Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon o deviznom poslovanju, član 25, jedna je od najvećih opasnosti koje vrebaju građane Srbije sa svih strana, jer je definisanje stambenih kredita, odnosno kredita za kupovinu nepokretnosti u valuti evro ili švajcarski franak nešto što je, uz kamate koje banke pokušavaju da prikažu kao povoljne za kupovinu stambenih objekata, danas najveća opasnost za mnoge građane. Oni, naravno, moraju da razmišljaju kroz 10 ili 20 godina, bez obzira na to u kom su životnom dobu, a ispunjavaju uslove da dobiju taj kredit, šta će dalje da se dešava sa privredom u ovoj zemlji, sa njihovim primanjima, kako će da vraćaju kredite pod tim i takvim kamatnim uslovima.
Ja sam od svih poslanika možda najviše ponuda svih poslovnih banaka u zemlji za kupovinu stambenih objekata pogledala, jer sam lično zainteresovana da rešim taj svoj problem, koji imaju i mnogi građani Srbije, milioni ili ko zna koliko njih, i nisam naišla, uz racionalno razmišljanje i uz savete ljudi koji se razumeju u bankarstvo i ono što može da usledi nakon niza godina, ni na kakav pozitivan stav po ovom pitanju.
U startu imate mogućnost da vidite šta vas očekuje i da je ta devizna klauzula samo jedna od otežavajućih okolnosti. Zato sam, u ime SRS, predložila da se stav 2. briše i da država, ako već želi, i tzv. Nacionalna korporacija koja je ostvarila određene ponude za kupovinu nekretnina za ljude koji imaju 45 godina, uz nekakvu pomoć države, da se opredeli onda za to da štiteći nacionalnu valutu pomaže ljudima, ali tako što će da posreduje kod pojedinih banaka (a ako ne žele sve onda će biti isključene iz igre) da daju kredite u dinarima.
Te banke su po mnogo povoljnijim uslovima došle do kapitala koji nude na srpskom tržištu, za šta naplaćuju enormno visoku kamatu, počev od ovih kredita, što bi rekao gospodin Moma Marković - uđeš, izađeš i gotov si, preko svih ostalih pozajmica za letovanje, zimovanje, kupovinu razne opreme koja je potrebna ljudima za domaćinstva, jer naš narod je željan svega i ko dolazi u situaciju da razmišlja o tome kako će jednog dana da dođe u posed neke nekretnine.
Čujem žali se i predsednik Republike da nema rešeno to pitanje, pa su čak jutros objavili kako je stekao svoj prvi kapital; doduše, početak mu je bio dok nije upoznao Trizona, jednog od najvećih mafijaša i lopova koji ga je finansirao i pobegao sa 27 miliona evra, ali priseća se tih prvih dana i kaže da je teško zarađivao novac, naročito zbog toga što je bio neuspešni čobanin i nije mogao da sačuva ovce. Ja mu ne bih dala dve nacrtane koze da čuva, ako mene pitate, pa i oni građani koji su poverovali da te dve nacrtane može da sačuva očigledno se kaju, jer su glasali za takvog predsednika koji nije ni ambasador privrede, niti je omogućio da ljudi povoljnije žive u ovoj zemlji.
Što se tiče njegovog lopovluka i onoga što on jeste zaista, Boris lopov, to je tačno i jedino što ide uz njegovo ime.
Kada su u pitanju pošteni ljudi, sa iskrenim namerama, koji pomisle na osnovu tih propagandnih spotova i tih ponuda da je to lako rešiv problem, neke banke i referenti, bez obzira na to što tu rade za platu i žele da imaju što više klijenata, možda ih upozore na opasnost koja ih vreba u startu, a neki baš ne, nego im jednostavno daju aplikacioni list, pa vi izvolite, pogledajte i ako razumete - razumete, a ako uopšte ne poznajete tu materiju onda ko vam je kriv, jer su tako smislili guverner, ministar finansija, koji su omogućili tim velikim stranim bankama da posluju po domaćim, znatno povoljnijim uslovima za njih.
Osiguranje kredita za kupovinu nekretnine, koje se takođe plaća u devizama, veoma je visoko, od 1,5 do 2 posto. Takođe, i provizija koja se plaća prilikom obrade zahteva kod ponošenja kredita, da li je u pitanju laki keš, koji potpuno uništava ljude i njihove ionako siromašne budžete; naizgled im je to primamljivo, to je Đelićev laki keš, i misle da će time u trenutku da reše neke probleme. Ali, prve muke nastaju, i to tek sada mnogi ljudi kažu, posle nekoliko meseci, kada im je sve teže i teže da otplaćuju taj iznos u devizama, a naročito zbog toga što su kamate nezagarantovane kako za ove keš kredite do pet godina, jer ste i sami videli, bez obzira na to što guverner lije krokodilske suze, pa kao dao upozorenja preko kol centra Narodne banke određenim bankama da spuste kamate, jer one navodno to rade bez njegove saglasnosti, ništa od toga, "pojeo vuk magarca", te kamate se povećavaju i povećavaju kod stambenih kredita.
Kada vam neko da pregled u devizama kako to izgleda za narednih 25 godina i kada vidite navodno opadajuću kamatu, vi u stvari platite dva i po stana, jer je to jedna velika prevara, zavisi od banke do banke, od dva do dva i po, zavisi u kakav aranžman uđete, da li sa depozitom ili bez toga, koji je rok otplate, onda je to neizvesnost, koja je u startu još sumnjivija zbog činjenice da je kredit u devizama, a nije u nacionalnoj valuti.
Rekla sam pre 15 dana, kada smo razgovarali o nekom drugom zakonu, da je ruska državna Duma pred usvajanjem zakona koji štiti njihovu nacionalnu valutu, kompletan privredni rast i ulogu države u finansiranju i izgradnji stambenih objekata, a i kreditna politika koju ta država ima je sasvim drugačija od ove ovde. Na tzv. drugom čitanju je zakon koji će posle trećeg da bude usvojen jednoglasno u ruskoj državnoj Dumi, na predlog njihovog predsednika države, da štiteći rublju kao nacionalnu valutu nijedan deputat, nijedan ministar, nijedan državni zvaničnik nigde ni na jednom mestu ne može da nađe ekvivalent u nekoj drugoj valuti, da kaže dolar, taman posla, da kaže evro umesto rublje.
A ovde je to tako uobičajeno, pa je zato i ovaj zakon omogućio ovim bankama i svima onima, čak i pojedincima da se drznu, kao što je to bio slučaj u Kragujevcu prošle godine i naknadno su to korigovali, da lokalnu komunalnu taksu izraze u evru, a kamoli banke koje jednostavno imaju tu mogućnost, dobile su dozvolu za rad. Kako naš narod kaže, ovce su za šišanje, ne ove Tadićeve koje nije sačuvao, nego ovi drugi koji jednostavno podlegnu tim uticajima i tim propagandnim ponudama koje jednostavno dovode ljude posle izvesnog vremena u tešku situaciju.
Pogledajte kako je to u zemljama u okruženju. Mi smo prošle godine, kao članovi parlamentarne delegacije ispred Odbora za odbranu i bezbednost, delegacije koju je predvodio gospodin Mirčić, boravili u Bugarskoj. Sve ove banke sa zapada koje posluju ovde, posluju i u Bugarskoj. Obratili smo pažnju na one bilborde i daleko su niže kamate za stambene kredite, s tim što je daleko niža cena kvadrata stambenog prostora u njihovom glavnom gradu, u centru Sofije nego ovde, pa čak je jeftinije nego u Kragujevcu gde je ta cena od 800 do fantastičnih 1.200 evra, zavisi šta i gde kupujete i kakva je opremljenost. Ali, i oni koji su ušli u te aranžmane pod povoljnijim kamatama tamo u susednoj Bugarskoj pred neizvesnošću su posle nekoliko godina kako će do kraja svog radnog i životnog veka to uspeti da plate.
Dakle, mnogo bi bolje bilo da se država pozabavi time na koji način da štiti nacionalnu valutu, ako joj je to interes, pošto ovih dana vidimo i sve ove izjave u prilog tome kako jača dinar, navodno, vode u tom pravcu, međutim, to je samo deklarativno i to je samo u političke i propagandne svrhe. Da to zaista želite, prihvatili biste ovaj amandman i time naterali sve ove poslovne banke da, uz kamatu koju propisuju, uz daleko povoljnije uslove kada su u pitanju depoziti i svi ovi procenti koji idu uz podnošenje zahteva za kredit, daju stambene kredite u dinarima.
Mnogi ljudi su se pitali i danima se vodila polemika oko toga, pa se čak i Jelašić oglašavao više puta, doduše onako smušeno, čas je govorio jedno, čas drugo, zašto neke banke žele sebe da osiguraju, pošto su u startu imale samo ponudu u švajcarskim francima, zato što ni one same ne veruju, kao i većina građana pojedinih zemalja članica EU koje su imale prilike da se izjašnjavaju tokom prošle godine na referendumima oko usvajanja ustava EU, u opstanak te evropske zajednice, kao što ni mnogi građani Srbije ne veruju u vaše obećanje da će to da se desi ne znam koje godine. Sada se to više ni ne zna, jer je sve neizvesno.
Građane koji žive ovde, čije je opredeljenje da ovde rade, da školuju svoju decu, da započnu bilo koji posao i da su u platežnoj mogućnosti da uđu u bilo koji kreditni aranžman, svakako više interesuje da li će država da se pobrine u budućnosti za to da im daje kredite u nacionalnoj valuti.
To što NBS, a naročito ministar finansija, dozvoljava vršljanje pojedinih banaka, ne mogu da kažem da to sve rade, ali pojedine u ovako siromašnom društvu kupe kajmak na najbrži mogući način, pokazuje odnos države, ministra i guvernera prema sopstvenim građanima. Njih apsolutno nema ko da štiti.
Ti ljudi su, imate ih sigurno u vašem okruženju i među rođacima, prijateljima i komšijama, jednostavno prinuđeni, mnogi zbog gole egzistencije, da uzimaju kratkoročne kredite, a za stambene, možda gospođa, kao i juče onaj gospodin, jednostavno nema prava da govori, jer ministar nije tu, ima podatak koliko je već sklopljeno ovakvih ugovora preko korporacije ili uopšte podatak o zaduženju građana za stambene kredite samo u prošloj godini.
Pre nekoliko dana naši mediji su objavili da po pitanju ovih kratkoročnih pozajmica i ovih kredita do 5.000 ili 10.000 evra, a najčešće su oni po nekoliko hiljada, sada u proseku svaki građanin Srbije duguje 850 evra.
To je neverovatna cifra.
U proseku, jer ima onih koji uopšte nisu uzeli taj kredit i ne pada im na pamet, ma u kakvoj da su situaciji. Taj prosek je jako visok.
Opet ću da se vratim na onaj slučaj sna jednog prosečnog Kanađanina koji kaže da mu je najveći cilj u životu, zaista je to tamo tako, bez obzira na uspešnost privrede i mnogo veća primanja, da se oslobodi mnogobrojnih platnih kartica i kredita po raznoraznim bankama, u koje su ljudi, svesno ili nesvesno, srljali iz muke ili neki zbog toga što su želeli u trenutku više.
Sve je to normalna ljudska želja i reakcija svakoga od nas. Svi smo živi ljudi i želimo, pre svega mi srpski radikali, da stvorimo bogato društvo i da živimo u društvu u kome će ljudi koji su spremni da se bave određenim poslovima, da poštuju zakone ove zemlje, da zarađuju, da privređuju, da se zapošljavaju, da radnici, penzioneri, deca u Srbiji imaju bolje uslove za život, da nezaposleni dođu u situaciju da imaju bolje socijalne programe, mogućnost za prelazak na drugo radno mesto i da im država pomogne.
Jednostavno, ovo nije apel, nego jedina moguća stvar u ovom zakonu – da se izbriše stav 2. i da se prihvati moj amandman, ako želite da date nadu svim ljudima u Srbiji koji žele da kupuju nekretnine u budućnosti da će država da stane iza njih i da će štiteći nacionalnu valutu da im omogući da budu bar donekle sigurni da će moći kroz svoj radni i životni vek taj kredit i da vrate, kad se već skuće i kada uđu u jedan takav aranžman.