Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je ozbiljna tema i ozbiljan zakon. Napisao sam nekoliko amandmana i o njima ću govoriti kada dođe vreme, a hteo bih da iskoristim prisustvo ministra da nešto pitam i da nešto prokomentarišem.
Kod izmena člana 32. se kaže: "U roku od 15 dana od dana stupanja na snagu zakona, odnosno odluke o budžetu, direktni korisnici budžetskih sredstava koji su, u budžetskom smislu, odgovorni za indirektne korisnike budžetskih sredstava, vrše raspodelu sredstava indirektnim korisnicima u okviru svojih odobrenih aproprijacija", itd.
Ovo je važna oblast, zato što se broj indirektnih korisnika budžeta i njihova struktura nedovoljno vidi. Ranije su, da podsetim uvažene kolege narodne poslanike, svi indirektni korisnici budžeta bili navedeni u zakonu o budžetu za jednu godinu. Primera radi, podsećam na, recimo, Srpsku akademiju nauka, koja je indirektni korisnik budžeta. Dakle, postoje veliki, važni nacionalni resursi u svakom smislu koji se na ovaj način finansiraju. Razumem šta je ovde poenta. Nisam siguran da će direktni korisnici budžeta uvek imati dovoljno razumevanja za potrebe indirektnih korisnika i da će moći, na način kako mi to želimo, da ostvare svoje osnovne funkcije, koje su često od nacionalnog značaja.
Priznajem da sam ovo malo kasno video, inače bih napisao amandman u vezi s ovim, pisao sam neke druge. Molio bih, ako je moguće, da nam se objasni šta je ovde bilo preovlađujući stav i zašto smo na ovaj način sada pomalo netransparentni, da upotrebim jedan termin koji je vama veoma drag, zašto smo na taj način definisali indirektne korisnike budžeta. Smatram da su oni na ovaj način dovedeni u poziciju, da kažem, uslovne zavisnosti od dobre volje direktnih korisnika koji će ove aproprijacije deliti kako smatraju da treba. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje. Samo ću spomenuti ovo što je predmet mojih amandmana, a govori se o članu 1. u tački 32. Postoji jedna praksa, a ona je na nivou načela, koju je uvela ova vlada, koja nije dobra, da se o svakoj strategiji izjašnjava samo Vlada. Podsetiću vas, to je strategija o poljoprivredi, a sada su u toku strategije o turizmu, trgovini i neke druge strategije. Kako ja razumem funkcionisanje parlamenta, ako u nečemu grešim, ispravite me, mesto u kome se govori o bilo kakvoj strategiji trebalo bi da bude upravo parlament. Da je to tako, onda ne bismo imali muku da se o jednoj važnoj oblasti, kakva je čitav sektor, recimo, turizma, trgovine, poljoprivrede, izjašnjavaju samo ministri.
S tim u vezi i polemišući s ovim stavom Vlade, koji je za mene, inače, neprihvatljiv, napisao sam amandman koji ima dva člana, i jedan i drugi idu u prilog ovome.
To znači da sam predložio da se tamo gde se kaže: „Strategiju raspravlja Skupština ili Vlada." brišu reči „ili Vlada“, jer pitanje strategije je pitanje o kojem se raspravlja u Parlamentu. To je prvo..
Drugo pitanje je inicijativa koju sam podneo na poslednjoj sednici Odbora za finansije, koju je taj odbor prihvatio u formi svog zaključka. Znači, zamolio sam da Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije jednom mesečno raspravlja o dinamici i sumi utrošenih sredstava iz Investicionog nacionalnog programa. Taj zaključak postoji. Verovao sam da je važnije da se to uvrsti u zakon i zbog toga sam sada podneo amandman - da se ovaj član menja na taj način što bi se Vlada obavezala da pred Parlament, najmanje dvomesečno, izađe s analizom utrošenih sredstava.
Smatram da je ova rasprava u načelu i prilika da kažem te stvari ovde.
Molim i ministra za podršku u vezi s tim, jer smatram da nikome ovo ne može da smeta.
Pomenuću milijardu i po evra, jer smatram da je to iznos koji se pominje u vezi sa sredstvima vezanim za Nacionalni investicioni program. Struktura tih sredstava je sledeća - međunarodni finansijski krediti međunarodnih finansijskih organizacija, privatizacija nacionalnih dobara i budžetska sredstva.
Dakle, prethodno navedeno sam napisao u obrazloženju svog amandmana.
Ne postoje kvalitetnija sredstva u jednoj državi od ovih sredstava.
Smatram da je Odbor za finansije Skupštine Republike Srbije dovoljno motivisan, odnosno kompetentan, da ako se usvoji amandman koji sam predložio, jednom u dva meseca dobije analizu tih sredstava, da se o tome informiše Odbor, a i javnost Republike Srbije.
Dakle, smatram da su ovo važna pitanja i mi nećemo biti često u prilici, kada kažem „mi“, mislim na ovaj parlament, kao što je ova, jer svake godine imamo nova sredstva za Nacionalni investicioni plan, da imamo ovoliko investicionih sredstava, jer tih izvora neće biti ili ih neće biti u ovom obimu.
Zbog toga bih molio, ponavljam, da se ovi amandmani prihvate, a takođe molim i za odgovor na pitanje koje sam postavio u vezi s indirektnim korisnicima budžeta. Druga pitanja ćemo raspravljati kada dođe zakon o budžetu, jer i tamo postoji nekoliko ozbiljnih primedaba.
Smatram da nije dobro da se deo Nacionalnog investicionog programa troši na način koji su pomenuli moji prethodnici - za krečenje nekih prostorija i druga pitanja. Takva pitanja, po mom shvatanju, ne bi mogla da se nađu u dnevnom redu, kada se radi o ovim troškovima.
Na primer, kada jedan seljak proda njivu, ako sredstva utroši za to da sebi kupi nove opanke, prezreće ga celo selo. Može da proda njivu da bi kupio mašinu alatljiku, ili da bi uradio nešto važno, da bi se njegova supstanca uvećala.
Moram da kažem da se deo Nacionalnog investicionog programa svodi na oblast investicionog održavanja, što je trošenje nacionalne supstance na neodgovarajući način.
Hvala lepo.

Zahvaljujem gospodinu poslaniku.
Neka se pripremi poslanik Mita Avramov.

Gospodine predsedavajući, gospodo poslanici, pred nama je veoma ozbiljna tema. Na redu je budžet. Svakog od nas interesuje budžet, kako republički, tako i gradski, pa i opštinski.
Svi mi od toga živimo i u svakom slučaju budžetska sredstva treba da budu pravilno raspoređena prema svim građanima Republike Srbije, prema svim opštinama, a ne na način kako se to radi.
Ministar te stvari drugačije vidi i tako ne treba da se radi. Naime, u opštinama gde su pobedili čelnici njihovih stranaka, u transferu su dobili mnogo više nego tamo gde je bila opozicija na čelu opština.
Ubeđen sam da će ovaj sistem i ovaj novi zakon o budžetu, koji predlaže ministar, biti takav da će ga leva strana u sali sigurno podržati i izglasati ga. Takođe, smatram da će to da im se obije o glavu u drugoj prilici, kada dođu u veliki procep, kada će ih kačiti isti zakon, a tada oni neće biti na vlasti.
Zbog toga treba da glasaju protiv ovog novog zakona - da se ne bi uzurpirala vlast.
Žao mi je što je ministar u svom kratkom ekspozeu, pri obraćanju Skupštini i narodu Republike Srbije, imao šturo obrazloženje, a uglavnom se obratio pretnjama i ucenama.
Znamo da Zapad ucenjuje našu zemlju - ako ne isporučite tog i tog, nećemo vam odobriti kredite, a ako ga isporučite, otpisaćemo vam neke kredite i slične stvari. To je sve ucena.
Ministar je ovde rekao slične stvari - ako neko pogreši na lokalnom nivou, dolazi budžetska inspekcija, odnosno ako nađe bilo kakvu grešku, doći će do toga da će se ukinuti transferna sredstva.
Nažalost, mnoge opštine u Republici Srbiji danas jedva čekaju ta transferna sredstva, da im ih prebaci Vlada, kako bi mogli da poboljšaju školstvo, zdravstvo i ono što je najbolnije na terenu.
Svi znamo da su sve opštine stare i znamo da je zdravstvo u krizi, odnosno da ljudi nemaju para ni za najobičniji lek, a kamoli za nekakve skuplje poduhvate.
Znamo još neke stvari. Mi ćemo još govoriti sa ove govornice u vezi s tim da će tamo gde su na čelu srpski radikali biti ciljne opštine. Tamo gde je na čelu Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Šešelj sigurno će doći budžetska inspekcija i sigurno će imati zadatak da iznađe bilo kakvu grešku, i najmanju, kako bi se ukinuo transfer, pa kako bi se kasnije govorilo, pošto se približavaju izbori - kako su radikali nesposobni da vladaju tim opštinama i kako ništa nisu uradili.
Svesni smo svega toga i davno smo se okrenuli sami sebi, po onoj narodnoj „uzdaj se u se i u svoje kljuse“, i koliko imamo sredstava, toliko ih trošimo, odnosno domaćinski se vladamo. Mi se jednako ponašamo prema svim građanima koji žive na našoj teritoriji.
Reći ću vam da dolazim iz jedne višenacionalne sredine, to je opština Šid, najmlađa pogranična opština, koja se graniči sa Hrvatskom, a ujedno je i najzapadnija opština u Republici Srbiji.
Doneli smo odluku i na Skupštini Opštine, odnosno uveli smo taksu za teška teretna vozila koja prolaze kroz našu opštinu, kako bismo mogli da popravimo ionako uništenu, a i dalje se uništava, postojeću infrastrukturu. Mi nismo dobili i ne možemo da dobijemo odobrenje od Vlade za te stvari. Jednostavno se radi po sistemu, tamo gde je vladajuća koalicija na vlasti, sve može, sve se odobrava, nema problema, a gde vlada opozicija, ne može ništa.
Jedan ministar, odnosno svaki ministar koji je izabran u Narodnoj skupštini, mora da se vlada prema svim građanima Republike Srbije jednako, da razvija apsolutno sve opštine podjednako, da se kolač od republičkog budžeta na ravne časti deli svima, a ne samo tamo gde su oni na vlasti da se dobija duplo, a tamo gde je opozicija, tek jedva nešto. Sistem ucena će vladati i dalje dok je ova koalicija na vlasti.
Imao sam slučaj, evo vam primera, to je naša opština Šid, gde je isto tako bilo ucenjivanja - da se smanji za 10 posto broj zaposlenih, dakle, na našem lokalnom nivou, a u protivnom, to je bila preporuka Vlade, smanjiće se, odnosno ukinuće se transfer prema toj opštini. Šta smo uradili? Morali smo da smanjimo za 10 posto broj zaposlenih u upravi da nam se ne bi smanjio transfer. Međutim, upravni inspektor vrati tih 10 posto na posao, transfer se nije smanjio, i sada ne znam ko treba da bude kažnjen zato što su ovi vraćeni na posao, a mi nismo ispunili zadatak, odnosno preporuke Vlade. U svemu tome je dobro samo što nam nisu ukinuli transfer. Zamislite još da su nam ukinuli transfer, jer je u mnogim opštinama gde su oni na vlasti ukinuli tih 10 posto, čak i Vlada pomogla u otpremnini, dala je tim opštinama pare da isplate te otpremnine. Ima tih slučajeva, ministre, molim vas, proverite i videćete.
Naša je želja da svaki ministar koji je izabran u ovoj skupštini mora da odgovara Skupštini, mora da odgovara narodu, jer samo tako mogu da opstanu i da traju, a ovim sistemom rada ne mogu da opstanu ni slučajno. Ovaj zakon vodi ka tome da se Skupština apsolutno ništa ne pita, da ministar ima odrešene ruke da može da radi kako hoće. Ministar se možda malo prevario, ili je mislio da će on biti doživotni ministar, pa će to tako moći da izvršava po svojoj želji, ali, nažalost, tu je Skupština i kritikovaćemo rad svakog ministra, bez obzira, a hvalićemo one koji dobro rade, ali takvih, nažalost, nema.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, oprostite, samo momenat, prvo ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić.

Samo jedna napomena za prethodnog govornika. Najduža obustava transfera bila je za Grad Niš u kome se na vlasti nalazi Nova Srbija, DSS i G17 plus. Tri meseca smo obustavili transfer Nišu, zato što su kršili odgovarajuće propise vezane za Zakon o budžetu.
Drugim rečima, ne pravimo razliku prema partijskoj pripadnosti. Danas smo obustavili transfer Kovinu, gde su pobedile stranke demokratske opcije, gde je G17 plus osvojio preko 10 posto. Dakle, ne pravimo razliku. Isključivo se onom ko krši zakon obustavljaju sredstva.

Po Poslovniku, narodni poslanik Momir Marković.

Ministar Dinkić, dame i gospodo narodni poslanici, ovog trenutka izreče ogromnu laž.
Šta je sa Borom, gospodine ministre, jer dva i po meseca predsedniku opštine Bor, gospodinu Rankiću, niste uplatili transfer. Pre tri ili četiri dana sam bio na promociji ove četiri knjige koje su poseban vid odbrane prof. dr Vojislava Šešelja i žali nam se predsednik opštine Rankić da mu se dva i po meseca zaustavlja transfer, verovatno zbog toga što je radikal, jer da je neko drugi, sigurno bi dobio.
Molim ministra da izađe i da kaže šta je sa transferom za opštinu Bor. Možda je to zbog toga što je zaustavljen lopovluk oko prodaje Borskog rudnika, jer se debela afera pripremala tamo.

Ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić.

Transfer Bora je kasnio dvadesetak dana, dakle, ne dva i po meseca, već dvadesetak dana. Uplaćeno je pre nedelju dana ili pre pet dana, a razlog je bio taj što je opština Bor trošila budžetska sredstva za kampanju protiv privatizacije RTB Bor.
Očito je da imaju novca i da ne moraju da se finansiraju iz republičkog budžeta, a ako su protiv privatizacije, koja je u nacionalnom interesu, i imaju novca da finansiraju TV kampanju protiv te privatizacije, šta će im onda novac iz budžeta? Dakle, kada su prestali, dobili su transfer.

Narodni poslanik Momir Marković, replika.