TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 05.07.2006.

15. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

15. dan rada

05.07.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Odredbe člana 58. u Predlogu zakona o deviznom poslovanju su u suprotnosti sa odredbama našeg krivičnog zakonodavstva. Ovo bi se moglo nazvati sporedno zakonodavstvo. Vi imate glavno krivičnopravno zakonodavstvo gde je Krivični zakonik koji je izvršio kodifikaciju svih bitnih krivičnih dela i predvideo brojne sankcije za sva krivična dela koja se vrše u Republici Srbiji.
U članu 58. Predloga predloženo je: "Ko izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu iznosa koji prelazi 100.000 evra, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave, kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od jedne do deset godina."
Član 58. Predloga zakona pogrešno, nepotpuno, neprecizno definiše krivično delo. Zašto ovde iznad člana 58. nije stavljen naslov, da se kaže - krivično delo i dati mu naziv koje je to krivično delo. Ovo je oblast sporednog zakonodavstva, kao što sam rekao, što se predviđa i predlaže u članu 58.
Naše zakonodavstvo je toliko razuđeno, toliko je narušen pravni sistem da se krivičnopravne sankcije propisuju i u propisima u kojim apsolutno nemaju mesta. Kakve veze ima sada ova odredba člana 58. sa ovim što se predlaže? Imate odredbe u Krivičnom zakoniku koje regulišu zloupotrebu službenog položaja i druga krivična dela.
Prema tome, odredbe Krivičnog zakonika moraju biti primenjene, a pošto imamo 555 članova u Krivičnom zakoniku, predviđeno je 550 tih naziva i vrsta krivičnih dela. Zašto propisivati u ovom zakonu ovakvu kaznu?
Pošto se radi o odredbi koja spada u sporedno zakonodavstvo, predlagač predlaže da se za ovo krivično delo koje nema definiciju, dakle nema naslov, nije određeno, neprecizno, suprotno i u kontradikciji sa odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije, predviđa kazna zatvora od jedne do deset godina. Šta će nama onda Krivični zakonik, a nedavno je usvojen Krivični zakonik Republike Srbije? Ako imamo nov kodifikovan Krivični zakonik Republike Srbije, zašto mi sada ovim brošuricama, ovo liči na brošuru, na jedan pravilnik, a ne na dobar i moderan zakon, predviđamo u sporednom zakonodavstvu 10 godina zatvora?
Stručna javnost, pravnička, dakle tu su pravnici, advokati, sudije, tužioci i drugi kvalifikovani pravnici, kada ovo budu videli u praksi, oni će se krstiti i neće poverovati da ova skupština nema pravnike, nema stručne službe, da predlagač nema stručni tim koji je mogao da pripremi jedan dobar zakon kada je u pitanju zakon o deviznom poslovanju.
Ponavljam radi javnosti, stručne, pravničke, pošto sam pravnik dugo godina i ne mogu da se složim, eksperti iz krivičnog prava kada ovo budu pročitali i bude objavljen Predlog ovog zakona, a biće verovatno, vi ćete to verovatno usvojiti, u "Službenom glasniku Republike Srbije", ukoliko se ne prihvati amandman SRS, zaista će imati brojne primedbe i reći će – ovo nije moguće prihvatiti, a i poverovati da je to donela Narodna skupština.
Mi imamo u ovom parlamentu stručnjaka i pravnika i siguran sam da dele moje mišljenje, ako je kodifikovan skoro nov Krivični zakonik Republike Srbije, ponavljam opet, u 555 članova predvideo tačno određene krivičnopravne norme, dao definiciju određenih krivičnih dela, a sada imamo u sporednom zakonodavstvu kaznu do 10 godina zatvora predviđenu u članu 58, ovo je apsolutno promašaj. Ovo je nedopustivo.
Zamislite sada, ko će ovu kaznu da izriče? Ko će da izriče ovu kaznu ako neko izvrši naplatu i plaćanje, u ovom iznosu što se predviđa u članu 58? Sud, ili će to da radi neki drugi organ? A onaj ko bude dobio čak i krivičnu prijavu protiv nekog lica uzeće tu krivičnu prijavu i uporediće normu koja predviđa sankciju do 10 godina sa normama iz Krivičnog zakonika koje predviđaju sasvim drugačije krivičnopravne sankcije za ovakva i srodna krivična dela.
Vidite, nije dovoljno u ovom zakonu reći – krivično delo. Krivičnom delu mora da se da naziv. Ovo je neodređeno.
Krivično delo mora biti definisano do perfekcije, da bude jasno svakome ko pročita ovaj zakon i na koga se ova norma bude odnosila, dakle i običnom građaninu.
Zato SRS stavlja brojne primedbe kada su u pitanju kaznene odredbe u sporednom zakonodavstvu. Mi se sa takvom kaznenom politikom apsolutno ne slažemo, jer smatramo da je Krivični zakonik mesto gde treba predvideti sankcije za krivična dela. Napokon, posle 200 godina Srbija je donela Krivični zakonik. Taj Krivični zakonik i njegove odredbe nisu samo kodifikovane, niti su usklađene sada kada smo usvajali, ja ću vas podsetiti da je Srbija uskladila sa zemljama EU i sa zemljama Evrope 12.000 zakona. Dakle, nije ovo ništa novo da donesemo jedan zakon ili jedan zakonik i da kažemo – to je zakonik i te su norme inovacija političkih stranaka na vlasti u Republici Srbiji.
Podsetiću vas da je naše krivično zakonodavstvo, i čak građansko zakonodavstvo, dosta dobro decenijama izgrađivano, usklađivano, a mnoge zakone su pisali naši eksperti, profesori i akademici i stručnjaci sa Sorbone, koji su sa desetkama završili fakultete na tom francuskom univerzitetu. Ne treba niko da se pravi toliko pametan pa da kaže – sada smo mi izmislili, sve je ovo novo otkako smo mi došli na vlast. Dakle, koalicija demokratskog pokreta, koja tako sebe naziva, misli da je sve ovo što se sada predlaže najbolje na svetu.
Drugo, smeta mi kao pravniku i pripadniku SRS pogotovo kada se u Predlogu zakona u obrazloženju navede i naznači – ovo je usklađivanje sa propisima evropske zajednice i po diktatu evropske zajednice. To ne valja, po diktatu evropske zajednice; smatram da ne treba postupati po nečijem diktatu, a pogotovu po diktatu onih koji prema Srbiji imaju takav odnos, imaju dvostruke standarde i u oblasti zakonodavstva i u drugim oblastima.
Dakle, zašto mi moramo po svaku cenu, ako je došao ministar iz te i te stranke, on se sada pozove, da jedan predlog i svi iz njegove koalicije kažu – dobro je, to je dobar predlog, jer je dao naš koalicioni partner, pa daj da ga usvojimo. Naprotiv, ne treba usvajati sve i svašta. Treba predlagati dobre zakone. Od ovih 230 zakona koji su prošli za ovaj mandatni period u ovoj skupštini, a koji su usvojeni, u praksi se dešava da ne prođe mesec dana, odmah se traže intervencije da se pristupi izmenama i dopunama tih propisa i tih zakona.
Mnogi zakoni neće, a tu ima pravnika iz svih političkih stranaka, i uveren sam da razmišljaju sasvim logično i ispravno, mnoge odredbe i mnogi zakoni neće nikada imati primenu u našem pravnom sistemu.
Mi imamo izuzetno dobre stručnjake što se tiče svih oblasti, i krivičnog i građanskog zakonodavstva, stručnjake koji mogu donositi zakone, ali ne po diktatu.
SRS je protiv svakog diktata, dakle, po svaku cenu. Imali smo danas slučaj u SO Pančevo, kažu, ovo je usaglašavanje sa evropskim standardima. Dobro, a kojim? Kada smo postavili pitanje - kojim evropskim standardima, gde to piše, gde je taj nalog, predstavnici lokalne vlasti ćute, jer su izmislili i pokušali da prevare odbornike da je to nečiji diktat i da je to namera evropske zajednice. To ne valja. Ne treba se lažno predstavljati i lažno pozivati na evropsku zajednicu i kada treba i kada ne treba.
Evo, kada je u pitanju ovaj zakon, ja sam imao više pitanja za predstavnika Vlade, dakle predlagača, a ministra nadležnog po ovom zakonu nema. Nužno je da ministar bude pred poslanicima, to je obaveza, bez obzira što se radi po Poslovniku kakav jeste, ali je narodni poslanik za ministra bog u parlamentu, jer narodni poslanici svih političkih stranaka u ovom parlamentu donose zakone, ne donosi ministar, ne zavisi od ministra da li će jedan zakon biti usvojen ili ne. Dakle, zavisi od svakog pojedinca, narodnog poslanika.
Kakvo je to ponižavanje parlamenta, kakva je to praksa? Vi imate ministre koji dođu i obrazlažu predloge zakona, a imate jedan broj ministara koji su se otuđili od parlamenta, oni misle da je njih birao neko treći, a ne parlament. To je praznina i nedostatak u našem Poslovniku. U našem Poslovniku, dame i gospodo, mora biti predviđeno da ministar kada predlaže zakon mora da sedi i da odgovara na pitanja poslanika. Ne možemo dozvoliti da se ovaj parlament pretvori u glasačku mašinu.
Ministar je ovo preko svojih pripravnika ili svojih savetnika napisao i dostavio predsedniku Skupštine, predsednik Skupštine umnožio i podelio narodnim poslanicima i sada narodni poslanici treba da postave pitanje, ali ne znaju kome da postave. Predsednik Skupštine nije za to nadležan, ne spada u njegovu nadležnost da odgovara na postavljena pitanja narodnih poslanika, jer ovo isključivo spada u nadležnost ministra.
Ako mi dozvoli gospodin potpredsednik Skupštine, koristim priliku da se obratim građanima Pančeva, a ujedno da sluša Vlada Republike Srbije da je noćas bila takva katastrofalna situacija u gradu Pančevu, jer je došlo do havarije u južnoj zoni, ne mogu da utvrde, a imaju tri fabrike, koja je zagadila toliko grad da su se građani pripremali da se sele iz grada.
Molim vas, toliko je bilo štetnih materija i opasnog otrova, a otpad za celu Srbiju, čak se pretpostavlja da je u Rafineriji Pančevo otpad, opasne materije i iz drugih zemalja u okruženju. To niko ne zna. Dakle, niko ne preduzima mere, a godišnje 1.500 ljudi umre od raka u Pančevu. Predstavnici Vlade moraju reagovati.
Evo, kada je u pitanju zakon o deviznom poslovanju, ako mi dozvolite, još samo dve rečenice. Iz pančevačke Petrohemije izveze se godišnje za 170 miliona dolara. Pančevu ne ostaje ništa. Rafineriju su premestili, odnosno njeno sedište na Novi Beograd, a 20 miliona dinara poreza na plate zaposlenih takođe sve ide na Novi Beograd; sedište Rafinerije na Novom Beogradu, a Rafinerija u Pančevu.
Vidite, sada oni ne mogu da usklade, kaže – pa ne možemo mi. A što ne uskladite da bude sedište Petrohemije, Azotare u Pančevu? A može da bude sedište Novosadske rafinerije i Pančevačke rafinerije na udaljenosti 115 kilometara, a građani Pančeva umiru, a lokalnoj vlasti se u Pančevu... Ni lokalna vlast se nije pretrgla, ali Republika Srbija i Vlada ne pomaže građanima Pančeva da spasi živote građana. Ugroženo je 130.000 građana, da se više tamo živeti praktično ne može, bez intervencije Vlade. I neka ne izvlači devize iz Pančeva, nego neka ostavi jedan procenat za rekonstrukciju i modernizaciju. Sada se priprema i privatizacija ove rafinerije, a izvršena je privatizacija Azotare, još se ne zna ko je vlasnik. Građani i radnici te industrijske zone plaćaju debelu cenu.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 59. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Gospodine Mihailoviću, umesto da Vlada rešava životne probleme i da predlaže normalne zakone gde bi svako razuman mogao običnim posmatranjem da shvati šta je pisac hteo da kaže, ovde imamo jedan podmukli oblik omalovažavanja Narodne skupštine, što se sve i svašta u ovom formatu i u ovom fontu slova dostavlja Narodnoj skupštini.
Na početku se napiše da je to neki predlog, pa se baci kao neka koska da ovde ljudi glođu i razmatraju to, a onaj ko je to smislio negde u nekoj ladovini sedi, razmišlja, možda broji nezakonito stečena sredstva ili nešto drugo radi i na svojevrstan način ismeva Narodnu skupštinu kao zakonodavno telo. Zato ovi društveno-politički radnici i novinari hvataju neke druge teme koje bi bile interesantne za njihove čitaoce, ali da budu što dalje od životnih problema, kako građani ne bi obratili pažnju na ovo omalovažavanje koje vlast vrši.
Član 59. Predloga zakona reguliše prekršaje. U tom članu prvi stav ima, verovali ili ne, 75 tačaka. Tu su propisane radnje koje treba da znače prekršaj za koji je propisana novčana kazna od 10.000 dinara do 1.000.000 dinara. Čudi me da nije u devizama, ali dobro, eto, valjda to mora, pa su prihvatili da bude u dinarima.
To se odnosi na rezidenta (to je sa početka pravno ili fizičko lice koje se bavi ovim poslovima), banku, nerezidenta - pravno lice. Odnosi se, pre svega, na pravna lica rezidente i nerezidente i banku.
Od 75 opisa radnji prekršaja, 75 posebnih prekršaja, gospodin Milan Stevović je amandmanom koji je podneo na ovaj član stav 1. u ime SRS tražio da se izbrišu tačke 19), 20), 21), 22), 23), 24), 27), 28) i 29). Ja bih sada krenuo ovim redosledom da objašnjavam zašto se traži brisanje. Odmah da na početku navedem da ukoliko se usvoji ovaj amandman, onda se za osam prekršaja smanjuje generalno ova odredba o prekršajima. Evo šta je sve predviđeno kao prekršaj, a odnosi se na ono što je obuhvaćeno amandmanom.
Tačka 19), posebni prekršaji, ako vrši plaćanje radi kupovine u inostranstvu vlasničkih hartija od vrednosti koje su direktne investicije, kao i dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti čiji nisu izdavaoci države OECD-a i međunarodne finansijske organizacije, i naravno poziv na član 13. stav 1. Predloga zakona. Sada ako uzmete to da okrenete pa vidite, onda se vidi da tu je samo razlika u formulaciji, ali mora da se uzme u obzir stav 2. člana 13. koji jednostavno čini celinu sa ovim prethodnim i onda se vidi da je došlo do preskakanja.
Postavlja se pitanje zašto bi samo ove države bile obuhvaćene, koje su članice OECD-a, zašto ne neke druge finansijske organizacije. Onda se generalno postavlja pitanje za sve ove prekršaje. Teško vi možete pronaći odgovorno pravno lice u smislu izvršioca nekog prekršaja, jer se ovde javlja nekoliko elemenata, ako mogu tako da kažem, bića prekršaja.
Kaže – ako vrši plaćanje radi kupovine. Šta je plaćanje? Ko je izvršio plaćanje? Onaj ko ima devizni račun pa je dao nalog i banka koja je prenela sredstva po nalogu. Ko? Ko je odgovoran? I jedni i drugi. Šta ako banka upozori svog klijenta da ne može da raspolaže deviznim sredstvima sa svog računa, a on kaže – ja insistiram, ja sam vlasnik sredstava, ja vam izdajem nalog, nalog vas obavezuje da uradite. On stopira. Ovaj kaže – do viđenja, menjam banku, ode i sa drugom bankom završi posao. Razmislite malo.
Tačka 20) kaže – ako vrši plaćanje radi kupovine dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti u inostranstvu čiji stepen rizika (rejting) i zemlju izdavaoca nije propisala Narodna banka Srbije (član 13. stav 2). Šta ako Narodna banka uopšte nije propisala? Ta situacija je moguća. Znači, selektivna primena.
Tačka 21) – ako vrši plaćanje radi kupovine u Republici dugoročnih dužničkih, kao i vlasničkih hartija od vrednosti, suprotno zakonu koji uređuje tržište hartije od vrednosti; to je član 14. stav 1.
Kada pogledate član 14. stav 1. nigde nema da se govori o deviznim sredstvima. Onda, znači, ako dinarima radite, činite prekršaj po zakonu o deviznom poslovanju. Prekršili ste odredbu, prekršaj ste napravili po ovom zakonu, a materijalna odredba o prekršaju se nalazi u članu 13, a član 13. se poziva na drugi zakon. Po tom drugom zakonu ste takođe prekršili. Onda ispada da za jednu istu radnju vi prekršajno odgovarate po dva zakona. Tako baš ispada.
Pročitajte član 14. stav 1. pa mi recite gde se upotrebljavaju reči "deviza", "strano sredstvo plaćanja" ili nešto što bi bila veza sa zakonom o deviznom poslovanju. Nema nigde. Kaže ovako: "Nerezidenti mogu vršiti plaćanje radi kupovine u Republici dugoročnih dužničkih kao i vlasničkih hartija od vrednosti u skladu sa zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti." Što bi se za ovu oblast primenjivao zakon o deviznom poslovanju kada se tu primenjuje Zakon o tržištu hartija od vrednosti, kada se tu primenjuje Zakon o platnom prometu? Ne, to kada piše Dinkić i njegova ekipa, to je stvarno smehotresna olimpijada.
Tačka 22) – ako kupuje strane kratkoročne hartije od vrednosti na stranom i domaćem tržištu suprotno propisu NBS (član 15). A član 15. kaže ovako: "Plaćanje radi kupovine stranih kratkoročnih hartija od vrednosti na stranom i domaćem tržištu vrši NBS, a banke pod uslovima i na način koji propiše NBS."
Ako NBS ne donese propise, šta ćemo da radimo? Nema takvih poslova. Ako neko to uradi, napravi neku koprodukciju, evo, ajde, uzmimo vaš "Nekerman", imao je nerezidentni dinarski račun ovde; pošto naplati poštarinu, naplati iznos koliko treba "Nekermanu", sa svog računa prebaci na nerezidentni dinarski račun "Rajfajzen banke", ovi podnesu običnu prijavu, izvrše kupovinu deviza, prebaci devize lepo u Varaždin, Austriju itd, sve je čisto. Sada hoćete da mi kažete da ste sada uveli da je to prekršaj. Mi se bavimo time, a niko neće da postavi pitanje gde je carina, gde je porez.
Da vidimo šta kažu eksperti u pogledu tačke 23) – ako vrši plaćanje radi kupovine inostranih kratkoročnih hartija od vrednosti (član 15. stav 2). Član 15. stav 2. kaže: "Rezidenti, osim rezidenata iz stava 1. ovog člana, ne mogu vršiti plaćanje radi kupovine inostranih kratkoročnih hartija od vrednosti."
Tačka 24) – ako vrši plaćanje radi kupovine domaćih kratkoročnih hartija od vrednosti (član 15. stav 2). Šta to znači? Nigde se ne pominje strano sredstvo plaćanja. To padne nekom sudiji za prekršaje, a znate kakve su sada sudije za prekršaje, s obzirom da Stojković priprema transformaciju opštinskih sudova za prekršaje, negde će da gasi, negde ostavlja, nekritički, ali vrlo deesesovski, šta će se desiti?
Taj sudija za prekršaje će u odredbi člana 15. stav 2, gde nema ni govora o reči "deviza", "strano sredstvo plaćanja" itd., da izvrši kažnjavanje za prekršaj koji se odnosi na Zakon o tržištu hartija od vrednosti. Opet će da vas upozoravaju sudije i sudska praksa o neprimenljivosti ovih propisa koji se donose.
Zašto niste makar u članu 15. ubacili reč "deviza"? Verovatno se pretpostavlja. Kod Dinkića kada se pretpostavlja pretpostavlja se da onaj koga on mrzi mora da nestane svim sredstvima.
Tačka 27) – ako vrši plaćanja radi kupovine finansijskih derivata u Republici suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 16. stav 4). Opet se nigde ne pominju devize. Nigde ne postoji kopča da bi se videlo da se ovo odnosi na strana sredstva plaćanja i raspolaganje stranim sredstvima plaćanja.
Tačka 28) – ako vrši plaćanje radi ulaganja u inostranstvo suprotno odredbama zakona kojima se uređuju poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima. Znači, da biste videli prekršaj morate da uzmete ova dva zakona. Ne odgovarate po ona dva zakona, nego po zakonu o deviznom poslovanju.
Doduše, nikakvo čudo nije, s obzirom da ste u članu 58. propisali kaznu od jedne do deset godina, kaznu zatvora. Da je Batić ovde verovatno bi predvideo i smrtnu kaznu koja se realizuje u roku od 15 minuta. To je nekada kod nas bilo smrtna kazna vešanjem i smrtna kazna streljanjem. Nikome nije bilo jasno u čemu je razlika. Sa gledišta žrtve on nikakvu satisfakciju i zadovoljenje nije dobio, čovek je ubijen pa je ubijen, da li ga obesili ili streljali isto je, ali pokazuje malicioznost donosioca zakona koji uživa u torturi i više priča o njemu nego o onome ko treba da odgovara.
Sličan zakon je predložio onaj koji je pisao, očigledno ima nekih frustracija. Profesore, vidim da se smejete, shvatate o čemu se radi. Ovde je neki pacijent pobegao i misli ako je zapaljena dokumentacija da se izlečio. Nije, dokumentacija je samo jedan trag, a da li je neko izlečen to je već faktičko stanje, mora da se pregleda.
Tačka 29) – ako vrši plaćanje radi ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici suprotno zakonu koji uređuje poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima. Ko nas zafrkava u Narodnoj skupštini? Da li to znači da ova dva zakona ne važe, o investicionim fondovima i dobrovoljnom penzijskom osiguranju? Ako ta dva zakona važe, zašto iz tog zakona ubacujete prekršaj u zakon o deviznom poslovanju, pa ste još rekli u članu 17. stav 2. materijalna odredba koja je povređena. Ko je ovde lud? Mi donosimo treći zakon kojim kažemo da postoje još dva zakona. Prekršaj je po trećem zakonu ako ste prekršili odredbe ona prethodna dva zakona.
Ne znam šta radi taj Balinovac. Da li on gleda ove predloge zakona ili možda ne sme?
Mislim da Balinovac ne sme da prigovori na ovo, jer znate kako je kod Dinkića: ako mu se neko suprotstavi reži, što bi rekao dr Paja - kreši; nema te u transferu, kvota ti nije određena, odmah ide inspekcija i završava posao. Taj rezident više ne postoji, to je Mlađina logika, a vidite zbog te logike šta sve stoji u zakonima.
Ako Vučetić gleda ovaj prenos ili ove sudije što baš ne vole mnogo radikale, neka uzmu ovaj predlog i neka pročitaju i kažu koliko ima normalnih tekstova članova. Ovih normalnih je daleko manje nego onih drugih.
Naravno, pošalju nam ove gospođe iz stručne službe, one jadnice moraju da slušaju ovo, ne mogu da odgovaraju, a onaj ko treba da odgovara otišao na parenje u Irsku. Šta mi sada da radimo?
Da je gospodin Dinkić ovde i da je slušao ove stvari, izašao bi i rekao da on ne stoji iza toga, u to sam apsolutno siguran, kao što je više puta kada je bio predstavnik po nekom zakonu izlazio za govornicu i nalazio neko objašnjenje, a vrlo često delio mišljenje povodom očiglednih propusta koji se dešavaju.
Znam da je jednom, povodom sličnog prigovora, rekao – oni iz zakonodavstva su nam rekli da tako mora, a drugi put je rekao – konsultovali smo ove iz policije pa su oni odredili tu formulaciju. To nije objašnjenje, to je više izgovor i pravdanje.
Ovaj zakon je kompletno loš i na bazi nekoliko tačaka iz člana 59. pokazao sam kako će advokati da rade, i ministarstvo i sudije.
Sudija za prekršaje jedva čeka da se pojavi ovakav problem gde ne može da se protumači pojam. Još ako su kolizijske odredbe ova dva zakona sa ovim trećim, sudija za prekršaje samo presavije tabak i pošalje, jer ne zna da li će nekom pametnom umu da se prividi lustracija, što bi rekao Batić - kastracija, pošto nije pravio razliku između te dve stvari.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 59. amandman je podneo narodni poslanik Milivoje Vuković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milivoje Vuković.

Milivoje Vuković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se nadovezao, pošto smo u istom članu 59, kao što je i moj kolega Krasić objašnjavao, ja sam u ime Srpske radikalne stranke podneo amandman na Predlog zakona o deviznom poslovanju i to baš na ovaj isti član 59. stav 1. ali tačka 65) – reč "toj" briše se.
Ovaj član glasi: "Novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident - pravno lice, banka i nerezident - pravno lice", i u toj tački 65) se kaže "ako ne drži devize na deviznom računu kod banke ili ih ne proda toj banci".
Opet imamo principijelnu primedbu da je u rasponu kazni od 10.000 do 1.000.000 ostavljena mogućnost zloupotreba. Ko će da procenjuje da li nekoga treba kazniti sa 10.000, a nekoga sa 1.000.000? Dakle, naš je stav da je to nedopustivo, kao što je principijelan stav Srpske radikalne stranke da su vam sve kazne koje uvodite preoštre, jer treba da vodite računa da u Srbiji živi mnogo siromašnih ljudi i da bez obzira na potrebe Vlade za punjenjem budžeta ne treba na ovaj način tj. visokim kaznama vršiti to punjenje.
Naime, član 35. stav 2. zakona kaže: "Rezident - pravno lice i preduzetnik drži devize na deviznom računu kod banke ili ih prodaje toj banci". Vidite, ovde je reč "toj" suvišna, čak bih rekao i problematična. Pitao bih gospodina ministra, ali ga nema ovde, zašto baš toj banci gde ima devizni račun; zašto ne kod neke druge banke i zašto ograničenje? Vidite, tu se odmah javlja sumnja, možda rezident - pravno lice ili preduzetnik ima nekakav bolji interes da svoje devize proda nekoj drugoj banci, a ne toj u kojoj ima devizni račun, i zašto ga u tome sprečiti tj. onemogućiti ga? Mislim da svako ima pravo da proda devize kome on hoće i gde misli da mu je najbolje. To je njegovo lično pravo, a vi mu to zabranjujete tj. ograničavate ga ovim zakonom.
Obrazloženje Vlade o mom amandmanu je dato tako kao da se amandman prihvata, pa mi sada ništa nije jasno. Naime, Vlada i ja imamo isti stav, pa mi nije logično da se moj amandman ne prihvati.
U obrazloženju za neprihvatanje amandmana Vlada kaže: "Amandman se ne prihvata jer rezident - pravno lice i preduzetnik može da drži devize kod više banaka...". U tome se i ja slažem i to je moje mišljenje, a i dosadašnja praksa je da mogu devize da se drže kod više banaka. Dalje kaže u obrazloženju: "... i prodaju može da vrši sa deviznog računa kod banke kod koje ima račun". Pa normalno, to i ja tvrdim, ali ne mora u toj banci da proda devize, nego u jednoj od banaka u kojoj ima devizni račun. Ako mu je već dozvoljeno da ima više deviznih računa, možda će ih prodati tamo gde mu je kurs najpovoljniji. Zašto baš u toj banci? Vlasnik deviza treba da ima pravo da sam po svom izboru i procenama odluči kojoj će banci prodati svoja devizna sredstva, bez obzira na to preko koje banke posluje u spoljnotrgovinskom poslovanju.
Zato vas još jednom opominjem da je ova reč "toj" nepotrebna i suvišna, pa je treba izostaviti, a samim tim neće se promeniti smisao zakona. Zbog svega rečenog mislim da bi trebalo da prihvatite ovaj moj amandman, ako ne vi sada, onda narodni poslanici u danu za glasanje.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, znam da sad neko verovatno razmišlja – može da ima više računa u više poslovnih banaka, može da prebaci na drugi tekući račun, devizni i da toj banci proda. Međutim, nekih stvari moramo da budemo svesni.
Kada je u pitanju spoljnotrgovinsko poslovanje, odnosno uopšte platni promet koji nije na teritoriji Republike, tu je potrebno da banka ispunjava određene uslove da bi mogla samostalno da posluje na nekom drugom tržištu, osim na onom tržištu sa čije je teritorije. Mogu da kažem da su pojedine banke, pogotovo ove banke koje su se navodno pojavile kao strane banke, u izuzetno povoljnijem položaju nego banke koje su poreklom odavde.
Sve to još potiče iz 2002. godine, kada su domaće banke zatvarane, kada im je oduzimana dozvola za rad. Onda su se pojavljivale nekakve strane banke koje su samo zakupljivale poslovni prostor ili ga otkupljivale po izuzetno niskoj ceni i otpočinjale delatnost na teritoriji Republike. Zar nije bilo logičnije da tadašnji guverner i tadašnji DOS te domaće banke prodaju? Nije bilo njima logično, jer kad nešto prodajete to neko mora i da plati.
Ovako je bilo mnogo bolje: zatvoriti domaće banke koje već imaju načine kako da obavljaju spoljnotrgovinsko poslovanje i spoljni platni promet, a onda pustiti na teritoriju strane banke koje ovde otvaraju samo svoja predstavništva preko kojih obavljaju platni promet sa inostranstvom.
Zato što su ozbiljne domaće banke ugašene, ove druge same nisu sposobne da nose taj posao, moraju da nađu stranu banku kao partnera, naravno da će i ta strana banka da naplati svoju debelu proviziju, tako da, kada su u pitanju provizije, strane banke koje su prisutne od 2001. godine, a maločas sam rekao kako su uopšte došle ovde, u povoljnijem su položaju, jer je obavljanje platnog prometa preko njih malo jeftinije, zahvaljujući monopolu koji imaju, a koji je stvorio tadašnji guverner NBJ Mlađan Dinkić. Taj deo je potpuno u redu.
Znači, svako prema svojim organizacionim, tehničkim i drugim sposobnostima obavlja svoj posao na tržištu i naravno da svako želi da bude što je god moguće povoljnije.
Međutim, problem nastaje kada se prodaju devize, odnosno kada se sredstva koja su dobijena od izvoza robe prodaju bankama. Znači, ako je devizno poslovanje sa drugim tržištima jeftinije preko tih poslovnih banaka koje nisu rezidentne, nisu odavde, znači da i devize koje prodajemo tim bankama odlaze iz zemlje, na ovaj ili onaj način. Odlaze, jer imate članove koji kažu da mogu da se nalaze na depozitima drugih banaka u inostranstvu.
To što neko klima glavom, postavlja se pitanje šta je sa onih sedam ili osam milijardi evra koje ste zamenili građanima, što je ostalo na štednji. Zašto ne proverite u kojim depozitima banaka je taj devizni novac koji je ostao tada na štednji kod tih stranih banaka? Svesni smo kako su se sa tim depozitima obogatila i ova dvojica mangupa, Vuk Hamović i Vojin Lazarević, kako su kupili pola elektroprivrede na jedan određen način, sa spekulacijama, sa deviznim rezervama koje su bile u drugim bankama itd, pa smo se zaduživali svojim sopstvenim rezervama.
Ispada i u praksi stvarno izgleda da je ovaj zakon napisan za strane banke koje ovde imaju samo svoja predstavništva. Znači, one su te koje će obavljati platni promet, jer će jeftinije da ga obave, ali isto tako su one te koje će kupovati devize od izvoznika. Znači, postoji određen monopol. Da li u tim, navodno stranim, bankama postoji neko od vama bliskih, možda neki akcionari, deoničari, vlasnici nekog udela itd, to je neka druga priča koja će se pričati kada padnete sa vlasti i kada budete odgovarali pred sudovima, ali činjenica jeste da je jedna ovako restriktivna odredba tehnički neobjašnjiva.
Šta koga briga? Ako posedujem devize u banci, ne moram da prebacujem sa jednog računa na drugi račun, u drugu banku, da plaćam skupu proviziju, da bih možda prodao toj banci. Uplatiću direktno na njen devizni račun. Ona meni ispostavlja dinare na moj tekući račun i tu je završena priča. Zašto obavezujete privrednika da mora u toj banci preko koje obavlja spoljnotrgovinsko poslovanje da direktno prodaje devizna sredstva? Objasnite to. Tehnički uopšte nije problem da se to uradi. Toliko poznajem platni promet. Zašto onda to insistiranje?
Obrazloženje je da može da ima više para kod više banaka. Pa jeste, ali kad prebacuje sredstva iz jednu u drugu banku, iz jedne u drugu banku stalno plaća i proviziju. Zašto direktno ne proda svoja devizna sredstva, zašto osporavate to pravo bilo kom izvozniku i uvozniku itd., nego mora preko banke preko koje obavlja platni promet? Čini mi se da je to isključivo u funkciji onih banaka koje imaju te tehničke mogućnosti; to su strane banke koje ovde imaju monopol zato što je Dinkić sve one domaće banke koje su mogle da se nose sa takvim bankama na svetskom tržištu eliminisao, pa sad moramo sa ovima da poslujemo, hteli ne hteli.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 61. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Gospodine Mihailoviću, stvarno se čudne stvari dešavaju sa ovim zakonima.
Vidite, predstavnik Vlade nema hrabrosti da sedi, pa onda uvek izmisli neki put jer očigledno ne može da izdrži ovu kritiku ovakvih njegovih zakona, Vlade Republike Srbije koje on mora da brani.
Radi gledalaca koji prate ovaj prenos moram da ukažem da je članom 57. predviđeno jedno krivično delo sa kaznom zatvora od šest meseci do pet godina, pa onda članom 58. kazna zatvora od jedne do deset godina, članom 59. predviđene su novčane kazne za prekršaj koji učine pravna lica, rezidenti, nerezidenti i banke.
I, sad smo došli na član 61. gde su predviđene novčane kazne za prekršaj koji navodno izvrše, učine rezidenti - preduzetnici. Moram samo da vas upozorim da je ovde nešto malo skromnija politika sankcionisanja svega što nije po volji onoga koji treba da brani ovaj zakon, pa, za razliku od člana 59. gde u prvom stavu postoji 75 tačaka, 75 nezavisnih prekršaja, kod preduzetnika rezidenata pokazuje se svojevrsna humanost predstavnika Vlade: neće biti 75, nego će biti ukupno 41 prekršaj.
Ovim amandmanom gospodina Škrbića Srpska radikalna stranka je tražila da se brišu tačke 15) i 16), to su praktično dva prekršaja. Gotovo identični razlozi su kao i ovi koji su izneti povodom člana 59. gde su predviđene prekršajne kazne za pravna lica, a veza im je član 13. stav 1. i 2. ovog zakona.
Pošto smo mi kao stranka dosledni, onda je ovaj amandman jedna potpuno pravno logična posledica prethodnih amandmana koji se odnose na prekršajne odredbe.
Međutim, stvarno moram da primetim da u toj politici kazni koja dolazi iz oblasti finansija gotovo da se pokazuje ne ona elementarna potreba da se nešto sankcioniše kao povreda javnog reda, narušavanje neke discipline, nego ovde se prosto javlja želja da se neko doživi kao protivnik koga treba uništiti.
Tako mene uopšte ne čudi što se kod vas na sednicama opštinskih odbora pojavljuju ideje o izgradnji krematorijuma i ja to prepoznajem u ovim tekstovima.
Ne znam kako vam ide izgradnja, ali mislim da bi javni tužilac morao da se uključi, jer očigledno to nije bilo nekontrolisano istrčavanje na sednici opštinskog odbora u Pančevu, nego, sudeći prema ovoj rigidnosti koja se ovde manifestuje, to je otprilike stil, shvatanje vlasti šta ona može i koliko je ona bezgrešna.
Naravno, ovo se odnosi na predstavnika Vlade, ne na one stranke i njihove predstavnike ovde koji učestvuju, prave parlamentarnu većinu, jer poznajem ove ljude ovde i znam da ne dele to mišljenje, ali ja prosto moram da konstatujem da tu postoji jedna geneza, jedan kontinuitet nekog sadističkog razmišljanja, do uništenja.
Naravno da tražimo da se ovo briše, tim pre što se u ovim tačkama pominje i Narodna banka Srbije, a ona se na mnogim mestima pojavljuje kao institucija i organ koji propisuje, a u nekim odredbama predlaže Vladi itd. Tu vidimo tu vezu da se unutar nečega što slovi kao G17 plus, a možda izvorno i ne ide odatle, već preko nekih otrgnutih pojedinaca sa svojim interesnim grupama, prosto nameće jedna neprihvatljiva kaznena politika, tim pre što kod preduzetnika i njihove prekršajne odgovornosti svaki sudija za prekršaj teško da može da shvati ovu formulaciju da preduzetnik odgovara ako vrši plaćanje radi kupovine. Preduzetnik ne može da vrši plaćanje tako što gurne ruku u džep pa kaže – e evo vam pa vi platite tamo ili kupite mi to i to. Zna se kako ide platni promet prema inostranstvu, zna se koji su sve nalozi, kakve su evidencije.
I sam pojam plaćanja će ovde biti vrlo sporan sa gledišta prekršajnog organa, tim pre što ste, moram sada da vas podsetim, u članovima 4. i 5. Predloga zakona nešto što se odnosilo na rok od 90 dana produžili na 180 dana. Samim produženjem tog roka za unošenje deviza iz inostranstva i naplatu potraživanja po osnovu nekog spoljnotrgovinskog posla i pravdanja avansnog plaćanja robe pod uslovom da ona nije došla iz inostranstva (tu ste produžili te rokove sa 90 na 180 dana), vi ste obesmislili kompletno sve kaznene odredbe koje se odnose na prekršaj. Unutar tog roka javljaju se konsalting kuće; naravno, tumači kao kuće sa ekspertima koji su pored nekog oluka čekali diplomu i postali veliki eksperti bez dana radnog staža.
Prosto, ovim zakonom se narušava nešto što bi trebalo da bude jedinstveni pravni poredak u našoj zemlji i mi naravno ne želimo da učestvujemo u tom rasturanju, s obzirom da i kod drugih mnogo očiglednijih stvari pojedine stranke vlasti izražavaju zadovoljstvo; da vas podsetim, tu se naduvavaju baloni i sve što može da se naduva kao znak radosti što je neko umro ili, da budem još precizniji, histerična sreća zato što se rasturila državna zajednica, što su Srbi u Crnoj Gori postali nacionalna manjina, jedno netipično ponašanje koje zaslužuje i posmatranje od strane nekih drugih profesija.
To sve naravno ukazuje da moraju ozbiljno da se posmatraju ovi predlozi zakona, da se pogleda njihova pravno-tehnička strana, ali da se vidi i politička suština. Politička suština je strašna građanima Republike Srbije, to morate da znate, i kada se to sve lepo uveže onda postaje pogubno.
Samo da vas podsetim na jučerašnji primer vezan za "Nekerman". On nije mogao da padne sa Marsa, on je nastao tako što je član DS-a po ovlašćenju nekoga iz inostranstva formirao sa istim nazivom akcionarsko društvo u Beogradu, sa sedištem tu na nekom zrenjaninskom putu.
Posle nekoliko godina pojavila se ista firma, samo pod drugim nazivom. Naravno, krenuli su poslovi, ali mogli su da se realizuju samo ukoliko institucije i organi koji su zaduženi da odobre neki posao, da prekontrolišu neki posao, pripadaju jednoj interesnoj grupi.
Interesnu grupu smo juče definisali, Vlada Republike Srbije je uspela u zvaničnim dokumentima inspekcija i drugih koji su vršili kontrolu da prepozna tu organizovanu grupu. Na čelu te grupe je ovaj što je u Irskoj, zatim taj Dejan Simić, zatim onaj ko vodi deviznu kontrolu, onaj koji je nekada bio na mestu direktora Savezne uprave carina, međutim ta logika je preneta do danas, sada je tu neki Jeremić, kako mi se čini, i to je povezano sa poštom, čini mi se da beše neko prezime Kovačević.
Kad se sve to lepo sklopi, ostavi malo po strani, daleko od javnosti, sve to regularno ide, a onda neki državni organ izvrši neku kontrolu i konstatuje da nije plaćena carina, nije naplaćen porez na promet, povređeni su propisi koji se odnose na obeležavanje robe, deklaracije, propisi o oglašavanju, sijaset propisa je prekršeno, ali je tajac. Zašto je tajac? Zbog toga što je ovo koaliciona vlada koja ima problema sa svojim kapacitetom, punim demokratskim kapacitetom i vidite da od kriminala zavisi kapacitet. Što više ima kriminala, to je masa kompaktnija, kompresija je ne sto posto, nego sto pet posto.
To je tako isprepletano, neraskidivo, da to ne može da se razori i ako treba ima da bude u tom sastavu do 2017. godine, jer najveći znak ekspertskog znanja, najveći znak očuvanja interesa ovog naroda jeste 126 ruku u vazduhu i pošto je to princip funkcionisanja, izloženi smo svojevrsnom maltretiranju sa ovako nebuloznim predlozima zakona.
Naravno, samo smo obuhvatili mali deo odredbi da putem amandmana pokušamo da preradimo, da ne bi bilo – vi samo predlažete da se briše. Sada smo hteli da vam pokažemo da tekstove treba popraviti, ali vaša logika se nije promenila. I na tekst amandmana "briše se", Vlada u jednoj rečenici kaže – ne prihvata se amandman. Ili, ako se podnese amandman pa to budu dve, tri kucane strane, Vlada opet odgovori – ne prihvata se amandman.
Znači, nikako ne smeju da se prihvate amandmani koji bi ugrozili osmišljeni scenario jedne interesne grupe, pravilno raspoređene, to moram da vam kažem; dokaz za pravilnu raspoređenost jeste kohabitacija, tačno se zna: demokrate drže banke, G17 je ovamo, oni onamo, ovi ove kobajagi napadaju, sa ovima se šale, oni sa onima se šale itd.
Što više treba da se zamajavaju građani Republike Srbije i da smatraju da u ovim slobodnim zonama, a to su sve ove naše institucije: Ministarstvo finansija je slobodna zona Mlađana Dinkića, imamo zgradu Predsedništva Srbije, to je slobodna zona Borisa Tadića gde on dočekuje Mišela Platinija kao najboljeg golmana na svetu.
Onda imamo slobodnu zonu MIP, gde je suprug Danice Drašković, on se lažno predstavlja da je ministar inostranih poslova.
Htedoh da postavim pitanje predsedniku Narodne skupštine, pošto me je za srce ujeo taj Drašković jednom izjavom, da li da ga tužim, da li da ga ne tužim.
Ali, to zavisi od toga da li ima imunitet ili nema. Ako ima imunitet, ja ga ne bih tužio. Ako mi neko kaže da on nema imunitet, odmah bi ga tužio. Međutim, ni meni nije definisano.
Onda, ovaj bliski saradnik Nataše Kandić, ovaj pripadnik skinhedsa, Stanković, gde god je on uradio patološki izveštaj, mi smo to izgubili u Hagu. Videli ste sami. Ni pet, ni šest, on se pojavio, plače, žali se itd. Zašto da se žali kad je sam sebe predložio za svetskog eksperta iz oblasti patologije.
Naravno, takve podržava Nataša Kandić, a možete da zamislite uvredu za ovaj narod kad Fond za humanitarno pravo šalje reklame preko Radio Beograda, Prvi program, i poziva izbegla lica sa Kosova i Metohije da donesu dokumentaciju i prijave nestanak i žrtve svojih najmilijih na Kosovu i Metohiji, pa su još odredili datum, od 1988. do 2000. i neke godine.
Nataša Kandić da brani srpske žrtve, ona koja je u Sarajevu pre nekoliko meseci rekla da su bili mnogo blagi prema Republici Srbiji i da su morali mnogo jače i žešće da zastupaju svoju tužbu protiv Srbije i Crne Gore u Međunarodnom sudu pravde.
Vidite kakve transformacije kod nas mogu da se dese. Zašto? Da se birači prevare, da na vlasti u Srbiji budu oni koji podržavaju nenarodne mere, antisrpske mere, koji će da budu u stanju da ispune svaki zahtev Oli Rena, oli Solane, oli Karle, oli koga hoćete. To je ta politika, to građani Srbije prepoznaju.
Znam da vas malo posmatra ovaj prenos, onaj drugi prenos je u ovom trenutku mnogo interesantniji, neko je napravio da je to mnogo interesantnije, obavestite svoje komšije, prijatelje kakvu politiku vode predstavnici Vlade Republike Srbije, a naročito objasnite činjenicu da ne mogu da izdrže ni dva sata da budu na radnom mestu u Narodnoj skupštini. Izmišljaju svašta. Ovaj je sada izmislio da se irski seteri pare, pa mora da ide u Irsku. To je katastrofa kakvu vlast imamo.
Verujte, sad je bruka i tražiti od ove vlade da podnese ostavku i zato i ne tražimo da podnesete ostavku, radite kako ste zamislili, samo dajte, kad budu izbori, da građani Srbije procene, ocene i svakome daju ocenu. Neko će dobiti neprelaznu ocenu, a razmišljajte šta to znači.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Rajko Baralić, izvolite.