Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve (konstitutivne) sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 150 prijavljenih, odnosno devedeset narodnih poslanika u sali.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.

Niko od poslanika se nije prijavio da će biti odsutan.

Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O MINISTARSTVIMA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Miloljub Albijanić, Rajko Baralić, Zoran Krasić, Dejan Mirović, zajedno Milisav Petronijević i Žarko Obradović, Dragan Todorović, Radiša Ilić, Željko Vasiljević, Aleksandar Vučić, Nemanja Šarović, Goran Cvetanović, Slaviša Topalović, Amjad Migati, Veroljub Arsić, Saša Valjarević, Vitomir Plužarević, Milorad Buha, Milovan Radovanović, Nataša Jovanović, Zoran Mašić, Stefan Zankov, Darko Glišić, Jorgovanka Tabaković, Vesna Nikolić-Vukajlović, Nebojša Stefanović, Jadranko Vuković, Slavko Jerković, Božidar Delić, Paja Momčilov, Oto Kišmarton, Milosav Miličković, Aleksandar Martinović, Vlado Sekulić, Branimir Đokić, Zvonko Mihajlović, Ognjen Mihajlović, Lidija Vukićević, Marina Raguš, Dejan Perjaničić, Zlatan Jovanović, Sreto Perić, Mileta Poskurica, Momir Marković, Vjerica Radeta, Vladan Batić, Suzana Grubješić, Nikola Novaković, Riza Halimi, Srđan Šajn, zajedno Laslo Varga, Andrea Galgo-Ferenci i Balint Pastor, Aleksandar Marton, Radovan Radovanović, Aleksandra Jerkov i Ninoslav Dimitrijević.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman je podneo poslanik Vladan Batić.

Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Vladan Batić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kad sam u neko gluvo doba noći primio ovaj Predlog zakona o ministarstvima, jer se pravi jedna tako kozačka, hajdučka, ponoćna, vampirska vlada, verovao sam da možemo amandmanima da popravimo taj tekst, odnosno Predlog zakona o ministarstvima.

Kad sam nakon toga pogledao, vidim da ne vredi. To je sve šuplje kao sito i to ne vredi, nikakvim popravkama ne može da se popravi ovaj zakon o ministarstvima, odnosno o tajkunima, koji vladaju Srbijom, imaju svoje predstavnike, nažalost, i u parlamentu, imaće ih i u vladi, tako da povlačim i ovaj i sve druge amandmane koje sam podneo, uz još jedan komentar.

Svaki brak kada se zaključuje, bar u početku, u tom braku ima malo ljubavi. Ovde mi nije jasno kako se pravi jedan brak u kome nigde nema ni trunke ljubavi, samo puki interes.

Doduše, svedoci smo i takvih brakova, kada se mlada devojka uda za nekog starog, bogatog, zbog interesa. Ovde nema ljubavi, očito je da postoji samo puki interes. Znamo i ko je mladoženja, onaj koji živi u prošlom vremenu, u istoriji, u mitu, znamo i ko je mlada i znamo kako će se to završiti.

Znate, kao ono na svadbama, obraćam se mladinoj strani – biće to lepo i idilično neko vreme, ali ostaje taj beleg da se mlada udala za nekog starca pri kraju političkog života.

Hvala.

Hvala, gospodine Batiću. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Ne.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković. Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Molim vas, da vas podsetim na dogovor svih predsednika poslaničkih grupa od 13. maja, rasprava će trajati tačno do 16,00 časova.

Zahvaljujem se predsedavajućem. Drage kolege, molim koji minut vaše pažnje.

Svedoci smo da je prilikom podnošenja Predloga zakona o ministarstvima utvrđeno nekoliko nelogičnosti, a mnogo površnosti u radu vlade od koje ova država i narod mnogo očekuju.

Molim poslanike još jedanput, nemojte me terati da zadnji dan primenjujem neke druge mere Poslovnika koje sam dobro proučio. Molim vas, budite ljubazni, sredstva javnog informisanja su ovde, da u tišini saslušamo sve predlagače amandmana. Hvala.

Ono na šta sam podnela amandman tiče se potpune prekompozicije i spajanja u jednom ministarstvu poslova koji su bili sadržani u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, poslova koji su bili sadržani u Ministarstvu za trgovinu i turizam.

Površnost na koju odmah skrećem pažnju, a koju je pokušao G17 plus da ispravi svojim amandmanom, jeste da su nadležnosti vezane za turizam ostale u nadležnosti oba ministarstva.

Iako ćemo biti svedoci sukoba oko nadležnosti, ovo je ipak suviše i za narod i za nas, da vi po principu kopiranja nadležnosti ostavite to i u jednom i u drugom ministarstvu.

Ono što nijedan od mojih prethodnika nije primetio, a lepo i jasno piše, da je, pored zapošljavanja, što su primetili mnogi, koje je izuzeto iz Ministarstva rada, i vrlo značajan deo nadležnosti iz Ministarstva za nauku pridodat ovom ministarstvu; ne samo jedna posebna organizacija koja se zove Direkcija za mere i dragocene metale, već i jedan širi deo nadležnosti iz tog Ministarstva za nauku.

Ako se postavlja pitanje otimanja nadležnosti onog ko želi da se predstavlja ministarstvom za sve najvažnije u ovoj državi, pitam, ako mu u koalicionoj raspodeli pripada i ministarstvo za nauku, čime je motivisan ovaj postupak?

Ponudiću objašnjenje koje će razumeti svi građani. Međustranački sukobi, unutarstranački sukobi oko formiranja vlade i podele nadležnosti zasnovani su na jednoj jedinoj stvari koja se zove zloupotreba vlasti kroz sistem provizija.

Taj sistem provizija je legalizovan, drage moje kolege, 2001. godine usvajanjem zakona u Saveznoj skupštini koji je objavljen u "Službenom listu SRJ" – međunarodni ugovori, a donet je u septembru mesecu na jednoj ekspresnoj sednici.

Odštampan je i objavljen tek u oktobru i to je jedini tip ovakvih sporazuma i ugovora koji nam je nametnuo vazalski odnos, koji je javno objavljen i koji smo mogli da pratimo po štetnim posledicama.

Ukaz o ovom zakonu potpisao je gospodin Vojislav Koštunica, gospodin Mićunović je vodio Skupštinu, kako ga je naš prof. dr Vojislav Šešelj nazvao - "veteran opozicije" tada je predsedavao, a mnogi od vas su tada sedeli u Saveznoj skupštini.

Ono na šta želim da ukažem je da je donacijom od šest miliona dolara starateljskog fonda propisano da ćete za svega milion dolara koji ostaju u zemlji za konsultantske i stručne usluge prepustiti administratorima, Svetskoj banci, onima koji se nazivaju finansijska oligarhija, da odlučuju koja će preduzeća privatizovati, pod kojim uslovima i za to ćemo im plaćati parama iz našeg budžeta.

Dali su šest miliona dolara 2001. godine, 2003. godine su za ove namene dali vlasti DOS-a 4,5 miliona, u 2005. godini su dali još šest miliona dolara nazovidonacije. Reč je o specifičnom vidu korupcije, gde je od šest miliona 4.730.000 vraćeno za konsultantske usluge.

Šta je najvažnije?

Samo ono što je ovde bila usluga ili nabavka robe koja se mogla platiti do 50.000 dolara moglo je da bude nabavljeno u zemlji i plaćeno domaćem konsultantu. Sve van 50.000 dolara bilo je obavezno, i dan-danas je, priznajte to građanima, kao što se zakon o ministarstvima donosi po nalogu i u njihovom interesu, da vam odobre i da se saglase.

Valjda će jednog dana izaći na svetlo dana spisak tih konsultanata, pravnih i finansijskih savetnika, prema kojima ste se ovim ugovorom obavezali o strogo namenskom trošenju, a to se srpski kaže o povraćaju para njihovim kućama, koje im dajete kroz konsultantske usluge.

Pitanje koje postavljam ovim amandmanom je sledeće: ako ste se njima za šest miliona dolara obavezali i uveli praksu da dajete izveštaj o trošenju novca, da li građani Srbije imaju pravo da milijardama evra pune budžet Srbije, a da se ovakvim zakonom jednom čoveku daje pravo da o svemu odlučuje, i kroz privatizaciju, kroz stečaj, kroz licenciranje upravnika, kroz izbor predstavnika u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, i za standardizaciju, za licence, za zapošljavanje i za mnogo toga.

Mislim da je ovo trenutak da praksu koju vam je uvela Svetska banka, zato što su pomogli da dođete na vlast, vrlo šteti za srpski narod, i to se ne može nazvati drugačije nego vlada, po zakonu o ministarstvu, koja neće biti u interesu građana Srbije.

Da li se još neko javlja za reč? Gospodin Vučić.

Gospodine Mrkonjiću, javio sam se kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, imam pravo povodom svakog amandmana da se javljam. Znam da ćete vi to ubrzo savladati, gospodine Mrkonjiću, veoma ste talentovani.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman Jorgovanke Tabaković nema samo tehničko, već veoma duboko političko značenje.

Naime, mi smo u prethodnom periodu imali sve vreme Ministarstvo za privredu, Ministarstvo za privredu i privatizaciju, ali nikada do sada nismo imali ovako razbacano ministarstvo, u skladu sa feudalnim potrebama pojedinih ljudi u budućoj Vladi Republike Srbije.

Ovde je reč o članu 2. stav 1. vezanim za član 10. Predloga zakona o ministarstvima, u kojem se jasno govori o nadležnostima i ingerencijama, dakle o prerogativima vlasti ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Mlađan Dinkić je sebi, u dogovoru sa Vojislavom Koštunicom i Borisom Tadićem, uzeo veoma široke ingerencije, veoma široke prerogative, koji nemaju veze samo sa privredom. Zato je to morao da proširi, zato je njegov poslanik Albijanić podneo zahtev da se iz nadležnosti ministarstva za trgovinu izbace javna skijališta, da bi mogao da uzima keš na javnim skijalištima, pošto i to sada spada u ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj.

Da ne govorim o tome da je i Direkcija za mere i dragocene metale, ali i sve ono što bi trebalo da predstavlja najznačajniji delokrug nadležnosti ministarstva rada i socijalne politike, prešlo u nadležnost Mlađana Dinkića. Sve što se u Srbiji bude dešavalo, biće pod budnim okom "velikog brata" Mlađana Dinkića. On će da bude jedini svoj kontrolor i jedini koji će donekle da "kontroliše" Vojislava Koštunicu i Borisa Tadića.

Mi danas u Srbiji imamo strašan problem, što parlament ima minimalnu mogućnost kontrole, što ova govornica postoji isključivo kao pričaonica, a nikakve reakcije nadležnih državnih organa nema, niti bilo koga interesuje šta je zaista zakonito, šta se zaista u Srbiji događa i šta je to što stvarno mora da se promeni.

Navešću vam nekoliko primera i nekoliko stvari za koje mislim da su od velikog značaja i da su gotovo alarmantne. Da li je iko u Srbiji reagovao na činjenicu da "vojvoda od Meridijan banke" Božidar Đelić u jednoj banci ima 11 miliona evra? U toku sutrašnjeg dana, ili najkasnije u četvrtak, podneću zahtev Odboru za sprečavanje sukoba interesa da nam kaže da li je Božidar Đelić kao narodni poslanik to sve prijavio i da li je u prethodnom mandatu, kada je bio na državnoj funkciji, prijavio svoje bogatstvo ili je iznenada za godinu dana stekao više desetina miliona evra.

Mene interesuje kako je moguće, dragi prijatelji, poštovani građani Srbije, da mi imamo bilo koga u vlasti ko je takav milijarder. Onda je potpuno jasno da njega ne rukovodi ništa, nego samo kako će da oplođuje te svoje milione, jer za normalan život, za sebe, za svoju familiju, unučiće, praunučiće, normalno je da imate, ne znam, nikada nisam video tolike pare da bih mogao da razumem, ali desetine ili stotine hiljada evra, pa da bude čovek zadovoljan. Ne, malo mu je 11 miliona. Nastaviće dalje. Niko nije zabrinut.

Niko u državi Srbiji, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine i gospodo narodni poslanici, nije zabrinut zbog onoga što se sinoć dogodilo na onoj kriminalnoj i lopovskoj televiziji B92. Kad kažem lopovskoj, to je zato što su zajedno sa Mlađanom Dinkićem oštetili, vidim da su neke novine računale, ali mislim neuspešno, smanjile su im lopovluk na 5,7 miliona, a po mojoj računici je taj lopovluk oko 10,5 miliona evra...

Doneo sam taj ugovor o zakupu i spreman sam da ga uručim svakome od narodnih poslanika, da ga kopira. Sa potpisom je Mlađana Dinkića, guvernera, Saše Mirkovića, direktora B92, i pečatom. Imamo prvi aneks, gde je zakupodavac Radovan Jelašić, a zakupac je Veran Matić, gde možete da vidite da cena najekskluzivnijih kvadrata košta šest evra, umesto 20-25 evra. Ugovor je potpisan na 10 godina. Sami možete da izračunate, dragi prijatelji, za koliko je budžet Republike Srbije, odnosno za koliko je B92, u saradnji sa Dinkićem i Radovanom Jelašićem, oštetio građane Republike Srbije, koliko su direktno novca uzeli iz njihovih džepova.

Dogodila se jedna strašnija stvar. Sinoć je gostujući u jednoj emisiji Sonja Liht rekla da je videla kako to izgleda u Srbiji. Bio sam iznenađen, čak su me zvali poslanici iz vlasti da kažu da se izvinjavaju zbog takvog ponašanja, neki koji su imali obraza. Ona je rekla, za one koji nisu gledali, pretpostavljam da većina nije gledala, uvek imam strpljenja za nevladine organizacije, pratim njihovo delovanje sa naročitom pažnjom, hvala Bogu... Ustanovio sam da je gospođa u jednom trenutku rekla da je tog dana kada je izabran Tomislav Nikolić za predsednika Skupštine išla kod lekara i da se onda pojavio jedan čovek koji je, zamislite, bio zadovoljan činjenicom da je Tomislav Nikolić bio izabran za predsednika parlamenta. Onda je njoj njena drugarica rekla, i onda je ona videla kakav je to otpor prema takvoj ideji, da više ne bi smela i ne bi trebalo da prima radikale na pregled i na lečenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da vam kažem da je to samo Adolf Hitler radio. Još nisam čuo da je neko drugi negde to radio; možda je u vreme aparthejda neko to učinio, i niko nigde nikada više.

Vidim da postoje i takve ideje u ovoj zemlji. Vidim na šta ste sve spremni. Vidim na šta liče RTS i B92, koji imaju nacionalne frekvencije.

Nemam ništa protiv, samo vas upozoravam da vodite računa, jer ne samo ja, nego nijedan od ovih ljudi, niko vam u Srbiji neće dozvoliti da mi neki lekar ne primi oca ili majku, zato što ne prihvatamo okupaciju Srbije i zato što volim slobodu i Srbiju, za razliku od vas.

Upozoravam tu bandu koja misli da može da radi šta hoće u Srbiji, a i vas upozoravam, nemojte vatrom da se igrate. Nemojte da se igrate, jer mi vam pokazujemo sve vreme koliki smo demokrati. Izlazimo vam čak i u susret, jer znamo da biste divljali i da biste donosili lex specialis. Znamo da biste radili svašta.

Mi pristajemo na mnogo toga, da bi u Srbiji bio mir i da bi narod i građani živeli mirno. Primamo udarce na svoja pleća zato što nemamo priliku čak ni da vam odgovorimo, jer bolje da se to sruši na nas nego da se svađaju građani Srbije.

Takve stvari, dame i gospodo, nemojte da radite, zato što će vam se obiti o glavu. Narod nije nimalo radostan zbog ovog što činite. Besan je i gnevan je. Znam da vi vidite samo vaše simpatizere, ali ne zaboravite da je ukupno za DSS, G17 i Demokratsku stranku glasalo 44% građana Srbije. Nijedan više. Da od tih 44% građana Srbije oduzmete odmah DSS-u...

Pošto sam sinoć dobio najnovija istraživanja, da vas obradujem, najveći pad rejtinga beleži Demokratska stranka Srbije, a mali pad Demokratska stranka. Neću dalje ni da govorim. Nije, u krajnjoj liniji, ni važno, ali građani Srbije to mogu da znaju. Tako da danas ne biste imali po ovoj računici svi zajedno ni 35% građana Srbije koji vas podržavaju.

Dakle, uz podršku trećine građana Srbije vašoj vlasti, nemojte da divljate nad političkim protivnicima i nemojte da mislite da možete da činite što vam je volja, nemojte da pribegavate ni verbalnom niti bilo kakvom drugom nasilju.

Mi vas, niti građane Srbije, niti bilo koga drugog nećemo da napadamo, ali vam samo jednu stvar garantujem. Garantujem vam da ćemo se braniti i da ćemo braniti onoga koga svakog dana napadate, a da ne znate više ni za šta ga napadate, jer vam je malo, zlikovci, što pet godina sedi u Haškom tribunalu. Branićemo Vojislava Šešelja i branićemo svakog građanina Srbije kojem pokušate da zabranite da ode na lekarski pregled ili da bude uslužen u prodavnici, restoranu ili bilo gde drugde.

Sada kažem, hajde da vidim toga koji će da uradi to. Hajde da vidim tog ko će da napravi tako nešto. Da vidim tog Hitlerovog sledbenika koji sme tako daleko da ode. Ne znam kako to ide. Vi, gospodine Aligrudiću, imate ta iskustva sa ušima i hulahopkama, a ja sam malo ozbiljniji i ne bavim se ušima i hulahopkama.

(Predsedavajući: Vreme, gospodine Vučiću.)

Hvala vam, gospodine Mrkonjiću. Vreme je da se u Srbiji ozbiljniji ljudi pozabave narastajućim nacizmom i idejama aparthejda, koje su se inače čule poslednjih dana u izjavama pojedinih demokratskih, tzv. demokratskih predstavnika.

Moram da vam kažem da svi oni koji misle da je moguće da se na takav način obračunaju sa stvarnom, ozbiljnom idejom i sa ljudima koji su spremni da se bore za svoju ideju, koji nikada neće popustiti i nikada neće pobeći od njih, koji se ni zbog čega ne plaše, moraju da shvate da takvi ljudi i da takva volja, drugačija i pravednija, ona Srbija koja želi istinu, mora da pobedi.

Zato ćemo vas pobeđivati čak i večeras kada budete birali svoju vladu. Malo ćete se radovati. Onaj deo Srbije koji je protiv vas i vaše vlade radovaće se zbog nečeg drugog, a to je zato što je mrak najgušći pred zoru i pred svitanje. Svaki dan vaše vlade je dan manje vaše vladavine i utoliko joj se više bliži kraj, utoliko se više bliži sloboda za Srbiju.

Hvala, gospodine Vučiću. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Ne.

Na član 2. amandman je podneo poslanik Dragan Todorović. Da li neko želi reč? Ne. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo poslanik Aleksandar Vučić. Da li neko želi reč? Gospodin Vučić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da vas obavestim, vas posebno, gospodine potpredsedniče: izgleda da kada sam izgovorio jedno ime da je nama iz nepoznatih razloga nestalo tona i slike, pa bih vas molio da se to ne dešava. Valjda neka imena kada pomenete, to su otprilike svete krave, ono što ne sme da se dogodi, ali nije to ime gospodina Albijanića, on svakako nije sveta krava. Nemojte da brinete, gospodine Albijaniću.

Dakle, dame i gospodo, dragi prijatelji, mi smo podneli mnogo amandmana, računajući da u nešto možemo da ubedimo predstavnike vlasti. Dok je gospodin Albijanić podnosio amandman kojim će i skijališta da da gospodinu Dinkiću u džep, mi smo se trudili da popravimo ovaj zakon.

Voleo bih da neko od predstavnika predlagača izađe, ako ima te amandmane ispred sebe. Pa, gospodine Aligrudiću, bilo bi lepo da nam kažete da li neki amandman prihvatate ili ne. To je neka vrsta prakse i neka vrsta običajnih pravila koja postoje u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Bilo bi dobro da nam kažete šta ste prihvatili, a šta niste, da ne obrazlažem, jer sam mislio da ćete odmah izaći i prihvatiti ideju Jorgovanke Tabaković, zato što je bila dobra i zato što biste time Dinkića mogli da uvedete u red, u poštovanje zakona i zato što biste time mogli da građanima Srbije kažete da vam on nije tata, da ne morate da poštujete svaki njegov hir, pa čak i taj gde dolazi do skijališta i uzimanja para od skijališta, jer je on predsednik Ski saveza. Šta sada? Dobio je i Teniski savez, pa Ski-savez, a vi ćete da delite ove ostale saveze.

Jedanput sam rekao, ne znam da li ste primetili, dragi prijatelji, dok su ovi iz Demokratske stranke govorili da su u opoziciji, pogledate onaj Olimpijski komitet... Ne znam u kom trenutku stvarno, volim da gledam sport i pratim sport, ali nikada se ne bavim tim forumima i neću da učestvujem u tome. Bila je neka sednica, specijalna, Olimpijskog komiteta, ili tako nešto je bilo. Ja gledam ono, ali ne znam, kao da je bila sednica sicilijanskog, zemunskog, voždovačkog ili ne znam kog klana i sve go član, da li iz Demokratske stranke ili ove ili one, sve go mafijaš do mafijaša. Kakve veze ovi ljudi imaju sa sportom? Nema veze, ima tu para. Ima da se otme.

Tako i ovde, malo Ski savez, malo Teniski savez, ja ću ovaj savez, a ja ću onaj. Ljudi, više pojma nemate, ima nekih koji nikada nisu bili na stadionu, a sada vode uprave klubova. Zašto vode uprave klubova – da bi mogli da stave nešto u sopstvene džepove.

Pola života sam proveo na Zvezdinom severu i sada vidim neke koje nikada nisam video. Pojma nemam ko su ti ljudi. Vidim, ovi koji su navijali za Partizan ceo život, neki koji nikada nisu gledali utakmicu, ali su gledali druge utakmice. Da ponovim ključni razlog, mnogo su oni viši od nas. I ponekad gospodin Mrkonjić, zahvaljujući mojoj visini, a i širini, ne može da vidi deo sale. To je bila opaska...

(Predsedavajući: Navikao sam.)

Hvala, gospodine Mrkonjiću. To je bila opaska vezana za ono što ne radim, a trebalo bi da radim, ali u svakom slučaju, oni su vrlo ozbiljni ljudi. Oni su svi mnogo viši od nas, kada stanu na novčanik, a pokradoše sve građanima Srbije. To je problem, gospodine Aligrudiću.

Ja bih da vi izađete i objasnite nam kakve veze imaju skijališta sa Ministarstvom ekonomije. Hajde, izađite pa mi to objasnite. Kakve to veze ima? Razumem da ima privatizacija i monetarna politika, iako monetarnu politiku vodi Narodna banka Srbije kao nezavisna i samostalna institucija. Kakve veze imaju skijališta? Kakve veze ima zapošljavanje sa tim regionalnim razvojem? Zar to nije vezano za Ministarstvo za rad?

Da li ima neko ko će to da objasni ili ćete da nam kažete – seli njih trojica i dogovorili se tako. Ne može država da funkcioniše tako kako su se dogovorila njih trojica, jer se nisu dogovarala njih trojica. Oni su samo tehnički deo završavali negde na kraju, a pre toga je sve završio njegovo veličanstvo Havijer Solana i ovaj veliki Oli Ren. On je veliki samo po tome što je mnogo zavro da nam otme Kosovo i Metohiju. Pošto vidim da će on sutra da vam dođe, da proslavi i da kaže – velika stvar za Srbiju je što je napravila ovakvu vladu... Ovo, izvinite, govorim zbog građana Srbije, završiću, gospodine Mrkonjiću.

Znate li šta će da nam isporuči Oli Ren u roku od sedam dana? U roku od sedam dana Oli Ren dolazi sa drugom porukom.

Doneće vam malo šargarepice. Biće malo sirćeta po šargarepi, ali, šargarepica je. Onda donosi ne štap, nego motku, toljagu, donosi za osam dana. Vi znate da je i šargarepa i štap za magarce, za ljude nije. Onda će to da donesu, jer oni sve nas smatraju magarcima, svakog od nas, ceo naš narod oni smatraju magarcima. Celu državu smatraju magarećom. Onda će da kaže – sad mi isporučite Kosovo i Metohiju, jer ste vi rekli da ste za evropske integracije.

Sada vas pitam, gospodine Aligrudiću – pošto sam čuo od Petrovića da on nema odgovor, to pitanje sam mu postavio deset puta i još deset puta ću, jer nema odgovor i ne sme da kaže to građanima Srbije – da li ćete vi, posle najžešćeg zalaganja Olija Rena i Havijara Solane (bez psovki, uvreda, ružnih reči, najlepše moguće pitanje postavljam), posle njihovog najjasnijeg, najjačeg mogućeg zalaganja za rušenje teritorijalnog integriteta Srbije, za otimanje dela naše teritorije Kosova i Metohije i dalje da govorite - živeo Oli Ren i Havijer Solana i živela Evropska unija?

To je moje pitanje za vas. To je pitanje svih građana Srbije. Jer, tu šuplju priču "mi smo za Evropsku uniju", pa da skupljaju sličice, voli sve što vole mladi, navija za Crvenu zvezdu i Partizan i ne znam šta, te prazne priče ostavite nekom drugom. Odgovorite na konkretno pitanje – hoćete li vi, pošto nam neko direktno ugrožava teritorijalni integritet, i dalje da budete za te ili nećete? To hoće da čuju građani Srbije.

Da li je za vas preči Oli Ren od Kosova i Metohije ili nije, ili ćete Kosovo i Metohiju da pretpostavite Oliju Renu? Mislim da je to najvažnije pitanje. Očekujem odgovor.

Ali, da bude jasno, to treba da bude veoma precizan odgovor, a ne onako kako su to inače političari iz samoproklamovanog demokratskog bloka, kao što vidimo, ponekad sa izraženim nacističkim idejama, u stanju da izgovaraju i da sve to čine.

Da nam jasno kažete, jer ću ja vama kazati naš stav: hvala svima, sa svima u svetu bismo voleli da sarađujemo, ali ne možemo da sarađujemo i da kažemo da ih volimo najviše na svetu i ne možemo ništa da radimo sa onima koji hoće da nam uzmu i Gračanicu, i Prizren, i Peć, i Kosovsku Mitrovicu, i Gnjilane, i Vitinu, i Prilužje, Plemetinu, Babin Most i svako drugo mesto. E, mi to ne možemo.

Ako vi možete, izvolite i kažite nam. Jer, ne razumem onda šta sve ovo radite, ako ja nisam u pravu i ako nema ništa od toga i ako ćete vi da poštujete principe koje svaka država mora da poštuje. Ne znam onda o čemu ćete da pričate, osim da lovite glavu Ratka Mladića i ostale srpske glave, na kilo mesa srpsko meso da prodajete Haškom tribunalu. Ja mislim, što god radili, u tome nećete imati uspeha, zato što srpski narod nikada nikakva marionetska vlast još nije uspela da pobedi.