Dame i gospodo, narodni poslanici, vi znate da je nas srpskih radikala uvek najviše u sali, da se spremamo za svaku sednicu, za svaku tačku dnevnog reda podnosimo amandmane. Pozivam se na član 1. Poslovnika - prava i obaveze narodnih poslanika.
Uvek imamo informaciju sa pravog mesta i u pravom trenutku, gospodine Dinkiću. Gospodin Aleksandar Vučić, koji se trenutno nalazi u mesnoj zajednici Vinart u Leskovcu, rekao mi je da, u najmanju ruku, izmišljate. Izmišljate zato što su ga sačekali svi meštani iz mesne zajednice Vinart. To je jedina mesna zajednica koja je dobila projekat iz Nacionalnog investicionog plana, odnosno konkurisala je i Vlada Republike Srbije je odgovorila pozitivno za projekat od 5 miliona dinara. To vam govorim zbog toga što je to mesna zajednica u kojoj su kompletno na vlasti, tj. ceo Savet mesne zajednice je iz redova Srpske radikalne stranke.
Gospodin Vučić je, isto, utvrdio da ste vi izmišljali kada ste rekli da mesna zajednica i građani Leskovca nisu podnosili projekte u Brestovcu – u šest sati, i u 7 sati - danas u Pečenjevcima.
Što se tiče svih drugih projekata vezanih za opštinu Leskovac, već unapred znam i zadovoljstvo mi je da to saopštim celokupnoj javnosti i građanima Leskovca, da će ovaj sistem vodosnadbevanja, bar ovaj o kome je govorio gospodin Stefanović, biti završen pobedom gospodina dr Gorana Cvetanovića na predstojećim izborima za predsednika opštine Leskovac. Biće mu zadovoljstvo da projekat, u koji je do sada uloženo 90 miliona evra, konačno preda kao gotov u ruke građanima.
Što se tiče tog projekta, tačan je ovaj podatak da su dobijena ta sredstva od međunarodnog kredita za koji je opština ranije konkurisala, ali sama opština, i to na inicijativu gospodina Gorana Cvetanovića. Gospodin ministar Dinkić je izašao. Uvek kada ga uhvatimo u, da ne kažem laži, nego u neistini, on pobegne na neka vrata. Ali dobro. U svakom slučaju, projekat za koji je opština izdvojila 4 miliona evra, sa izuzetnim uslovima za korisnike, direktna je zasluga samog dr Gorana Cvetanovića, kao predsednika Skupštine opštine Leskovac.
Mi smo uspeli i bez Nacionalnog investicionog plana, koji očigledno deli projekte po političkoj liniji i to su, u stvari, politički projekti.
Evo, sada je, upravo, raskrinkan ministar Dinkić u pogledu Leskovca, u vezi s još jednim velikim projektom značajnim za zdravstvo u Srbiji, za nauku uopšte, a tiče se centra kojim će da rukovodi naš, srpski genije, dr Miodrag Stojković, svetski poznati genetičar. On je otvoren srpskim radikalima i dr Cvetanoviću govori upravo on o tome. Sve da se Dinkić i drzne, ali neće još dugo biti na vlasti, i da bude ministar, da ne da nijedan jedini dinar opštini Leskovac, ona će pod vlašću radikala i Gorana Cvetanovića uspešno da se razvije.
Hvala.

Hvala vam, gospođice Jovanović.
Molim da sada nastavimo diskusiju. Pitam da li predstavnici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih klubova žele reč? (Ne.)
Izvolite, gospodine Dačiću. Oprostite, nisam vas video. Pre vas se javio gospodin Matić.

Gospodine predsedniče, poslanici, pred nama se nalazi Predlog rebalansa budžeta i on jeste izazvan krupnim razlozima, pre svega, neočekivano visokim prihodima od privatizacije. To je nešto što je jako dobro i mislim da imamo slatku muku, a to je da taj višak, za šta je potrebna pamet i kreativnost, što je moguće bolje plasiramo za bolji život naših sugrađana.
Međutim, ja ću podsetiti da su se tokom ove godine desile i neke druge stvari koje, svakako, iniciraju rebalans budžeta. Mi imamo raspad državne zajednice između Srbije i Crne Gore i to, naravno, iziskuje potrebu da se mnoga budžetska sredstva rebalansiraju, kako bi se obezbedilo funkcionisanje i onih organa koji su bili na nivou zajedničke države, a prelaze u nadležnost Republike Srbije. Potom, očekuje nas, takođe, primena novih zakonskih propisa, koji svakako iziskuju potrebu za budžetskim sredstvima.
Podsetiću da je ovaj parlament u svom mandatu, do dana današnjeg, doneo preko 200 zakona i zakonskih propisa, da su formirane institucije koje su preko potrebne da bi država uopšte funkcionisala u skladu sa tim novim zakonima i propisima. To iziskuje potrebu da se određena sredstva preusmere. Ono što je jako bitno jeste, upravo, jedan komentar koji može da se čuje od ozbiljnih ljudi, a to je da je, upravo, izgradnja institucija obezbedila povećanje prihoda od stranih ulaganja i privatizacije.
Podsetiću da je, recimo, najbolja, najkvalitetnija i najskuplja privatizacija u vreme prethodne vlade bila prodaja Duvanske industrije. Setite se da je to bila cifra od 500 miliona evra.
Sada imamo situaciju u Srbiji da se jedna firma, koja je gotovo bila pokradena od strane jednog moćnika iz prethodnog doba, prodala za gotovo milijardu i trista osamdeset stotina evra. Naravno da će ogroman deo novca biti investiran u nova radna mesta i stvaranje uslova da se nova radna mesta otvaraju, kao i u ostale naše potrebe u okviru Nacionalnog investicionog plana.
Želim da kažem da je preko potrebna društvena i politička stabilnost kako bi se realizovali oni resursi koje Srbija ima, a tu je doprinos i rada Republičke vlade. U tome je doprinos i rada ovog parlamenta. Mislim da je, prosto, neukusno da u ovom trenutku, nekim sitnim stranačkim potrebama vezanim za kampanje u nekoliko opština u Srbiji, narušavamo prekopotrebno jedinstvo i dogovor o tome na koji način da ovaj novac, koji nije novac, naravno, Republičke vlade, već novac svih građana Srbije, raspodelimo. To je jedna od osnovnih poruka i ovog nacionalnog investicionog plana.
Podsetiću na neke dobre smernice samog predloga investicionog plana, a to je pokušaj da Srbija, koja ima neujednačenu razvijenost, na neki način to ispegla i uravnoteži. To jeste jedan podsticaj kako bi se i oni mrtvi delovi Srbije pokrenuli i kako bismo pokušali da sačuvamo stanovništvo i sve ono što je potrebno da bi Srbija bila na svim svojim prostorima na pravi način, kako bi omogućila svojim žiteljima da žive svoj život.
Mislim da to iziskuje dodatni napor, a to je potreba da se manjim opštinama, koje kubure sa kadrovima, omogući da preko republičkih institucija projektuju ono što im je potrebno. Iskustva govore da su mnoge opštine neuspešno to radile.
Moram da kažem da su moja iskustva sa teritorijom Braničevskog okruga, koji je u ovom investicionom planu dobio negde oko 16 miliona evra u okviru narodnog projekta, sledeća.
Neke opštine su konkurisale pravim projektima i imaće mogućnosti da ih realizuju. Nažalost, najveća, centralna opština - Požarevac, nije imala sluha za Nacionalni investicioni plan i to treba da bude predmet naših diskusija na lokalu. Moram da kažem da je žalosno što centralna opština Braničevskog okruga nije smogla snage da na pravi način konkuriše.
Molim vas da ne dobacujete, ja vam, svakako, neću dobacivati. Naravno da svako dolazi iz svog mesta i da ga ponajviše tišti ono što se tamo dešava, to je jedini razlog. Ne prebacujem gospodinu Arsiću ništa, mislim da je on jedan od značajnijih ljudi opštine Požarevac, ali to je timski rad i šteta je što mnogo širi krug ljudi nije bio uključen u izradu projekata. Mislim da se tu ljudi ne vezuju za političke stranke, već za struku i za ono što umeju da odrade na pravi način.
Mislim da to treba da bude princip i kada sutradan budemo kontrolisali Nacionalni investicioni plan. Mislim da je pravo mesto za to Parlament i dobar je amandman gospodina Baralića koji će to i omogućiti.
Ono što karakteriše sam predlog rebalansa budžeta, to je ostvarivanje visokog privrednog rasta zasnovanog na rastu izvoza i visokom prilivu stranih direktnih investicija. Razlog zašto je to tako sam već pomenuo. Ono što je, takođe, bitan momenat u samom predlogu rebalansa budžeta, to je pokušaj da se održi makroekonomska stabilnost. Mislim da je tokom ove godine Republička vlada u tome uspela.
Podsetiću i gledaoce, i prisutne poslanike, i one koji posmatraju TV prenos, da su pitanja koja smo slušali ovde u holu od novinara tokom prošle godine, u ovo vreme ili u novembru mesecu, bila - kako cenite procene stručnjaka ekonomista i kako će funkcionisati srpska privreda kada nakon Nove godine, odmah u januaru, evro bude vredan oko 115 dinara. To je bila katastrofična procena ekonomista, to je bila procena koja je mogla da se čuje i u jednoj parazitskoj organizaciji koja se zove Privredna komora Srbije. Podsetiću i na napise nekih ekonomista koji se predstavljaju kao vrsni eksperti.
Na njihovu žalost, a na našu sreću, imamo jak i stabilan dinar i mislim da je doprinos Narodne banke, Republičke vlade i Ministarstva finansija bio dobro usmeren i sačuvao je stabilnost. Stabilnost je preko potrebna.
Mislim da kritičari jakog dinara silno greše. Mislim da treba smanjivati troškove i praviti konkurentnu cenu za izvoz, a nikako devalvacijom i nekom veštačkom inflacijom pokušavati da se izvoznici stimulišu. Naravno, s druge strane, možda to odgovara uvozničkom lobiju, ali mislim da je tu država koja treba strogo da kontroliše njihove marže i način na koji plaćaju državi dažbine.
Ono što, takođe, valja spomenuti, to je nesmetan rad državnih organa čije su nadležnosti prenete sa institucija bivše SCG na Republiku Srbiju, kao i stvaranje uslova za nesmetani rad organa koji su formirani u cilju usaglašavanja našeg pravnog poretka sa propisima EU. Podsetiću da smo tokom ove godine doneli i izgrađujemo organe tipa državno-revizorska institucija, inspektorat za rad, ministarstvo, onda antidoping agencija, upravo za sprečavanje pranja novca itd. Dakle, to je uvršteno u rebalans budžeta.
(Predsednik: Oprostite, koristićete i drugih deset minuta? Izvolite.)
Da. Ono što u Nacionalnom investicionom planu možemo uočiti, to je pokušaj da se nerazvijena područja stimulišu, da se razvijaju.
Međutim, mislim da su kritike da se selektivno sredstva plasiraju, da se odobravaju na politički način, kada gledamo krupne cifre, bez osnova.
Naime, kada pogledamo strukturu samog nacionalnog plana, videćemo da se više od dve trećine plana odnosi na razvoj saobraćaja, zdravstva, podsticanje preduzetništva i zapošljavanja, privrednog razvoja i stanogradnje.
Za sve ostalo možemo da kažemo da jeste momenat o kome možemo da se sporimo za pojedinačne projekte. Stvarno je velika dilema da li je jednoj školi potrebna popravka krova, drugoj krečenje ili novi prozori, ili da li je potrebno to uraditi u jednom ili drugom mestu. Međutim, zdravlje je potrebno svim građanima Srbije.
Takođe, putevi su potrebni svima. Mislim da najveći deo novca, koji je upravo opredeljen za te investicije, na pravi način pokriva ono što se zove Nacionalni investicioni plan.
Uslov za privredni napredak je otvaranje novih radnih mesta i prava je šteta, opet ću pomenuti svoju opštinu, što takve opštine, s ogromnim šansama i sa pravim potencijalima, nisu konkurisale projektima industrijske zone, projektima vezanim za gasifikaciju. Bez gasa nema jeftine proizvodnje, bez industrijski sređenih zona nema novih radnih mesta. Pozvao bih i one koji gledaju ove naše diskusije da upravo u tom smeru razmišljaju.
Nadam se da će ovaj plan doživeti potvrdu u narednim mesecima i u narednoj godini i da će većina poslanika podržati rebalans budžeta. Naravno, on je s jedne strane iznuđen. S druge strane, ima, na osnovu uspeha u tekućoj godini, na osnovu jedne finansijske stabilnosti i neočekivano velikih prihoda, razvojnu šansu i zbog toga će DSS glasati za rebalans.

Hvala vam, gospodine Matiću.
Prvo, narodni poslanik Ivica Dačić, pa narodni poslanik Veroljub Arsić, koji se javio.
Izvolite, gospodine Dačiću. Ivica Dačić, predsednik Poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema o kojoj danas govorimo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije, ne može se odvojiti od teme ukupnih političkih i društvenih odnosa u Srbiji, u vremenu i mestu u kojima se Srbija danas nalazi.
Ne može se odvojiti ni od pretpostavljenih i očekivanih teškoća koje će Srbija imati u narednom periodu, vezano za pokušaj nametanja konačnog rešenja za status Kosova i Metohije, odnosno za pokušaj nametanja nezavisnosti KiM od strane međunarodnih faktora.
Imajući sve to u vidu, SPS na ovaj predlog gleda sa aspekta potrebe da se stvore svi preduslovi da Srbija ustavom istakne i podseti ceo svet i zauzme aktivnu poziciju kako bi narod Srbije, građani Srbije, još jednom rekli čitavom svetu da Kosovo i Metohiju smatraju sastavnim delom Republike Srbije. U tom smislu, imamo razumevanja za ponuđeni zakonski predlog.
S druge strane, nemamo razumevanja za stav G17, koji i dan-danas ostavlja dilemu da li u ovom teškom vremenu i u teškom periodu Srbija, posle 5. oktobra, ima ili nema političku stabilnost.
Moram da kažem da je Socijalistička partija Srbije danas o toj temi razgovarala i sa predsednikom Vlade, Vojislavom Koštunicom, sa predstavnicima Demokratske stranke Srbije.
Mi ne želimo i nećemo glasati za ovaj rebalans budžeta ukoliko će on poslužiti samo stranci G17 plus da se predstavlja u javnosti kao stranka koja donosi ekonomski dobre vesti za građane Srbije, a ostatak perioda do sledećih izbora iskoristiti da opoziciono napada Vladu Republike Srbije i da obavlja državne funkcije s aspekta pozicija koje imaju.
Nadam se i očekujem da će novi uslovi u kojima Srbija danas živi, aktivna pozicija koju Srbija danas ima u pregovorima i pokušaji svih stranaka da Srbija jedinstveno dođe do novog ustava, ne kao idealnog najvišeg zakonskog predloga, ne kao, možda, jedinog načina da se borimo za Kosovo i Metohiju, pokazati na jedan aktivan način celom svetu da Srbija i Srbi imaju jedinstven stav o tome.
Nadam se da će ta nova društvena i politička realnost uticati na ovu stranku koja čini Vladu Srbije da dobro razmisli o svojim potezima 1. oktobra.
Ne može hapšenje Ratka Mladića Evropskoj uniji biti važnije od Kosova i Metohije i političke stabilnosti Srbije. Ako će neko da ruši Vladu, nije sporno, ali niko nema pravo da ugrožava političku stabilnost Srbije, naročito kada za to imaju razumevanje i druge opozicione političke stranke, kao što su SRS i DS.
Pošto smo ceo dan ovde u Skupštini, danas su se SRS, DS i SPS usaglasili sa DSS o osnovnim postavkama i načelima novog ustava Republike Srbije.
Za nas je bilo neprihvatljivo, kao i za SRS, pretpostavljam i za druge stranke, pre svega za DSS, da se u pogledu Kosova i Metohije, možda, nametne pitanje neke šire i veće, ili suštinske autonomije za Vojvodinu, gde bi se stvorili uslovi da imamo problem sa Vojvodinom u narednom periodu.
Znači, bez obzira na težinu i važnost referenduma i novog ustava, nismo spremni da zbog toga žrtvujemo Vojvodinu.
Koliko smo iz ovih razgovora mogli videti, postoji politička spremnost i saglasnost da sve političke stranke u Srbiji učine još jedan korak ka tome da Srbija jedinstveno dočeka ono što će nas čekati u novembru mesecu.
Ako neko ne zna šta će nas čekati, čekaće nas novi Rambuje, čekaće nas pokušaj Ahtisarija da nametne ili novu rezoluciju Saveta bezbednosti, u kojoj će se definisati status KiM kao nezavisne države, ili novu neutralnu rezoluciju na osnovu koje će mnoge države u svetu bilateralno priznati KiM kao nezavisnu državu, ili će postojati treći scenario - da se bez bilo kakve rezolucije, pošto Srbija odbije to rešenje, mnoge zemlje u svetu opredele da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije.
U takvim uslovima, Srbija taj novembar, 1, 2, 3, 5, 15, mora da dočeka jedinstvena i politički stabilna.
Ne postoji tema koja je za nas u ovom trenutku važnija od ove. Ako neko misli da je SPS zaljubljen u ovu vladu, veoma se prevario. I mi bismo voleli da neki koji su u ovoj vladi ne budu u toj vladi, ali sam u ovom trenutku siguran da je za sve nas, ukoliko želimo dobro ovoj zemlji, najvažnije da, umesto nekih sporednih političkih pitanja, vidimo ono suštinsko, a to je da ako nemamo zemlju, ako nemamo otadžbinu, onda nemamo ni partiju, ni svoju, niti bilo koju drugu političku partiju. I zato apelujem na sve političke stranke koje čine Vladu Republike Srbije.
SPS je, naravno, pokazala svoju konstruktivnost, ali sve ima svoje granice. Nećemo dozvoliti da neko svojim političkim postupcima zloupotrebljava aktuelnu političku situaciju dok, sa druge strane, SPS, u ime nacionalnih i državnih interesa, ponekad podržava i glasa i za nešto za šta nikad, možda, ne bi u drugim uslovima glasao.
Mi ćemo i ovoga puta podržati ovaj predlog budžeta, zbog potrebe da Srbija spremno dočeka i taj referendum. Inače, da se razumemo, to nije ništa novo. Vi ste ovde malopre govorili, gospodine Matiću, npr. o Nacionalnom investicionom planu, o prodaji državnih preduzeća.
Podsetio bih da je 49 odsto „Telekoma“ prodato za milijardu i po maraka. To je, otprilike, isto kao i evra danas – 49 odsto. Ta sredstva su iskorišćena preko Fonda za razvoj. Danas apelujemo na to da se sredstva koja se dobiju od prodaje i koja su dobijena od prodaje „Mobtela“ ne potroše za krečenje i farbanje, nego za stvaranje nove vrednosti. Nacionalni investicioni plan, javni radovi, veliki projekti, nisu izum ni DS, ni G17 plus, pošto je Ministarstvo finansija štampalo ovu brošuru, niti je to izum SPS ili Milutina Mrkonjića, to je izum koji postoji više od sto godina u svim svetskim ekonomijama.
Ali, nećemo dozvoliti da se u ovom periodu, iza svih ovih velikih priča, radi na uskostranačkim interesima. SPS neće biti deo te političke podvale.
Možemo glasati za rebalans budžeta ukoliko će u Srbiji biti političke stabilnosti, ali nećemo glasati za rebalans budžeta danas, ili za Ustav sutra, a da prekosutra G17 plus izađe iz Vlade.
Da budete u Vladi, da koristite sva mesta, da koristite sve finansije koje imate, da koristite sva sredstva da dobijete političke poene, a da pri tome glumite opoziciju, taj luksuz vam, izvinite, dame i gospodo, nećemo dozvoliti. Prema tome, nadam se da do toga neće doći.
Ima još vremena, SPS će pomno pratiti reakcije svih političkih stranaka. Spremni smo za dogovor svih političkih stranaka, za donošenje novog ustava, u ime Srbije, srpskog naroda, svih građana Srbije, ali nismo spremni da u ovom trenutku budemo moneta za potkusurivanje, kako bi jedna politička stranka ostvarila nešto što mi ne želimo.
Mi ne podržavamo razloge zbog kojih vi hoćete da napustite Vladu, a to je zato što nije uhapšen Ratko Mladić. Mi zbog toga nikada nećemo srušiti Vladu. Možda bismo je srušili u obrnutom slučaju, i srušili bismo je u obrnutom slučaju.
Znači, u svakom slučaju, ukoliko u ovom trenutku izađete iz Skupštine i iz Vlade, u trenucima kada Srbija bije svoju presudnu bitku za Kosovo i Metohiju, verujte mi, nikada se u nju nećete vratiti, jer Srbija vam to neće oprostiti.
Što se nas tiče, mi ćemo još jednom biti konstruktivan politički faktor, učinićemo sve da Srbija, srpski narod, sve političke stranke budu jedinstvene, bez obzira na to da li nam se nešto u ovom ustavu sviđa i jedino iz tog razloga bismo mogli da podržimo ovaj rebalans budžeta.
Hvala vam.

Hvala vama, gospodine Dačiću.
Da li se slažete da, prema članu 85, napravimo pauzu od 10 minuta, pa da onda govori gospodin Arsić?
Pauza do 18 časova i pet minuta. Prvi će, posle pauze, imati reč ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SRS, Veroljub Arsić.
(Posle pauze – 18 časova i 20 minuta)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad posle pauze. Zahvaljujem na strpljenju gospodinu Arsiću, ovlašćenom predstavniku SRS.
Imate reč, gospodine Arsiću, a potom, ako se ne javi, kao što se nije do sada javio nijedan predsednik ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, preći ćemo na raspravu prema listi prijavljenih govornika. Prvi će imati reč narodni poslanik Milorad Belić, pa Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih morao prvo da kažem, i vama i javnosti, da neke od stvari koje su iznete za ovom govornicom nisu istina.
Opština Požarevac je još pre nastanka nekog nacionalnog investicionog plana ili programa predala nadležnim ministarstvima određene projekte. Oni do dana današnjeg nisu bili prihvaćeni, sada vidim da se nalaze u ovom nacionalnom investicionom planu.
Razlog zašto više projekata nismo predali jeste taj što je, s jedne strane, sam projekat koštao lokalnu samoupravu i ne možemo baš da trošimo novac na nešto što možda neće da se desi u skorijoj budućnosti. S druge strane, imamo loša iskustva sa Vladom Republike Srbije, konkretno, sa Ministarstvom za kapitalne investicije.
Opština Gradište je konkurisala, određeni projekti su bili još u toku 2005. godine prihvaćeni od strane Ministarstva.
Na osnovu odluka Ministarstva, Direkcija za izgradnju opštine Veliko Gradište raspisala je javnu nabavku, 50% finansira lokalna samouprava, 50% Ministarstvo, izvršila radove, a Ministarstvo do dana današnjeg ta sredstva nije prebacilo lokalnoj samoupravi, odnosno Direkciji, da izmiri svoje obaveze.
Da stvar bude još gora, tadašnji menadžer a sada zamenik predsednika opštine u Velikom Gradištu, izvesni Šulović, trčkara po celoj opštini Veliko Gradište i priča kako isključivo investira Ministarstvo za kapitalne investicije sa Veljom Ilićem i NS.
Zarad istine, nemam ništa protiv i da se građani opštine Veliko Gradište zadužuju, radi poboljšanja svoje infrastrukture, ali bi barem trebalo da znaju da su se oni sami zadužili, odnosno da ih je lokalna samouprava zadužila, da je te radove platilo Ministarstvo za kapitalne investicije. Inače, Požarevac je po ovom nacionalnom investicionom programu dobio oko 100 miliona dinara.
Što se tiče samog rebalansa budžeta i uopšte ovih izmena i dopuna zakona koji su bili pre ove tačke dnevnog reda, reč je o jednom isključivom i čistom marketingu stranke G17 plus i pojedinih stranaka iz ove vlade. To je jedan od razloga.
Drugi od razloga je namera da se ovim rebalansom budžeta na određen način operu sredstva, odnosno investicije koje su već ulagane u opštine onda kada nisu bile ni u kakvom planu i programu, niti su bila odobrena sredstva, tj. u toku predizbornih kampanja. To su razlozi zbog kojih se sada raspravlja o ovoj tački dnevnog reda i zbog čega ovaj rebalans budžeta izgleda ovako kako ga je ova vlada predložila.
Voleo bih da ovaj rebalans budžeta, na određen način, ne bude usvojen, jer će tada i pojedini ministri iz Vlade Republike Srbije morati da odgovaraju zašto su nenamenski trošili sredstva, na čelu sa Veljom Ilićem, pa onda redom, jedan za drugim.
Da biste videli da je to najobičniji marketing, ja ću da pročitam samo nekoliko stavki iz ovog nacionalnog investicionog plana, jer kod građana se stvara utisak da se, kada neko kaže Nacionalni investicioni plan, radi o određenim investicijama koje će ne samo poboljšati sredinu u kojoj oni žive, nego i da će uticati na povećanje broja radnih mesta, povećanje njihovih plata itd.
Pročitaću, recimo, da je u Nacionalnom investicionom planu za MUP odvojeno oko 574 miliona dinara. Nemam ništa protiv da sve ovo bude završeno ovako kako jeste, ali to nikako ne može da bude nekakav nacionalni investicioni plan, već običan plan i program MUP-a, posao koji i dan-danas radi to isto ministarstvo bez ovakvog plana. Tu je stavljena Uprava granične policije – nabavka i instalacija opreme telekomunikacionog sistema, za potrebe obezbeđenja veza na stanicama, za šta je predviđeno 1.445.000. Za Upravu granične policije – preuzimanje poslova od Vojske itd. - 70.125.000. Za Upravu za zaštitu od požara i spasavanje – unapređenje operativnog dejstva vatrogasno-spasilačkih jedinica, predviđeno je 170.000.000. To jeste posao Vlade Republike Srbije.
O kakvom Nacionalnom investicionom planu vi pričate? Nabavka opreme?! Kada kažete Nacionalni investicioni plan, valjda ste hteli da građani pomisle da ćete da otvarate fabrike, nova radna mesta. Toga nema. Od kada ste vi na vlasti, fabrike se zatvaraju. Od kada ste na vlasti, broj nezaposlenih se povećava.
Ili, recimo, u Nacionalnom investicionom planu se kaže – rekonstrukcija i adaptacija poslovnih prostora Poreske uprave Regionalnog centra Novi Sad, pa se nabrajaju filijale - Ada, Apatin, Bačka Palanka, Bačka Topola, Vrbas, Vršac, Žabalj, Inđija, Irig, Kikinda itd.
Adaptaciju, krečenje prostorija poreske uprave nazivate Nacionalnim investicionim planom?! Rekonstrukcija, adaptacija poslovnih prostora Poreske uprave Regionalnog centra Niš, Aranđelovac, Aleksandrovac, Bor, Varvarin, Vlasotince, Vranje, Zaječar, Ivanjica, Knjaževac, Kragujevac, Leskovac, Merošina, Negotin, Nova Varoš, Pirot, Prijepolje, Prokuplje, Ražanj itd, da ne nabrajam. Vama je Nacionalni investicioni plan krečenje i adaptacija poreske uprave.
Kada smo već kod toga, da vidimo kako se to do sada radilo, gospodo, od kada ste vi na vlasti. Sticajem okolnosti, baš u Beogradu se radila adaptacija jednog poslovnog prostora koji pripada poreskoj upravi.
Znači, raspisana je javna nabavka, po toj javnoj nabavci određen je izvođač radova, koji je ponudio cenu kakvu je ponudio, kvalitet usluga kakav je ponudio, angažovano je lice za nadzor nad izvođenjem tih radova.
Od trenutka od kada je to lice pokušalo, neću namerno da spominjem ime i prezime, da izvrši pravi nadzor, da se ne odstupa od projekta, od kvaliteta materijala koji su bili opisani u samoj ponudi, ne samo da je izgubilo nadzor nad tom poreskom upravom, nego je i kasnije, u svom daljem radu, bilo šikanirano, baš od poreske uprave. Izbacivana je iz prostorije, imala je neprestane kontrole itd. Tako vi radite javne nabavke.
Čini mi se da gospodin ministar, kada su u pitanju javne nabavke, ovde hoće da reklamira serijal, na ovoj televiziji B92, „Veliki brat“, pa ćemo sada svi mi da pratimo kako neko pravi javnu nabavku.
U suštini, i ako ima te transparentnosti, ne vidi se ono iza, a to je: kako će ti radovi da budu izvedeni, kakav će da bude nadzor i ko će još tu da zaradi, osim samog izvođača, a sve na štetu građana Srbije.
Kada su u pitanju poreske uprave, ne mogu a da se ne zapitam, jer ovde se ne vidi, da li će ikakva sredstva biti uložena u poresku upravu za opštinu Žabari.
To moram da spomenem, pogotovo zato što ne vidim da je u Nacionalni investicioni plan upisan otpis dugova opštine pojedinim poreskim obveznicima opštine Žabari.
Uslov za otpis dugova jeste da budu kandidati na lokalnim izborima 1. oktobra ispred stranke G17 plus. To im je lično obećavao predsednik Opštinskog odbora te iste stranke, koji je ujedno i poreski inspektor u Žabarima, izvesni gospodin Boban Milošević, predsednik Opštinskog odbora Žabari.
E, sad, pazite ovo, u toj poreskoj upravi nikada nije postojao portir, nikada. Od kada je on postao predsednik Opštinskog odbora i od kada se zaposlio u Poreskoj upravi, dobili smo i portira u Žabarima, a portir niko drugi nego njegov rođeni otac. Tako vi to radite, gospodo, iz G17 plus! Inače, tetka mu je direktor doma zdravlja, a teča prvi na listi G17 plus.
Gospodo, da li vi stvarno hoćete da od države napravite porodično preduzeće?

Koristićete i drugih 10 minuta?

Da. Ne samo što ste išli u kampanju da otpisujete porez, nego je sada kandidatu Srpske radikalne stranke, baš danas, u predizbornoj kampanji, upala inspekcija, baš u njegovu radnju.
Čudom nekim, baš njegovu radnju da kontrolišu, a prekjuče su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova privodili aktiviste i kandidate Srpske radikalne stranke na informativni razgovor, držali ih u policijskoj stanici par sati, niko ne zna zašto.
Dame i gospodo iz G17 plus, tako nešto nije bilo ni za vreme Juge.
Ja sam se ovde naslušao ministra Dinkića i zapitao sam se da li stvarno živim u Srbiji, u ovoj državi, ili negde u nekom raju, finansijskom, poslovnom, u kojem je sve fantastično i gde teče med i mleko.
Nama reče ministar da smo zadovoljni rastom izvoza. Slažem se. Zadovoljan je rastom izvoza, ali taj rast izvoza još uvek nije nadmašio rast uvoza. Znači, naš dug se povećava i procentualno, iz godine u godinu.
Šta se izvozi – multinacionalne kompanije. Ovde je velika priča i velika hvala ministra Dinkića o tome kako smo napravili stabilan dinar i kako smo napravili malu inflaciju. Što ne kaže koji su razlozi za stabilan dinar i malu inflaciju?
Sigurno nije razlog njegova monetarna politika. Na određen način, to može da se pripiše kao uspeh Vlade Republike Srbije, a to je pad kupovne moći građana. Jednostavno, naša domaća privredna ekonomija se zasniva na uvozu. Nemamo više šta da plasiramo na domaće tržište, u smislu da to nema više ko da kupi. Onda dolazi do pada stranih valuta. Cene, naravno, ne padaju.
Kome to odgovara? Najviše uvozničkom lobiju. Sada će imati manja davanja prilikom uvoza robe itd, a razlog pada kupovne moći jeste taj što, maltene, u državi više ništa ne radi. Radi, nešto malo u naftnoj industriji, nešto malo u elektroprivredi, i to je sve.
Naša država živi bukvalno na devizama koje donose naši radnici koji su zaposleni u inostranstvu, a ne zbog neke uspešne monetarne politike itd, i, eventualno, od nekih menjačkih poslova koje obavlja Narodna banka.
Toliko je bilo hvale o suficitu u budžetu Republike Srbije, a ne kažete odakle taj suficit. Odakle se to odjednom, na istu količinu proizvedene i prodate robe, pojavljuje višak poreskih prihoda? Višak poreskih prihoda se pojavljuje zato što ste, uvođenjem poreza na dodatu vrednost, uveli porez i na meso, i na mleko, i na hleb, i na brašno, i na dečije pelene. Na sve živo ste uveli poreze.
Gde se plasira taj višak novca? Višak novca se ne plasira u privredu, jer, navodno, ako se plasira u privredu, ne daj bože, doći će do inflacije. Višak novca se plasira kao garancije i kontragarancije za dalje zaduživanje države i nema potrebe da se time hvalite. S jedne strane, pričate kako uspevate da smanjite stari dug, a, s druge strane, višestruko pravite nove i veće dugove. Pa, je li to uspeh?
Bilo koja vlada da dođe, nije njoj problem da zaduži državu, da se prikaže kao uspešna, naravno. Izgleda mi da će pojedini članovi Vlade, a i neki bliski toj vladi, zaraditi dosta novca na tom zaduživanju. Kad zarade, kad se obezbede, evo, sada, građanima država, pa neka odlučuje nova vlast šta će da radi sa našim starim dugovima.
Da se vratimo na taj famozni Nacionalni investicioni plan. Već sam rekao u jednoj diskusiji da građani Srbije ne moraju da znaju kako funkcioniše država i kako se troše budžetska sredstva. Ali, evo, zarad njih, budžetski korisnici dostavljaju planove i programe ili nadležnim ministarstvima ili Vladi Republike Srbije. Da li su to direktni ili indirektni budžetski korisnici, apsolutno nema nikakve veze. Na osnovu tih planova i programa predlaže se budžet Republike Srbije, odnosno oni planovi i programi za koje se u budžetu obezbede sredstva. To je do sada tako funkcionisalo. Država je na taj način funkcionisala. To se nije zvalo nacionalnim investicionim planom.
Zamislite, u Nacionalnom investicionom planu piše: «remont pet borbenih aviona MIG-29». To je dalje održavanje, investiciono ili tekuće, ali je održavanje. Jedan transportni avion i dva ili tri helikoptera, eto, to je vama investicioni plan. Ili, za lokalne puteve, i toga ima. Znači da se u pojedinim opštinama u Nacionalni investicioni plan stavljaju lokalni putevi. Pa, svaka lokalna samouprava, manje ili više, ima problema s održavanjem lokalnih puteva i obraća se državi za pomoć u vezi s izgradnjom i rekonstrukcijom tih lokalnih puteva. I do sada je to tako funkcionisalo, ali se nije zvalo Nacionalni investicioni plan.
Sada ste svojim velikim koalicionim partnerima, recimo u toj istoj opštini Žabari, priznali u rebalansu budžeta, prvo, navodno, da je utrošeno 12 tona asfaltne mase za krpljenje ulice, Karađorđeve, za krpljenje rupa na asfaltu, a ulica nikada nije ni bila asfaltirana.
Hajde bar da ste napisali asfaltiranje, pa nije prošlo. Niste stigli da uradite to u rebalansu, nego ste utrošili sredstva na ulicu koja nije asfaltirana.
Tako to izgleda kada se uhvati predizborna kampanja Velje Ilića, Mlađana Dinkića i ostalih. Izmišlja se nekakav nacionalni investicioni plan ili program, a jedini cilj jeste promovisanje političkih partija koje su na vlasti. Navodno, od 2006. godine se prave planovi koji će se realizovati do 2011. godine.
Znate šta, mislim da je srpski narod jednom, 1945. godine, tu „Prvu petoljetku“ prihvatio kao laž i nemojte sada dva puta jednu istu stvar da prodajete građanima Srbije.
Možda ovi mlađi ne znaju za to, ali, hvala Bogu, ima još dosta građana koji se sećaju kakva je bila ta „Prva petoljetka“. Pogotovo je bila dobra na Golom otoku, gde su te iste građane Srbije vaši prethodnici stavljali samo ako se pobune. A ovo što se dešava u opštini Žabari svedoči o tome kakve ste demokrate i da ništa niste bolji od jednopartijskog sistema Josipa Broza.