Gospodine Albijaniću, isključio sam vas i odgovoriću vam na ono što ste me pitali. Svedite vašu repliku na tri minuta, da ne biste izazvali ponovo seriju replika. Ranije smo imali lep tempo rada, dok se nije pojavio jedan predstavnik iz vaše grupe, a zatim smo upali u replike i međusobna optuživanja.
Na taj način ništa nećemo uraditi, jer imamo još deset govornika. Izložite repliku, i nemojte mene prozivati.

Kao što ste primetili, u uvodnom izlaganju sam... (Galama od strane radikala ometa govornika.) Kakve probleme vi imate? Kada se naučite pristojnom, kulturnom, civilizovanom ponašanju, dođite za govornicu i kažite šta imate.

Molim vas, nemojte da dobacujete narodnom poslaniku koji je za govornicom.

Zaboravio sam da vam kažem da sam zaposlen u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. To vaspitanje je ispušteno poslednjih deceniju i po, ali ćemo se potruditi da napravimo jedan projekat i za vas, ako ste raspoloženi za taj domen vaspitanja. Morate da se upristojite, to i sami znate. Nije ovde moj cilj da vas upristojim, jer sam ja u ovom skupštinskom sazivu mnogo puta demantovao i jasan je odnos G17 plus prema Srpskoj radikalnoj stranci, iskazan u govorima naših poslanika, a i mojim ličnim stavom.
Mene čudi što u kontekstu skupštinske debate vi radikali i demokrate uzimate u razmatranje amandman predsednika Skupštine gospodina Markovića, a on je plod međusobnog dogovora Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke. (Smeh u sali.) Nije to samo vaš dogovor, nego i svih ostalih, sem G17 plus.
Žao mi je što je gospodin Marković preuzeo tu ulogu da napiše amandman koji su dogovorili šefovi poslaničkih klubova, bez moje malenkosti. Zato nemojte po ponoći da nastavljamo prazne priče, debate i rasprave o tome i da izmišljamo drugačije priče. Tu sam istinu hteo za govornicom da kažem, ne želeći dalje da raspravljam, jer je svima svega dosta i želimo da završimo ovu skupštinsku raspravu, pa da se raziđemo kao ljudi.
Večeras hoću da kažem da se jasno koristi skupštinska govornica za političke debate i pozicioniranje političkih stranaka pred početak kampanje za izbore. Nisam siguran da je toliki efekat toga što će večeras ovde da se kaže na kampanju, jer nas ona očekuje u narednom periodu. Ako su izbori po vašoj volji u januaru mesecu, ovo će se svakako zaboraviti, ali ostaće gorak utisak kod nas koji tu radimo i raspravljamo da smo morali sami sebi ovako nešto da napravimo. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Albijaniću. Ima repliku gospodin Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam se malopre javio za repliku povodom priče o crveno - crnoj koaliciji i ne znam još o kakvoj, priča o šovinizmu i ne znam o čemu još, rekao bih sledeće. Verovatno većinu naših ljudi, članova i simpatizera Srpske radikalne stranke, to više ne pogađa, jer su na to već navikli.
Predlažem predsedavajućem da bi možda mogao uvesti balon u koji se duva da se vidi ko je u kakvom stanju posle izvesnog vremena zasedanja. Vi znate da sam u pravu i da vas nisam slučajno pitao za tako nešto.
Povodom priče o crveno - crnoj koaliciji neću govoriti o delu koji se odnosi na Socijalističku partiju Srbije, jer oni imaju svoje predstavnike, hoću da zamolim one koji misle da su mnogo pametni sledeće: da ne govore to "crni", jer u našem narodu kada to kažete podseća na one koji su najviše zla učinili srpskom rodu, obično podseća na ustaše koji su u crnim uniformama učinili najteže zločine protiv našeg naroda.
Molim vas da to ne činite, slučajno pripadam porodici koja je najteže stradala od ustaškog noža, pa ne volim da mi još neko govori da smo isti kao oni. Znam i mnoge druge, i u redovima Srpske radikalne stranke i drugih političkih partija, koji imaju slično iskustvo i to nije ništa smešno, gospodine Albijaniću, ali izgleda da ni balon više ne radi.
Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam još da kažem povodom same priče G17 plus večeras nekoliko reči...

Hajdete molim vas da privodimo ovo kraju, dozvolite da govori gospodin Vučić.

Dame i gospodo... Gospodine predsedavajući, privodim kraju, nemam šta na sve ovo da kažem, a vas zaista molim da za sve popodnevne sednice ubuduće, u nekom budućem parlamentu, imamo taj balon, biće mnogo manje problema u raspravi u Skupštini.

Zahvaljujem, gospodine Vučiću. Reč ima gospodin Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Snežana Stanojević-Plavšić nakon gospodina Baralića.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, "Crveno i crno", dobra knjiga, Stendal, pročitajte je. Nije rđava, da znate.
Što se tiče koalicije stranaka, to je koalicija naroda; stranke predstavljaju građane, poslanici su sublimirana narodna volja u parlamentu, šta god hoće građani to mogu, i stranke koje ih predstavljaju. Nije to više tema.
Pre 20 minuta istekao je blag dan Mitrovska krila, hteo sam da čestitam slavu onima koji su imali priliku da to u miru proslave, pa ne priliči... Vama, profesore, čestitam slavu. Ne priliči da na blag dan padaju teške reči, juče smo Ustav proglasili. Ustavni zakon, da je bilo sreće kao kada je donošen Ustav 1990. godine, dobili bismo zajedno uz Predlog ustava, pa bi i građani i narodni poslanici imali priliku da vide uz Ustav i ustavni zakon za sprovođenje Ustava.
Tako rade ozbiljne države i ozbiljne vlade i ozbiljni narodni poslanici; to ne znači da mi to nismo, ali oni koji su to tada učinili bili su i odgovorniji i ozbiljniji.
Što se tiče datuma, kompromis nikada nije sporazum fifti-fifti, već je uvek takav sporazum da jedna strana više izgubi, a druga više dobije. Izgubi više ona strana koja je slabija. To tako biva i u poslu, i u politici, i u svim drugim okolnostima.
To nije kraj sveta. Koliko je neko jak pokaže onda kada je pravi trenutak, a ako promaši taj trenutak snaga mu je bila uzaludna. U politici je to veoma važno.
Imam čast da pripadam poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije koja je imala dobru procenu da u jednom trenutku tu snagu pokaže i demonstrira je kao svoju političku volju i svoju stvarnu političku snagu.
Potpuno smo svi zajedno iskreno doprineli da bude donet Ustav, koji je po opštoj proceni bio neophodan. Takođe, večerašnjom ili sutrašnjom odlukom, odnosno glasanjem o ustavnom zakonu zaokružićemo jedan važan posao.
S obzirom na to da je ovo poslednja sednica, želim da izrazim zadovoljstvo što sam imao priliku da sa narodnim poslanicima Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke, G17 plus, Demokratske stranke Srbije, Srpskog pokreta obnove, Nove Srbije, Srpskog demokratskog pokreta obnove, Srpske demokratske stranke, Liberalne stranke i Stranke liste za Sandžak, Socijaldemokratske partije, sučeljavam stavove, zajedno sa svojim kolegama.
Nekada to nije bilo jednostavno, ali nadam se da smo se kao ljudi, kao kolege narodni poslanici razumeli da politička borba nije borba neprijatelja, politička borba podrazumeva sučeljavanja političkih stavova.
Odlazim sa ove sednice u uverenju da je moguće na takav način, u ime građana Srbije, razgovarati o Srbiji i donositi sudbonosne odluke, a sve ostalo, naravno, biće predmet političke kampanje koja počinje koliko ovog trenutka.
Imaćemo prilike, nadam se u atmosferi koja jeste i časna i demokratska, da iznosimo svoje političke programe i da se ovde u ovom domu poslanici iz naših političkih stranaka ponovo okupe, i oni koji budu najveštiji i najspremniji formiraju novu vladu koja će učiniti sve da Srbiju pomeri, ako je moguće, u nekom drugom i boljem smeru.
Želim takođe da kažem da je od 1990. godine bilo 15 izbora i da prosto podsetim da nije tačno da su se izbori sprovodili u ovakvoj ili onakvoj atmosferi; izbori se sprovode u onakvoj atmosferi kakvu stvore političke stranke, one su odgovorne za ambijent.
Ako ove izbore budemo sprovodili u korektnijoj političkoj atmosferi nego što vi cenite da je bila ranije, to onda znači da smo imali snagu da se argumentacijom približimo do onog nivoa da se razumemo, a da se razlikujemo u onome što nam je važno, da svoje političke boje i svoje političke programe na najbolji mogući način približimo svojim biračima, svojim ciljnim grupama. Voleo bih, kada bi to bilo moguće, da se nivo tolerancije u narednom sazivu podigne na viši nivo.
Završavam ovo svoje obraćanje žaleći što ova skupština u ovom sazivu nije imala snagu da donese zakon o Narodnoj skupštini. Imali smo dovoljno razumevanja da donesemo 200 zakona, da donesemo predlog i proglasimo Ustav, ali nismo bili kadri da nadrastemo veoma male razlike i da donesemo zakon o Narodnoj skupštini.
Sami smo odgovorni što u Srbiji još uvek postoji suprematija izvršne nad zakonodavnom vlašću. Nadam se da neki drugi poslanici i neki drugi saziv neće dozvoliti da im ministar finansija bude stariji i da će imati dovoljno snage i razumevanja da ovo pitanje razreši, jer onaj ko nije u stanju da donese zakon o Narodnoj skupštini ima ozbiljnu konstrukcionu grešku. Imali smo sve preduslove da to učinimo u vreme kada smo praktično imali konsenzus o tom pitanju. Nadam se da će se to dogoditi, jer zaista nema smisla da to ubuduće tako funkcioniše.
Sasvim na kraju želim da kažem da 21. januar nije zgodan datum za izbore, iako ćemo mi za to glasati. Nije lako organizovati kampanju u vrletima Srbije, nije lako stići do svakog sela u Srbiji. Ne može se kampanja voditi samo medijima. Nadam se da neko nije računao da urbana Srbija treba da reši novi saziv parlamenta, ali ako je neko imao i tu ideju, nećemo dozvoliti da bude samo tako.