Pre nego što vam dam reč, gospodine Vučiću, molim da pokušate da prekinete ovu atmosferu i da pređemo na dnevni red. Izvolite.

Mi smo uvek za dobru atmosferu, nego i ovaj lažov pobeže.
Dame i gospodo narodni poslanici, kakva im je taktika ne znam. Slaži i beži, je l' to?
Gospodine Mihajloviću, moram da vas upozorim, da li ste vi čuli, u jednoj rečenici da kažem ono što je rekao gospodin Todorović, da li ste čuli to? Dakle, ovo što su lagali, postoji rešenje o obustavljanju postupka.
Dakle, lažovi jedni, ne izmišljajte više, jer sve što ste mogli u zemlji Srbiji ste pokrali i opljačkali. Jedino čime ste se bavili, to je kako ćete negde nešto da izmislite o srpskim radikalima. Ne bih vam se nikada ovoliko pravdao, nego čovek zato šo lažu na onoj B92 televiziji sa istim tim, pa kad im kaže da će da ih tuži, onda to sklanjaju. Džabe vama i presude, džabe vama bilo koji akt, džabe vama bilo šta, jer vi imate svoje da smislite i slažete šta vam je volja. Nemam nikakav problem sa tim.
Predlažem vam sledeću stvar. Vi dođete na vlast ponovo, pobedite ubedljivo na izborima - naučna fantastika. Kao da nije vic, shvatite kao da je ozbiljno, hipotetička situacija. Vi pobedite na izborima, dođete na vlast, ajde ko Boga vas molim, za sve što smo činili, daj da idemo u zatvor.
Ja vama ne obećavam to, jer neću da vam pretim, ništa vam ne kažem, samo vam kažem da će nadležni državni organi ex officio obavljati svoj posao, a plašim se da će redovi rukovodstva, i vaše i nekih drugih stranaka, biti poluprazni. To nemojte da shvatite kao pretnju nego kao dobru želju građanima Srbije. Da građanima Srbije jasno stavimo do znanja da oni koji su ih pljačkali moraju da završe iza rešetaka i da jednom zauvek preuzmemo odgovornost za takve slučajeve, a ne da lopovi lopove štite.
Naša obaveza, posle sledećih izbora, biće da se prekine taj lanac lopovluka i kriminala koji ste u zemlju uneli od 2000. godine. Bilo ga je i ranije, ali tad je unet na velika državna vrata, gde je mafija upravljala Srbijom, a Srbija se nije borila protiv mafije.
Naš je posao da pobedimo mafiju, da vam taj lopovski lanac prekinemo i da vam ne dozvolimo da se na ovakav način, kao bahata vlast, odnosite prema časnim i poštenim ljudima.

Replika, narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić. Izvolite.

G17 plus je spremna da da doprinos svakoj konstruktivnoj diskusiji i u tom smislu mi dalje nećemo ovu besmislenu raspravu voditi ni večeras.
Međutim, zaista je nedopustivo, samo želim da skrenem pažnju građanima Srbije, kojim jezikom ponovo, kao i uvek, govori Srpska radikalna stranka: lažovi, lopovi, priča o zoološkom vrtu. Znači, taj jezik najnižeg oblika komunikacije, da ne nazovem to pravim imenom jer to zaista nije naš nivo, jeste ono čime se služi Srpska radikalna stranka.
Mi smo to, dame i gospodo, strpljivo trpeli godinama u Skupštini. Zašto? Zato što smo znali da su interesi Srbije iznad interesa svake stranke i da su interesi Srbije daleko ispred interesa i naše stranke. Bilo je važno da usvojimo zakone koje smo usvojili. Bilo je važno da sprovedemo sve reforme koje smo sproveli. Nekada se to sviđalo građanima Srbije, nekada im se to nije sviđalo. Nekada su rado slušali ovakav jezik, nekada je i njima bila muka od njega. Znali smo da postoji cilj, da je taj cilj sprovesti reforme u Srbiji. Trpeli smo sve to. Dame i gospodo, tome je došao kraj. G17 plus to više neće trpeti.
Priče o mafiji, o zatvorima, o lažnim optužbama G17 plus više neće trpeti. Evo kako reaguje Srpska radikalna stranka kada je suočite sa dokazima. Oni nemaju ni jedan jedini dokaz za ono što govore. G17 plus ubuduće će rado suočavati građane Srbije sa istinom i dokazima o Srpskoj radikalnoj stranci. Ne jedan, mnogi njihovi poslanici imaju presude za krivična dela, mi ćemo to dokazati kad budemo doneli papire. Ali, takve presude postoje.
Dakle, molim vas, da govorimo o činjenicama. Kada ih suočite sa činjenicama, onda se oni vade na razne političke optužbe, pozivaju se na imunitet itd.
Naravno, zbog toga se postupci obustavljaju, jer oni imaju prava da se pozovu na imunitet, zato što su im građani Srbije dali pravo da se sklanjaju iza poslaničkih imuniteta, zato što su to ljudi koji u najvećem broju slučajeva nemaju ni struku, ni profesiju, imaju samo taj jedan imunitet, iza koga se zaklanjaju zbog svega onoga što su radili ranije. To se više u Srbiji neće dešavati. G17 plus više neće stajati iza toga ni po koju cenu. Pokazaćemo Srbiji ko je ko u Srbiji. Hvala.

Gospodine Vučiću, daću vam reč, ali iznova vas molim da prekinemo sa ovim.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da sam se malo uplašio.

Gospodine Vučiću, molim vas da mi pomognete da se vratimo dnevnom redu.

Pomoći ću vam, gospodine Mihailoviću.
(Predsedavajući: Hvala vam.)
Zaista sam se malo uplašio. Prošli su me žmarci, moram da vam priznam. Em Dinkić kaže "svim sredstvima", znam koliko je opasan još od onih mašinki i kalašnjikova, računam sad će i haubice i topove da upotrebljava, to je jedino više od toga, ne znam šta drugo, i minobacače možda; pa vi sad pretite, a još presudu ne pokazaste. Pričaste nešto o ne znam čemu, a presudu ne pokazaste. Gde vam je ta presuda? Kako vas nije sramota.
Napali ste ovde ljude, kažete nemaju svoje zanimanje, ne znaju šta rade. Šta mašete rukama, šta hoćete time da kažete. Ovde su ljudi domaćini. Ovde je mnogo časnih ljudi, od poljoprivrednika do pravnika, ekonomista, lekara, univerzitetskih profesora. Vi kažete da nemaju struku.
Na mene ste mislili? Završio sam pravni fakultet, pa imam struku. O čemu je reč? Šta je vaš problem? Hoćete da vam kažem šta je vaš problem? Vaš je problem taj što vi večeras morate svi da izađete za ovu govornicu jer više nikad nećete da se pojavite za ovom govornicom. To
je vaš ključni problem. Samo na fotografijama imate da gledate i da pričate svojoj deci, e, vidite, i ujka da priča sestričini, kako ste nekada govorili sa ove govornice, dok se niste posvađali sa radikalima. Onda vas više nije bilo u Skupštini. Onda su neke druge institucije bile napunjene članovima G17 plus.
Ne znam što svaki put vičete kada izađete za govornicu. Ko god da se pojavi od vas, ko da ste na nekim, neću da kažem, da mi ne kažete nešto opet o srpskom jeziku. Kao da je ružna reč kad vam neko kaže za najstrašniju optužbu koju ovde iznesete. Nije postupak obustavljen zbog imuniteta, nego zbog nedostatka dokaza, kako se kaže, zbog toga što nema krivičnog dela. Nema bića krivičnog dela, ako vi to razumete šta znači, pravnici razumeju. Ali to eksperti, računam, razumeju.
Svejedno, da vam kažem, samo vi svoj posao, biće krivičnih prijava koje će tužioci da usvajaju u Leskovcu ubuduće, o kojima će se takođe raspravljati, razgovarati. Polako, ljudi, vi sedam godina otvarate sve što vam padne na pamet, i lažete i izmišljate pri tome. Čekajte, nama treba samo mesec dana da donesemo red u Srbiju, pa da vidite kako ste, šta sve i na koji način pljačkali Srbiju. Pa da vidite i papire i presude.
Zato što sudstvo neće da bude pod paskom politike, nego će sudije imati nalog da sude po zakonu, pošteno, pravično, po načelima pravde i kriminalce da strpaju iza rešetaka.
(Aplauz radikala.)
Zahvaljujem što ste nam dali ovoliko prilika da večeras kažemo šta sve mislimo o vlasti u Srbiji i o onima koji su najgori u Srbiji.
Dobro je da ste pokazali svoje lice loših ljudi, koji pokušavaju da običnim i časnim ljudima unište živote; i rekli ovde ovim ljudima da nemaju zvanje, znanje i zanimanje; što ste uvredili najveći deo građana Srbije.
Zato pozivam građane Srbije, one zbog kojih se bavimo ovim poslom, jer se mi, za razliku od vas, ne bavimo ovim poslom da bismo bili ministri, direktori i guverneri, nego da bismo doneli neke promene građanima Srbije i našoj Srbiji, da 21. januara samo kažu šta misle, da im to ne bude teško, i o vama i o nama.
Oni će vam pokazati čije su krivične prijave i sve drugo bili ispravni, ko su, ako budete hteli da čujete glas naroda, povrh svega, i bolji ljudi. Jer i to ljudi mogu da vide i po onome kako govorite, i po onome kako se ljudima obraćate, sa koliko pažnje brinete o njihovim interesima.
Još jednom da podsetim ujku i sestričinu, „Zaru“ u Novom Sadu otvorili su radikali, a nećemo dati da je G17 plus zatvori. Hvala najlepše.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Ne.
Izvinjavam se, naknadno se javio predsednik poslaničke grupe Demokratska stranka-Boris Tadić, narodni poslanik gospodin Petrović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, večeras će se važne stvari desiti u ovoj skupštini. Završava se proces donošenja Ustava. Na dnevnom redu je, da podsetim, vas gospodine predsedavajući, sve svoje kolege koji sede u ovoj skupštini i građane Srbije, ustavni zakon.
Nije moguće u stvarnost pretvoriti Ustav, koji je izglasan pre nekoliko dana, ukoliko danas ne bude usvojen ovaj ustavni zakon.
Ali, kako stoje stvari, dobro je da je ovo poslednja sednica ovog saziva Skupštine Srbije. (Aplauz.)
Dobro je da će šest i po miliona odraslih građana ove zemlje imati vrlo brzo priliku da kaže svoj politički sud o tome:
- kuda Srbija treba da ide,
- kojim pravcem ova zemlja treba da se kreće,
- da li ćemo moći da nastavimo svoje približavanje Evropskoj uniji,
- da li će oni koji su mladi i oni koji su manje mladi uskoro imati priliku da iz Srbije izlaze bez viza,
- hoćemo li mi kao zemlja dobiti status svih zemalja u okruženju koje su na beloj Šengenskoj listi,
- hoćemo li pristupiti u onaj status u kojem se nalaze i Makedonija i Hrvatska,
- hoćemo li postati pridružena članica Evropske unije,
- hoće li seljaci u ovoj zemlji imati priliku da dobijaju desetostruko veće subvencije nego što to danas imaju priliku, a to ćemo moći kada pristupimo fondovima Evropske unije,
- hoćemo li dozvolite da mi toliko zaostanemo za onim procesima, koji naše komšije, Rumuniju i Bugarsku, 1. januara 2007. godine vode u punopravno članstvo Evropske unije.
Imaćemo priliku i Demokratska stranka traži mandat od građana Srbije da uđe u odlučujuću borbu protiv siromaštva u Srbiji i da ovu zemlju brzo povede u Evropsku uniju.
To će biti odluka koju će šest i po miliona odraslih građana ove zemlje imati priliku da donese za nekoliko nedelja, vrlo brzo, verovatno 21. januara 2007. godine.
Vratiću se na temu zbog koje smo ovde večeras. Postavilo se pitanje - da li je moguće ostaviti Srbiju bez zakona koji treba da utvrdi kako će Ustav, izglasan pre desetak dana, ući u pravni i u stvarni život ove zemlje.
Da li smo mi politički zreli i odgovorni da ostavimo Srbiju bez jasnih pravila o tome - koji ustav se primenjuje, koja pravila važe za predsednika Republike, koja za parlament, koja za Vladu Republike Srbije, koja za Ustavni sud, za opštine, gradove. Da li je moguće ostaviti ovu zemlju bez odgovora na to pitanje?
Stav Demokratske stranke je tu potpuno jasan. Kao što smo pozvali građane Srbije da glasaju za ovaj ustav, jer je ustav koji su građani Srbije izglasali bolji nego ustav koji smo imali do sada, bolji zbog toga što smo završili jedno političko doba, bolji zbog toga što smo ušli i politički, a ne samo kalendarski, u 21. vek, bolji zbog toga što je sklonio prepreke ovoj zemlji prema Evropskoj uniji, bolji zbog toga što je otklonio prepreke stranim investitorima da ulažu u ovu zemlju, jer je ustanovio pravo privatne svojine na gradskom građevinskom zemljištu.
Bez investitora u ovoj zemlji nema novca koji će otvoriti nova radna mesta. I bori se Demokratska stranka za nova radna mesta i da oni koji su sada zaposleni imaju veće zarade.
To nije moguće ukoliko oni koji su u stanju, a to su investitori, ne dođu u Srbiju. I zbog toga je bilo važno da ovaj ustav bude donet.
Takođe je važno da ovaj ustav što pre stvarno stupi na snagu i nije dovoljno samo formalno-pravno proglasiti najviši pravni akt ove zemlje, nego je važno utvrditi pravila, koja će nam jasno reći - šta će biti sa Ustavnim sudom, kada će biti izbori, šta će biti sa našim opštinama i gradovima.
Kako je moguće doneti ustavni zakon? Tako što dve trećine poslanika u Skupštini Srbije mora za ustavni zakon da glasa. Kako je bilo moguće doneti Ustav?
Pa tako što je polovina od upisanih građana, punoletnih građana Srbije, trebalo da da glas za taj ustav. Nije mogao drugačije da se stvori politički okvir da izađe više od tri i po miliona ljudi već ukoliko je napravljen politički dogovor.
Demokratska stranka je čvrsto uverena, što smo govorili pre dva meseca, kažem i sada, jer je istina - doprinela je da ova zemlja dobije bolji najviši pravni akt nego što je do sada imala. Ali, postavilo se pitanje ima li snage Skupština Srbije, ima li snage ovaj sloj ljudi koji se bavi politikom u Srbiji, da donese Ustavni zakon.
Sa stanovišta Demokratske stranke bilo je prirodno, normalno i celishodno, za građane Srbije najbolje, da imamo sve izbore odmah.
Naš stav je poznat javnosti, mislili smo da treba organizovati pre nove godine parlamentarne izbore, predsedničke izbore, izbore za lokalne samouprave, dakle za opštine i gradove, izbore za Pokrajinu Vojvodinu. I rekli smo: molim vas, dajte argumente zašto to ne treba da bude.
Ispostavilo se da prosto od 250 poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije nije moguće obezbediti dve trećine za ovakvu sadržinu ustavnog zakona. Onda smo rekli: u redu, šta može.
Kakve sada ima suštinske razlike da li će parlamentarni izbori biti 21. decembra, 24. decembra, 28. decembra ili će da budu 21. januara.
Nije to i ne sme to da bude razlog da se uskrati mogućnost građanima Srbije da uđu punim kapacitetom u jedno ustavno stanje i da ovaj Ustav zaista stupi na snagu.
Naravno da zbog toga što ne postoji suštinski razlog glasaćemo za ovaj ustavni zakon, zbog toga što to otvara priliku i mogućnost građanima naše zemlje da vrlo brzo na izborima kažu svoju političku volju.
Mnogo je tema ovde otvoreno, o mnogo stvari je ovde govoreno, ali pred nama se nalazi vreme koje će dati odgovor na pitanje: da li će Srbija krenuti prema Evropskoj uniji i da li će Srbija krenuti u bolji život ili ne?
Demokratska stranka, i time ću završiti, tražiće na ovim izborima mandat od građana Srbije da krenemo prema tom boljem životu, jer nema razloga da ispred nas budu Rumunija i Bugarska, nema razloga da ispred nas budu Hrvatska i Bosna i Hercegovina, nema razloga da jedan narod, koji ima snagu da napravi svoju državu i svoju državu održi, da jedan istorijski narod, a mi smo svi građani koji tom narodu u političkom smislu te reči pripadamo, ne uđemo civilizacijski i politički u doba u kojem se nalazi ceo naš kontinent, da krenemo prema boljem životu.