Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je danas veliki dan za sve one koji su pre samo 15 dana zajedno pozivali građane da izađu na referendum i da glasaju za novi Ustav. Danas treba da donesemo zakon koji će omogućiti provođenje i implementaciju Ustava.
Ali, nažalost, očigledno da se ova govornica od jedne političke partije, koja uskoro ima kongres, zloupotrebljava za interne partijske svrhe, pa ako i dalje nameravate da govornicu zloupotrebljavate ne biste li svoje pojedinačne frakcijske partijske ciljeve definisali, molim vas recite nam da lepo izađemo, sačekamo, da vi to sve lepo završite i da se vratimo nazad, pa onda da diskutujemo o temi koja je danas na dnevnom redu.
Javljam se zbog toga što je prethodni govornik povredio Poslovnik jer je govorio elementarnu neistinu. Prethodni poslanik je rekao da su u mandatu od 2001. godine privatizovane pivare.
Greška, gospodine Bušetiću, sve pivare su privatizovane pre 2000. godine, a ono što se desilo posle 2000. godine, radnici koji su imali akcije prodali su svoje akcije strateškom partneru.
Dakle, radnici su bolje shvatili od kreatora modela privatizacije iz 1996. godine šta je to zemlji potrebno, a zemlji su potrebni strateški partneri, koji će omogućiti nove investicije i koji će omogućiti bolje korporativno upravljanje i sve ono što takav model privatizacije nosi.
Druga velika neistina, gospodine Bušetiću, nadam se da ćete vi ponovo izaći za ovu govornicu i nastaviti dalje sa neistinama, ne biste li mi pružili priliku da vam kažem čitav niz činjenica koje danas većina građana Srbije zna, jeste da su privatizovana preduzeća, pomenuli ste cementare, fabrike iz duvanske industrije, uništene privatizacijom.
Podsetiću vas ono što nam Vlada Srbije redovno ponavlja, između ostalog i ''Sartid'', hvala gospodine Todoroviću, podsetiću vas da su ''Sartid'', Duvanska industrija Niš, Duvanska industrija Vranje, sve tri cementare, plus još čitav niz preduzeća koja su uspešno privatizovana, danas ključni nosioci izvozne aktivnosti privrede Srbije. I da je među prvih 50 preduzeća, koja su najveći izvoznici, 45 uspešno privatizovana u periodu od 2000. godine naovamo.
I podsetiću vas isto tako, ono što ste mogli malopre od mog kolege gospodina Petrovića da čujete, što se odnosilo na to koliko je unapređen životni standard, podsetiću vas da je prosečna plata 2000. godine bila 30 evra, a isto tako ću vas podsetiti da je danas prosečna plata približno 270 evra. Pa lepo podelite 270 sa 30, pretpostavljam da tu matematičku operaciju možete da izvedete a da kažete istinu, pa da vidite za koliko je životni standard u našoj zemlji skočio.
Kao što mogu i dalje da vas podsetim, ali ne želim da zloupotrebljavam ovu govornicu, javio sam se da bih građanima Srbije jasno rekao činjenice koje se nalaze neumetno na našoj strani.
Ono što takođe mogu da podsetim, sve vas koji zloupotrebljavate govornicu i govorite neistinu, jeste i podatak o visini deviznih rezervi i uzgred da vam kažem, malopre ste rekli jednu grubu neistinu, u deviznim rezervama se ne nalaze ni doznake, niti sve one druge kategorije koje ste malopre pomenuli, nego su devizne rezerve brana za uspostavljanje ravnoteže u platno-bilansnom deficitu, podsetiću vas i da je inflacija sa 100 i kusur procenata iz 2000. godine smanjena još 2003. godine na svega 7,5%.
Prema tome, molim vas, nemojte da koristite argumente koji vam ne idu u prilog. Zaista vas razumem, 3. decembar, partijski kongres se približava, ali nemojte ovu govornicu da zloupotrebljavate. Verujte mi, znam, vrlo dobro sam informisan kada vam je kongres, ali nemojte zloupotrebljavati govornicu. Znate, onaj najveći deo građana Srbije, kojima na pamet ne pada da podržava SP, nije zaslužio da večeras bude tako maltretiran. Hvala.

Reč ima Sredoje Mihajlov, pa gospodin Vučić, pa gospodin Obradović, pa gospodin Dačić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, moram podsetiti naše kolege, pošto je tu i predsednik Skupštine koji je ovde predsedavao, kako je to izgledalo u njihovo vreme.
Mi smo stvarno tih devedesetih godina se trudili da uvedemo demokratiju. Bio sam taj prvi koji sam se zalagao da mogu da govore koliko hoće. Nisu dozvoljavali u to vreme televizijske prenose. Sada smo i to omogućili da se sve to prenosi javno i da se priča koliko se želi.
Ali, stvarno nemojte zloupotrebljavati demokratiju, jer da onako radimo kao što ste vi radili to bi bilo strašno. Molim vas, ima vremena, više od dva meseca je do izbora, imate šanse da svoje programe ističete, da svoje ideje plasirate, imate svoje optužbe i pogrešne optužbe, i sve ono što mislite da će privući glasače.
Stvarno bi bio red, poštujući temu, poštujući ono što treba danas da donesemo, a svi ste se slagali da je to veoma ozbiljno za Srbiju. Mislim da ne bi trebalo da se zloupotrebljava govornica, a naročito od onih koji znaju kako je ovde izgledalo pre deset godina, a to je tekovina upravo demokratije, to smo omogućili. Nemam ništa protiv. Strpljivo ću slušati da to radite do izjutra. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako me nije direktno pomenuo, prepoznao sam se, doduše u manjem delu priče gospodina Vlahovića, i zato želim da odgovorim, posebno na onaj deo oko stanja u društvu.

Naime, ta vrsta argumentacije, onih samoproklamovanih demokratskih snaga koji stalno koriste i kažu, nekada je plata bila 40 evra, a danas je 240, pa to je otprilike 1:6 ili 6:1, kako stvari postavite, pa vi gledajte ko je bolje živeo i kako je živeo. To bi možda bilo tačno kada bi sve okolnosti i kada bi svi imputi bili isti, ali nisu ni slučajno isti. Električna energija nije poskupela šest puta nego 14 puta. Mnogi drugi osnovni životni troškovi su desetrostruko uvećani u odnosu na to ranije. Pri tome, nisam neko ko će da vam kaže da, nekada je bilo sve dobro i sjajno, a sada je sve katastrofalno. To mogu da govore samo neozbiljni ljudi.

Govorim vam drugu stvar, to vaše poređenje mi liči na ono, kao kada bih se hvalio, pa rekao, mnogo mi je sin napredovao, pre četiri godine, vidite, uopšte nije umeo da otvori knjigu, a danas čita ćirilicu, latinicu, zna sve glavne gradove sveta. Pa napreduje čovečanstvo, šta to znači, pre 100 godina niko nije znao šta je televizor.

Vi ćete tako i za 20 godina da nam kažete šta je bilo 1990. godine ili 1995. Podrazumeva se da moramo da napredujemo i da je to nešto što je normalno i razumno.

Naprotiv, mi imamo i te kako razvijene procese koje stvari vuku unazad. Zašto ne kažete ljudima koje su firme prikazale najveći gubitak u Republici Srbiji? Naši najveći izvoznici. Četiri najveća izvoznika u Srbiji, dakle, US Stell, Filip Moris, Seval Impol D.O.O, i ova druga valjaonica, uz činjenicu da su najveći izvoznici, to su i najveći gubitaši.

Zbog čega? Zbog čega su prikazali najveći gubitak? Reći ću vam zašto, da bi izbegli plaćanje svih neophodnih dažbina i poreskih obaveza državi Srbiji, a istovremeno novac izlazi bez ikakve kontrole. Nemam ništa protiv da su platili onu cenu koja je bila potrebna da se plati, a nisu je platili, kao što znate, gospodine Vlahoviću. Nisu je platili, a posebno ne u smederevskom "Sartidu". To znaju svi.

Znam nešto o ljudima koji su raidli na tom slučaju. Neki od njih su vrhusnki pravnici. Bili su među najboljim studentima Pravnog fakulteta, studirali su u vreme kada sam studirao i ja. Znam koliko su umešni, koliko dobro poznaju privredno pravi i kako su zagazili u celu priču o "Sartidu". Naravno, reč je o policajcima, o ljudima koji danas ispituju taj slučaj.

Ti ljudi su došli do toga da je apsolutno nemoguće da se taj posao završio, a da nije bilo velike korupcije. Čak su došli do nečega što su poludokazi, ali nedovoljno, naravno, za tužioca i za sud kasnije, podrazumeva se, da najviše predstavnike vlasti optuže za najvišu korupciju.

Pri tome neću da zaključujem ništa, jer ta stvar nije došla do okončanja sudskog postupka. Nema pravnosnažne presude. Hoću da vam kažem da stvari nisu tako jednostavne kako neko hoće da ih predstavi i nisu tako jednoznačne kako neko želi da ih predstavi.

U Srbiji se, ljudi, danas živi užasno teško. Kažete da je sve vojnim invalidima, penzionerima isplaćeno. Dobili smo dve poruke iz Kraljeva i Kragujevca da ratnim vojnim invalidima nisu isplaćene prinadležnosti iz 1999. godine. Nisam ni znao, ni ja, ni vi, siguran sam, nego ste smislili priču, ajde da vam govorimo kako je sve završeno dobro, kako je sve urađeno dobro.

Mi smo, to je super demokratska vlada ili ne znam šta sve. Nije tačno. Nije tačno. Kažete 45 najuspešnijih privatizacija, to su najuspešniji kolektivi. Koji su nam bili u prethodnom sistemu? Pa iste te cementare, samo što smo Lafarž mogli da prodamo za 35 miliona evra više, i to u vreme sankcija, ako se ne varam. Za 132 miliona, kaže gospodin Anđelković, mislim da je malo preterao, ali svejedno. To je zaista gotovo neverovatno.

Pitam, naravno da radi Cementara u Popovcu, naravno, cement je monopolska roba. Postavljam pitanje - a protiv koga je podignuta optužnica za krađu tri miliona evra u toj istoj cementari. To je ono što su im našli preko računa, a ono što je išlo u kešu, to nisu ni našli. To je suštinsko pitanje.

Da li će NIS da bude sutra uspešan kada ga razdvojite na TNG za jednog biznismena koji je blizak Vladi, i na druge delove za nekog drugog. Pa hoće. Da li je EPS genijalno preduzeće. Jeste. Kada bude privatno, još će bolje da radi, nema nikakve sumnje. Kakve to veze ima?

(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, vreme.)

Završavam, gospodine Mihajloviću.

Za to vreme će radnici samo da bivaju otpušteni. Koliko je, Nataša, pre neki dan ljudi u Kragujevcu palo u nesvest zato što su dobili otkaz? Hiljadu i sto radnika je ostalo bez posla u Kragujevcu.

Nemojte da se sprdate sa tim. Ne znam šta vam je tu smešno. Ne znam da li padaju baš tako kako ste vi pokazali ili ne, ali to je zaista istina. Pozivam vas da stvari ne posmatrate ovako, a da ne postoji neka širina, kao što ne želim da prihvatim od ljudi koji će da kažu, sada ama baš ništa, nigde, ni u jednoj sferi nije dobro, a sve je ranije bilo idealno.

Stvari su prilično ne u takvim kontrastima, već, rekao bih, u sivim nijansama, a naš narod mora da živi bolje i država Srbija mora da se obračuna sa korupcijom, kriminalom i da se obračuna sa pljačkašima. To je naš prioritetni zadatak, nevezano za to u kojem su režimu bili i u kojem su režimu bili i ministri i direktori i predsednici upravnih odbora i bilo šta drugo, jer će tek tada Sribja postati pravna dražva. Hvala vam.

 

Gospodine Obradoviću, da li vi po Poslovniku tražite reč? (Da.) Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, želeo bih onim poslanicima koji izlaze za ovu skupštinsku govornicu i zloupotrebljavaju partijske teme radi svoje lične promocije da poručim, da, će im biti zanimljivo da čuju, jer ih to u stvari žulja.

Da vam kažem, pogotovo vama demokratama, mi socijalisti vam možemo poručiti, a i građanima Republike Srbije, da ćemo mi iz našeg kongresa izaći sa jednom vrlo jasnom porukom, a to je da nećemo dozvoliti NIS-a i EPS-a.

Mislim da će građane to obradovati, a vas rastužiti. Njih će obradovati zato što to ima veliko značaja za njihov život, a vas će rastužiti zato što nećete biti u mogućnosti da uzmete provizije koje ste uzimali prilikom privatizacije. Cela ova priča koju smo čuli od čoveka koji je bio zadužen za privatizaciju u stvari jeste priča o jednoj neuspeloj privatizaciji koja je bila pljačka.

Stvarno je degutantno pričati o radnicima, kada je Demokratska stranka Zakonom o privatizaciji uzela radnicima većinski paket akcija i onemogućila ih da raspolažu akcijama. Nemojte da lijete krokodilske suze zato što radnici ne mogu da prodaju svoje akcije.

Molim vas, Apatinska pivara, Knjaz Miloš ili neke druge fabrike i preduzeća koja su privatizovana po starom zakonu su dali radnicima i većinski paket akcija i mogućnost da urade sa tim akcijama šta hoće.

Ovde je problem u nečem drugom. Zato što je za vreme privatizacija obezvređena vrednost imovine, zato što ste im umesto radnika odredili strateškog partnera, a uzeli ste proviziju i stavili u svoj džep. To je sramota, i umesto da ćutite o privatizaciji koju ste sproveli, vi još uzimate sebi za pravo da se time dičite. Oprljali ste obraz i sebi i partiji koju predstavljate i institucijama u kojima ste radili.

Slučaj "Sartida" je najveća pljačka u istoriji Srbije. To ste uradili zajedno sa ljudima iz pravosuđa, kada ste "Sartid" iz nadležnosti Privrednog suda u Požarevcu prebacili u Beograd, kada ste "Sartid" prodali bez tržišta, neposrednom pogodbom, kada ste "Sartid", čija je vrednost procenjena na 56 miliona dolara, prodali za 23, kada je ambasador Srbije i Crne Gore u Vašingtonu rekao da ste dobili 35, vaš ambasador, pa je onda zaćutao jer je razlika 12 miliona, gde se to našlo, kada ste oprostili kupcu 1.600.000.000 dolara.

Ej, ljudi, znate li vi šta pričate? Vi pričate o uspešnoj privatizaciji? Dve hiljade preduzeća za dve milijarde evra. Znači, oprostiti milijardu i šesto miliona dolara, a dve hiljade preduzeća prodati za dve milijarde evra, i vi pričate o privatizaciji. Pa 49% "Telekoma", u vreme kada smo bili pod sankcijama, prodato je za milijardu 536 miliona maraka.

Vi ste izgubili kompas, i moralni i politički. Kada hoćete da nam držite predavanja o nečemu što cela Srbija vidi da je pljačka. Kada vaši članovi, sa 30 godina života, sa prvim poslom u životu, imaju imovinu četiri-pet miliona evra. Pogledajte izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, pa pogledajte strukturu ljudi koji su prodali "Sartid", pa ćete da vidite predsednika Vlade, ministra za privatizaciju, šefa kabineta. Pogledajte taj izveštaj, pa dajte odgovor zašto to danas nije ugledalo svetlo dana. Vi nam držite predavanja o privatizaciji i vi nas socijaliste prozivate.

Dakle, ako neko želi da priča o privatizaciji mora da ima argumente. Pominjati "Sartid", pominjati najveću pljačku, a ne pomenuti ko je uzeo proviziju! Bilo bi dobro da nam kažete ko je uzeo tih 12 miliona razlike, na koju je ukazao ambasador, inače član Demokratske stranke, gde se nalaze te pare, jer one u "Sartid" nisu došle.

Nisu došle ni u Smederevo, iako je bilo rečeno da će deo toga, pet miliona, biti predato lokalnoj samoupravi u Smederevo.

To je privatizacija koju ste vi sproveli i to je privatizacija koja je opljačkala Srbiju. Prema tome, ako nemate nešto drugo nego politički marketing, onda bolje da ne izlazite za ovu govornicu. Samo vi napred i mi smo tu da vam kažemo šta mislimo o vašoj privatizaciji. I naravno, o onome što ste uradili, ojadili ste Srbiju, opljačkali ste Srbiju, i još hoćete da nam držite predavanja o tome kako treba da izgleda zakon. Naravno, sad vam je lako da se smejete punih džepova, ali to je deo profila koji vi negujete i imidža koji pokušavate da u ovoj Srbiji proširite.

Veliki stručnjaci su 2.000 preduzeća prodali za dve milijarde evra. To je Srbija koju ste vi napravili.

Pošto je gospodin Dačić, pretpostavljam, tražio repliku, onda ima prednost gospodin Vlahović, pošto se po Poslovniku javio. Izvolite.

Ako neko želi da u političkoj praksi shvati kako je jedna, nekada velika partija od 200 poslanika, došla na 20, a pitanje je da li će sedeti u ovim klupama ubuduće, dovoljno je samo da sluša govor prethodnika za ovom govornicom. Sem uobičajenog arsenala epiteta, pljački, krađa, pljačkaško, razbojničko, ovde nisam čuo ništa drugo.
Ako je to samo vaš program, pa nemojte da budete sutra iznenađeni, gospodine Obradoviću, vama se obraćam, nemojte sutra da budete iznenađeni kad budete ostali ispod cenzusa i gledali Skupštinu, ali ne iznutra nego spolja.
Mislim da je to sudbina političkih stranaka koje nemaju svoj program, nego znaju samo da pričaju laži za ovom govornicom. Mogu da vam kažem sledeće: "Sartid"; ako vas interesuje kako "Sartid" posluje i u kakvoj je kondiciji danas, otiđite i pitajte zaposlene u "Sartidu", i pitajte sindikate u "Sartidu".
Garantujem vam da bi rekli, dalje ruke od "Sartida", jer dok ste vi bili na vlasti, gospodine Obradoviću, u "Sartidu" su se gajile pečurke.
Dok ste vi bili na vlasti, gospodine Obradoviću, "Sartid" je koristio godišnje, sada ću vam reći koliko to iznosi u evrima pošto oni dinari apsolutno nisu uporedivi, 30 miliona evra subvencija iz državnog budžeta.
Ako ne znate, reći ću vam da se državni budžet puni parama od poreskih obveznika, gospodine Obradoviću, što će reći iz džepova onih na koje vi pretendujete da budu sutra vaši birači. Neće biti, svakako, jer vrlo dobro znaju da ono što vi ovde govorite jeste elementarni nedostatak političkog programa i političke platforme.
Inače, ovo što ste ovde vi pričali punih 10 minuta u gramatici se zove tautologija, a to znači ponavljanje jednih te istih stvari.
Tautologijom možete napraviti jednu dobru stilsku pesničku figuru i to je Jova Jovanović Zmaj svojevremeno u „Đulićima uveocima“ koristio, ali ta stilska figura vam neće puno pomoći u vašem budućem političkom radu.
Kao što znate, sve vas da podsetim, onog časa kada se vodila ta čuvena hajka ili istraga o "Sartidu", otišao sam i dao izjavu, ne pozivajući se na poslanički imunitet.
Voleo bih da svi poslanici, ne u ovom sazivu, nego u svim budućim sazivima, ne koriste svoje poslaničke imunitete kad treba da zaobiđu lice pravde.
Nemam ništa protiv da se sve istrage vode i ubuduće, ne samo kad je u pitanju slučaj "Sartid", nego čitav niz drugih slučajeva, jer znam da sam lično, i Ministarstvo na čijem čelu sam bio, radilo je striktno po zakonima koje je usvojio ovaj najviši parlamentarni dom, Skupština Republike Srbije.
Što se tiče ove izrečene tvrdnje da su ostali ogromni neplaćeni dugovi ratnim vojnim invalidima, podsetiću vas da je Vlada Republike Srbije do 2004. godine, tačnije do marta 2004. godine, isplatila sedam i po mesečnih nadoknada iz republičkog budžeta.
Tačno je da su neke nadoknade iz saveznog budžeta, one savezne države, ostale neisplaćene i tačno je da je to kasnije preuzela republička vlada kao svoju obavezu za isplatu.
Ako mislite da evri nisu uporedivi vizavi pokazatelja životnog standarda, onda je potrošačka korpa neumitno uporediva. Svi se slažemo da je potrošačka korpa jednaka u svim političkim režimima, i kad su na vlasti radikali, i kad su na vlasti socijalisti, i DS, DSS i druge stranke. U vreme do 2000. godine sa prosečnom platom moglo je da se pokrije jedva 35 procenata osnovne potrošačke korpe.
Mi smo već 2000. godine imali puno pokrivanje osnovne, ne pune potrošačke korpe nego osnovne, prosečnom platom. To su pokazatelji. Njima verujem jer nemam drugih opipljivih argumenata na osnovu kojih mogu da vodim političku priču.
Razumem što se ne shvata zašto neka preduzeća neposredno nakon privatizacije ostvaruju gubitke u poslovanju.
Reći ću vam da je to direktno posledica restrukturiranja, jer najveći broj privatizovanih preduzeća, uključujući i velika, koja su privatizovana tenderskom procedurom, moraju da budu restrukturirana nakon izvršene privatizacije, ovog puta to restrukturiranje vodi već poznati privatni vlasnik, ko god on bio, strateški partner.
Drugim rečima, moraju se potpisati nenaplativa potraživanja, moraju se otpisati nekurentne zalihe, mora se, između ostalog, izvršiti restrukturiranje visokih finansijskih obaveza, mora se izvršiti dodatno ulaganje, ne bi li na taj način se popravila tehnička kondicija preduzeća koja su privatizovana. Zbog toga se, između ostalog, dešavaju gubici.
Činjenica govori da u prethodnoj ili tekućoj godini, u kojoj se nalazimo, gubici su delimično nastali zbog jednog nesklada u politici kursa koju je vodila centralna banka, odnosno nesklada između, s jedne strane, monetarne politike i fiskalne politike koju je vodila Vlada Republike Srbije, i najviše su zbog toga trpeli oni koji su bili veliki izvoznici. To je slučaj sa Sartidom, Sevalom, to je slučaj sa Valjaonicom bakra i to je slučaj sa svim velikim izvoznicima.
Nadam se da će monetarna politika, politika kursa zajedno sa fiskalnom politikom biti sinhronizovana u narednom periodu i da će omogućiti da direktno doprinese daljem bržem toku ekonomske tranzicije u našoj zemlji.
Zahvaljujem vam se najlepše na pažnji, neću vam više oduzimati vremena.