Dame i gospodo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu je, rekla bih, ključni dokaz da je Vlada - Koštunica, Dulić, neozbiljna, neodgovorna i da je sastavljena od notornih neznalica.
Donositi zakon o izmenama već sedmi put, govori upravo u prilog ovome što sam rekla, jer ozbiljna, odgovorna i stručna vlada, kada predlaže Narodnoj skupštini neki zakon, to uradi tako da zakon traje bar onoliko koliko traje vlada, a ne da se svaki put setite nečeg novog što ste zaboravili u onom prethodnom tekstu.
Onda idete sa predlogom novog zakona i onda imamo saopštenja, konferencije i skupštine o tome koliko smo stotina zakona doneli. O tome koliko se njih primenjuje i na koji način, koliko je zloupotreba proisteklo iz tih vaših zakona, govorićemo, verovatno, već za neki mesec u izbornoj kampanji, a bogami i još ozbiljnije posle narodnih izbora.
Zašto donosite ovaj zakon? Da biste afirmisali ovo što ste nazvali Nacionalnim investicionim planom, i to ovako vrlo zvučno izgleda i sada treba građani Srbije da misle da Vlada nešto epohalno menja u svojoj dosadašnjoj politici.
U odnosu na građane Srbije, naravno da, nažalost, od tog posla na taj način nema ništa. Taj nacionalni investicioni plan nije ništa novo, nije nešto što inače nije postojalo, samo se tako nije zvalo.
Uvek su ministarstva imala svoje planove, ulaganja u Srbiju i radili su, naravno, u skladu sa budžetom, odnosno sa zakonom o budžetu koji se usvaja na Skupštini. Vama je sada sve nacionalno, vama je i Nacionalna štedionica nacionalna, ali nema veze sa nacionalnim.
Dobro znate šta ste uradili sa Nacionalnom štedionicom, ali je ona jedno vreme bila aktuelna, pa su građani bili ubeđeni da kad kažemo - Nacionalna štedionica, to stvarno ima nekakve veze sa nečim što je od opšteg interesa za Srbiju i za građane Srbije.
Mi smo amandmanima na ovaj predlog zakona reagovali tako što smo predložili da se svi članovi zakona brišu. Još jednom ću da objasnim, pošto vi iz skupštinske većine često zloupotrebljavate ovakve naše amandmane i kažete da je to opstrukcija. Mi tvrdimo da nije, već da je ovo principijelan odnos SRS prema jednom lošem predlogu zakona, odnosno prema predlogu zakona koji ne treba da postoji u pravnom sistemu.
Naravno, sredstva iz budžeta treba da se koriste u skladu sa zakonom i naravno da je dužnost Republike, odnosno Vlade, kao izvršne vlasti, da ta sredstva koristi u skladu sa zakonom, ali to su materijalni propisi. Ovaj zakon o budžetskim sredstvima je samo tehnički propis i zato mislimo da ne treba da postoji. U zakonu o budžetskom sistemu su potrebne odredbe koje propisuju kako se ostvaruju sredstva, pod kojim uslovima, kada i za koje investicione namene, sa jasnim nalogom da se o tome donosi materijalni zakon, a da se sredstva po tom materijalnom zakonu iskazuju u zakonu o budžetu. To je jedini način kako bi trebalo da se koncipira zakon o budžetskom sistemu.
Zašto vi ovo radite? Zato što su u toku izborne kampanje, predizborne kampanje u šest opština u Srbiji, a već ste završili jedan
deo. Vi onda, sa Veljinom "šoder listom" krenete po Srbiji, sa par bagera i par kamiona, i obećavate kule i gradove.
Ovde je neko od mojih kolega spomenuo Sašu, za kojeg je trebalo glasati u Smederevu. Prevarili se građani, glasali za Sašu i sada se kaju, a jedan od razloga zašto je trebalo glasati za Sašu jeste sređivanje puta od Grocke do Smedereva. Sad tamo više ne mogu ni traktorima da prođu, a kamoli automobilima, zato što na svakih deset metara imate izvađen jedan pravougaonik od nekoliko kvadrata, jer je to bila izborna kampanja "šoder liste". Naravno, prošli izbori, Saša izabran, zaboravljeno šta je obećano Grockoj, sad mora da se ide u Barajevo, Despotovac, Leskovac, Žabare, Žagubicu, gde će se održati izbori 1. oktobra.
Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije, odnosno predsednik Demokratske stranke, koji se lažno predstavlja da je predsednik Republike i svih građana, aktivno su se uključili i u izbornu kampanju u Republici Srpskoj, a zapravo vode paralelnu kampanju ovde za predstojeće izbore, da bi ovde građani rekli kako su Tadić i Koštunica ljudi koji vode računa o Srbima u svim srpskim zemljama, a tamo predstavljaju Dodika i Čavića kao ljude koji će da nekako bliže povežu Republiku Srpsku sa Republikom Srbijom. Onda zaključujete nekakav sporazum o specijalnim vezama, kao da nam je to potrebno.
Naravno, nemamo ništa protiv najbližih veza između Srbije i Republike Srpske, ali nema potrebe da se potpisuju bilo kakvi sporazumi. Treba da se čuva Dejtonski sporazum, jer, kakav - takav, on je sad najbolje rešenje za Republiku Srpsku.
Obmanjuju Koštunica i Tadić i građane u Srbiji i građane u Republici Srpskoj. Pitala bih ministra, kada bi me slučajno slušao, iz kojih sredstava je izdvojeno ovih sto miliona evra koja su nekakva zajednička ulaganja sa Republikom Srpskom, koja će da se potpišu danas, čini mi se, taj sporazum, da se udruže ta sredstva? Da li je to samo izborni trik? Mi, srpski radikali ovde i SRS - dr Vojislav Šešelj u Republici Srpskoj tvrdimo da to jeste samo predizborni trik i da od tog posla neće biti ništa i da građani Srbije i građani Republike Srpske neće imati nikakve koristi ni od tog sporazuma, ni od obećanih sto miliona evra.
Govorile su ovde moje kolege o budžetskoj kontroli, o tome koliko su ovde predsednici opština iz SRS, od samog konstituisanja lokalnih samouprava i ove skupštine, pozivali i prozivali vas, ministre Dinkiću, da uputite budžetsku kontrolu, da se vidi šta su vaši «žuti» prijatelji pre preuzimanja vlasti od strane srpskih radikala u tim opštinama uradili, koliko su krali. Nikad vam nije na pamet palo da prihvatite neku našu inicijativu odavde, vadili ste se pričom da nemate dovoljno budžetskih inspektora, pa smo onda mi po lokalnim samoupravama morali sami da preuzmemo taj posao, pa smo uključivali i javne tužioce, pa smo u opštini Zemun podigli krivičnu prijavu protiv bivšeg direktora Javnog preduzeća „Poslovni prostor“, nekog Simonovića, koji je tri i po miliona evra ukrao u Zemunu. Dakle, morali smo da preuzmemo ono što je bila vaša obaveza, ali dobro, naučili smo i taj posao, trebaće nam posle narednih izbora.
Gospodine Dinkiću, nema nikog više iz Vlade Srbije, a ovo bi trebalo svi da čuju. Vi pričate o Nacionalnom investicionom planu koji se svodi na izgradnju puteva. Naravno, da ne budemo pogrešno shvaćeni, nemamo mi, srpski radikali, ništa protiv izgradnje putne infrastrukture, sve to Srbiji treba, loši su nam putevi, ali vi to radite samo zato što se na tom poslu najbolje peru pare, a ne pada vam na pamet da ova sredstva uložite u pokretanje neke proizvodnje, pa da onda ta proizvodnja pravi puteve. Tako bi radila ozbiljna vlada, vlada koja će raditi posle narednih izbora i koja će biti vlada srpskih radikala.
Zahvaljujući vašoj vladi i onim prethodnim dvema, Živkovićevoj i Đinđićevoj, danas su to u Srbiji novine objavile, preko 800.000 građana živi ispod granice siromaštva, a postoji, takođe, statistički podatak da 30.000 dece u Srbiji danas nema treći obrok, odnosno da im roditelji nemaju sredstava za treći obrok. Juče su objavile novine za koliko je procenata pala kupovna moć.
Ne znam čime se onda vi hvalite, osim tim prerađenim asfaltom, ne znam kako se to zove, kojim vozite sada, to je aktuelno kod Dragana Palme, jer se najbolje vidi na TV Palmi.
Ništa drugo i ne radite, grdne pare na to trošite, odnosno ne trošite ih na puteve, nego na ono što reče Velja u jednoj kampanji, da li Dobrici, da li Saši, ne sećam se, kada reče - šta je za mene kao ministra da sa autoputa ukradem pet kilometra asfalta i da ga stavim tamo u neko selo. Međutim, nikad nije odgovorio koliko je puta po pet kilometara stavio u svoj džep.
U ovoj brošuri koju ste nam dali – «Srbija, Nacionalni investicioni plan 2006–2007», između ostalog se govori o kontroli realizacije ovog nacionalnog plana.
Predvideli ste da će kontrolu vršiti nadležno ministarstvo, a sad ne znam koje je to nadležno ministarstvo, pošto jedno veče izađe ministar kulture, pa on priča o ovom programu sa svog aspekta, pa onda izađe ovaj vaš partijski drug Tomica Milosavljević, pa on priča o tome kako će se trošiti ova sredstva, pa kaže - popravljaće Dom zdravlja na Paliluli.
Onda se direktno u emisiju uključuje direktor Doma zdravlja Palilula i kaže - ja sam ovde direktor Doma zdravlja i naravno da bih volela i volim što će mi se popraviti uslovi, ali bi bilo mnogo pravičnije i mnogo korisnije da se popravi Dom zdravlja u Krnjači koji prokišnjava, koji maltene ne može da funkcioniše, takva je zgrada. A ministar Milosavljević kaže - neka se gospođa ništa ne sekira, doći će na red, mi sad radimo gradove, doći će na red i sela.
Znači, ljudima u selima, em im je daleko grad, em nemaju pristojan dom zdravlja tu gde žive, znači treba da umru, dok se Tomica Milosavljević, Mlađan Dinkić, Vojislav Koštunica i Ivana Dulić sete da Srbija nije samo Beograd, da je Srbija i svi naši gradovi, da je Srbija i Kosovo i Metohija, i da svi moraju na isti način da budu tretirani od strane Vlade Republike Srbije.
Sledeće telo koje će vršiti kontrolu realizacije Nacionalnog investicionog plana jeste Savet za upravljanje projektima. Nemam pojma šta je to, niti nam je ko to objasnio, možda će ministar kad se seti. Koordinaciono telo, ne znam na koje koordinaciono telo se misli, pa onda ide Vlada Republike Srbije, dakle posebno ministarstvo, a posebno Vlada Republike Srbije.
Da li vi na ovaj način priznajete ono što mi pričamo već tri godine, da je Vlada skup neistomišljenika koje samo interesi drže na okupu, dogovor i kupoprodaja pred svaku skupštinu i pred svako izglasavanje u Skupštini?
Onda imate biser, ovaj nacionalni investicioni plan kontroliše predsednik Republike Srbije.
E sad, kako može neko ko ima takve tajkune oko sebe, kriminalce i lopove poput Đilasa, Šutanovca, ni on nije bolji od njih, po kom osnovu i gde mu to stoji kao ustavna kategorija - predsednik Republike? Taj Boris Tadić bi morao da nauči da može da se kreće isključivo u okviru onog što stoji u Ustavu Republike Srbije. Em je formirao tu Narodnu kancelariju i raširio se po Srbiji, gde god demokrate drže vlast tu imaju male narodne kancelarije, i to je uradio suprotno Ustavu, a sad ga gurate negde gde mu po Ustavu nije mesto. Što je najinteresantnije, u ovom redosledu je taj Boris Tadić ispred Skupštine Republike Srbije.
To je pokazao i kada je ovde omalovažio i uvredio dostojanstvo Narodne skupštine, kada smo pričali o Kosovu i Metohiji, kada je poslednji govorio kao da je on tata svima nama, kao da ne razume da je Skupština najviše zakonodavno telo. Vi mu ovde dozvoljavate da on bude ispred Skupštine. Slobodno sve ovo možete da brišete, jer jedini kontrolor za ovaj nacionalni, kako ste ga nazvali, investicioni plan, koji je zapravo najobičnije trošenje sredstava iz budžeta, može da bude Skupština Republike Srbije.
Vi posle Skupštine imate još jedno telo, to su nezavisne ličnosti iz javnog života. E, ovo je tek posebno interesantno. Od koga li su i od čega li su nezavisne te ličnosti, koje su to ličnosti, da li su to Keba, Paskaljević i ta družina koja prati ove tzv. demokratske opcije u njihovim izbornim kampanjama?
Još nešto, malopre je gospodin Moma Marković pitao ministra nešto u vezi sa činjenicom da dva i po meseca SO Bor nisu dostavljena transferna sredstva, i vi ste ministre, vrlo drsko, pred Narodnom skupštinom i pred javnošću Srbije odgovorili nešto što zaista neko ozbiljan sebi ne bi smeo da dozvoli. Očekivala sam da ćete da objasnite nešto kao stručnjak, ako to slučajno jeste, ili bar kao ministar, jer to, nažalost, još uvek jeste, a vi ste, kao uvređena mlada ili kao dete koje se inati, pa kaže - ne dam ti svoju igračku, rekli - oni su tamo davali na televiziji reklame protiv privatizacije Bora i kada su prekinuli s tim reklamama mi smo im poslali sredstva.
Ponašate li se tako prema Draganu Markoviću Palmi, jer svako veče, preko kablovske televizije, cela Srbija gleda igranke po selima u Jagodini i predstavljanje vaših ministara, koji nemaju pojma ni što su ih doveli tamo, ni šta treba da kažu. Sinoć, onaj ministar energetike, stao čovek, nema pojma ni što je došao, ni koga on tu predstavlja, i priča tamo nešto, samo ne reče koliko je poskupela struja. Hvali se kako kod Dragana Markovića Palme građani koji nemaju pare mogu da dobiju besplatne lekove, kako se on ne vozi državnim kolima nego vozi svoj neki džip. Pa, naravno kad bez Dragana Markovića Palme, ni onda, ni danas, ne može nijedan kilogram, nijedna tona uglja da se nabavi.
Naravno, kad su sve privatizacije u okrugu pod njegovom šapom, kad se ugrađuje u svaku privatizaciju, naravno da mu ne treba državni auto, obezbedio je on sebi mnogo dobar džip da vozi i vas koji idete tamo kao privesci.
Dakle, uložili smo amandmane. Konkretno, o ovom zakonu ima šta da se kaže, govorićemo o amandmanima. Kao što su i ostale moje kolege rekle, mi srpski radikali ne možemo da glasamo za ovaj zakon zato što ne želimo da obmanjujemo građane Srbije, zato što mi građanima Srbije kažemo da vode računa i sada, na lokalnim izborima u ovih svih šest opština, da ne nasedaju na Dinkićeve, Veljine i ostalih ministara laži i obmane koje im prenose iz jednog u drugo mesto, već da glasaju za one koji će sigurno biti borci protiv korupcije, da se ne plaše, iako su juče neki banditi iz DSS-a pištoljima napali aktiviste SRS, da bi ih sprečili da rade svoj posao, da lepe plakate, da obaveštavaju javnost Srbije o tome kakva nam je Vlada, kakva nam je skupštinska većina koja tu vladu podržava. Nadamo se, zapravo, ubeđeni smo da vam je još malo ostalo. Izdržaće građani Srbije još malo, ovaj budžet verovatno neće biti ni primenjivan.