Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da sam se malo uplašio.

Gospodine Vučiću, molim vas da mi pomognete da se vratimo dnevnom redu.

Pomoći ću vam, gospodine Mihailoviću.
(Predsedavajući: Hvala vam.)
Zaista sam se malo uplašio. Prošli su me žmarci, moram da vam priznam. Em Dinkić kaže "svim sredstvima", znam koliko je opasan još od onih mašinki i kalašnjikova, računam sad će i haubice i topove da upotrebljava, to je jedino više od toga, ne znam šta drugo, i minobacače možda; pa vi sad pretite, a još presudu ne pokazaste. Pričaste nešto o ne znam čemu, a presudu ne pokazaste. Gde vam je ta presuda? Kako vas nije sramota.
Napali ste ovde ljude, kažete nemaju svoje zanimanje, ne znaju šta rade. Šta mašete rukama, šta hoćete time da kažete. Ovde su ljudi domaćini. Ovde je mnogo časnih ljudi, od poljoprivrednika do pravnika, ekonomista, lekara, univerzitetskih profesora. Vi kažete da nemaju struku.
Na mene ste mislili? Završio sam pravni fakultet, pa imam struku. O čemu je reč? Šta je vaš problem? Hoćete da vam kažem šta je vaš problem? Vaš je problem taj što vi večeras morate svi da izađete za ovu govornicu jer više nikad nećete da se pojavite za ovom govornicom. To
je vaš ključni problem. Samo na fotografijama imate da gledate i da pričate svojoj deci, e, vidite, i ujka da priča sestričini, kako ste nekada govorili sa ove govornice, dok se niste posvađali sa radikalima. Onda vas više nije bilo u Skupštini. Onda su neke druge institucije bile napunjene članovima G17 plus.
Ne znam što svaki put vičete kada izađete za govornicu. Ko god da se pojavi od vas, ko da ste na nekim, neću da kažem, da mi ne kažete nešto opet o srpskom jeziku. Kao da je ružna reč kad vam neko kaže za najstrašniju optužbu koju ovde iznesete. Nije postupak obustavljen zbog imuniteta, nego zbog nedostatka dokaza, kako se kaže, zbog toga što nema krivičnog dela. Nema bića krivičnog dela, ako vi to razumete šta znači, pravnici razumeju. Ali to eksperti, računam, razumeju.
Svejedno, da vam kažem, samo vi svoj posao, biće krivičnih prijava koje će tužioci da usvajaju u Leskovcu ubuduće, o kojima će se takođe raspravljati, razgovarati. Polako, ljudi, vi sedam godina otvarate sve što vam padne na pamet, i lažete i izmišljate pri tome. Čekajte, nama treba samo mesec dana da donesemo red u Srbiju, pa da vidite kako ste, šta sve i na koji način pljačkali Srbiju. Pa da vidite i papire i presude.
Zato što sudstvo neće da bude pod paskom politike, nego će sudije imati nalog da sude po zakonu, pošteno, pravično, po načelima pravde i kriminalce da strpaju iza rešetaka.
(Aplauz radikala.)
Zahvaljujem što ste nam dali ovoliko prilika da večeras kažemo šta sve mislimo o vlasti u Srbiji i o onima koji su najgori u Srbiji.
Dobro je da ste pokazali svoje lice loših ljudi, koji pokušavaju da običnim i časnim ljudima unište živote; i rekli ovde ovim ljudima da nemaju zvanje, znanje i zanimanje; što ste uvredili najveći deo građana Srbije.
Zato pozivam građane Srbije, one zbog kojih se bavimo ovim poslom, jer se mi, za razliku od vas, ne bavimo ovim poslom da bismo bili ministri, direktori i guverneri, nego da bismo doneli neke promene građanima Srbije i našoj Srbiji, da 21. januara samo kažu šta misle, da im to ne bude teško, i o vama i o nama.
Oni će vam pokazati čije su krivične prijave i sve drugo bili ispravni, ko su, ako budete hteli da čujete glas naroda, povrh svega, i bolji ljudi. Jer i to ljudi mogu da vide i po onome kako govorite, i po onome kako se ljudima obraćate, sa koliko pažnje brinete o njihovim interesima.
Još jednom da podsetim ujku i sestričinu, „Zaru“ u Novom Sadu otvorili su radikali, a nećemo dati da je G17 plus zatvori. Hvala najlepše.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Ne.
Izvinjavam se, naknadno se javio predsednik poslaničke grupe Demokratska stranka-Boris Tadić, narodni poslanik gospodin Petrović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, večeras će se važne stvari desiti u ovoj skupštini. Završava se proces donošenja Ustava. Na dnevnom redu je, da podsetim, vas gospodine predsedavajući, sve svoje kolege koji sede u ovoj skupštini i građane Srbije, ustavni zakon.
Nije moguće u stvarnost pretvoriti Ustav, koji je izglasan pre nekoliko dana, ukoliko danas ne bude usvojen ovaj ustavni zakon.
Ali, kako stoje stvari, dobro je da je ovo poslednja sednica ovog saziva Skupštine Srbije. (Aplauz.)
Dobro je da će šest i po miliona odraslih građana ove zemlje imati vrlo brzo priliku da kaže svoj politički sud o tome:
- kuda Srbija treba da ide,
- kojim pravcem ova zemlja treba da se kreće,
- da li ćemo moći da nastavimo svoje približavanje Evropskoj uniji,
- da li će oni koji su mladi i oni koji su manje mladi uskoro imati priliku da iz Srbije izlaze bez viza,
- hoćemo li mi kao zemlja dobiti status svih zemalja u okruženju koje su na beloj Šengenskoj listi,
- hoćemo li pristupiti u onaj status u kojem se nalaze i Makedonija i Hrvatska,
- hoćemo li postati pridružena članica Evropske unije,
- hoće li seljaci u ovoj zemlji imati priliku da dobijaju desetostruko veće subvencije nego što to danas imaju priliku, a to ćemo moći kada pristupimo fondovima Evropske unije,
- hoćemo li dozvolite da mi toliko zaostanemo za onim procesima, koji naše komšije, Rumuniju i Bugarsku, 1. januara 2007. godine vode u punopravno članstvo Evropske unije.
Imaćemo priliku i Demokratska stranka traži mandat od građana Srbije da uđe u odlučujuću borbu protiv siromaštva u Srbiji i da ovu zemlju brzo povede u Evropsku uniju.
To će biti odluka koju će šest i po miliona odraslih građana ove zemlje imati priliku da donese za nekoliko nedelja, vrlo brzo, verovatno 21. januara 2007. godine.
Vratiću se na temu zbog koje smo ovde večeras. Postavilo se pitanje - da li je moguće ostaviti Srbiju bez zakona koji treba da utvrdi kako će Ustav, izglasan pre desetak dana, ući u pravni i u stvarni život ove zemlje.
Da li smo mi politički zreli i odgovorni da ostavimo Srbiju bez jasnih pravila o tome - koji ustav se primenjuje, koja pravila važe za predsednika Republike, koja za parlament, koja za Vladu Republike Srbije, koja za Ustavni sud, za opštine, gradove. Da li je moguće ostaviti ovu zemlju bez odgovora na to pitanje?
Stav Demokratske stranke je tu potpuno jasan. Kao što smo pozvali građane Srbije da glasaju za ovaj ustav, jer je ustav koji su građani Srbije izglasali bolji nego ustav koji smo imali do sada, bolji zbog toga što smo završili jedno političko doba, bolji zbog toga što smo ušli i politički, a ne samo kalendarski, u 21. vek, bolji zbog toga što je sklonio prepreke ovoj zemlji prema Evropskoj uniji, bolji zbog toga što je otklonio prepreke stranim investitorima da ulažu u ovu zemlju, jer je ustanovio pravo privatne svojine na gradskom građevinskom zemljištu.
Bez investitora u ovoj zemlji nema novca koji će otvoriti nova radna mesta. I bori se Demokratska stranka za nova radna mesta i da oni koji su sada zaposleni imaju veće zarade.
To nije moguće ukoliko oni koji su u stanju, a to su investitori, ne dođu u Srbiju. I zbog toga je bilo važno da ovaj ustav bude donet.
Takođe je važno da ovaj ustav što pre stvarno stupi na snagu i nije dovoljno samo formalno-pravno proglasiti najviši pravni akt ove zemlje, nego je važno utvrditi pravila, koja će nam jasno reći - šta će biti sa Ustavnim sudom, kada će biti izbori, šta će biti sa našim opštinama i gradovima.
Kako je moguće doneti ustavni zakon? Tako što dve trećine poslanika u Skupštini Srbije mora za ustavni zakon da glasa. Kako je bilo moguće doneti Ustav?
Pa tako što je polovina od upisanih građana, punoletnih građana Srbije, trebalo da da glas za taj ustav. Nije mogao drugačije da se stvori politički okvir da izađe više od tri i po miliona ljudi već ukoliko je napravljen politički dogovor.
Demokratska stranka je čvrsto uverena, što smo govorili pre dva meseca, kažem i sada, jer je istina - doprinela je da ova zemlja dobije bolji najviši pravni akt nego što je do sada imala. Ali, postavilo se pitanje ima li snage Skupština Srbije, ima li snage ovaj sloj ljudi koji se bavi politikom u Srbiji, da donese Ustavni zakon.
Sa stanovišta Demokratske stranke bilo je prirodno, normalno i celishodno, za građane Srbije najbolje, da imamo sve izbore odmah.
Naš stav je poznat javnosti, mislili smo da treba organizovati pre nove godine parlamentarne izbore, predsedničke izbore, izbore za lokalne samouprave, dakle za opštine i gradove, izbore za Pokrajinu Vojvodinu. I rekli smo: molim vas, dajte argumente zašto to ne treba da bude.
Ispostavilo se da prosto od 250 poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije nije moguće obezbediti dve trećine za ovakvu sadržinu ustavnog zakona. Onda smo rekli: u redu, šta može.
Kakve sada ima suštinske razlike da li će parlamentarni izbori biti 21. decembra, 24. decembra, 28. decembra ili će da budu 21. januara.
Nije to i ne sme to da bude razlog da se uskrati mogućnost građanima Srbije da uđu punim kapacitetom u jedno ustavno stanje i da ovaj Ustav zaista stupi na snagu.
Naravno da zbog toga što ne postoji suštinski razlog glasaćemo za ovaj ustavni zakon, zbog toga što to otvara priliku i mogućnost građanima naše zemlje da vrlo brzo na izborima kažu svoju političku volju.
Mnogo je tema ovde otvoreno, o mnogo stvari je ovde govoreno, ali pred nama se nalazi vreme koje će dati odgovor na pitanje: da li će Srbija krenuti prema Evropskoj uniji i da li će Srbija krenuti u bolji život ili ne?
Demokratska stranka, i time ću završiti, tražiće na ovim izborima mandat od građana Srbije da krenemo prema tom boljem životu, jer nema razloga da ispred nas budu Rumunija i Bugarska, nema razloga da ispred nas budu Hrvatska i Bosna i Hercegovina, nema razloga da jedan narod, koji ima snagu da napravi svoju državu i svoju državu održi, da jedan istorijski narod, a mi smo svi građani koji tom narodu u političkom smislu te reči pripadamo, ne uđemo civilizacijski i politički u doba u kojem se nalazi ceo naš kontinent, da krenemo prema boljem životu.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije.

Moram da kažem da sam veoma zadovoljan, zato što smo u danu i u ovom parlamentu koji će večeras svakako usvojiti ustavni zakon, koji je kruna ustavnog procesa, i usvojiće ga sa mnogo većim brojem narodnih poslanika nego što su to dve trećine.
To je sjajna stvar. Na taj način se kruniše jedan postupak koji je dokazao zrelost Srbije na dva nivoa. Zrelost političkih stranaka, važnih političkih stranaka u Srbiji, bez kojih očigledno neće biti političkog života zemlje u narednoj deceniji i možda duže od toga. Na drugi način pokazao je zrelost i samih građana Srbije koji su, zahvaljujući vrlo važnoj slozi po ovom pitanju, prepoznali u meri koja je bila dovoljna, prema propisanoj meri u do tada važećem Ustavu, prepoznali su taj važan trenutak i potvrdili su Ustav na referendumu, tako da je ovo, bez svake sumnje, Ustav sa veoma snažnim legitimitetom.
To je put koji smo morali izabrati, način na koji smo morali izabrati kako da rešimo ovaj problem. Izabrali smo težak put i on je na sreću svih nas uspeo. Ne samo zbog toga što Ustav Republike Srbije garantuje procese evropskih integracija i procese daljih izgradnji institucija naših sistema, nego i zbog toga što je ovim postupkom, na način i u vremenu u kojem živimo i u trenutku u kojem se nalazimo, izražena nesumnjiva volja građana Srbije i svih važnih i relevantnih političkih učesnika u Srbiji, izražena je beskompromisna volja da se štiti država Srbija i elementi njenog supstrata, kao što je njen suverenitet na celini teritorije, što podrazumeva i teritorijalni integritet.
To je izuzetno važna stvar. Ne zbog toga što je to princip, nego što na celini teritorije Srbije, uključujući Kosovo i Metohiju, žive građani ove države koji očekuju pomoć i zaštitu od nje. Ne očekuju od sopstvene države da se odrekne dela teritorije na kojem oni žive, ne očekuju od svojih sugrađana takav stav, već očekuju pomoć da bi bili građani ove države u punom smislu te reči, i da bi se omogućilo svima koji žive na teritoriji Srbije da to budu.
Prema tome, ovo je bio važan glas u tom smislu. Zašto to kriti, to je vrlo važna stvar i treba je reći otvoreno.
Ovo je bila vrlo važna stvar za sve nas, u komunikaciji naše države i naših građana sa međunarodnim okruženjem, za koje znamo da će dobar deo tog okruženja biti neka vrsta arbitra u pogledu konačnog statusa Kosova i Metohije. Sa tog aspekta je bilo vrlo važno poslati pozitivnu poruku važnim zemljama sveta, koje su članice Kontakt grupe i koje na neki način odlučuju o sudbini ovog prostora.
Ali, ako mi kažemo da o sudbini ovog prostora treba da odlučuju samo drugi, a da mi ne možemo ili ne smemo da podignemo svoj glas i da kažemo šta jeste nama na srcu, i zbog čega mi moramo da branimo svoj suverenitet i teritorijalni integritet, onda nam sve to ništa ne vredi.
Sreća je za sve nas što se sve ovako desilo i sreća je za državu i naše građane, bez obzira da li je to neko u momentu mogao da prepozna ili ne, ali ogromna je sreća što je većina to prepoznala, da je ovo bio jedini način i pravi put za sve nas.
Šta mi danas imamo na dnevnom redu? Ustavni zakon. To je, rekao sam, poslednja etapa u procesu ustavne reforme. On ima svoju vrlo važnu funkciju, da pomogne da se novousvojeni Ustav primeni. To znači da ukaže na načine na koje će se postojeće zakonodavstvo prilagoditi normama novog Ustava i da ukaže na rešenja na koji način i kako će da se formiraju institucije sistema i kako će se izabrati ili imenovati pojedine institucije, odnosno državni organi u postupku po novom Ustavu.
To je izuzetno važna stvar, jer bez toga ne bi novi Ustav ostao mrtvo slovo na papiru, ali bi prešao u jednu fazu neverovatnog mučenja kojim bi opovrgli sve što smo do sad napravili. Od prvog trenutka sam znao, kada su Ustav potvrdili građani Srbije 29. uveče, kada smo saznali da su Ustav potvrdili građani Srbije, da mi nećemo imati problema sa donošenjem ustavnog zakona.
Ovo što se dešavalo u međuvremenu, što su građani Srbije mogli da čuju od svih nas, razgovori o temama koje predstavljaju sporna mesta, to je nešto što je normalno. Zato što politički sistem, demokratski politički sistem, koji je zasnovan pre svega na želji da zaštiti tržišnu privredu kao osnov tog sistema, a bolji sistem od takvog sistema demokratskog pluralizma svet ne zna, on možda nije idealan, ali bolji ne postoji, dakle, to je sistem koji se ovde štiti i upravo zbog toga relevantne stranke Srbije znaju i spoznaju razloge zbog čega moraju naći kompromis na današnji dan, da bi se ovaj zakon doneo.
Razlike moraju postojati, one su morale biti izražene, jer je politički konflikt imanentan političkom sistemu. Retke su situacije kada ćete videti da taj konflikt ne postoji. On mora postojati, građani Srbije moraju znati da je to sastavni deo demokratskog političkog sistema.
Taj konflikt se mora izražavati na različite načine. On se izražavao i kada smo se dogovarali o tekstu samog Ustava, pa je bilo potrebno prilično vremena da se postigne saglasnost i kompromis, jer se samo na osnovu kompromisa to i moglo izneti.
Tako isto i sa današnjim ustavnim zakonom, on je rezultat kompromisa, jer se samo na osnovu tog kompromisa on mogao izneti.
Jasno je da osnov za taj konflikt postoji. On postoji u pogledu procene šta je i kako za koju političku stranku korisno, to treba otvoreno reći, i svi razlozi zbog kojih smo razgovarali ovih dana i oko kojih se nismo, možda, slagali, zasnovani su na toj vrlo notornoj činjenici, ali svi smo znali i ja sam znao da ćemo večeras imati put dogovor o tome.
Jer svakako da je vrlo malo važno da li će izbori biti 10 dana pre ili kasnije, da li će neko prelazno rešenje ili promena nekog zakona biti vezana za prvu sednicu parlamenta, prvo zasedanje ili prvo redovno zasedanje, da li je neki krajnji rok 1. maj, 10. maj ili 31. maj, za neku od radnji koja proističe, za nas je sve važno da se ustavni zakon donese.
Razlike, o kojima mi ovde govorimo, jesu bitne, one nisu nebitne, ali ne mogu biti bitnije od usvajanja ustavnog zakona.
Prema tome, ne mogu ništa drugo nego da izrazim zadovoljstvo što je ogromna većina narodnih poslanika spremna da večeras podrži ustavni zakon, ne samo zbog toga što će se time omogućiti primena Ustava, kao preduslov sistemskih promena u državi i puteva evropskih integracija, nego i zbog toga što ćemo na taj način doći lakše u priliku da štitimo naše ljude na celini naše teritorije.
Da se ne bi desilo ovo što se, po ko zna koji put, danas desilo da čovek po imenu Šapić Milorad strada sa tri metka u glavu, zna se od koga na teritoriji Kosova i Metohije, čovek iz Letnice kod Kosovske Vitine, da bi mogli te ljude lakše sutradan da zaštitimo i to moramo imati na umu. To je sigurno preče od toga da li su izbori 21. ili 28. januara, da li su 23. decembra, kada su predsednički i sve ostalo.
Sve je to jako bitno, jer kada smo doneli novi Ustav izbori moraju biti što pre i to na svim nivoima, što pre je moguće. A kada je to moguće dali smo odgovor, ogromna većina narodnih poslanika je večeras dala taj odgovor i imaćemo usvojen ustavni zakon i otklonjenu jednu veliku dilemu.
Sve ostalo ostaje za naredne sazive Narodne skupštine, ostaje za druge izabrane narodne predstavnike, druge državne organe ili lica koja će biti imenovana da vrše odgovorne funkcije u državi Srbiji. Zato vas pozivam da svi smognemo snage i izglasamo ovaj ustavni zakon, po mogućstvu jednoglasno.

Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić, predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema o kojoj danas govorimo svakako prevazilazi okvire predizborne kampanje koja je, očigledno, već počela.
Želeo bih još jednom da podsetim da je SPS podržala donošenje novog Ustava Republike Srbije isključivo iz razloga potrebe da narod Srbije još jednom, jedinstveno i jednoglasno, kaže svoje mišljenje o suverenitetu Republike Srbije, o odbrani državnog jedinstva i o pokušaju odbrane Kosova i Metohije u cilju odbrane od nametanja rešenja za konačni status Kosova i Metohije, koje je stalno nad našim glavama.
Želim odmah na početku da kažem, uspeh referenduma i donošenje novog Ustava nije uspeh svih političkih stranaka u Srbiji. Postoje u ovom parlamentu mnoge političke stranke koje su otvoreno radile protiv referenduma. Postoje one političke stranke koje su se javno zalagale za referendum i za donošenje Ustava, a sve učinile kako bi smanjile izlaznost.
Postoje i one političke stranke, postoji čak i potpredsednik Vlade, koji sedi pored Vojislava Koštunice, pored predsednika Vlade, čija je Vlada podnela Predlog novog Ustava Republike Srbije, a koja je javno izašla sa predlogom da se bojkotuje referendum.
Dame i gospodo, to ne postoji nigde na svetu. Postoji samo u Vladi Republike Srbije i u stranci G17 plus.
Takođe, izjava Borisa Tadića, predsednika Republike Srbije, na dan održavanja referenduma o tome da se na referendumu glasa o prošlosti ili o budućnosti, apsolutno je kontraproduktivna. Ona deli narod Srbije.
Predsednik Republike Srbije ne sme da deli građane Srbije. Predsednik Republike Srbije, bez obzira na to ko je za njega glasao, a ko ne, bez obzira da li neko misli da je u prošlosti bilo bolje ili je bolje u sadašnjosti ili će biti bolje negde u budućnosti, predsednik Republike Srbije mora da poštuje svakog građanina Srbije.
Poziv da se izlazi na referendum da bi se, navodno, raskinulo sa prošlošću, dao je jasan rezultat, dame i gospodo. Izašlo je 50 i nešto posto i glasalo za. SRS i SPS sigurno imaju više od 40% biračkog tela u Srbiji. Koliko je onda vaših ljudi izašlo da raskine sa prošlošću? Čini mi se da su raskinuli sa vama ili su vas bacili u prošlost.
Prema tome, dame i gospodo, želim da čestitam, pre svega, narodu Srbije, građanima Srbije, SRS, DSS, Novoj Srbiji i naravno Socijalističkoj partiji Srbije donošenje novog ustava Republike Srbije, a svima ostalima drugima želim, naravno, da kažem da su se izjalovile njihove nade da će referendumom doći do toga da će se ipak nekako prihvatiti nezavisnost Kosmeta, jer navodno narod Srbije nije zainteresovan da izađe i da glasa za očuvanje Kosova i Metohije u okviru Republike Srbije.
Inače, znam da se neki od vas ovde osećaju nelagodno. Niste vi samo upadali u Narodnu banku, vi ste upadali i u ovu Narodnu skupštinu. Vi ste palili ovu skupštinu, odnosili vodokotliće i VC šolje, i naravno slike i stolice, da ne pričam. To se, dame i gospodo, u istoriji pokreta zvalo Ludističkim pokretom, kada su radnici mislili da su im krive mašine što nemaju više šta da rade, pa su uništavali mašine. Vi mislite da su vam krivi bili vodokotlići i VC šolje što ste gubili na izborima 10 godina.
Prema tome, dame i gospodo, znam da je vama ovde nelagodno što se nalazite u ovoj sali, ali po prvi put se u ovoj sali održava sednica Parlamenta Republike Srbije od kada je izgrađen ovaj dom.
Takođe bih želeo da kažem i ovo: Aleksandar Karađorđević I je napravio ovu zgradu. Njegov, šta mu dođe, unuk Aleksandar, prestolonaslednik takozvani, nije izašao na referendum. Dame i gospodo, Aleksandar Karađorđević, koji živi u državnoj vili koju ste mu dali na korišćenje, nije izašao na referendum za odbranu Srbije i srpskog naroda.
Gde su ovde pristalice monarhije? Gde su ovde pristalice monarhije koji kažu da je prestolonaslednik ujedinitelj srpskog naroda, srpske vere? Prestolonaslednik je imao neka posla u inostranstvu, nije mogao da glasa na referendumu. Nije to valjda njegov posao. Naravno, nije glasao i zato što je ovo Republika Srbija, dame i gospodo, a nije Kraljevina Srbija.
Čini mi se da onaj čovek koji je pravio ovaj dom i koji je izgubio život u Marselju ne bi bio ponosan, naprotiv, stideo bi se kada bi mogao da vidi ono što je učinio njegov naslednik.
U svakom slučaju, dame i gospodo, kako ste reagovali kao državni organi na to što je Crna Gora praktično prva priznala nezavisnost Kosova i Metohije? Da li ste vi svesni, gospodine ministre Lončar, pozivam i predstavnike DS, koji imaju predsednika Republike, kako ste vi, dame i gospodo, reagovali na taj čin Republike Crne Gore?
Republika Crna Gora je pozvala Čekua u posetu kao šefa Vlade njenog suseda. Republika Crna Gora je priznala nezavisnost Kosova. Šta ste vi učinili tim povodom? Da li treba da im kažemo hvala? Da li treba da im kažemo izvinite? Da li ste preduzeli neke recipročne mere?
Šta bi se desilo da Vojislav Koštunica ili Boris Tadić prime nekog lidera Srba sa severa Crne Gore i da kaže da je primio šefa susedne države Republici Srbiji? Šta bi uradila Republika Crna Gora? Zatražila bi pomoć UN.
Kako ste vi reagovali? Rekli ste da to nije baš pametan potez, da je začuđujući potez. U međunarodnim odnosima, dame i gospodo, postoji samo reciprotitet. Ne zaboravite da Crna Gora više nije vaša postojbina, ona je nama susedna država.
Čija je to postojbina, neka ide u tu postojbinu. Ali, molim vas, što se toga tiče, ona je susedna država. Prema tome, reciprocitet, prekid diplomatskih odnosa sa tom državom, ako hoćete da branite srpski narod.
Inače, šta ćete imati kao posledicu? Imaćete kao posledicu da će Crna Gora prvi put u svojoj istoriji da bude na strani Šiptara, na strani Muslimana, na strani Turaka, Hrvata. A kako će reagovati Republika Srbija?
Prema tome, svi oni koji smatraju da Srbija treba da vodi politiku koja će se ulagivati susedima jeste apsolutno neprincipijelno. Republika Srbija treba da vodi politiku gde će braniti srpski narod koji živi u Crnoj Gori, u Bosni i Hercegovini, u Republici Srpskoj, Republici Hrvatskoj u tzv. Srpskoj Krajini, koji će braniti srpski narod koji živi u Makedoniji. To piše u Ustavu Republike Srbije.
U svakom slučaju, zalagali smo se, kao SPS, da izbori budu u isto vreme. Svi izbori treba da budu u isto vreme. Zašto se plašite svih izbora u isto vreme? Jedni traže samo parlamentarne, drugi traže parlamentarne i predsedničke, a neće pokrajinske izbore, a neće i lokalne izbore itd. Prema tome, zalažemo se za sve izbore u isto vreme, i lokalne, i pokrajinske, i parlamentarne i predsedničke izbore. Navodno, vi govorite...
(Dušan Petrović, sa mesta: I partijske izbore.)
Što se tiče partijskih, i to će biti, ali to je naravno naša stvar. U svakom slučaju neće pobediti vaši kandidati nego naši.
Pošto govorite o demokratskim tradicijama ove vlasti, o kojim to demokratskim tradicijama vi ovde govorite i o vašem demokratskom ustrojstvu. Vi govorite o reformama. Da li ste svesni da idete na izbore po zakonu koje je predložila SRS u oktobru 2000. godine? Vi idete na izbore po Šešeljevom zakonu i govorite o tome da ste vi nešto uradili za ovih šest godina.
Ne kažem da je taj zakon loš, ali nemojte napadati jednu stranku, a po njenom zakonu idete na izbore. Zašto niste promenili zakon? Ko vam je smetao da promenite zakon? Zašto niste doneli novi zakon? Vi ne biste mogli, vi ne biste ni Ustav doneli da nije bilo SPS-a i SRS-a, ni to niste mogli da uradite sami. To je istina.
Prema tome, nemojte toliko verovati sami u sebe. SPS će svakako biti politički faktor bez koga se neće moći na političkoj sceni Srbije ni u narednom periodu. Mnogi od vas koji su bili ovde u Parlamentu znaju, da je SPS raspisivala izbore onako kako vi to sada činite, neki od vas bi bojkotovali te izbore. Na izborima ne bi učestvovali.
Gde je fer i ravnopravna kampanja? Gde je ravnopravnost u medijima? Gde je to? O čemu vi govorite?
Pogledajte ko može da bude gost u pojedinim medijima. Vi imate i državne i privatne medije, vi imate i državne firme i tajkune. O čemu vi govorite?
Molim vas, fali vam samo još narod da biste imali kompletnu vlast, ali će to očigledno teško moći da se ostvari, pa zato i toliko buke u ovom periodu.
Na samom kraju, cela ova priča o izborima u decembru je u stvari priča o tome da Ahtisari, Solana i neki drugi očekuju da će posle sledećih izbora biti formirana vlada u kojoj će biti neko ko će priznati nezavisnost Kosova i Metohije, kao što je Čeda Jovanović. Čeda Jovanović je bio potpredsednik Vlade zadužen za saradnju sa EU. Izgleda da će opet biti. Tako vam je rekao Polt na večeri koju ste imali kod njega.
Samo zaboravljate da u Srbiji ne odlučuje ni Polt, ni Solana, ni Ahtisari, u Srbiji odlučuje srpski narod i svi građani Republike Srbije. Prema tome, siguran sam da će i nova vlada Republike Srbije biti vlada koja nikada neće potpisati nezavisnost Kosova i Metohije i biti vlada koja će poštovati volju naroda koja je izražena na ovom referendumu. Uostalom, pošto ste toliko prilježni da priđete EU, evo vam izuzetne prilike da u ova dva meseca do izbora uhapsite Ratka Mladića. Baš da vidimo da li ćete ga uhapsiti za ta dva meseca.
Reći ćete - nije to popularno zbog predizborne kampanje. Tako ste pričali svih ovih godina. Svih ovih godina ste govorili kada je on bio na stadionima, kada je bio po kafanama, u vašim objektima, dok su vaši ljudi bili ministri odbrane. Što ga niste tada hvatatli? Sada ste se setili kada je on postao neki uslov za ulazak u EU.
Uostalom, ne znam zašto se toliko brinete kada je EU donela odluku da uspori ulazak zemalja sa ovog područja. Dame i gospodo iz DS-a, drugarice i drugovi, predsednik sam poslaničke grupe i imam pravo na 20 minuta. Prema tome, znam da vama možda nije drago, da možda mislite da mi ne treba ni da govorimo, verovatno mislite da mi ne treba ni da budemo ovde, verovatno mislite da je trebalo da budemo bilo gde samo ne ovde, ali ste se prevarili. Prevarili ste se. Ne samo to, prevarićete se još malo više kada prođu sledeći izbori.
SPS će biti faktor bez koga se na političkoj sceni Srbije neće moći. Mislili ste da ste rešili problem 5. oktobra. Mislim da vam se taj problem vratio kao bumerang i upravo zbog toga SPS u ovom periodu je pokazala i potvrdila sebe kao odgovoran državotvorni faktor.
Podržali smo donošenje Ustava zajedno sa drugim političkim partijama. Podržali smo i usvajanje ovog ustavnog zakona, iako postoje mnoge stvari u ovim raznim zakonima koji nisu u skladu sa onim što želi SPS, ali smo polazili od toga da je interes države u ovom trenutku važniji nego bilo kakav stranački interes.
U tom smislu bi bilo veoma bitno da i kampanja za izbore ne ugrozi državne i nacionalne interese, jer ukoliko izgubimo državu, nećemo imati ni jednu drugu političku partiju. Hvala vam.

Narodni poslanik Dušan Petrović, replika, predsednik poslaničke grupe DS-Boris Tadić.