeni.
Zbog same činjenice da ne postoji upozorenje, ili ako postoji, ne znam, ja nisam video u materijalima koje sam dobio, stičem utisak da Zakonodavni odbor ne dovodi u pitanje ove amandmane. Ne znam danas ako je nešto odlučivao o tome, ali smatram da Vlada nije imala osnova da ovakvo mišljenje da povodom ova dva amandmana.
Mislim da su amandmani značajni, ali namerno ne otvaram temu šta smo to predložili. Uvodi se ipak neki red ili neki prioritet u prinudnoj naplati sa računa pravnih lica privrednih društava, gde se daje prednost sudu u odnosu na rešenja poreskih organa.
Međutim, znam, to ne bi odgovaralo onome ko vodi Ministarstvo finansija, jer on vodi kadrovsku politiku u sudovima, raščišćava stečajeve, donosi...
Još kao guverner se pokazao da ne poštuje nijednu odluku suda u upravnom sporu, pa umesto da te odluke poštuje i po njima postupi, na kraju se desilo da su morale sudije da završe na nekim mestima da bi se očuvao lik i delo čoveka koji je pustio sebi neki film da je u rangu onih koji su i te kako u istoriji poznati kao vrlo dobri i kvalitetni ministri finansija i ljudi koji su udahnuli dušu ovom narodu i temelje srpske državnosti. On verovatno nije na tom nivou čak ni da se poredi sa njima.
Smatramo da amandmane treba usvojiti. Oni predstavljaju, pre svega, izraz jednog normalnog toka stvari u platnom prometu u onom delu koji se tiče prinudne naplate.
Mi smo samo amandmanima tražili da se promeni redosled, ništa nismo izbacivali, nego da se uvede neki pravični redosled prinudne naplate potraživanja, jer je moguće da izvršna sudska odluka stoji, čeka na red, dođe rešenje poreske uprave, ima apsolutni prioritet.
Prvo se ovi naplate, a onaj ko je vodio sudski spor i uz velike muke došao do pravosnažne sudske presude, a kasnije i do izvršnog naslova, u završnoj fazi kada treba da naplati svoje potraživanje ostane izigran, pa čak možda i u jednoj varijanti i upućen da putem stečaja ostvari svoje potraživanje.
Ne može Poreska uprava kao država da ima takav prioritet, u krajnjem slučaju ni zbog principa podele vlasti.
Sva potraživanja koja su pravosnažnom sudskom odlukom utvrđena moraju da imaju prioritet, pogotovo što iza njih stoji dugogodišnji sudski spor i neki interes koji se verifikovao u odgovarajućem sudskom postupku, koji zakon priznaje, a kod poreskih rešenja može da se desi da se kasnije u upravnom dokaže da je prinudna naplata na bazi nekog poreskog akta koji je kasnije poništen u suštini bila nezakonita.
Mi znamo kakve su sklonosti ovih koji su trenutno u Irskoj. Oni naprosto prave svoje propise kako njima odgovara da bi bili prepoznatljivi po tim, pre svega, zloupotrebama.
Najveće zloupotrebe službenog položaja u ovoj zemlji dešavaju se u Ministarstvu finansija. Ne kod zaposlenih, nego pre svega kod čoveka koji vodi to ministarstvo.
Druga grupa najvećih zloupotreba nalazi se u Narodnoj banci Srbije. Dokaz za to jeste što povremeno Narodna banka Srbije zvaničnim saopštenjima upozorava i moli građane da budu oprezni u poslovanju sa bankama, onim bankama koje su ovde počele da rade za vreme dok je Mlađan Dinkić bio guverner Narodne banke Jugoslavije, tako da se ta priča tu sklapa.
Naravno, ova priča ne bi mogla da postoji da nije slobodne zone preko puta, ovog što ima performans da je neki predsednik Republike, koji smatra da može sve, da svakome može da drži predavanja, da on odlučuje koje stranke mogu da postoje, a koje ne mogu da postoje.
Njegov demokratski kapacitet, kao demokratske persone, neiscrpan je, uživa podršku sa svih strana, ali ima samo jedan problem, podršku ne može da obezbedi kod građana Srbije.
Zbog toga što se plaši provere svoje podrške kod građana Republike Srbije cela Srbija je ostala bez ustava, ostala je bez ustava zbog uskostranačkih interesa Demokratske stranke koja smatra da još uvek može da prevari nekoga.
Naravno, DS po potrebi izvuče iz fioke jednu od stranaka za koju tvrdi da je u demokratskom bloku, ali imaju navodno neki nedostatak koji ih čini nesposobnim da budu demokratska, demokratska stranka sa punim nazivom.
Građani Srbije to treba da znaju, da je na delu ispiranje mozga, da su na delu medijske manipulacije po sistemu kako i što više da se prevare građani Republike Srbije kako bi neki pojedinci zloupotrebili vlast radi ličnog bogaćenja, radi ličnih pozicija, radi toga da se u Srbiji putem državne vlasti i politike koja se sprovodi amnestiraju oni koji su bombardovali Republiku Srbiju, koji su rasturili bivšu SFRJ.
Zato nemojte da se iznenađujete kada čujete da vlast ponavlja rečenice SRS od pre 15 godina. Mi smo kritikovali Haški tribunal, svi ste ga veličali i rekli da se tamo dokazuje nevinost. Kada su počele ove antisrpske presude vi ste se dosetili da nešto nije u redu sa Hagom. Samo da vas podsetim, nekoliko desetina lica ste isporučili, ispratili kao vojvode tamo, kao junake, poklonili kola, uz državne počasti dali ste tamo dželatu na trupac srpsko meso, a pri tome se ljutite što je neko malo osuđen ili oslobođen, a ova država ništa nije uradila da se sačuvaju, obezbede, obrade dokazi i sazna samo istina.
Sputavate, sprečavate, zaustavljate istinu o Srbiji i o građanima Republike Srbije, a onda se iznenađujete šta se dešava iz inostranstva. Vaši partneri iz inostranstva vas ne cene i na svakom koraku vas omalovažavaju. Kada bi vas malo cenili nikada od vas ne bi tražili ovo da radite, što je neizdrživo. Pričaću vam još, imamo sutra i ovih dana, građani Republike Srbije pratite prenos, čućete istinu šta je to dosmanlijska vlast i šta su to demonokrate.

Gospodine Krasiću, ova dva amandmana gde je u stvari Zakonodavni odbor dao mišljenje da treba da se odbiju, o tome je bilo pitanje zašto predsednik nije reagovao? (Ne.) U ova dva slučaja, više puta sam upozorio, kada Zakonodavni odbor ne kaže jednu od dve mogućnosti – ili je pravno moguć ili se odbacuje, u tom slučaju ću pročitati formulaciju kao što je sada da se odbija, ali će se o njima diskutovati, pa se i sada diskutovalo. Zato skrećem pažnju. Dakle, nije sprečena diskusija, da ne bi bilo nerazumevanja.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Zoran Krasić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 1. doda novi član 1a.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, i jedan i drugi amandman se odnose na prvenstvo prilikom naplate, i to kada je u pitanju prinudna naplata. Međutim, ono što je zanimljivo jeste obrazloženje Vlade Republike Srbije na amandmane koji si podneti, koje u najmanju ruku vređa Narodnu skupštinu i narodne poslanike.
Po Poslovniku, svaki poslanik ima pravo da podnese amandman na zakon, na izmene i dopune zakona, i ako su izmene i dopune zakona na dnevnom redu i na osnovni zakon.
Da vidite kako na to odgovara Vlada Vojislava Koštunice, pa se kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se u skladu sa članom 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije amandman podnosi kao predlog izmena i dopuna na predlog zakona, odnosno na konkretne članove u predlogu zakona. S obzirom na to da se predloženi amandman ne odnosi na član Predloga zakona, niti se odnosi ili je u vezi sa dopunom koja je predmet Predloga zakona, već se praktično inicira izmena drugog člana osnovnog Zakona o platnom prometu, amandman se ne prihvata."
Znači, Vlada na određen način ne želi čak ni da da pravo obrazloženje zašto se amandman ne prihvata, a samim tim izbegava da odgovori na pravi način narodnom poslaniku zašto je njegov amandman odbijen.
Narodni poslanik ima pravo da podnese predlog zakona, predlog izmene i dopune zakona. O svemu tome Vlada Republike Srbije mora da se izjasni. Ne može da kaže da nije vlada predlagač pa zato predlažemo da se predlog zakona koji je narodni poslanik podneo ne prihvati. Znači, nikakvog pravog i logičnog objašnjenja za neprihvatanje ovih amandmana koje su podneli Zoran Krasić i Zoran Antić nema. Obrazloženje je potpuno identično.
O čemu se radi u podnetim amandmanima? Radi se o tome da amandman koji je podneo Zoran Krasić određuje kada se prinudna naplata i po kom redosledu vrši.
Po tom amandmanu prinudna naplata se sprovodi na sledeći način i vrši se na osnovu: 1) izvršnih sudskih rešenja i presuda – prema vremenu prijema; 2) izvršnih rešenja poreskih, carinskih i drugih nadležnih organa – prema vremenu prijema; 3) drugih izvršnih naslova zakonskih ovlašćenja – prema vremenu prijema, i 4) naloga poverilaca na osnovu dospelih hartija od vrednosti, menica ili ovlašćenja koje je dužnik dao svojoj banci i svom poveriocu – prema datumu dospeća i vremenu prijema.
Po trenutno važećem zakonu, prvenstvo imaju izvršna rešenja poreskih, carinskih i drugih nadležnih organa prema vremenu prijema, u odnosu na izvršna sudska rešenja i presude. Mi sada u stvari Zakonom o platnom prometu, koji je ova skupština donela, pravimo jedan presedan da poreski ili carinski postupak, koji su upravni postupci i koje sprovodi izvršni organ, da li je u pitanju Vlada Republike Srbije, da li organ koji formira Vlada Republike Srbije na osnovu nekog zakona, da njihova rešenja budu starija i važnija od rešenja i presuda koje izdaje sudska vlast.
To znači da Vlada Republike Srbije ovakvim zakonima sebi daje ovlašćenje da može da kontroliše i samu sudsku vlast.
Čak smo imali u jednom zakonu, mislim da je to Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, da ministar finansija sebi daje za pravo da čak može i da stavi pojedine odredbe zakona van snage. Ministar sebe postavlja iznad zakona, iznad Skupštine.
Sada u Zakonu o platnom prometu vidimo da su poreski i carinski organi iznad sudskih organa. Čak ni mi, kao narodni poslanici, nemamo pravo da se mešamo u posao sudske vlasti.
Mi možemo da insistiramo da budu efikasniji, da brže vode procese itd, ali nemamo pravo da uzlazimo u kvalitet njihovih presuda. Ovde je na određeni način poresko rešenje starije od sudskog rešenja.
Da li je cilj, u stvari, da se po svaku cenu napuni budžet, bez obzira koliko to košta građane koji nemaju obavezu da učestvuju u tom punjenju budžeta na način kako je to ovde propisano?
Kao što vi kažete, ukoliko prvo bude sudsko rešenje, neće moći policija da primi plate, neće moći vojska, nećete moći vi. Recimo, ukoliko poresko rešenje bude starije u odnosu na neko preduzeće, da li to znači da i na te ljude treba da zaboravimo?
Znači, ni oni ne treba da prime plate, ni to preduzeće ne treba da radi, samo je bitno da se budžet po svaku cenu napuni. Uopšte, kada su u pitanju upravna akta, ne mogu da imaju prvenstvo u odnosu na sudske presude. Šta će nam onda sudovi?
Dalje, kada se donose zakoni i kada građani već plaćaju porez, šta oni očekuju kada plate porez? Očekuju zaštitu od države. Plaća porez, poštuje zakone, znači lojalan je prema državi i očekuje da država njega štiti.
Kako njega država štiti kada ignoriše i sudsku vlast, isključivo da se prvo ona namiri, i to po svaku cenu. Znači, građanin nema pravo da sebe zaštiti ni pred sudom od države.
Pročitajte Zakon o platnom prometu, pa nećete tako da se mrštite, malo uđite u suštinu i videćete o čemu pričam. Uzmite Zakon o budžetskom sistemu, pa ćete videti da u pojedinim slučajevima ministar ima pravo da suspenduje pojedine odredbe zakona. Zašto smo onda donosili taj zakon?
Dajmo ovlašćenja ministru, jednostavno, da mu prenesemo sva ovlašćenja i Narodne skupštine i sudske vlasti, pa neka čovek sam vlada ovde.
Najbolje bi bilo za njega kada bismo još i izbore ukinuli, da nema ni Ustava, samo jedan zakon koji Mlađana Dinkića stavlja u rang monarha, jer jedino je monarh iznad zakona.
Ovo obrazloženje Vlade nije uopšte utemeljeno na Poslovniku o radu, ponižava na određen način Skupštinu Srbije, ponižava narodne poslanike, pokazuje, u stvari, kako se Vlada Vojislava Koštunice i Mlađan Dinkić odnose prema Narodnoj skupštini.
Oni narodni poslanici koji drže do sebe glasaće u danu za glasanje da ovi amandmani budu prihvaćeni.
Suština zakona se ne menja, neće biti vaše reforme zaustavljene i usporene zbog prihvatanja ovakvog amandmana, ali neće ni Mlađan Dinkić, ni poreska, ni carinska uprava da rade šta god hoće po državi.