U vaš umetnički ukus ne ulazim, ali nigde ne stoji u Poslovniku da vi treba da tumačite i da ocenjujete umetnički dojam. To čak ni Milka Babović sebi nije dozvolila kao spiker.
Na dnevnom redu je zakon o dopunama Zakona o platnom prometu. Samo da vas podsetim da je to spektakularni zakon koji je 2002. godine u vreme Đelića donet, hvalio ga je Mlađan Dinkić, kao guverner, jer su tada bili ortaci, kasnije su se toliko posvađali da su se zavetovali da jedan drugome neće da dođu na sahranu. Zakon je menjan i 2003. godine, a kada je to prešlo na nivo Republike jedna izmena je učinjena 2004. godine.
Sada je nastala potreba da se promeni jedna odredba, odnosno da se dopuni jedan član sa novim stavom koji treba da omogući da organizacione jedinice stranih pravnih lica, privrednih subjekata koje posluju na teritoriji Republike Srbije ovde mogu da učestvuju u platnom prometu na taj način što se i tim organizacionim jedinicama dozvoljava da otvore tekući račun kako bi mogle nezavisno da posluju. Mi na ovaj član nismo podneli amandman.
Podneli smo dva amandmana kojima smo hteli da dogradimo u suštini Zakon o platnom prometu sa dve odredbe koje se tiču prinudne naplate.
To je trebalo da bude dogradnja člana 47. da se stav 1. promeni, to je amandman koji sam ja podneo u ime SRS, i amandman koji je gospodin Zoran Antić podneo u ime SRS odnosi se na član 7. stav 2, gde se definiše šta radi banka dužnika kada dobije nalog za naplatu.
Umesto da se Vlada o ovim amandmanima izjasni na način da se upusti u materijalnu sadržinu ovih tekstova i ovih rešenja koja mi predlažemo, Vlada je počela da tumači Poslovnik Narodne skupštine i kaže da ne postoji mogućnost da se ova dva amandmana razmatraju, jer nisu podneti u skladu sa Poslovnikom.
Naravno, ja smatram da Vlada nije ovlašćena da daje tumačenje Poslovnika, već treba da se izjasni o celishodnosti, opravdanosti i tim tzv. materijalnim, suštinskim aspektima predloženih amandmana, a ta formalna strana, procesna strana ostaje kod Zakonodavnog odbora, kod Narodne skupštine, pa zašto ne reći i kod predsednika Narodne skupštine, koji je u jednom delu ovlašćen da odluči kakva je sudbina tih amandmana, da li oni ulaze u proceduru, da li ne ulaze, da li su dozvoljeni ili nedozvoljeni.
Zbog same činjenice da ne postoji upozorenje, ili ako postoji, ne znam, ja nisam video u materijalima koje sam dobio, stičem utisak da Zakonodavni odbor ne dovodi u pitanje ove amandmane. Ne znam danas ako je nešto odlučivao o tome, ali smatram da Vlada nije imala osnova da ovakvo mišljenje da povodom ova dva amandmana.
Mislim da su amandmani značajni, ali namerno ne otvaram temu šta smo to predložili. Uvodi se ipak neki red ili neki prioritet u prinudnoj naplati sa računa pravnih lica privrednih društava, gde se daje prednost sudu u odnosu na rešenja poreskih organa.
Međutim, znam, to ne bi odgovaralo onome ko vodi Ministarstvo finansija, jer on vodi kadrovsku politiku u sudovima, raščišćava stečajeve, donosi...
Još kao guverner se pokazao da ne poštuje nijednu odluku suda u upravnom sporu, pa umesto da te odluke poštuje i po njima postupi, na kraju se desilo da su morale sudije da završe na nekim mestima da bi se očuvao lik i delo čoveka koji je pustio sebi neki film da je u rangu onih koji su i te kako u istoriji poznati kao vrlo dobri i kvalitetni ministri finansija i ljudi koji su udahnuli dušu ovom narodu i temelje srpske državnosti. On verovatno nije na tom nivou čak ni da se poredi sa njima.
Smatramo da amandmane treba usvojiti. Oni predstavljaju, pre svega, izraz jednog normalnog toka stvari u platnom prometu u onom delu koji se tiče prinudne naplate.
Mi smo samo amandmanima tražili da se promeni redosled, ništa nismo izbacivali, nego da se uvede neki pravični redosled prinudne naplate potraživanja, jer je moguće da izvršna sudska odluka stoji, čeka na red, dođe rešenje poreske uprave, ima apsolutni prioritet.
Prvo se ovi naplate, a onaj ko je vodio sudski spor i uz velike muke došao do pravosnažne sudske presude, a kasnije i do izvršnog naslova, u završnoj fazi kada treba da naplati svoje potraživanje ostane izigran, pa čak možda i u jednoj varijanti i upućen da putem stečaja ostvari svoje potraživanje.
Ne može Poreska uprava kao država da ima takav prioritet, u krajnjem slučaju ni zbog principa podele vlasti.
Sva potraživanja koja su pravosnažnom sudskom odlukom utvrđena moraju da imaju prioritet, pogotovo što iza njih stoji dugogodišnji sudski spor i neki interes koji se verifikovao u odgovarajućem sudskom postupku, koji zakon priznaje, a kod poreskih rešenja može da se desi da se kasnije u upravnom dokaže da je prinudna naplata na bazi nekog poreskog akta koji je kasnije poništen u suštini bila nezakonita.
Mi znamo kakve su sklonosti ovih koji su trenutno u Irskoj. Oni naprosto prave svoje propise kako njima odgovara da bi bili prepoznatljivi po tim, pre svega, zloupotrebama.
Najveće zloupotrebe službenog položaja u ovoj zemlji dešavaju se u Ministarstvu finansija. Ne kod zaposlenih, nego pre svega kod čoveka koji vodi to ministarstvo.
Druga grupa najvećih zloupotreba nalazi se u Narodnoj banci Srbije. Dokaz za to jeste što povremeno Narodna banka Srbije zvaničnim saopštenjima upozorava i moli građane da budu oprezni u poslovanju sa bankama, onim bankama koje su ovde počele da rade za vreme dok je Mlađan Dinkić bio guverner Narodne banke Jugoslavije, tako da se ta priča tu sklapa.
Naravno, ova priča ne bi mogla da postoji da nije slobodne zone preko puta, ovog što ima performans da je neki predsednik Republike, koji smatra da može sve, da svakome može da drži predavanja, da on odlučuje koje stranke mogu da postoje, a koje ne mogu da postoje.
Njegov demokratski kapacitet, kao demokratske persone, neiscrpan je, uživa podršku sa svih strana, ali ima samo jedan problem, podršku ne može da obezbedi kod građana Srbije.
Zbog toga što se plaši provere svoje podrške kod građana Republike Srbije cela Srbija je ostala bez ustava, ostala je bez ustava zbog uskostranačkih interesa Demokratske stranke koja smatra da još uvek može da prevari nekoga.
Naravno, DS po potrebi izvuče iz fioke jednu od stranaka za koju tvrdi da je u demokratskom bloku, ali imaju navodno neki nedostatak koji ih čini nesposobnim da budu demokratska, demokratska stranka sa punim nazivom.
Građani Srbije to treba da znaju, da je na delu ispiranje mozga, da su na delu medijske manipulacije po sistemu kako i što više da se prevare građani Republike Srbije kako bi neki pojedinci zloupotrebili vlast radi ličnog bogaćenja, radi ličnih pozicija, radi toga da se u Srbiji putem državne vlasti i politike koja se sprovodi amnestiraju oni koji su bombardovali Republiku Srbiju, koji su rasturili bivšu SFRJ.
Zato nemojte da se iznenađujete kada čujete da vlast ponavlja rečenice SRS od pre 15 godina. Mi smo kritikovali Haški tribunal, svi ste ga veličali i rekli da se tamo dokazuje nevinost. Kada su počele ove antisrpske presude vi ste se dosetili da nešto nije u redu sa Hagom. Samo da vas podsetim, nekoliko desetina lica ste isporučili, ispratili kao vojvode tamo, kao junake, poklonili kola, uz državne počasti dali ste tamo dželatu na trupac srpsko meso, a pri tome se ljutite što je neko malo osuđen ili oslobođen, a ova država ništa nije uradila da se sačuvaju, obezbede, obrade dokazi i sazna samo istina.
Sputavate, sprečavate, zaustavljate istinu o Srbiji i o građanima Republike Srbije, a onda se iznenađujete šta se dešava iz inostranstva. Vaši partneri iz inostranstva vas ne cene i na svakom koraku vas omalovažavaju. Kada bi vas malo cenili nikada od vas ne bi tražili ovo da radite, što je neizdrživo. Pričaću vam još, imamo sutra i ovih dana, građani Republike Srbije pratite prenos, čućete istinu šta je to dosmanlijska vlast i šta su to demonokrate.