Hvala vam, gospodine Obradoviću. Po Poslovniku, gospodin Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ćete morati nešto da preduzmete, gospodine Mrkonjiću.

Naime, predlagač zakona je brutalno prekršio Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, član 147. gde se kaže – predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.

Mi smo dobili jedno obaveštenje, on mora da se izjasni o svim amandmanima, a mi smo dobili samo o dva amandmana, gde je očigledno da on prihvata amandman genija Albijanića da Dinkić reketira i skijališta. Nemam ništa protiv, važno je da mi znamo da je reketaška vlada, ništa drugo, to je važno da znaju građani Srbije.

Mimo onoga, tačno kako sam očekivao, Aligrudić je i to uradio; očigledno je mnogo moćan taj Dinkić, ne znam šta im radi, da li i on koristi Šutanovčeve metode sa Aligrudićem i ovima iz DSS-a, ali to je vaša stvar. Neozbiljno je za građane Srbije i za državu Srbiju.

Molio bih vas, gospodine Mrkonjiću, da uputite zahtev predlagaču zakona gospodinu Aligrudiću da se izjasni o svakom amandmanu, jer to je njegova podzakonska obaveza i on tu obavezu ne može da krši. Molio bih ga da se ponaša u skladu sa pravnim normama, kao i sve druge u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Moram da primetim, na žalost građana Srbije, da trenutno u ovoj sali poslanika vlasti nema ukupno ni 40, po slobodnoj proceni; preterao sam, kaže gospodin Krasić i mislim da je u pravu.

To, poštovani građani Srbije, dovoljno govori koliko poštuju ne samo nas, svoju opoziciju, već koliko poštuju i sve vas, koliko poštuju državu Srbiju i koliko ih bilo šta zanima u životu sem njihovih fotelja.

Očigledno je da su im fotelje najvažnije, očigledno je da je plen naročito značajan, a ja bih samo ukazao na dva ključna razloga, dok mi ne istekne vreme, zbog čega su se tako dogovorili.

Prvi razlog je, kako je sam isticao Vojislav Koštunica, Kosovo i Metohija, nešto spremaju što se tiče Kosova i Metohije, suprotno interesima građana Srbije i države Srbije, jer nikada ne bi ulazili u koaliciju, citiram gospodina Aligrudića, sa izdajnicima i špijunima iz Demokratske stranke.

Bio je čovek veoma precizan i transparentan kada je govorio o svojim političkim saborcima i koalicionim partnerima. Drugi razlog je taj da su se uplašili izbora i narodne volje. Treći razlog apsolutno ne postoji.

Bilo bi dobro, kad je bilo šta na dnevnom redu, da neko od predstavnika predlagača... Ako nam oni daju ovaj akt, gospodine Mrkonjiću, oni ponižavaju svakog građanina Srbije koji vidi da njih to ne interesuje.

Oni su nešto napisali, dali Skupštini, naknadno prihvatili Dinkićevu ucenu da iz skijališta može da otima pare. Albijanić je bio ćata, preterao sam, njemu su stavili potpis. Stavili su potpis Albijaniću da prihvati da pare od skijališta idu Dinkiću u džep, a ne mogu da idu ministru trgovine.

Pitam vas, kakav je to odnos prema ljudima u Srbiji kada vi kažete – baš nas briga za zakone koje smo vam predložili, baš nas briga, dragi građani Srbije, za vas, baš nas briga za bilo šta, samo nam je važno da se mi večeras skupimo i da sutra sačekamo Oli Rena kome ćemo da kažemo – dobro došao, hvala ti mnogo što si došao, kada ćeš Kosovo i Metohiju da nam ukidaš i kada ćeš da nam otmeš iz državno-pravnog suvereniteta.

Postoji narodna poslovica, i njom ću da završim: Svak se rađa da jednom umre, a čast i bruka žive doveka. O tome bi morali da vode računa i Boris Tadić i Vojislav Koštunica, o ovom trećem neću ni da govorim; plašim se da su zaboravili na čast, a da će bruka doveka da traje. Hvala najlepše.

Hvala, gospodine Vučiću. Po Poslovniku, Nataša Jovanović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se da, kao potpredsednik iz redova Srpske radikalne stranke, izrazim najoštriji protest zbog ovog skandala koji je danas priredio gospodin Aligrudić.

Naime, po članu 139. Poslovnika o radu Narodne skupštine, stav 5, ukoliko nadležni odbori, u roku koji je za to predviđen Poslovnikom, ne razmotre amandmane koje su podneli narodni poslanici i ne dostave izveštaje, odnosno Vlada ne da mišljenje o predlogu amandmana, zakon će se razmatrati i bez tih izveštaja, odnosno mišljenja.

Ovo je vrhunac drskosti i bezobrazluka otkako ja sedim u poslaničkoj klupi Narodne skupštine Republike Srbije, a tome ima dugi niz godina. Moram da vas upozorim da ovo radi čovek koji je predlagač zakona i koji je u prošlom sazivu bio predsednik Zakonodavnog odbora, čija je obaveza da pred svako usvajanje amandmana i zakona razmotri predlog zakona u pojedinostima.

Ovaj papirić koji nam je dostavio za sto predsedništva, to je poniženje i za mene i za gospodina Mrkonjića, kome očigledno ostavljaju da na osnovu sugestije sekretara, koji takođe ni kao pravnik ni kao sekretar nema prava da mu sugeriše da se poziva na član 139. stav 5, jer uopšte, kao što je gospodin Vučić rekao, nijedan amandman nije, niti je zakon ušao u razmatranje bilo kog odbora.

Gospodin Aligrudić – i vama da kažem, gospodine Albijaniću, pošto je on očigledno šurovao sa vama, sa kolegom Varga i ostalima – ovo može samo da ponese kući i da zakači negde, na frižider magnetom, pa da gleda u ovo što se zove obaveštenje. Ovo ne može da se nađe uopšte, kako bi pravnici rekli, u pravnom prometu Narodne skupštine Republike Srbije. Ovo što je on nama potpisao je mrtvo slovo na papiru. On nije uopšte ovlašćen da nam daje mišljenje o tome da li on nešto hoće ili neće.

Šta se on sa vama dogovarao, gospodine Albijaniću, da li ste išli na ručak, na kafu, ili ste šetali po Knez Mihailovoj, to uopšte nije predmet rasprave ovde. Samo u slučaju da je on predsednik Zakonodavnog odbora ili da se pojavio kao ovlašćeni predstavnik predlagača na jednom od odbora koji razmatraju ovo pitanje, mi bismo mogli ovako nešto da primimo. Znate, i službenici u pisarnici moraju da rade svašta i da lupaju štambilj na svašta i papir, nažalost, mora da trpi svašta, ali ovo ne vredi ničemu, niti ja, kao neko ko se nalazi za stolom predsedavajućeg, niti gospodin Mrkonjić ovo možemo da prihvatimo.

Ovim putem, pošto nema gospodina Aligrudića, obaveštavamo ga da je ovo apsolutno neprihvatljivo i da ovo nema nikakva uporišta u Poslovniku Narodne skupštine.

Hvala, Nataša. Gospodin Čanak, replika, pa gospodin Bajatović, diskusija o istom amandmanu. Izvolite, gospodine Čanak.

Zahvaljujem. Samo bih hteo da se objasnim sa gospodinom iz SPS-a. Situacija je sledeća.

Nisam smetnuo sa uma koji su sve ratovi bili.

Skrenuo bih vam pažnju, kada je u pitanju Drugi svetski rat, dalje, rat koji je počeo 1991. godine, pa onda rat na Kosovu, pa sve što se događalo, bilo je ljudi koji su se u tom našli nevoljno i ne treba zbog toga što su se ljudi nevoljno nalazili u tim situacijama osporiti im prava koja im sleduju kao veteranima.

Postoje ljudi koji su se dobrovoljno javili i njima se naročito ne smeju osporiti prava koja imaju. Ima jedan broj ljudi koji se ogrešio o pravila i zakone rata i naročito se njima ne sme dozvoliti da se svi ovi ostali kažnjavaju zbog zločina koji su oni uradili. Govorim principijelno, ne govorim uopšte... čak ne govorim ni samo o Srbiji.

Podsetiću vas, Obilićeva medalja za hrabrost je posle Drugog svetskog rata, a dobijena u Prvom svetskom ratu, tretirana kao orden u istoj ravni kao Orden narodnog heroja.

Mi moramo imati svest da su i pre nas živeli ljudi koji su se herojstvima dokazivali u svojim ratovima i nemamo pravo da, zato što se kod nas vrlo često menjaju i same države, uskraćujemo prava koja proističu iz lojalnosti državi i svom narodu.

Upravo je zbog toga bila moja intervencija, ovaj amandman će jasno otvoriti niz stvari koje treba da otvorimo da bismo ih jednom zauvek zatvorili i ostavili istoriji da li je Srbija bila u ratu, kakav je taj rat bio; time neka se bave ljudi posle, a veterani žive među nama i mi nemamo pravo da im uskraćujemo prava time što ćemo ih deliti na ove ili one ili po nekim drugim veštačkim podelama.

Još jednom podvlačim da je pitanje prihvatanja ovog amandmana, bez obzira na političku pripadnost predlagača amandmana i bez obzira na sve drugo, važna stvar za državu u celini.

Hvala, gospodine Čanak. Po Poslovniku, gospodin Vučić, a neka se pripremi gospodin Bajatović.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da imamo bilo kakav izlaz iz ove situacije. Nažalost, u ovom trenutku Narodna skupština se nalazi u nemogućoj poziciji.

Dogovor je da se otprilike do 16 časova završi rasprava o amandmanima, što nećemo stići, nećemo stići ni jednu desetinu amandmana da pređemo, a ja očekujem, pošto se gospodin Aligrudić vratio, da izađe i da se izjasni o svim amandmanima i da nam to jasno kaže.

Pretpostavljam da je imao neka značajna državnička posla i obaveze, pa je napustio salu Narodne skupštine Republike Srbije, ali to je trebalo da dobijemo odmah, mislim na njegovo mišljenje, a ne samo ono što je bila dogovorna varijanta i dogovorna ekonomija Mlađana Dinkića sa Vojislavom Koštunicom i Borisom Tadićem.

Kao što je bila dogovorna ekonomija, i na to želim da ukažem, između predstavnika jedne manjinske grupacije i vlasti u Srbiji da se ne prihvati amandman SRS kojim se uvodi ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ali da se prihvati jedan njihov amandman koji će na drugačiji način da reguliše položaj nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Vaše trgovine su svemoguće i sve možete da uradite, ali morate da poštujete Poslovnik i morate da poštujete Ustav Republike Srbije.

Molio bih, takođe, i za odgovor: kada nam gospodin Oli Ren saopšti da moramo konstruktivno da se ponašamo što se tiče Kosova i Metohije, kada bude saopštio da je zahtev EU da i Kosovo bude član EU, da i Kosovo bude nezavisna država, hoćemo li i dalje da govorimo - živeo Oli Ren i živele evropske integracije?

Na kraju, pozdravljajući neku vrstu saglasja onih koji su izlazili za ovu govornicu, moram da ukažem na jednu nelogičnost, a veoma je značajna za temu o kojoj pričamo.

Naime, u našoj zemlji svakoga dana se govori o Srbima zločincima. Srba zločinaca je možda bilo 50, 100, 200 ili 300, ne više, to je manje od jednog promila, bez ikakve sumnje, a mi svakog dana o njima govorimo. O junacima, hrabrim ljudima, onima koji su otadžbinu branili, o njima se ne govori.

Sada ću navesti jedan primer da vidite zašto su ovakvi amandmani za vlast neprihvatljivi. Gospodin Božidar Delić ima Orden za hrabrost. Brigada kojom je komandovao odlikovana je Ordenom narodnog heroja, a pošto su odlikovani Ordenom narodnog heroja, ta brigada je ukinuta, to je 549. brigada. Ordenom narodnog heroja odlikovana je 125. brigada, a "demokratska vlast" ukinula je i 125. brigadu; 63. padobranska odlikovana je Ordenom narodnog heroja, a "demokratske vlasti" ukinule su i tu brigadu.

Svaku brigadu koja se junaštvom i odbranom srpstva i Srbije pokazala bilo gde, vi ste ukinuli. Ukinuli ste sve što je Srbiji značilo, sve što je u Srbiji vredelo. Samo svoja javna preduzeća iz kojih pljačkate pare ne ukidate nikako, gledate kako će i dokle da traju.

Još jedna stvar, kada govorimo o poštovanju, podsećam vas da ste vi genijalna vlast, genijalna vlada koja je uhapsila Jovana Đoga, čoveka koji je višestruko odlikovan, između ostalog i Ordenom Karađorđeve zvezde, najvišim odlikovanjima Republike Srpske i Republike Srbije. Čoveka ste držali u pritvoru, iako je 70 ili 100 posto invalid, dok krajnji zakonski rok za držanje u pritvoru nije istekao, zato što je tobože on ili neko drugi nekada odneo tanjir kupusa srpskom generalu Mladiću. Vi ste sramota Srbije, a sramota Srbije ne može dugo ovoj zemlji obraz da kalja. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović.

Poštovani poslanici, poštovani predsedavajući, takođe sam se javio po Poslovniku, ali nemam ništa protiv da predstavnici Srpske radikalne stranke imaju prednost, jer gospodin Vučić to sjajno radi.

Moram da kažem, iako su mi neke moje kolege sugerisale - nemoj to sada, dovoljno je sramote, ali ispada da će ova vlada koja bi trebalo danas da bude izabrana biti prosto oktroisana dobrom voljom poslanika opozicije, jer nam nisu ostavili dovoljno vremena da raspravljamo o svemu onome o čemu bi prilikom formiranja nove vlade trebalo raspraviti; mi ćemo im našom dobrom voljom omogućiti da taj posao večeras završe do 24 časa, barem mi se čini da smo eto tako dobri prema njima, iako oni nisu dobri prema Srbiji, a ni prema građanima Srbije.

Sa druge strane, oktroisana je i uplivom i voljom, ne znam da li dobrom ili lošom, nekih međunarodnih zvaničnika, od kojih se neki zovu i Havijer Solana, zvani "okidač", i slične stvari, kako ih već narod pamti.

Zaista bih zamolio, ne znam da li je to predviđeno Poslovnikom, da oni koji čine većinu, ili treba da čine večeras većinu za izbor ove vlade, dođu u ove klupe, da nas istrpe, kao što smo mi njih trpeli prethodna tri i po meseca ili četiri i svu njihovu neodgovornost, i da barem budu toliko uljudni da tu dobru volju opozicije ili buduće opozicije u ovom parlamentu ispoštuju na krajnje kolegijalan i ljudski način. Možda se mi njima ne sviđamo, možda im se ne sviđaju naši argumenti, ali je toliko pošteno u ovom momentu sa njihove strane. Možda im se zaista neće svideti sve to što mi pričamo.

Gospodine Čanak, da ste u svom prvom obraćanju govorili kao što ste govorili u svom drugom obraćanju; da ste u svom prvom obraćanju, umesto što ste govorili o nekakvim dnevnopolitičkim režimima, koji se vama naravno ne sviđaju, govorili, kao u drugom, o ljudima koji su pogođeni ratovima, koje sigurno nije proizveo ni srpski narod ni srpska rukovodstva, ili barem do kraja nisu to učinili, ne bi imao potrebe gospodin Žarko Obradović da se javi.

Da, u našem društvu postoji mnogo kategorija ugroženih ljudi, raseljenih, interno raseljenih, proteranih, svih ostalih, zaključno sa veteranima čija su prava i te kako ugrožena. Hajde onda da razdvojimo, neki vaši politički prijatelji iz Evrope i sveta, a to su nažalost oficijelni evropski istoričari, pišu, a to se može naći i u knjigama danas, kako su ishodom što Prvog, što Drugog svetskog rata najviše nagrađene Češka i Srbija.

Možda je to razlog ili opravdanje što danas, kada se kaže genocid, neki naši domaći političari ne žele da se sete da su Srbi u Prvom svetskom ratu izgubili jednu trećinu aktivnog muškog stanovništva, skoro 40% ukupnog stanovništva. Ne žele da kažu da smo izgubili 700 hiljada Srba samo u Jasenovcu, ili njima nekih bliskih, i ne žele da kažu da je raseljeno 250 hiljada ljudi iz Krajine, 250 hiljada ljudi sa Kosova.

Tačno je, gospodine Čanak, svaki zločin je zločin. Svaki zločin treba kazniti, samo hajde da vidimo kako se ti zločini utvrđuju i da li se nekome zbog političke volje možda ti zločini pripisuju.

Naravno, po starom dobrom običaju, mi se ovde uglavnom ne držimo dnevnog reda nego pričamo dnevnopolitički, ali sada bih se vratio na važnost ovog amandmana o kome je govorio uvaženi predsednik Pokreta veterana Srbije gospodin Željko Vasiljević. Ne samo da su veterani ustavna kategorija, nego jesu ugroženi, i oni koji imaju orden i koji nemaju orden moraju da imaju pomoć ove države.

Ako o tome može da govori gospodin Nenad Čanak, neprihvaćeni dobrovoljac; verovatno su imali razlog zašto nisu prihvatili njegovu dobru volju da bude u jedinicama... Većina ljudi koji su se odazvali na pozive u regularne jedinice Jugoslovenske narodne armije su se odazvali po pozivu.

Želim za ovom govornicom da kažem, neka je ova vlast bila DOS-ovska, prodosovska, demokratska, ako me pozove da obučem uniformu ja ću je obući. Nema veze koja je vlast, to je dužnost prema narodu, to je dužnost prema državi. To je jedna stvar.

Druga stvar, gospodine Vasiljeviću, čudi me da vi to niste rekli, u prošlom sazivu je Socijalistička partija Srbije pomogla udruženju veterana. Kako?

Prvo je prilikom donošenja Zakona o boračko-invalidskoj zaštiti, vi to dobro znate, gospodine Vasiljeviću, Vlada htela da donese zakon u kome je ukinula, čini mi se, tri milijarde i četiri stotine miliona novca (dakle, govorim krajnje praktično) za invalidsku zaštitu tih istih veterana. Socijalistička partija Srbije je intervenisala tako što je rekla da će uskratiti podršku manjinskoj Vladi Vojislava Koštunice ako to bude tako. Zakon je povučen. Posle toga je Vlada donela uredbu po kojoj je takođe htela da uskrati pravo veteranima; takođe je intervenisala poslanička grupa SPS, pa je i ta uredba povučena, kako bi Vlada mogla da nastavi neometano da vlada.

Možda je to bila ucena SPS-a, kao i prilikom donošenja Zakona o penzijskom osiguranju, što se tiče nivoa od 60% koliko penzionerima najmanje može da se smanji penzija u odnosu na prosečne zarade, ali smo nešto pomogli.

Prema tome, pozivam sve, i one koji još uvek imaju vremena kao ovlašćeni predlagači da uz ovu dobru volju koju iskazuju za ovom govornicom, koju iskazuju kroz izmene koje su učinjene u Ustavu, da zaista tu ustavnu kategoriju veterana, tako ću da je nazovem, uvrste u Predlog zakona o ministarstvima i da tim ljudima zaista pomognemo. Ne da ih izdvojimo na neki nakaradan način od drugih socijalnih kategorija, ali da im kažemo, hvala ljudi, odazivali ste se pozivu države, zaslužujete da budete na ispravan i na dobar način tretirani. Gospodine predsedavajući, hvala.