Hvala vam, gospodine Matiću.
Prvo, narodni poslanik Ivica Dačić, pa narodni poslanik Veroljub Arsić, koji se javio.
Izvolite, gospodine Dačiću. Ivica Dačić, predsednik Poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema o kojoj danas govorimo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije, ne može se odvojiti od teme ukupnih političkih i društvenih odnosa u Srbiji, u vremenu i mestu u kojima se Srbija danas nalazi.
Ne može se odvojiti ni od pretpostavljenih i očekivanih teškoća koje će Srbija imati u narednom periodu, vezano za pokušaj nametanja konačnog rešenja za status Kosova i Metohije, odnosno za pokušaj nametanja nezavisnosti KiM od strane međunarodnih faktora.
Imajući sve to u vidu, SPS na ovaj predlog gleda sa aspekta potrebe da se stvore svi preduslovi da Srbija ustavom istakne i podseti ceo svet i zauzme aktivnu poziciju kako bi narod Srbije, građani Srbije, još jednom rekli čitavom svetu da Kosovo i Metohiju smatraju sastavnim delom Republike Srbije. U tom smislu, imamo razumevanja za ponuđeni zakonski predlog.
S druge strane, nemamo razumevanja za stav G17, koji i dan-danas ostavlja dilemu da li u ovom teškom vremenu i u teškom periodu Srbija, posle 5. oktobra, ima ili nema političku stabilnost.
Moram da kažem da je Socijalistička partija Srbije danas o toj temi razgovarala i sa predsednikom Vlade, Vojislavom Koštunicom, sa predstavnicima Demokratske stranke Srbije.
Mi ne želimo i nećemo glasati za ovaj rebalans budžeta ukoliko će on poslužiti samo stranci G17 plus da se predstavlja u javnosti kao stranka koja donosi ekonomski dobre vesti za građane Srbije, a ostatak perioda do sledećih izbora iskoristiti da opoziciono napada Vladu Republike Srbije i da obavlja državne funkcije s aspekta pozicija koje imaju.
Nadam se i očekujem da će novi uslovi u kojima Srbija danas živi, aktivna pozicija koju Srbija danas ima u pregovorima i pokušaji svih stranaka da Srbija jedinstveno dođe do novog ustava, ne kao idealnog najvišeg zakonskog predloga, ne kao, možda, jedinog načina da se borimo za Kosovo i Metohiju, pokazati na jedan aktivan način celom svetu da Srbija i Srbi imaju jedinstven stav o tome.
Nadam se da će ta nova društvena i politička realnost uticati na ovu stranku koja čini Vladu Srbije da dobro razmisli o svojim potezima 1. oktobra.
Ne može hapšenje Ratka Mladića Evropskoj uniji biti važnije od Kosova i Metohije i političke stabilnosti Srbije. Ako će neko da ruši Vladu, nije sporno, ali niko nema pravo da ugrožava političku stabilnost Srbije, naročito kada za to imaju razumevanje i druge opozicione političke stranke, kao što su SRS i DS.
Pošto smo ceo dan ovde u Skupštini, danas su se SRS, DS i SPS usaglasili sa DSS o osnovnim postavkama i načelima novog ustava Republike Srbije.
Za nas je bilo neprihvatljivo, kao i za SRS, pretpostavljam i za druge stranke, pre svega za DSS, da se u pogledu Kosova i Metohije, možda, nametne pitanje neke šire i veće, ili suštinske autonomije za Vojvodinu, gde bi se stvorili uslovi da imamo problem sa Vojvodinom u narednom periodu.
Znači, bez obzira na težinu i važnost referenduma i novog ustava, nismo spremni da zbog toga žrtvujemo Vojvodinu.
Koliko smo iz ovih razgovora mogli videti, postoji politička spremnost i saglasnost da sve političke stranke u Srbiji učine još jedan korak ka tome da Srbija jedinstveno dočeka ono što će nas čekati u novembru mesecu.
Ako neko ne zna šta će nas čekati, čekaće nas novi Rambuje, čekaće nas pokušaj Ahtisarija da nametne ili novu rezoluciju Saveta bezbednosti, u kojoj će se definisati status KiM kao nezavisne države, ili novu neutralnu rezoluciju na osnovu koje će mnoge države u svetu bilateralno priznati KiM kao nezavisnu državu, ili će postojati treći scenario - da se bez bilo kakve rezolucije, pošto Srbija odbije to rešenje, mnoge zemlje u svetu opredele da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije.
U takvim uslovima, Srbija taj novembar, 1, 2, 3, 5, 15, mora da dočeka jedinstvena i politički stabilna.
Ne postoji tema koja je za nas u ovom trenutku važnija od ove. Ako neko misli da je SPS zaljubljen u ovu vladu, veoma se prevario. I mi bismo voleli da neki koji su u ovoj vladi ne budu u toj vladi, ali sam u ovom trenutku siguran da je za sve nas, ukoliko želimo dobro ovoj zemlji, najvažnije da, umesto nekih sporednih političkih pitanja, vidimo ono suštinsko, a to je da ako nemamo zemlju, ako nemamo otadžbinu, onda nemamo ni partiju, ni svoju, niti bilo koju drugu političku partiju. I zato apelujem na sve političke stranke koje čine Vladu Republike Srbije.
SPS je, naravno, pokazala svoju konstruktivnost, ali sve ima svoje granice. Nećemo dozvoliti da neko svojim političkim postupcima zloupotrebljava aktuelnu političku situaciju dok, sa druge strane, SPS, u ime nacionalnih i državnih interesa, ponekad podržava i glasa i za nešto za šta nikad, možda, ne bi u drugim uslovima glasao.
Mi ćemo i ovoga puta podržati ovaj predlog budžeta, zbog potrebe da Srbija spremno dočeka i taj referendum. Inače, da se razumemo, to nije ništa novo. Vi ste ovde malopre govorili, gospodine Matiću, npr. o Nacionalnom investicionom planu, o prodaji državnih preduzeća.
Podsetio bih da je 49 odsto „Telekoma“ prodato za milijardu i po maraka. To je, otprilike, isto kao i evra danas – 49 odsto. Ta sredstva su iskorišćena preko Fonda za razvoj. Danas apelujemo na to da se sredstva koja se dobiju od prodaje i koja su dobijena od prodaje „Mobtela“ ne potroše za krečenje i farbanje, nego za stvaranje nove vrednosti. Nacionalni investicioni plan, javni radovi, veliki projekti, nisu izum ni DS, ni G17 plus, pošto je Ministarstvo finansija štampalo ovu brošuru, niti je to izum SPS ili Milutina Mrkonjića, to je izum koji postoji više od sto godina u svim svetskim ekonomijama.
Ali, nećemo dozvoliti da se u ovom periodu, iza svih ovih velikih priča, radi na uskostranačkim interesima. SPS neće biti deo te političke podvale.
Možemo glasati za rebalans budžeta ukoliko će u Srbiji biti političke stabilnosti, ali nećemo glasati za rebalans budžeta danas, ili za Ustav sutra, a da prekosutra G17 plus izađe iz Vlade.
Da budete u Vladi, da koristite sva mesta, da koristite sve finansije koje imate, da koristite sva sredstva da dobijete političke poene, a da pri tome glumite opoziciju, taj luksuz vam, izvinite, dame i gospodo, nećemo dozvoliti. Prema tome, nadam se da do toga neće doći.
Ima još vremena, SPS će pomno pratiti reakcije svih političkih stranaka. Spremni smo za dogovor svih političkih stranaka, za donošenje novog ustava, u ime Srbije, srpskog naroda, svih građana Srbije, ali nismo spremni da u ovom trenutku budemo moneta za potkusurivanje, kako bi jedna politička stranka ostvarila nešto što mi ne želimo.
Mi ne podržavamo razloge zbog kojih vi hoćete da napustite Vladu, a to je zato što nije uhapšen Ratko Mladić. Mi zbog toga nikada nećemo srušiti Vladu. Možda bismo je srušili u obrnutom slučaju, i srušili bismo je u obrnutom slučaju.
Znači, u svakom slučaju, ukoliko u ovom trenutku izađete iz Skupštine i iz Vlade, u trenucima kada Srbija bije svoju presudnu bitku za Kosovo i Metohiju, verujte mi, nikada se u nju nećete vratiti, jer Srbija vam to neće oprostiti.
Što se nas tiče, mi ćemo još jednom biti konstruktivan politički faktor, učinićemo sve da Srbija, srpski narod, sve političke stranke budu jedinstvene, bez obzira na to da li nam se nešto u ovom ustavu sviđa i jedino iz tog razloga bismo mogli da podržimo ovaj rebalans budžeta.
Hvala vam.

Hvala vama, gospodine Dačiću.
Da li se slažete da, prema članu 85, napravimo pauzu od 10 minuta, pa da onda govori gospodin Arsić?
Pauza do 18 časova i pet minuta. Prvi će, posle pauze, imati reč ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SRS, Veroljub Arsić.
(Posle pauze – 18 časova i 20 minuta)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad posle pauze. Zahvaljujem na strpljenju gospodinu Arsiću, ovlašćenom predstavniku SRS.
Imate reč, gospodine Arsiću, a potom, ako se ne javi, kao što se nije do sada javio nijedan predsednik ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, preći ćemo na raspravu prema listi prijavljenih govornika. Prvi će imati reč narodni poslanik Milorad Belić, pa Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih morao prvo da kažem, i vama i javnosti, da neke od stvari koje su iznete za ovom govornicom nisu istina.
Opština Požarevac je još pre nastanka nekog nacionalnog investicionog plana ili programa predala nadležnim ministarstvima određene projekte. Oni do dana današnjeg nisu bili prihvaćeni, sada vidim da se nalaze u ovom nacionalnom investicionom planu.
Razlog zašto više projekata nismo predali jeste taj što je, s jedne strane, sam projekat koštao lokalnu samoupravu i ne možemo baš da trošimo novac na nešto što možda neće da se desi u skorijoj budućnosti. S druge strane, imamo loša iskustva sa Vladom Republike Srbije, konkretno, sa Ministarstvom za kapitalne investicije.
Opština Gradište je konkurisala, određeni projekti su bili još u toku 2005. godine prihvaćeni od strane Ministarstva.
Na osnovu odluka Ministarstva, Direkcija za izgradnju opštine Veliko Gradište raspisala je javnu nabavku, 50% finansira lokalna samouprava, 50% Ministarstvo, izvršila radove, a Ministarstvo do dana današnjeg ta sredstva nije prebacilo lokalnoj samoupravi, odnosno Direkciji, da izmiri svoje obaveze.
Da stvar bude još gora, tadašnji menadžer a sada zamenik predsednika opštine u Velikom Gradištu, izvesni Šulović, trčkara po celoj opštini Veliko Gradište i priča kako isključivo investira Ministarstvo za kapitalne investicije sa Veljom Ilićem i NS.
Zarad istine, nemam ništa protiv i da se građani opštine Veliko Gradište zadužuju, radi poboljšanja svoje infrastrukture, ali bi barem trebalo da znaju da su se oni sami zadužili, odnosno da ih je lokalna samouprava zadužila, da je te radove platilo Ministarstvo za kapitalne investicije. Inače, Požarevac je po ovom nacionalnom investicionom programu dobio oko 100 miliona dinara.
Što se tiče samog rebalansa budžeta i uopšte ovih izmena i dopuna zakona koji su bili pre ove tačke dnevnog reda, reč je o jednom isključivom i čistom marketingu stranke G17 plus i pojedinih stranaka iz ove vlade. To je jedan od razloga.
Drugi od razloga je namera da se ovim rebalansom budžeta na određen način operu sredstva, odnosno investicije koje su već ulagane u opštine onda kada nisu bile ni u kakvom planu i programu, niti su bila odobrena sredstva, tj. u toku predizbornih kampanja. To su razlozi zbog kojih se sada raspravlja o ovoj tački dnevnog reda i zbog čega ovaj rebalans budžeta izgleda ovako kako ga je ova vlada predložila.
Voleo bih da ovaj rebalans budžeta, na određen način, ne bude usvojen, jer će tada i pojedini ministri iz Vlade Republike Srbije morati da odgovaraju zašto su nenamenski trošili sredstva, na čelu sa Veljom Ilićem, pa onda redom, jedan za drugim.
Da biste videli da je to najobičniji marketing, ja ću da pročitam samo nekoliko stavki iz ovog nacionalnog investicionog plana, jer kod građana se stvara utisak da se, kada neko kaže Nacionalni investicioni plan, radi o određenim investicijama koje će ne samo poboljšati sredinu u kojoj oni žive, nego i da će uticati na povećanje broja radnih mesta, povećanje njihovih plata itd.
Pročitaću, recimo, da je u Nacionalnom investicionom planu za MUP odvojeno oko 574 miliona dinara. Nemam ništa protiv da sve ovo bude završeno ovako kako jeste, ali to nikako ne može da bude nekakav nacionalni investicioni plan, već običan plan i program MUP-a, posao koji i dan-danas radi to isto ministarstvo bez ovakvog plana. Tu je stavljena Uprava granične policije – nabavka i instalacija opreme telekomunikacionog sistema, za potrebe obezbeđenja veza na stanicama, za šta je predviđeno 1.445.000. Za Upravu granične policije – preuzimanje poslova od Vojske itd. - 70.125.000. Za Upravu za zaštitu od požara i spasavanje – unapređenje operativnog dejstva vatrogasno-spasilačkih jedinica, predviđeno je 170.000.000. To jeste posao Vlade Republike Srbije.
O kakvom Nacionalnom investicionom planu vi pričate? Nabavka opreme?! Kada kažete Nacionalni investicioni plan, valjda ste hteli da građani pomisle da ćete da otvarate fabrike, nova radna mesta. Toga nema. Od kada ste vi na vlasti, fabrike se zatvaraju. Od kada ste na vlasti, broj nezaposlenih se povećava.
Ili, recimo, u Nacionalnom investicionom planu se kaže – rekonstrukcija i adaptacija poslovnih prostora Poreske uprave Regionalnog centra Novi Sad, pa se nabrajaju filijale - Ada, Apatin, Bačka Palanka, Bačka Topola, Vrbas, Vršac, Žabalj, Inđija, Irig, Kikinda itd.
Adaptaciju, krečenje prostorija poreske uprave nazivate Nacionalnim investicionim planom?! Rekonstrukcija, adaptacija poslovnih prostora Poreske uprave Regionalnog centra Niš, Aranđelovac, Aleksandrovac, Bor, Varvarin, Vlasotince, Vranje, Zaječar, Ivanjica, Knjaževac, Kragujevac, Leskovac, Merošina, Negotin, Nova Varoš, Pirot, Prijepolje, Prokuplje, Ražanj itd, da ne nabrajam. Vama je Nacionalni investicioni plan krečenje i adaptacija poreske uprave.
Kada smo već kod toga, da vidimo kako se to do sada radilo, gospodo, od kada ste vi na vlasti. Sticajem okolnosti, baš u Beogradu se radila adaptacija jednog poslovnog prostora koji pripada poreskoj upravi.
Znači, raspisana je javna nabavka, po toj javnoj nabavci određen je izvođač radova, koji je ponudio cenu kakvu je ponudio, kvalitet usluga kakav je ponudio, angažovano je lice za nadzor nad izvođenjem tih radova.
Od trenutka od kada je to lice pokušalo, neću namerno da spominjem ime i prezime, da izvrši pravi nadzor, da se ne odstupa od projekta, od kvaliteta materijala koji su bili opisani u samoj ponudi, ne samo da je izgubilo nadzor nad tom poreskom upravom, nego je i kasnije, u svom daljem radu, bilo šikanirano, baš od poreske uprave. Izbacivana je iz prostorije, imala je neprestane kontrole itd. Tako vi radite javne nabavke.
Čini mi se da gospodin ministar, kada su u pitanju javne nabavke, ovde hoće da reklamira serijal, na ovoj televiziji B92, „Veliki brat“, pa ćemo sada svi mi da pratimo kako neko pravi javnu nabavku.
U suštini, i ako ima te transparentnosti, ne vidi se ono iza, a to je: kako će ti radovi da budu izvedeni, kakav će da bude nadzor i ko će još tu da zaradi, osim samog izvođača, a sve na štetu građana Srbije.
Kada su u pitanju poreske uprave, ne mogu a da se ne zapitam, jer ovde se ne vidi, da li će ikakva sredstva biti uložena u poresku upravu za opštinu Žabari.
To moram da spomenem, pogotovo zato što ne vidim da je u Nacionalni investicioni plan upisan otpis dugova opštine pojedinim poreskim obveznicima opštine Žabari.
Uslov za otpis dugova jeste da budu kandidati na lokalnim izborima 1. oktobra ispred stranke G17 plus. To im je lično obećavao predsednik Opštinskog odbora te iste stranke, koji je ujedno i poreski inspektor u Žabarima, izvesni gospodin Boban Milošević, predsednik Opštinskog odbora Žabari.
E, sad, pazite ovo, u toj poreskoj upravi nikada nije postojao portir, nikada. Od kada je on postao predsednik Opštinskog odbora i od kada se zaposlio u Poreskoj upravi, dobili smo i portira u Žabarima, a portir niko drugi nego njegov rođeni otac. Tako vi to radite, gospodo, iz G17 plus! Inače, tetka mu je direktor doma zdravlja, a teča prvi na listi G17 plus.
Gospodo, da li vi stvarno hoćete da od države napravite porodično preduzeće?

Koristićete i drugih 10 minuta?

Da. Ne samo što ste išli u kampanju da otpisujete porez, nego je sada kandidatu Srpske radikalne stranke, baš danas, u predizbornoj kampanji, upala inspekcija, baš u njegovu radnju.
Čudom nekim, baš njegovu radnju da kontrolišu, a prekjuče su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova privodili aktiviste i kandidate Srpske radikalne stranke na informativni razgovor, držali ih u policijskoj stanici par sati, niko ne zna zašto.
Dame i gospodo iz G17 plus, tako nešto nije bilo ni za vreme Juge.
Ja sam se ovde naslušao ministra Dinkića i zapitao sam se da li stvarno živim u Srbiji, u ovoj državi, ili negde u nekom raju, finansijskom, poslovnom, u kojem je sve fantastično i gde teče med i mleko.
Nama reče ministar da smo zadovoljni rastom izvoza. Slažem se. Zadovoljan je rastom izvoza, ali taj rast izvoza još uvek nije nadmašio rast uvoza. Znači, naš dug se povećava i procentualno, iz godine u godinu.
Šta se izvozi – multinacionalne kompanije. Ovde je velika priča i velika hvala ministra Dinkića o tome kako smo napravili stabilan dinar i kako smo napravili malu inflaciju. Što ne kaže koji su razlozi za stabilan dinar i malu inflaciju?
Sigurno nije razlog njegova monetarna politika. Na određen način, to može da se pripiše kao uspeh Vlade Republike Srbije, a to je pad kupovne moći građana. Jednostavno, naša domaća privredna ekonomija se zasniva na uvozu. Nemamo više šta da plasiramo na domaće tržište, u smislu da to nema više ko da kupi. Onda dolazi do pada stranih valuta. Cene, naravno, ne padaju.
Kome to odgovara? Najviše uvozničkom lobiju. Sada će imati manja davanja prilikom uvoza robe itd, a razlog pada kupovne moći jeste taj što, maltene, u državi više ništa ne radi. Radi, nešto malo u naftnoj industriji, nešto malo u elektroprivredi, i to je sve.
Naša država živi bukvalno na devizama koje donose naši radnici koji su zaposleni u inostranstvu, a ne zbog neke uspešne monetarne politike itd, i, eventualno, od nekih menjačkih poslova koje obavlja Narodna banka.
Toliko je bilo hvale o suficitu u budžetu Republike Srbije, a ne kažete odakle taj suficit. Odakle se to odjednom, na istu količinu proizvedene i prodate robe, pojavljuje višak poreskih prihoda? Višak poreskih prihoda se pojavljuje zato što ste, uvođenjem poreza na dodatu vrednost, uveli porez i na meso, i na mleko, i na hleb, i na brašno, i na dečije pelene. Na sve živo ste uveli poreze.
Gde se plasira taj višak novca? Višak novca se ne plasira u privredu, jer, navodno, ako se plasira u privredu, ne daj bože, doći će do inflacije. Višak novca se plasira kao garancije i kontragarancije za dalje zaduživanje države i nema potrebe da se time hvalite. S jedne strane, pričate kako uspevate da smanjite stari dug, a, s druge strane, višestruko pravite nove i veće dugove. Pa, je li to uspeh?
Bilo koja vlada da dođe, nije njoj problem da zaduži državu, da se prikaže kao uspešna, naravno. Izgleda mi da će pojedini članovi Vlade, a i neki bliski toj vladi, zaraditi dosta novca na tom zaduživanju. Kad zarade, kad se obezbede, evo, sada, građanima država, pa neka odlučuje nova vlast šta će da radi sa našim starim dugovima.
Da se vratimo na taj famozni Nacionalni investicioni plan. Već sam rekao u jednoj diskusiji da građani Srbije ne moraju da znaju kako funkcioniše država i kako se troše budžetska sredstva. Ali, evo, zarad njih, budžetski korisnici dostavljaju planove i programe ili nadležnim ministarstvima ili Vladi Republike Srbije. Da li su to direktni ili indirektni budžetski korisnici, apsolutno nema nikakve veze. Na osnovu tih planova i programa predlaže se budžet Republike Srbije, odnosno oni planovi i programi za koje se u budžetu obezbede sredstva. To je do sada tako funkcionisalo. Država je na taj način funkcionisala. To se nije zvalo nacionalnim investicionim planom.
Zamislite, u Nacionalnom investicionom planu piše: «remont pet borbenih aviona MIG-29». To je dalje održavanje, investiciono ili tekuće, ali je održavanje. Jedan transportni avion i dva ili tri helikoptera, eto, to je vama investicioni plan. Ili, za lokalne puteve, i toga ima. Znači da se u pojedinim opštinama u Nacionalni investicioni plan stavljaju lokalni putevi. Pa, svaka lokalna samouprava, manje ili više, ima problema s održavanjem lokalnih puteva i obraća se državi za pomoć u vezi s izgradnjom i rekonstrukcijom tih lokalnih puteva. I do sada je to tako funkcionisalo, ali se nije zvalo Nacionalni investicioni plan.
Sada ste svojim velikim koalicionim partnerima, recimo u toj istoj opštini Žabari, priznali u rebalansu budžeta, prvo, navodno, da je utrošeno 12 tona asfaltne mase za krpljenje ulice, Karađorđeve, za krpljenje rupa na asfaltu, a ulica nikada nije ni bila asfaltirana.
Hajde bar da ste napisali asfaltiranje, pa nije prošlo. Niste stigli da uradite to u rebalansu, nego ste utrošili sredstva na ulicu koja nije asfaltirana.
Tako to izgleda kada se uhvati predizborna kampanja Velje Ilića, Mlađana Dinkića i ostalih. Izmišlja se nekakav nacionalni investicioni plan ili program, a jedini cilj jeste promovisanje političkih partija koje su na vlasti. Navodno, od 2006. godine se prave planovi koji će se realizovati do 2011. godine.
Znate šta, mislim da je srpski narod jednom, 1945. godine, tu „Prvu petoljetku“ prihvatio kao laž i nemojte sada dva puta jednu istu stvar da prodajete građanima Srbije.
Možda ovi mlađi ne znaju za to, ali, hvala Bogu, ima još dosta građana koji se sećaju kakva je bila ta „Prva petoljetka“. Pogotovo je bila dobra na Golom otoku, gde su te iste građane Srbije vaši prethodnici stavljali samo ako se pobune. A ovo što se dešava u opštini Žabari svedoči o tome kakve ste demokrate i da ništa niste bolji od jednopartijskog sistema Josipa Broza.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne)
Obaveštavam da su, saglasnu članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sve poslaničke grupe, izuzev Demokratske stranke.
Reč ima narodni poslanik Milorad Belić, potom Zoran Krasić.

Dame i gospodo, sasvim je prirodno i razumljivo da opozicija i pozicija drugačijim očima posmatraju Predlog rebalansa budžeta. Međutim, teško je oteti se utisku, posle onoga što smo čuli od ovlašćenog predlagača, ministra finansija, ali mnogo više iz onoga što smo pročitali u obimnom materijalu koji smo dobili, da se zaista ne radi o ohrabrujućim pomacima u prethodne dve godine, što je, naravno, najveća zasluga Vlade kao tima, ali i određenih ministarstava. Naš narod je davno rekao da je najgori drug veliki dug ili najmanji dug.
Ako možemo danas da govorimo o tome da naša deca, ili naši unuci, ipak neće živeti u prezaduženoj Srbiji, onda je to svakako ohrabrujuće. Ako danas možemo da kažemo da se dug prema MMF-u i prema svim drugim poveriocima znatno smanjuje, to je, takođe, ohrabrujuće. Ako kažemo da se beleži privredni rast i da je obuzdana inflacija, i to zvuči ohrabrujuće. Zar treba podsećati u kakvom smo periodu živeli, bar mi stariji smo to dobro zapamtili, bez obzira na to kojom smo se profesijom bavili. Bilo je i te kako mučno i prava nauka preživeti od jednog do drugog dana, a ne od meseca do meseca.
Ovaj ostvareni suficit, koji je značajan, svakako da uliva ohrabrenje. Kao što smo čuli i od ministra, zaista moram da kažem da se mi u Novoj Srbiji apsolutno slažemo, bez obzira na to koja će vlada biti posle ove ili u nekoj bliskoj budućnosti, da zaista nema nimalo rezona da se odustane od Nacionalnog investicionog plana. Slažem se da to nije ničiji izum, niti Ministarstva finansija, niti ove vlade.
Znamo da je velika ekonomska kriza u Americi od 1929. do 1933. godine, zahvaljujući new deal-u, prebrođena, da je vlada, pre svega, kroz javne radove, kroz podsticajne mere, naravno domaćem proizvođaču, kroz zaštitne carine, to ekonomisti veoma dobro znaju, uspela da obuzda onu enormnu krizu, veliku svetsku krizu i da se američka privreda oporavila. Naravno, to je u domenu teorije. Postavlja se jedno prosto pitanje - ako je to bilo u udžbenicima, ekonomskim priručnicima, zašto ranije nije urađeno?
Druge pretpostavke su morale da budu ostvarene da bismo mogli da pričamo o suficitu, kao što smo pričali prošle godine u ovo vreme, usvajajući budžet za 2006. godinu. A, evo i sada, u jednoj prijatnoj atmosferi, možemo da govorimo o onome šta nas čeka u 2007. godini.
Naravno, veliki problem je, i tu se svi slažemo, nezaposlenost i nizak životni standard.
Bojim se da je veliki jaz između onih 1.000 bogataša, koliko smo juče u medijima videli, tj. multimilijardera, ili velikih bogataša u Srbiji, i onog najvećeg sloja stanovništva, i to jeste problem i za ovu i za buduću vladu. Međutim, kao što znate, Nacionalni investicioni plan je, pre svega, donesen da bi se smanjila distanca ili raspon između pojedinih regiona i da bi se pokrenule praktično sve privredne i društvene oblasti, a najviše u infrastrukturi, zatim u poljoprivredi i prosveti, odakle dolazim i znam kakav je to hleb, kolike su plate bile u prethodnom periodu i koliko je opravdano nezadovoljstvo ljudi koji rade jedan izuzetno odgovoran posao, a veoma potcenjen što se tiče ličnih dohodaka ili plata.
Sada je velika odgovornost na lokalnim samoupravama da blagovremeno, kroz Nacionalni investicioni plan, kroz velika sredstva koja su planirana, kroz programe i projekte, kroz finansijsku i kadrovsku strukturu koju imaju, uspeju da povuku ta sredstva. Naravno, imaće podršku Vlade, kao što smo čuli u Odboru za finansije, kroz edukativne skupove, kroz savete kako da se praktično taj posao odradi u interesu i jednih i drugih, Vlade i lokalne samouprave, ali, pre svega, građana.
Moram da nešto kažem povodom sredstava opredeljenih za Direkciju Kolubarskog okruga, za otklanjanje posledica od zemljotresa, a vi znate da je to svake godine bolna tema u ovom domu, pre svega, zato što sam predsednik Saveta direkcije od 2004. godine, odlukom Vlade, a zatim i zato što imam veliku odgovornost prema svim građanima koji su u poslednje dve godine zakucali na vrata prostorije u kojoj primam u Valjevu, kao narodni poslanik, a imaju bilo kakav problem. Verujte da je najviše građana došlo zbog toga što im se nije još uvek uradio krov nad glavom.
Imamo opravdane prigovore u smislu da je to od 1998. godine do dana današnjeg moralo da bude bar za nekih 20 do 30% bolje urađeno. Nažalost, ja sam od 2004. godine predsednik tog saveta i mogu da kažem da je dinamika sredstava koja su uplaćivana na račun Direkcije, u korist perioda od 1999. godine do 2003. godine, bila oko 4,4 milijarde dinara, da bi od 2004. godine, posle rebalansa budžeta, koji je usledio u septembru, Direkcija ostala uskraćena za nekih 300 miliona. Usvajanjem amandmana koji sam podneo, dobili smo još dodatna 83 miliona, ali je to prouzrokovalo kašnjenje isplate izvođačima radova, a naročito kašnjenje u realizaciji objekata od društvenog značaja, pošto je sama direkcija tako koncipirana.
Dakle, to nije samo Direkcija za izgradnju i otklanjanje posledica od zemljotresa, već i Direkcija za razvoj Kolubarskog okruga. To je šest opština i šest opština očekuju ta sredstva od Vlade, tim pre što je Vlada Republike Srbije, 27. februara 2003. godine, praktično usvojila ovu informaciju o utvrđenoj šteti.
Dakle, izvršena je revalorizacija i posle te revalorizacije, kojom je za 40% umanjena prvobitno procenjena šteta, ostala je obaveza države od oko još 13 milijardi i 988 miliona.
Čuli ste koliko je do dana današnjeg uplaćeno, što je rezultiralo činjenicom da je oko 50% objekata urađeno, a isto tako, tačno 39 objekata koji su u društvenom vlasništvu. Tu mislim, pre svega, na škole, crkve, obdaništa, naravno, na infrastrukturu, što je takođe finansirano iz ovih sredstava.
Moram da kažem da sam podneo amandman kojim sam tražio dodatnih 100 miliona, jer toliko u ovom trenutku Direkcija hramlje zbog rebalansa iz 2004. godine. Na Odboru za finansije sam dobio jedno razumno objašnjenje, ali ono neće zadovoljiti sve one koji gledaju ovaj prenos i koji očekuju da će moći makar do kraja 2006. godine, još mesec i po dana koliko traje sezona radova, da im se uradi objekat. Obrazloženje je da bi trebalo da se obrate Ministarstvu za kapitalne investicije.
Očekujem i sa ovog mesta pozivam nadležna ministarstva, Ministarstvo za kapitalne investicije i Ministarstvo za finansije, da usaglase celu ovu proceduru oko dodeljivanja tih 100 miliona, makar iz budžetske rezerve. Smatram da je to obaveza, a kako će se država ubuduće nositi sa problemom, rekao bih, svog dogovora sa narodom, odnosno u vezi s prihvatanjem procenjene štete, to ostaje da se vidi.
Moram da kažem da se Direkcija u više navrata obraćala sa jako konstruktivnim predlozima, odnosno Savet direkcije, Vladi i nadležnim ministarstvima, tj. predlagali smo da se, kroz povoljne kredite sa niskim kamatama, svim zainteresovanim građanima koji žele na taj način da reše svoje stambeno pitanje izađe u susret.
Pokušavali smo, takođe, da se to pitanje reši ličnim učešćem, odnosno da se odobri lično učešće kojim bi građani rešili problem i došli do krova nad glavom.
Bilo je i jedno rđavo iskustvo, o kojem neću govoriti, u periodu do 2004. godine, kada je bilo dosta nezakonitosti. Postoje odgovorni organi, kao što su MUP, tužilaštvo, pravosudni organi, budžetske inspekcije i svi ostali, koji treba da rade svoj posao.
Pokušavali smo da se i dodelom građevinskog materijala urade sve lakše sanacije.
Podsetio bih vas da je u ovom trenutku, po ovom ili po onom osnovu, da li za izgradnju novog ili za sanaciju postojećeg objekta, u svih šest opština Kolubarskog regiona evidentirano oko 4.500 građana. Prema tome, to je veoma ozbiljan posao i velika odgovornost za Vladu. Verujem da ćemo o tome uspeti da se dogovorimo, kao što smo to činili i do sada. Hvala.

Zahvaljujem i vama, gospodine Beliću.
Reč ima gospodin Zoran Krasić, potom Jovan Todorović, dr Paja Momčilov.
Izvolite, gospodine Krasiću.