Irska i Kipar su na različitim stranama, jedna zemlja je na jugu, druga je na severu. Nema nikakve sličnosti. Dobro, može da se prebroji.
Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 5. Predloga zakona i mi amandmanom tražimo da se posle stava 2. doda novi stav 3. koji glasi: "Ukoliko rezident nije u mogućnosti da ispuni obaveze iz stava 2. ovog člana dužan je da u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana pokrene sudski postupak kod nadležnog suda radi povraćaja unapred plaćenog iznosa".
Naravno, ni ovo nije prihvaćeno. Međutim, član 4. i član 5. ipak čine jednu celinu, mada se član 4. odnosi na naplatu potraživanja po osnovu izvoza robe i usluga gde se rok pomera sa 90 dana na 180 dana. Ja mislim da je to loše rešenje. Zašto je loše rešenje? Ne može se na bazi nekih poslova koji po prirodi stvari treba da traju šest, sedam ili osam meseci iz toga izvlačiti pravilo za najobičnije komercijalne poslove, koji ne zahtevaju ni velike pripreme, poslove po sistemu trange-frange. Produženje roka će da iskoriste majstori koji te poslove u svim sistemima rade na jedan lukrativan način.
Ako je postojala potreba da se produži rok za unos deviza zbog specifičnosti nekog posla i prirode posla koji traje duže vremena, onda je to potpuno druga situacija.
Taj izuzetak treba da se stavi u poseban član da bi oni koji primenjuju zakon znali kada treba da se primeni taj rok od 180 dana.
Vi ste na ovaj način... Navodno, privreda traži; jeste, ali privreda je taj Trizon, privreda je "Nekerman", privreda je i svaka druga fukara. Ne možete na bazi toga da stvarate uslove koji samo njima odgovaraju. Zna se u kom roku se naplaćuju normalni izvozni poslovi.
Slažem se kod izvoza usluga da su uvek rokovi daleko duži, jer su to praktično građevinski radnici koji rade u inostranstvu, pa naplata ide u nekim rokovima prema obračunskim situacijama. To je potpuno druga situacija, koja se, po pravilu, reguliše posebnim članom, ali članovi 4. i 5. imaju za cilj da promovišu princip. Vi ste u okviru principa išli van nečega što je uobičajeno. Znači, taj rok što ste podigli na 180 dana kao pravilo, mislim da je pogrešan.
Vraćam se na član 5. Član 5. rešava situaciju kada je domaće pravno ili fizičko lice u nekom spoljnotrgovinskom poslu avansno platilo robu ili uslugu. Kakva je situacija i u kom roku treba da se zatvori taj spoljnotrgovinski posao, odnosno da roba iz inostranstva dođe ili da se usluga izvrši kod nas? Ovde ste generalno išli na rok od 180 dana. Mi taj deo nismo hteli da obuhvatimo amandmanom. Gospođa Radeta vam je lepo objasnila zbog čega nismo hteli to da kvarimo, ali vam skrećemo pažnju da to može biti problem.
Za razliku od člana 4, kada se naplaćuje nešto, roba ili usluga koja je otišla van naše carinske linije, kada je u pitanju izvozni posao, član 5. reguliše tzv. uvozne poslove i avansno plaćanje. U stavu 2, koji nismo obuhvatili amandmanom, rečeno je – ukoliko se prekorači ovaj rok od 180 dana, onda naš rezident koji je avansno platio, ukoliko ne opravda taj spoljnotrgovinski posao u roku od pet dana, dužan je da izvrši povraćaj sredstava unapred plaćenog iznosa.
Mi samo novim stavom 3. definišemo još jednu situaciju koja je u praksi moguća. Ona je u praksi moguća ako je nastao neki, kako to neko kaže, ozbiljni poslovni problem koji nije predmet interesovanja zakona o deviznom poslovanju. Takav stav ne mogu da prihvatim, mi smo stavom 3. dali, u krajnjem slučaju, jedno opravdanje zašto je došlo do prekoračenja roka, pa smo dali čak i neki rok od mesec dana, u kome naš rezident treba da dokaže da je pokrenuo odgovarajući sudski postupak radi naplate, odnosno povraćaja sredstava koja je avansno platio kada je krenuo u tu operaciju. Mislim da je to trebalo da se prihvati.
Međutim, u obrazloženju Vlade dato je jedno rešenje da ne može ovim zakonom da se nekome nalaže da pokrene sudski postupak. Ovim zakonom se ne nalaže pokretanje sudskog postupka, ali da vas samo podsetim da je Narodna skupština u gomili od 250 zakona donela neke zakone u kojima je izričito napisano da mora da se pokrene sudski postupak.
Imali smo pre nekoliko meseci Zakonik o krivičnom postupku, gde je rečeno da tužilac mora obavezno da izjavi žalbu na oslobađajuću presudu. Ne mogu da upoređujem ove dve norme, ali koje je to tek bilo kršenje ustavnosti i zakonitosti, tako da je ovaj izgovor koji Vlada koristi da ne prihvati ovaj naš amandman krajnje neprihvatljiv.
Mi nismo obuhvatili amandmanima rokove od 180 dana. Tu ste napravili veliku grešku, jer ste omogućili jedan komotan vremenski period da neko drži sredstva u inostranstvu i u jednoj i u drugoj varijanti članova 4. i 5. Kod člana 4. on je izvezao robu i uslugu, možda i naplatio i drži na svojim računima, a kod člana 5. može da napravi fiktivni ugovor da je nešto avansno naručio, ima rok od 180 dana i dok to uđe u naš knjigovodstveni sistem, dok to uđe u bilans stanja i bilans uspeha, dok to kao ukupan prihod dođe i proknjiži se, omogućili ste iznošenje deviza iz zemlje i sada je to postao legalan pravni posao.
To je Vlada Republike Srbije, to je ovaj ministar finansija, to je koncepcija Vlade Vojislava Koštunice, ove dosokratske vlade od 2000. godine naovamo – devize mogu da se iznose, devize ne treba da budu ovde.
Pošto je ovo mnogo šira tema od ove koja se obuhvata odredbama zakona o deviznom poslovanju, moram da vam skrenem pažnju – nekada kada je ova zemlja cenila svoje sredstvo plaćanja, a zove se dinar i hvala bogu još uvek se zove dinar, i kada je zbog politike one i ondašnje SFRJ i Narodne banke SFRJ dolazilo do značajnih odstupanja pa je bilo tzv. pozitivnih i negativnih kursnih razlika, onda je očigledno postojala potreba za jednim ozbiljnim zakonom o deviznom poslovanju sa čvrstim normama koje propisuju, a samo da vas podsetim da su neki vukli šerpe tada 1984. godine; sa dinarskim i deviznim sredstvima neko se praktično kandidovao da li će da učestvuje u privrednom životu, pa se tako znalo od izvoza u različitim periodima nekada je izvoznik mogao da koristi 50 ili 60 posto svog deviznog priliva, jer je naše tržište bilo jedinstveno.
Kada se uravnoteži platni bilans ili kada se vodi pravilna politika kursa dinara onda i jagma za devizama nije takva kao što je bila nekada. Međutim, mi sada imamo problem što se sva ta devizna sredstva nalaze u tzv. nelegalnom prometu, jer da bi bila u legalnom prometu bila bi potrebna jaka privreda, a toga kod nas nema.
Završna faza opustošene privrede nastala je zahvaljujući Labusu i Koštunici koji su se dogovorili novembra 2000. godine da formiraju krizne štabove, da upadaju u preduzeća. Vidite kako ide evolucija rasturanja Republike Srbije, privredne strukture i ekonomskih potencijala Republike Srbije. Produžavaju se sada rokovi sa 90 na 180 dana, jer pitanje deviza je postalo irelevantno zato što svako može da kupi slobodno u banci devize i računa se, pošto je to tako slobodno, može sve i svašta, treba omogućiti liberalizaciju.
Juče sam pričao kako izgleda ta liberalizacija u koprodukciji i režiji nekih koji su osmislili "Nekerman" i "Kvele" sa sedištem u Beogradu, Dejan Simić i kompanija, i 60 i nešto miliona evra je isisano iz ove zemlje preko fantomskih firmi. Naravno, Labus je dobio mnogo manje nego što je planirao u tom sistemu i morao je da napusti G17 plus.
Sada se diže na 180 dana. Da omogućim mojim vernim fanovima koji me napadaju, da samo skrenem pažnju da članovi 4. i 5. imaju jedan pravno-tehnički, pa čak i mentalni problem, zato što su po tekstu u suprotnosti sa osnovnim pojmovima koje je Vlada definisala članom 2, tako da ako se pročitaju članovi 4. i 5. onda se vidi da predlagač zakona ne zna šta su sredstva plaćanja, šta su strana sredstva plaćanja. Ona logika koju je primenio u članovima 4. i 5. odudara od definicije ovih pojmova iz člana 2. njihovog predloga zakona, ali pošto se radi o privatnim zakonima iz Ministarstva finansija i privatnim koprodukcijama, onda to više nikoga ne može da čudi.
Ovde se praktično privodi kraju jedan posao, navodno i ovo su sve neke integracije, ovo je sve u nekom sistemu. Ne znam kakav će biti kraj tog sistema, ali pouzdano znam da je ovako osmišljen razvoj i ovako osmišljen sistem pridruživanja vrlo bolan za građane Republike Srbije.
Uostalom, imate prilike da svakodnevno primetite da ova današnja i ove diskusije uopšte u Narodnoj skupštini nikoga više ne interesuju u ovoj zemlji, pa čak ni novinare koji su se nekada stacionirali ispred ove sale. Nikoga više ne interesuje šta se radi u Narodnoj skupštini, kakvi se zakoni predlažu, kakvi se zakoni donose.
Građani su postali imuni, više ništa ne može da ih šokira, oni unapred znaju da je svaki zakon za njih lošiji od prethodnog zakona. Vidite da danas u novinama gotovo nema nijedne rečenice povodom onih rasprava koje su bile juče, a ticale su se zakona o slobodnim zonama, "Nekermana", ove slobodne zone - Predsedništvo Srbije i ovih tajkuna koji kreiraju. Zašto? Tri medijske organizacije u Srbiji definišu izgled prve strane i prvih vesti na svim medijima i tu je kraj priče.
Ovo malo ljudi što prati prenos svakim danom sve više činjenica saznaje o pogubnoj politici Vlade Vojislava Koštunice, koja sve osporava opoziciji, a posle dva meseca smognu snage, dosete se, pa priznaju sve ono što ih je opozicija na vreme upozoravala. Više niko nije šokiran, već je iznenađen tolikom dozom postojanja zaraze u Vladi, a ona se zove neobaveštenost.