Dame i gospodo narodni poslanici, iako me nije direktno pomenuo, prepoznao sam se, doduše u manjem delu priče gospodina Vlahovića, i zato želim da odgovorim, posebno na onaj deo oko stanja u društvu.

Naime, ta vrsta argumentacije, onih samoproklamovanih demokratskih snaga koji stalno koriste i kažu, nekada je plata bila 40 evra, a danas je 240, pa to je otprilike 1:6 ili 6:1, kako stvari postavite, pa vi gledajte ko je bolje živeo i kako je živeo. To bi možda bilo tačno kada bi sve okolnosti i kada bi svi imputi bili isti, ali nisu ni slučajno isti. Električna energija nije poskupela šest puta nego 14 puta. Mnogi drugi osnovni životni troškovi su desetrostruko uvećani u odnosu na to ranije. Pri tome, nisam neko ko će da vam kaže da, nekada je bilo sve dobro i sjajno, a sada je sve katastrofalno. To mogu da govore samo neozbiljni ljudi.

Govorim vam drugu stvar, to vaše poređenje mi liči na ono, kao kada bih se hvalio, pa rekao, mnogo mi je sin napredovao, pre četiri godine, vidite, uopšte nije umeo da otvori knjigu, a danas čita ćirilicu, latinicu, zna sve glavne gradove sveta. Pa napreduje čovečanstvo, šta to znači, pre 100 godina niko nije znao šta je televizor.

Vi ćete tako i za 20 godina da nam kažete šta je bilo 1990. godine ili 1995. Podrazumeva se da moramo da napredujemo i da je to nešto što je normalno i razumno.

Naprotiv, mi imamo i te kako razvijene procese koje stvari vuku unazad. Zašto ne kažete ljudima koje su firme prikazale najveći gubitak u Republici Srbiji? Naši najveći izvoznici. Četiri najveća izvoznika u Srbiji, dakle, US Stell, Filip Moris, Seval Impol D.O.O, i ova druga valjaonica, uz činjenicu da su najveći izvoznici, to su i najveći gubitaši.

Zbog čega? Zbog čega su prikazali najveći gubitak? Reći ću vam zašto, da bi izbegli plaćanje svih neophodnih dažbina i poreskih obaveza državi Srbiji, a istovremeno novac izlazi bez ikakve kontrole. Nemam ništa protiv da su platili onu cenu koja je bila potrebna da se plati, a nisu je platili, kao što znate, gospodine Vlahoviću. Nisu je platili, a posebno ne u smederevskom "Sartidu". To znaju svi.

Znam nešto o ljudima koji su raidli na tom slučaju. Neki od njih su vrhusnki pravnici. Bili su među najboljim studentima Pravnog fakulteta, studirali su u vreme kada sam studirao i ja. Znam koliko su umešni, koliko dobro poznaju privredno pravi i kako su zagazili u celu priču o "Sartidu". Naravno, reč je o policajcima, o ljudima koji danas ispituju taj slučaj.

Ti ljudi su došli do toga da je apsolutno nemoguće da se taj posao završio, a da nije bilo velike korupcije. Čak su došli do nečega što su poludokazi, ali nedovoljno, naravno, za tužioca i za sud kasnije, podrazumeva se, da najviše predstavnike vlasti optuže za najvišu korupciju.

Pri tome neću da zaključujem ništa, jer ta stvar nije došla do okončanja sudskog postupka. Nema pravnosnažne presude. Hoću da vam kažem da stvari nisu tako jednostavne kako neko hoće da ih predstavi i nisu tako jednoznačne kako neko želi da ih predstavi.

U Srbiji se, ljudi, danas živi užasno teško. Kažete da je sve vojnim invalidima, penzionerima isplaćeno. Dobili smo dve poruke iz Kraljeva i Kragujevca da ratnim vojnim invalidima nisu isplaćene prinadležnosti iz 1999. godine. Nisam ni znao, ni ja, ni vi, siguran sam, nego ste smislili priču, ajde da vam govorimo kako je sve završeno dobro, kako je sve urađeno dobro.

Mi smo, to je super demokratska vlada ili ne znam šta sve. Nije tačno. Nije tačno. Kažete 45 najuspešnijih privatizacija, to su najuspešniji kolektivi. Koji su nam bili u prethodnom sistemu? Pa iste te cementare, samo što smo Lafarž mogli da prodamo za 35 miliona evra više, i to u vreme sankcija, ako se ne varam. Za 132 miliona, kaže gospodin Anđelković, mislim da je malo preterao, ali svejedno. To je zaista gotovo neverovatno.

Pitam, naravno da radi Cementara u Popovcu, naravno, cement je monopolska roba. Postavljam pitanje - a protiv koga je podignuta optužnica za krađu tri miliona evra u toj istoj cementari. To je ono što su im našli preko računa, a ono što je išlo u kešu, to nisu ni našli. To je suštinsko pitanje.

Da li će NIS da bude sutra uspešan kada ga razdvojite na TNG za jednog biznismena koji je blizak Vladi, i na druge delove za nekog drugog. Pa hoće. Da li je EPS genijalno preduzeće. Jeste. Kada bude privatno, još će bolje da radi, nema nikakve sumnje. Kakve to veze ima?

(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, vreme.)

Završavam, gospodine Mihajloviću.

Za to vreme će radnici samo da bivaju otpušteni. Koliko je, Nataša, pre neki dan ljudi u Kragujevcu palo u nesvest zato što su dobili otkaz? Hiljadu i sto radnika je ostalo bez posla u Kragujevcu.

Nemojte da se sprdate sa tim. Ne znam šta vam je tu smešno. Ne znam da li padaju baš tako kako ste vi pokazali ili ne, ali to je zaista istina. Pozivam vas da stvari ne posmatrate ovako, a da ne postoji neka širina, kao što ne želim da prihvatim od ljudi koji će da kažu, sada ama baš ništa, nigde, ni u jednoj sferi nije dobro, a sve je ranije bilo idealno.

Stvari su prilično ne u takvim kontrastima, već, rekao bih, u sivim nijansama, a naš narod mora da živi bolje i država Srbija mora da se obračuna sa korupcijom, kriminalom i da se obračuna sa pljačkašima. To je naš prioritetni zadatak, nevezano za to u kojem su režimu bili i u kojem su režimu bili i ministri i direktori i predsednici upravnih odbora i bilo šta drugo, jer će tek tada Sribja postati pravna dražva. Hvala vam.

 

Gospodine Obradoviću, da li vi po Poslovniku tražite reč? (Da.) Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, želeo bih onim poslanicima koji izlaze za ovu skupštinsku govornicu i zloupotrebljavaju partijske teme radi svoje lične promocije da poručim, da, će im biti zanimljivo da čuju, jer ih to u stvari žulja.

Da vam kažem, pogotovo vama demokratama, mi socijalisti vam možemo poručiti, a i građanima Republike Srbije, da ćemo mi iz našeg kongresa izaći sa jednom vrlo jasnom porukom, a to je da nećemo dozvoliti NIS-a i EPS-a.

Mislim da će građane to obradovati, a vas rastužiti. Njih će obradovati zato što to ima veliko značaja za njihov život, a vas će rastužiti zato što nećete biti u mogućnosti da uzmete provizije koje ste uzimali prilikom privatizacije. Cela ova priča koju smo čuli od čoveka koji je bio zadužen za privatizaciju u stvari jeste priča o jednoj neuspeloj privatizaciji koja je bila pljačka.

Stvarno je degutantno pričati o radnicima, kada je Demokratska stranka Zakonom o privatizaciji uzela radnicima većinski paket akcija i onemogućila ih da raspolažu akcijama. Nemojte da lijete krokodilske suze zato što radnici ne mogu da prodaju svoje akcije.

Molim vas, Apatinska pivara, Knjaz Miloš ili neke druge fabrike i preduzeća koja su privatizovana po starom zakonu su dali radnicima i većinski paket akcija i mogućnost da urade sa tim akcijama šta hoće.

Ovde je problem u nečem drugom. Zato što je za vreme privatizacija obezvređena vrednost imovine, zato što ste im umesto radnika odredili strateškog partnera, a uzeli ste proviziju i stavili u svoj džep. To je sramota, i umesto da ćutite o privatizaciji koju ste sproveli, vi još uzimate sebi za pravo da se time dičite. Oprljali ste obraz i sebi i partiji koju predstavljate i institucijama u kojima ste radili.

Slučaj "Sartida" je najveća pljačka u istoriji Srbije. To ste uradili zajedno sa ljudima iz pravosuđa, kada ste "Sartid" iz nadležnosti Privrednog suda u Požarevcu prebacili u Beograd, kada ste "Sartid" prodali bez tržišta, neposrednom pogodbom, kada ste "Sartid", čija je vrednost procenjena na 56 miliona dolara, prodali za 23, kada je ambasador Srbije i Crne Gore u Vašingtonu rekao da ste dobili 35, vaš ambasador, pa je onda zaćutao jer je razlika 12 miliona, gde se to našlo, kada ste oprostili kupcu 1.600.000.000 dolara.

Ej, ljudi, znate li vi šta pričate? Vi pričate o uspešnoj privatizaciji? Dve hiljade preduzeća za dve milijarde evra. Znači, oprostiti milijardu i šesto miliona dolara, a dve hiljade preduzeća prodati za dve milijarde evra, i vi pričate o privatizaciji. Pa 49% "Telekoma", u vreme kada smo bili pod sankcijama, prodato je za milijardu 536 miliona maraka.

Vi ste izgubili kompas, i moralni i politički. Kada hoćete da nam držite predavanja o nečemu što cela Srbija vidi da je pljačka. Kada vaši članovi, sa 30 godina života, sa prvim poslom u životu, imaju imovinu četiri-pet miliona evra. Pogledajte izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, pa pogledajte strukturu ljudi koji su prodali "Sartid", pa ćete da vidite predsednika Vlade, ministra za privatizaciju, šefa kabineta. Pogledajte taj izveštaj, pa dajte odgovor zašto to danas nije ugledalo svetlo dana. Vi nam držite predavanja o privatizaciji i vi nas socijaliste prozivate.

Dakle, ako neko želi da priča o privatizaciji mora da ima argumente. Pominjati "Sartid", pominjati najveću pljačku, a ne pomenuti ko je uzeo proviziju! Bilo bi dobro da nam kažete ko je uzeo tih 12 miliona razlike, na koju je ukazao ambasador, inače član Demokratske stranke, gde se nalaze te pare, jer one u "Sartid" nisu došle.

Nisu došle ni u Smederevo, iako je bilo rečeno da će deo toga, pet miliona, biti predato lokalnoj samoupravi u Smederevo.

To je privatizacija koju ste vi sproveli i to je privatizacija koja je opljačkala Srbiju. Prema tome, ako nemate nešto drugo nego politički marketing, onda bolje da ne izlazite za ovu govornicu. Samo vi napred i mi smo tu da vam kažemo šta mislimo o vašoj privatizaciji. I naravno, o onome što ste uradili, ojadili ste Srbiju, opljačkali ste Srbiju, i još hoćete da nam držite predavanja o tome kako treba da izgleda zakon. Naravno, sad vam je lako da se smejete punih džepova, ali to je deo profila koji vi negujete i imidža koji pokušavate da u ovoj Srbiji proširite.

Veliki stručnjaci su 2.000 preduzeća prodali za dve milijarde evra. To je Srbija koju ste vi napravili.

Pošto je gospodin Dačić, pretpostavljam, tražio repliku, onda ima prednost gospodin Vlahović, pošto se po Poslovniku javio. Izvolite.

Ako neko želi da u političkoj praksi shvati kako je jedna, nekada velika partija od 200 poslanika, došla na 20, a pitanje je da li će sedeti u ovim klupama ubuduće, dovoljno je samo da sluša govor prethodnika za ovom govornicom. Sem uobičajenog arsenala epiteta, pljački, krađa, pljačkaško, razbojničko, ovde nisam čuo ništa drugo.
Ako je to samo vaš program, pa nemojte da budete sutra iznenađeni, gospodine Obradoviću, vama se obraćam, nemojte sutra da budete iznenađeni kad budete ostali ispod cenzusa i gledali Skupštinu, ali ne iznutra nego spolja.
Mislim da je to sudbina političkih stranaka koje nemaju svoj program, nego znaju samo da pričaju laži za ovom govornicom. Mogu da vam kažem sledeće: "Sartid"; ako vas interesuje kako "Sartid" posluje i u kakvoj je kondiciji danas, otiđite i pitajte zaposlene u "Sartidu", i pitajte sindikate u "Sartidu".
Garantujem vam da bi rekli, dalje ruke od "Sartida", jer dok ste vi bili na vlasti, gospodine Obradoviću, u "Sartidu" su se gajile pečurke.
Dok ste vi bili na vlasti, gospodine Obradoviću, "Sartid" je koristio godišnje, sada ću vam reći koliko to iznosi u evrima pošto oni dinari apsolutno nisu uporedivi, 30 miliona evra subvencija iz državnog budžeta.
Ako ne znate, reći ću vam da se državni budžet puni parama od poreskih obveznika, gospodine Obradoviću, što će reći iz džepova onih na koje vi pretendujete da budu sutra vaši birači. Neće biti, svakako, jer vrlo dobro znaju da ono što vi ovde govorite jeste elementarni nedostatak političkog programa i političke platforme.
Inače, ovo što ste ovde vi pričali punih 10 minuta u gramatici se zove tautologija, a to znači ponavljanje jednih te istih stvari.
Tautologijom možete napraviti jednu dobru stilsku pesničku figuru i to je Jova Jovanović Zmaj svojevremeno u „Đulićima uveocima“ koristio, ali ta stilska figura vam neće puno pomoći u vašem budućem političkom radu.
Kao što znate, sve vas da podsetim, onog časa kada se vodila ta čuvena hajka ili istraga o "Sartidu", otišao sam i dao izjavu, ne pozivajući se na poslanički imunitet.
Voleo bih da svi poslanici, ne u ovom sazivu, nego u svim budućim sazivima, ne koriste svoje poslaničke imunitete kad treba da zaobiđu lice pravde.
Nemam ništa protiv da se sve istrage vode i ubuduće, ne samo kad je u pitanju slučaj "Sartid", nego čitav niz drugih slučajeva, jer znam da sam lično, i Ministarstvo na čijem čelu sam bio, radilo je striktno po zakonima koje je usvojio ovaj najviši parlamentarni dom, Skupština Republike Srbije.
Što se tiče ove izrečene tvrdnje da su ostali ogromni neplaćeni dugovi ratnim vojnim invalidima, podsetiću vas da je Vlada Republike Srbije do 2004. godine, tačnije do marta 2004. godine, isplatila sedam i po mesečnih nadoknada iz republičkog budžeta.
Tačno je da su neke nadoknade iz saveznog budžeta, one savezne države, ostale neisplaćene i tačno je da je to kasnije preuzela republička vlada kao svoju obavezu za isplatu.
Ako mislite da evri nisu uporedivi vizavi pokazatelja životnog standarda, onda je potrošačka korpa neumitno uporediva. Svi se slažemo da je potrošačka korpa jednaka u svim političkim režimima, i kad su na vlasti radikali, i kad su na vlasti socijalisti, i DS, DSS i druge stranke. U vreme do 2000. godine sa prosečnom platom moglo je da se pokrije jedva 35 procenata osnovne potrošačke korpe.
Mi smo već 2000. godine imali puno pokrivanje osnovne, ne pune potrošačke korpe nego osnovne, prosečnom platom. To su pokazatelji. Njima verujem jer nemam drugih opipljivih argumenata na osnovu kojih mogu da vodim političku priču.
Razumem što se ne shvata zašto neka preduzeća neposredno nakon privatizacije ostvaruju gubitke u poslovanju.
Reći ću vam da je to direktno posledica restrukturiranja, jer najveći broj privatizovanih preduzeća, uključujući i velika, koja su privatizovana tenderskom procedurom, moraju da budu restrukturirana nakon izvršene privatizacije, ovog puta to restrukturiranje vodi već poznati privatni vlasnik, ko god on bio, strateški partner.
Drugim rečima, moraju se potpisati nenaplativa potraživanja, moraju se otpisati nekurentne zalihe, mora se, između ostalog, izvršiti restrukturiranje visokih finansijskih obaveza, mora se izvršiti dodatno ulaganje, ne bi li na taj način se popravila tehnička kondicija preduzeća koja su privatizovana. Zbog toga se, između ostalog, dešavaju gubici.
Činjenica govori da u prethodnoj ili tekućoj godini, u kojoj se nalazimo, gubici su delimično nastali zbog jednog nesklada u politici kursa koju je vodila centralna banka, odnosno nesklada između, s jedne strane, monetarne politike i fiskalne politike koju je vodila Vlada Republike Srbije, i najviše su zbog toga trpeli oni koji su bili veliki izvoznici. To je slučaj sa Sartidom, Sevalom, to je slučaj sa Valjaonicom bakra i to je slučaj sa svim velikim izvoznicima.
Nadam se da će monetarna politika, politika kursa zajedno sa fiskalnom politikom biti sinhronizovana u narednom periodu i da će omogućiti da direktno doprinese daljem bržem toku ekonomske tranzicije u našoj zemlji.
Zahvaljujem vam se najlepše na pažnji, neću vam više oduzimati vremena.

Gospodine Dačiću, tražili ste repliku. Hoćete prvo vi ili gospodin Obradović? Gospodin Obradović ima reč.

Drago mi je što je prethodni govornik rekao sve ono što ga nisam pitao, a ni deo onoga što je trebalo da odgovori. Kako je moguće da "Sartid", procenjen od strane Ekonomskog instituta u Beogradu na 56 miliona dolara, bude prodat za 23? Kako je moguće da ambasador Srbije i Crne Gore kaže da je prodat za 35? Kako je moguće da se pojavi razlika 12 miliona dolara? Gde su te pare? Pa valjda ambasador jedne države zna šta priča. Zašto te pare nisu stigle u Smederevo i gde su te pare završile?
Bilo bi dobro da smo čuli kako je to "Sartid" izuzet iz nadležnosti Privrednog suda u Požarevcu pa prebačen u Beograd, to bi bilo dobro da čujemo. Bilo bi dobro da čujemo kako je uveden stečaj, pa, primera radi, NIS i EPS koji su imali potraživanja od 10 miliona dolara nisu dobili ni deo toga. To bi bilo dobro da čujemo.
Bilo bi dobro da čujemo o ulozi svih ljudi iz strukture vlasti, a Savet za borbu protiv korupcije je naveo taksativno strukturu koja je odlučivala o prodaji "Sartida".
Ove priče pričate svaki dan – narod u Srbiji dobro živi, samo toga nije svestan, a vi ste tu da mu, naravno, objasnite. Bilo bi dobro da kažete kako to 2000 preduzeća za dve milijarde evra, a 49 posto "Telekoma", u vreme sankcija, 1.536.000.000 maraka. Kako reče prethodnik – podaci, pokazatelji.
To su pokazatelji, a ne vaša čista demagogija. Izađite pa nam objasnite kako ste to prodali EPS za 22 miliona dolara, a ne za 56, i zašto neposrednom pogodbom, a ne da neko drugi još traži da kupi.
Zašto su se Nemci naljutili zbog toga i zašto su slali pisma i protestovali. To bi trebalo da objasnite. Za ovo nemate odgovore, da imate vi biste ih dali.

Narodni poslanik Ivica Dačić.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam zaboravio zbog čega sam se javio za repliku, ali to ne znači da neću iskoristiti pravo na repliku.
Šalim se malo, ja nisam u godinama da bih to mogao da zaboravim. U svakom slučaju, javio sam se za repliku. Povod mi je bio izlaganje Aleksandra Vučića. Hvala mu što me je spomenuo, da bih iskoristio pravo na repliku. Evo, ja spominjem njega, kako bi i on iskoristio pravo na repliku.
Zamolio bih vas, sve ostale poslanike, zašto se čudite korišćenju svih poslovničkih prava koje koristimo mi kao poslanici. Pogledajte malo kako zloupotrebljavate sve državne funkcije i medije u Srbiji pa ćete zaključiti da je ova govornica, nažalost ili na sreću, jedino mesto odakle mi možemo da se obraćamo javnosti Republike Srbije.
To što smo mi, navodno, činili neki deo vladajuće strukture u Srbiji ovih nekoliko godina ne znači da su novinari u Srbiji to tako shvatili; i dalje je glavna vest u medijima u Srbiji šta kažu Vladan Batić, Čedomir Jovanović i svi ostali.
Pošto je ovo interaktivna emisija, ja bih vas zamolio, ovde se ne glasa putem SMS poruka, nema potrebe, ipak se glasa na izborima, znači, nije kao u "Piramidi".
Gospodin Aleksandar Vlahović, od kad znam za sebe, a bavim se politikom dosta dugo (Nataša Jovanović i ja smo bili najmlađi poslanici u ovoj saveznoj skupštini 1996. godine), bio je ekspert za pitanja privatizacije i u vreme vlasti Slobodana Miloševića i SPS-a.
Zajedno sa Dankom Đunićem, Ekonomskim institutom, kasnije Deloitte&Touche, učestvovao je u privatizaciji preduzeća u Srbiji, po našem zakonu. Tada mu zakon nije smetao da za to uzima proviziju.
Isto tako, i sada, po novom zakonu, on je savetnik za privatizaciju. Znači, nije bitno kakav je zakon, važno je biti savetnik. To je najprofitabilnija delatnost u Republici Srbiji, privatizacioni savetnik. Samo ne znam šta ćete više da savetujete, pošto više nema šta da se privatizuje. Gotovo je.
U svakom slučaju, gospodin Vlahović kritikuje privatizaciju u naše vreme, a on je obavljao tu privatizaciju, on je savetovao preduzeća kako da obavljaju privatizaciju po tom zakonu koji je tada donet.
Da se razumemo, tačno je da su neka preduzeća privatizovana po našim zakonima, na sreću tih radnika, jer kada su prodali akcije stranim vlasnicima ili domaćim strateškim partnerima za to su dobili po nekoliko hiljada ili desetina hiljada evra.
A šta su dobili od vaše privatizacije? Dobili su šut na biro rada. Prema tome, to je razlika između ta dva koncepta privatizacije.
Što se tiče ratnih vojnih invalida, o čemu ste govorili, od 2000. do 2003. godine može se reći da je ostao dug od 1.800.000.000 dinara, tek toliko da se zna. Evo gospodina Vlahovića, dobro. Rekao je da se više neće uključiti u raspravu, pa neće biti problema.
Mi smo ovde, izgleda, pomešali malo lončiće, jer ste malopre napadali Tomu Bušetića da kada govori napada Vladu kao da nije bio deo te vladajuće strukture.
Kada slušate Vlahovića, deluje kao da je on deo vladajuće strukture. Zašto vi branite ovo što se sada dešava? Vi ste možda zajedno na vlasti svih ovih godina, verovatno jeste...
U stvari, javio sam se povodom reči Aleksandra Vučića i molim ga da me sasluša. Molim vas, gospodine Vučiću, vi ste govorili o kontinuitetu i diskontinuitetu.
Naravno da ovaj Ustav nije ustav diskontinuiteta; predsednik Srbije Boris Tadić i njegova stranka insistirali su na tome da ostanu sva ovlašćenja i da se dodaju nova ovlašćenja predsedniku Srbije. Napadali su Miloševića da je diktator i napadali su ustavni sistem da je predsednički sistem, a sada insistiraju na tome da predsednik Srbije nema ovlašćenja i da im treba jači predsednik. Zadržali su isti način izbora predsednika.
Problem je, zato što predsednik komanduje vojskom. Znate li u čemu je sada razlika? Mi više nemamo vojsku i u tome je razlika, i što se naša vojska danas naoružava praćkama ili sapunima i peračima za pranje po bolnicama i penzionerskim domovima, gde naši ljudi civilno služe vojni rok. Sa takvom vojskom nema potrebe bilo ko da komanduje.
Ali, u svakom slučaju, ovde se ne radi ni o kakvom kontinuitetu i diskontinuitetu, već o nastavku one ustavne pozicije predsednika Srbije.
Na kraju, mi se politički razlikujemo i na naše obostrano zadovoljstvo možete videti onolike optužbe i sa jedne i sa druge strane. Kakva bi Socijalistička partija Srbije bila kada bi hvalila Demokratsku stranku, i obrnuto? U tom slučaju bih se zabrinuo. Tačno je da su hvalili Baneta Ivkovića, a mi nismo baš dotle došli, nismo zaslužili da nas hvale.
Mi treba međusobno da se raspravljamo, ali nemojmo da se međusobno potcenjujemo.
Govorite koliko mesta treba da ima neko u parlamentu, pa bih vam predložio da malo razmilite o tome, jer koliko god osvojila Socijalistička partija Srbije u parlamentu, a verujte da će ih osvojiti više nego sada, biće politički faktor bez koga nećete moći u političkom životu Srbije. Zbog toga obratite pažnju na upotrebu nekih reči preko kojih posle ne možemo da pređemo.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.