Poštovani narodni poslanici, danas Narodna skupština, koja izražava volju naroda i građana Srbije, treba da donese odluku i izjasni se da li podržava formiranje nove Vlade Srbije, sa programom i sastavom ministara koje, kao mandatar, predlažem Skupštini Srbije.
Podsećam da je Srbija, voljom naroda iskazanom na referendumu, dobila novi Ustav i da nam, saglasno novom Ustavu, predstoji zaokruživanje procesa konstituisanja najviših institucija države. Formiranje Vlade u ovom trenutku, bez sumnje, stvara uslove da postignemo preko potrebnu stabilnost u zemlji, a verujem da ćemo se svi složiti da upravo unutrašnja stabilnost predstavlja ključni uslov da Srbija snažnim koracima ide napred.
Ako treba da istaknem jedan i najviši cilj ove vlade, ako bi se sve moglo svesti na jedan i najviši cilj, prvi cilj ove vlade glasi: u Srbiji, u svakom njenom delu, i u Gračanici, i u Kosovskoj Mitrovici, i u Bujanovcu, i u Knjaževcu, i u Loznici i u Subotici, dakle u svakom delu Srbije, mora da se živi bolje, mirnije, sigurnije, mora biti više posla za građane, a njihov ukupan standard života mora biti bolji. I vi, narodni poslanici, lako ćete moći da prosudite i ocenite rad Vlade na osnovu procene da li Vlada uspešno ispunjava upravo ovaj prvi i najviši cilj koji je sebi postavila.
Upravo da bi ostvarila ovaj cilj, stranke koje obrazuju Vladu odlučile su da interes države, nacije i građana stave iznad međusobnih partijskih razlika i stranačkih interesa. Postigli smo punu saglasnost oko pet ključnih programskih principa vladine politike. Ti principi se odnose, redom, na: pitanje Kosova i Metohije, evropskih integracija, saradnje sa Tribunalom u Hagu, socijalne i ekonomske politike i borbe protiv kriminala i korupcije.
Poštovani narodni poslanici, osvrnuću se samo na ovih pet osnovnih programskih principa, oko kojih su se saglasile stranke sa kojima izlazim kao sa predlogom za novu Vladu Srbije, a naravno, ekspoze u celini, sa svim detaljima koji se odnose na pojedine segmente vladine politike, dobili ste u pisanom obliku.
Ustav Srbije, kao prvu i najvišu obavezu, nalaže svakoj državnoj instituciji da sačuva suverenitet i teritorijalni integritet zemlje. Zato se i prvi programski princip rada Vlade odnosi na jasno definisanje državne politike prema Kosovu i Metohiji.
Ova vlada polazi od činjenice da je državna kosovska politika definisana, prvo, Ustavom Srbije, iskazanom voljom naroda na referendumu i usvojenim rezolucijama Narodne skupštine, koje se tiču Kosova i Metohije, a takvih je bilo više.
U prethodnom periodu tri najvažnije institucije države, Narodna skupština, Vlada Srbije i predsednik Republike, imale su jedinstvenu politiku, koju je sprovodio državni pregovarački tim. Državni pregovarački tim je redovno podnosio izveštaj Narodnoj skupštini i, kao što dobro znate, ostaje u obavezi da još jedan takav izveštaj uputi Narodnoj skupštini.
Od najvećeg je značaja za zemlju da se, na osnovu već utvrđene državne politike za Kosovo i Metohiju, sačuva jedinstvo najviših državnih institucija i uveren sam da će to tako i biti. Pošto svaki građanin Srbije dobro zna da državna politika za Kosovo i Metohiju znači da je Kosovo, saglasno Povelji Ujedinjenih nacija i saglasno Ustavu Srbije, sastavni i neotuđivi deo teritorije Srbije, smatram da nema potrebe da i ovom prilikom izlažem sve elemente našeg predloga o suštinskoj, odnosno nadgledanoj autonomiji Pokrajine unutar Srbije.
Više svrhe ima ako se zadržim na mogućim iskušenjima, podvlačim – iskušenjima, što se tiče Kosova i Metohije, koja nam u neposrednoj budućnosti prete. Poznato je da je nekoliko zemalja članica Saveta bezbednosti podnelo Nacrt rezolucije, sa ciljem da se, na osnovu Ahtisarijevog plana, omogući proglašavanje nezavisnosti naše pokrajine. Želim da vas obavestim da su dosadašnja Vlada Srbije, predsednik Republike i ceo pregovarački tim uložili najveće moguće napore kako bi se promenilo mišljenje uticajnih država koje se zalažu za nezavisnost Kosova. Naša argumentacija je bila snažna, čvrsto pravno i moralno utemeljena, ubedljivo obrazložena i u celosti je dokumentovana u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Istovremeno, Srbija je od početka formiranja dosadašnje Vlade intenzivno, rekao bih svakodnevno, sarađivala sa Ruskom Federacijom na formulisanju usaglašene politike za rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije. Više sastanaka predsednika Vlade i predsednika Republike Srbije sa najvišim zvaničnicima Rusije značajno su doprineli definisanju zajedničkog stava.
Polazeći od principijelnog stanovišta da se mora poštovati međunarodno pravo i da se Srbiji ne može, protivno Povelji Ujedinjenih nacija, oteti 15 posto njene teritorije, Rusija je jasno saopštila da je za nju neprihvatljiva nova rezolucija Saveta bezbednosti, koja ne bi počivala na postojećoj Rezoluciji 1244, odnosno koja ne bi potvrdila suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i nepovredivost njenih međunarodno priznatih granica.
Zato će i ova vlada, kao što je činila prethodna, polaziti od činjenice da je Savet bezbednosti poslednja ustanova na svetu koja može pogaziti Ppovelju i da zato Savet bezbednosti neće usvojiti rrezoluciju kojom se jednoj članici Ujedinjenih nacija otima 15% njene teritorije. Jjednostavno verujem da postoje države, kao što je to Rusija, koje će sprečiti da budu pogaženi principi i razoreni temelji na kojima počiva celokupni međunarodni poredak.
Albanski separatisti su zapretili nasiljem ako ne dobiju nezavisnost, i time pokušali da ucene međunarodnu zajednicu. Još je rečeno da će, ako do nasilja dođe, za to biti odgovorne žrtve, a ne nasilnici i teroristi. Ovom prilikom mi javno upozoravamo mmeđunarodnu zajednicu, koja je preuzela odgovornost za mir u Pokrajini, da to onda ne bi bio samo zločin terorista već i onih koji zločin nisu sprečili, iako su mogli i na vreme su bili upozoreni.
Albanski separatisti su takođe zapretili da će naterati privremene institucije u pokrajini da jednostrano proglase nezavisnost, ukoliko u najkraćem roku međunarodna zajednica ne odobri stvaranje druge albanske države, ovog puta na tlu Srbije.
Kada je reč o jednostranom proglašavanju nezavisnosti pokrajine, Vlada unapred saopštava svoj stav: svaki takav čin za Srbiju je potpuno ništavan i takav čin neće i ne može izazvati bilo kakve promene u ustavnom i pravnom sistemu zemlje. Svaki naš građanin na Kosovu i Metohiji mora znati da je on građanin Srbije i da mu to garantuje Ustav Srbije i da svaku jednostranu odluku privremenih institucija treba unapred da odbaci i potpuno ignoriše. Svaki građanin na Kosovu i Metohiji mora da zna da će njegova skupština i njegova vlada uvek biti u Beogradu.
Zato se sada obraćam njima, svim našim građanima na Kosmetu jasnom porukom. Vi morate znati da je za državu Srbiju Kosovo zauvek sastavni i neotuđivi deo naše teritorije i morate biti svesni da je svako jednostrano proglašavanje i priznavanje nezavisnosti obična magla i paučina.
Još tačnije rečeno, jednostrano priznanje je manje od nule i ono vas neće uplašiti i naterati da napustite svoje kuće i našu pokrajinu. Ova vlada formira novo ministarstvo - Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, da bi na delu potvrdila da će za Vladu Srbije Kosovo uvek biti pokrajina unutar Srbije i to ministarstvo na svaki način mora još više da pomogne svakom građaninu u Pokrajini.
Kada je reč o mogućnosti da neke države priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost pokrajine, želim da vas podsetim da sam u Savetu bezbednosti 3. aprila ove godine izneo nedvosmislen, definisan stav Srbije.
Tom prilikom Srbija je uputila jasno upozorenje da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti ima obavezujuću snagu za sve države članice Ujedinjenih nacija, što znači da nijedna država ne sme da prekrši ovu rezoluciju i da se jednostrano određuje prema budućem statusu Pokrajine. Ova vlada će voditi doslednu politiku utemeljenu na uverenju da bi svako jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova predstavljalo najgrublje i čak dvostruko kršenje norme Ujedinjenih nacija. U takvom slučaju, kao što je poznato i više nego jasno, bile bi prekršene i Povelja Ujedinjenih nacija i važeća Rezolucija 1244. Time bi svaka država koja se odluči na takav protivpravni akt direktno pogazila autoritet ssvetske organizacije.
Savet bezbednosti je, poštovani narodni poslanici, do kraja upoznat sa našim argumentima i stavom da bi Vlada Srbije u potpunosti kao ništavno odbacila svako priznanje nezavisnosti Pokrajine.
Da zaključim, eventualno jednostrano priznanje od strane pojedinih država nezavisnosti Pokrajine, vreme je i čas da se i o tome govori, predstavljalo bi direktno omalovažavanje autoriteta Saveta bezbednosti i kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, Rezolucije 1244 i Ustava Srbije. Samim tim, Vlada Srbije unapred odbacuje kao ništavan i za Srbiju nepostojeći bilo kakav oblik jednostranog priznanja i unapred saopštava da će Srbija uvek tretirati Kosovo kao svoj sastavni deo.
Takođe, Vlada upozorava da eventualno priznavanje nezavisnosti Pokrajine ni u kom slučaju ne može biti predstavljena kao čin prijateljstva prema Srbiji, zato što može značiti samo čin najgrubljeg mešanja u unutrašnje stvari druge zemlje. Podrazumeva se da svaka država koja bi donela odluku o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti mora voditi računa da bi to proizvelo i ozbiljne posledice u međusobnim odnosima, u skladu sa praksom međunarodnog ophođenja. Želim da naglasim da odgovor i svakog našeg građanina na Kosmetu i Vlade Srbije na bilo koji oblik jednostranog priznanja jednostavno glasi – Kosovo ostaje pokrajina unutar Srbije.
Ova vlada polazi od uverenja da će se uticajne države u međunarodnoj zajednici držati opštih načela međunarodnog prava i da se niko neće usuditi da pribegne jednostranom priznanju. Sa svoje strane Vlada izražava punu spremnost da preuzme svoj deo odgovornosti za pronalaženje sporazumnog i pravičnog rešenja i biće spremna da u svakom času otpočne razgovore i učestvuje u novom pregovaračkom procesu. Vverujemo da je moguće pronaći kompromis i bićemo uporni u zahtevu da se mora razgovarati i da se mora pronaći prihvatljiv oblik autonomije za albansku manjinu na Kosovu i Metohiji.
Drugi, pak, ključni programski princip vladine politike od ovih pet koje sam nabrojao na samom početku predstavljaju evropske integracije. Reći ću nešto i o njima.
Nnastavak procesa stabilizacije i pridruživanja veoma je značajan u kontekstu ukupne orijentacije Srbije ka evropskim integracijama. Budući da je pre prekida pregovora ostalo još malo posla oko usaglašavanja samog sporazuma, očekujemo da se taj deo posla obavi u kratkom vremenu po stupanju ove vlade na dužnost.
Uporedo sa pregovorima i zaključenjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju neophodno je da se obnovi operativni plan evropskog partnerstva o kratkoročnim i srednjoročnim obavezama zemlje u procesu evropskih integracija. Neposredno obnavljanje ovog procesa važno je za uspešnost sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u život.
Punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji jasno je proklamovano programsko opredeljenje svake od stranaka koje ulaze u koalicionu vladu. Podjednako je jasan i nesporan stav da proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji ni u kom slučaju ne može biti kompenzacija za bilo kakve ustupke kada je reč o teritorijalnom integritetu Srbije. To je, jednostavno, u svakom pogledu potpuno isključena mogućnost.
Kada je reč o evropskim integracijama, Vlada će pre svega nastojati da nastavi i ubrza uveliko započeti proces donošenja zakona koji su prilagođeni zakonodavnom ustrojstvu Evropske unije. Naporedo s tim, punom energijom nastaviće se nastojanje da svi kriterijumi koji se tiču ljudskih i manjinskih prava, slobode medija, principa ekonomskog poslovanja, nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa i obrazovnih standarda budu što potpunije i blagovremeno zadovoljeni.
Prvi koraci koji treba da uslede u narednim danima biće parafiranje sporazuma o viznim olakšicama za naše građane, a odmah zatim pomenuti nastavak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Srbija u međunarodne integrativne procese ulazi kao jedinstva država sa međunarodno priznatim granicama, unutar kojih se nalazi Kosovo i Metohija kao njen sastavni i neotuđiv deo. Srbija učestvuje u integrativnim procesima prevashodno zbog svojih državnih i nacionalnih interesa. U proces stabilizacije i pridruživanja Srbija je ušla kao jedinstva zemlja i za nas svaki korak bliže ulasku u šire integracije predstavlja korak dalje od dezintegracije zemlje.
Učešće u procesu stabilizacije i pridruživanja biće od značaja takođe i za našu zakonodavnu politiku i što efikasniju politiku primene usvojenih zakona. Od samog početka svog mandata Vlada će pristupiti usklađivanju zakona sa novim Ustavom i sa pravilima i zakonskim normama Evropske unije. Takođe je neophodno nastaviti sa usmerenim osposobljavanjem i jačanjem naše državne administracije koja svakodnevno radi na poslu približavanja Evropskoj uniji.
Pošto je inače reč o dugoročnoj i osnovnoj orijentaciji Srbije, Vlada će u svom delovanju polaziti od nacionalne strategije pristupanja Evropskoj uniji koja je usvojena 2005. godine, u kojoj su izloženi osnovni elementi politike pridruživanja i obaveze državnih organa, privrednih subjekata i drugih društvenih činilaca u ovom dugoročnom procesu.
Sticanje statusa kandidata za članstvo u EU mora predstavljati naš prvi i kratkoročni cilj. Srbija se mora što brže približavati unutrašnjem tržištu EU.
Za to je neophodno održati postignuti tempo ekonomskog razvoja, dalje unaprediti poslovnu klimu za privlačenje stranih ulaganja, smanjenje stope nezaposlenosti i uvođenje mera koje treba da spreče novu nezaposlenost, brzi nastavak restrukturiranja, uključujući i javna preduzeća.
Treba izvršiti opštu denacionalizaciju i privatizaciju građevinskog zemljišta, ubrzati uvođenje industrijskih i poljoprivrednih standarda u domaću proizvodnju. Naravno, posebno je važno razvijati i podržavati efikasno delovanje novih regulatornih tela, posebno Komisije za zaštitu konkurencije, jer će uspeh ovih regulatornih tela biti osnov za ocenu da li je Srbija sposobna da aktivno učestvuje na evropskom tržištu.
Velika pažnja, naravno, mora biti usmerena i na unapređenje pravosuđa i unutrašnjih poslova koji su osnovni prioritet za sve potencijalne kandidate za članstvo u EU.
Nezavisno pravosuđe i borba protiv organizovanog kriminala i posebno korupcije kriterijum su za ocenu vladavine prava u demokratskoj državi. Strategije koje su izgrađene u ovim oblastima moraju se primeniti i obezbediti dovoljna sredstva za njihovo sprovođenje.
Naravno, sa evropskim principom, sa ovim principom evropskih integracija, sa procesom evropskih integracija, neposredno je povezan i treći princip vladine politike, a to je uspešno i celovito okončanje saradnje sa Haškim tribunalom. To znači da postoji saglasnost da se moraju preduzeti sve mere kako bi se u najkraćem roku okončala saradnja sa Haškim tribunalom, jer to pre svega predstavlja interes Srbije.
Neophodno je pojačano angažovanje i uključivanje svih državnih organa i institucija radi uspešnog ispunjenja svih međunarodnih obaveza Srbije prema ovoj instituciji, prema Haškom tribunalu.
U tom cilju postignut je dogovor da se odmah formira savet za nacionalnu bezbednost koji će koordinirati rad svih obaveštajnih službi i usmeravati aktivnost kako bi se što pre ispunile obaveze prema Tribunalu.
Četvrti ključni programski princip vladine politike odnosi se na socijalno-ekonomska pitanja. Stranke vladine većine jedinstvene su u oceni i praktičnom opredeljenju da su ključni ciljevi vladine politike smanjenje nezaposlenosti i siromaštva, poboljšanje životnog standarda građana, nastavak velikih strateških investicija, kao što su izgradnja autoputeva i gasovoda, završetak privatizacije, privlačenje novih direktnih investicija, jačanje ekonomskog povezivanja i povećanje zajedničkih investicija sa Republikom Srpskom i državama u regionu.
Ključni prioritet Vlade u oblasti socijalne politike jeste smanjenje nezaposlenosti i siromaštva. Plan Vlade je da do 2010. godine godišnja stopa zaposlenosti kontinuirano raste, a stopa nezaposlenosti opada i da se u različite vrste aktivnih mera zapošljavanja uključi do 70% nezaposlenih lica. Vlada će preko tranzicionih centara omogućiti zaposlenim radnicima da se prekvalifikuju i zadrže posao ili da nađu novo zaposlenje. Posebno će se podsticati zapošljavanje na devastiranim područjima i područjima sa visokim stepenom nezaposlenosti, kao i zapošljavanje mladih, žena, lica sa invaliditetom, pripadnika pojedinih etničkih manjina.
Sve to će biti praćeno merama aktivne politike smanjenja ukupnog poreskog opterećenja i uvođenjem novih poreskih olakšica za poslodavce. Vlada će doneti sveobuhvatne socijalne programe za svaku privatizaciju, kako bi se zaštitila i prava zaposlenih.
Polazeći od toga da je u prethodne tri godine u Srbiji značajno smanjen broj siromašnih, Vlada će daljom primenom mera aktivne socijalne politike kontinuirano smanjivati broj siromašnih da bi se on sveo na najmanju moguću meru.
U cilju smanjenja siromaštva, Vlada će intenzivirati reformu sistema socijalne zaštite putem sledećih mera, kao što su: donošenje zakona o socijalnoj zaštiti, unapređenje kvaliteta socijalnih usluga, transformacija ustanova socijalne zaštite, izgradnja i adaptacija dnevnih boravaka za decu sa smetnjom u razvoju, zatim za stare, osobe sa invaliditetom i decu sa poremećajima u ponašanju, adaptacijaa stambenih jedinica za samostalno stanovanje, čime će se omogućiti svim korisnicima socijalnih ustanova da žive samostalno kao ravnopravni građani. To će se, takođe, postići izgradnjom i opremanjem malih domova za smeštaj starih, razvojem instituta hraniteljstva i unapređenja uslova za smeštaj u hraniteljske porodice dece bez roditeljskog staranja, dece ometene u razvoju i dece sa poremećajem u ponašaanju.
Vlada će obezbediti ekonomsku sigurnost penzionera, nastaviti sa redovnim isplatama penzija, do kraja izmiriti sve dugove iz prošlosti i održati odgovarajući odnos prosečne penzije i prosečne zarade.
Za osobe sa invaliditetom obezbediće se jednake mogućnosti za njihov rad i zapošljavanje, na taj način što će Vlada stvoriti zakonsku obavezu u svim preduzećima da stopa zaposlenosti ovih osoba dostigne 25% do 2011. godine.
Vlada će, takođe, obezbediti stambeno zbrinjavanje siromašnih, a posebno izbeglih i prognanih lica, i u tu svrhu doneti zakon o socijalnom stanovanju i program socijalne stanogradnje.
Smanjenje ssiromaštva, povećanje zaposlenosti, povećanje životnog standarda građana zasniva se na realnim pretpostavkama i realnim pokazateljima. Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika konstantno raste. Srbija je postala lider Balkana po brzini reformi i istovremeno rekorder po visini rasta bruto društvenog proizvoda u jugoistočnoj Evropi u 2006. godini. Strane direktne investicije uvećane su više od četiri puta, prihodi od privatizacije višestruko se uvećavaju.
Takođe da istaknem, Srbija nije samo postala mesto gde se investira, već je sama postala investitor. "Telekom Srbija" je na tenderu kupio "Telekom Srpske" po ceni od 646 miliona evra, što je, istorijski gledano, najveća investicija jedne srpske firme, od izuzetnog značaja specijalne paralelne odnose između Republike Srbije i Republike Srpske.
Na ttemelju ostvarenih realnih rezultata i planiranog privrednog rasta po godišnjoj stopi od 6%, cilj Vlade je da Srbija do 2012. godine postigne 80% bruto društvenog proizvoda novih država članica EU, da godišnji rast izvoza srpske privrede bude 17% i da se obezbedi tri do pet milijardi dolara investicija godišnje.
Najveća strana ulaganja koja se očekuju u Srbiji jesu ulaganja u energetiku. Plan Vlade, koji se zasniva na realnim pretpostavkama, jeste da obezbedi najmanje tri milijarde evra novih investicija u naredne tri godine, pre svega u gasnoj i naftnoj privredi. Primera radi, Vlada planira da se za dve godine izgradi gasovod dužine oko 400 km i vredan oko milijardu evra.
Značajne investicije, kao što je poznato, planiraju se u izgradnji putne mreže sredstvima Nacionalnog investicionog plana i putem koncesija.
Do 2010. godine biće u potpunosti završen autoput na koridoru 10 i autoput Beograd - Požega. Vlada će investicije u saobraćaju obezbediti delom iz sopstvenih prihoda, a delom iz ugovorenih zajmova sa Evropskom investicionom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Svetskom bankom, iz sredstava Evropske agencije za rekonstrukciju i iz fondova EU.
U pogledu privatizacijee i restrukturiranja privrede, Vlada će završiti privatizaciju društvenog sektora privrede.
Nastaviće se sa odgovornim restrukturiranjem javnog sektora privrede, povećanjem efikasnosti preduzeća uz oslobađanje od budžetske zavisnosti, ulaganjem u rekonstrukciju i modernizaciju kroz tehnološko i organizaciono usklađivanje sa standardima EU.
Takođe će se izvršiti izmene i dopune Zakona o privatizaciji, kako bi se jasno definisali principi i pravila privatizacije javnih preduzeća i ovlašćenja države i organa lokalne samouprave u tom procesu i omogućiti pravo svih punoletnih građana na besplatne akcije preko Privatizacionog registra, odnosno Nacionalnog privatizacionog fonda, doneti zakon o nacionalnom privatizacionom fondu Srbije kojim će se bliže urediti način i postupak distribucije besplatnih akcija građanima Srbije koji to pravo nisu iskoristili, okončati prodaju akcija iz portfelja Akcijskog fonda Republike Srbije sa ciljem ubrzanog povlačenja učešća države u kapitalu privatizovanih preduzeća nasleđenog iz ranijeg perioda, doneti zakon o privatizaciji gradskog građevinskog zemljišta, čime će se povećati obim investicija, razviti tržište nekretnina i obezbediti pravo građana na neograničeno raspolaganje svom nepokretnom imovinom, doneti sveobuhvatne socijalne programe za svaku privatizaciju kako bi se zaštitila prava i zaposlenih.
Najzad, dolazimo do petog, ključnog programskog principa vladine politike, a to je nastavak borbe protiv organizovanog kriminala i svakog oblika korupcije. Prirodna je težnja svakog društva da obezbedi vladavinu prava, što znači mogućnost za sve građane da bezbedno i dobro žive od svog poštenog rada. Nažalost, većina stanovništva i danas veoma teško živi, tako da nam predstoji velika borba da bi konačno svaki građanin Srbije mogao da kaže da mu je životni standard osetnije bolji. Svi vidimo koliko su strpljenja i razumevanja naši građani pokazali za one stvarne i velike teškoće kroz koje država prolazi.
Međutim, ono za šta nijedan pojedinac u našoj zemlji nema i ne sme da ima razumevanja jeste još uvek prisutna korupcija u svim delovima društva. Mi smo svesni da, možda gore od bilo čega drugog, nepravda peče svakog našeg čoveka kada vidi kako se putem korupcije bezobzirno otima dinar od najsiromašnijeg dela stanovništva. Zato Vlada Srbije mora još žešće, snažnije i sistematičnije da udari na svaku pojavu kriminala i korupcije.
Dobro znam koliko se narod i građani raduju kada čuju da je pravda zadovoljena i da je ova ili ona mafija privedena pravdi. Sve dok sam ubeđen da je u Srbiji zakon jači od svakog pojedinca, i sve dok budem verovao da Vlada ima snage da se obračuna sa svakim oblikom kriminala i korupcije, ja ću biti na čelu Vlade.
Polazište Vlade u borbi protiv korupcije predstavlja Nacionalna strategija i Akcioni plan za borbu protiv korupcije.
Uspešna borba protiv ove vrste društvenog zla podrazumeva efikasnu primenu antikorupcijskih propisa, prevenciju, odnosno otklanjanje mogućnosti za korupciju, podizanje opšte svesti i obrazovanje javnosti radi javne podrške za sprovođenje antikorupcijske strategije. U tom cilju biće nastavljena još intenzivnija saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova i tužilaštava, kako u borbi protiv korupcije u privredi, tako i u borbi protiv korumpiranih članova pravosudnih organa.
Vlada će raditi na potpunom suzbijanju privrednog kriminala, celovitom uređenju sudstva, jačanju svojinskih prava, kao i svođenju korupcije na najmanju moguću meru u oblasti privrede. Vlada će unaprediti osposobljenost poreske i carinske uprave i podići institucionalne kapacitete svih sektora u Ministarstvu finansija. Sve pojave kriminala najstrože će se kažnjavati u svim službama.
Posebni napori će biti usmereni na unapređenje pravosuđa i službe unutrašnjih poslova, kao osnovnih nosilaca borbe protiv korupcije i kriminala. Nezavisno pravosuđe i borba protiv organizovanog kriminala, posebno korupcije, predstavljaju osnovni kriterijum za ocenu ostvarenog nivoa vladavine prava u jednoj demokratskoj državi.
Posebna pažnja biće posvećena suzbijanju organizovanog kriminala, i na nacionalnom, naravno i na međunarodnom planu. U tom cilju Vlada će doneti nacionalne strategije za prevenciju kriminala. Posebne napore Vlada će uložiti u borbu protiv organizovanog finansijskog kriminala, tj. korupcije, pranja novca i falsifikovanja novca, visokotehnološkog kriminala i svih drugih oblika krivičnih dela iz oblasti ekonomskog kriminala, borbu protiv svih vidova organizovane proizvodnje, krijumčarenja i stavljanja u promet opojnih droga i narkotika, borbu protiv terorizma, otkrivanje organizovanih kriminalnih grupa, rasvetljavanje najtežih krivičnih dela, posebno onih koji izazivaju uznemirenje javnosti, suzbijanje maloletničke delikvencije.
Budućnost Srbije, njen napredak, može da se temelji isključivo na vladavini prava i vladavini zakona. Vlada Srbije do sada je svakog dana pobeđivala kriminal i naš veliki cilj je da ovde u Skupštini svi zajedno, ma kojoj partiji pripadali, zaključimo da je Srbija postala zaista pravno uređena država.
Poštovani narodni poslanici, pošto sam izložio ovih pet osnovnih programskih principa vladine politike, pet osnovnih principa oko kojih su se okupile stranke u Vladi Srbije, želeo bih na samom kraju i sasvim kratko da vas upoznam i sa planovima o neophodnim institucionalnim reformama koje proizilaze iz Ustava i Ustavnog zakona koji je donet sa novim Ustavom Srbije. Kada ovo kažem, onda mislim na jedan veliki posao, koji je zajednički posao, koji vlada i Skupština u narednom periodu, u narednim mesecima moraju da podele.
Nesumnjivo je da će izbor nove vlade ubrzati preobražaj institucija i čitavih pravnih oblasti u Srbiji. Vlada namerava da snažno koristi svoje pravo zakonske inicijative i u oblasti reformisanja naših institucija. Pri tom, zadaci Vlade izviru iz te potrebe da se stvori pravni sistem koji priliči Srbiji kao samostalnoj državi, imajući u vidu da je to njen status od juna prošle godine, 2006. godine, ali i da se sadašnji pravni sistem prilagodi novom ustavnom sistemu, Ustavu donetom oktobra prošle godine. Pri tome, bitno je i da se poštuje redosled i brzina usvajanja zakona koju je odredio Ustavni zakon.
Jedan od najprečih poslova Vlade zato jeste da blagovremeno pripremi zakone kojima se uređuje odbrana Srbije, Vojska Srbije i spoljni poslovi. Posredi su zakoni kojima se pravni poredak Srbije prilagođava potrebama samostalne države. Donošenje tih zakona nije neophodno samo zato što je Srbija postala samostalna država, već i zbog toga što važeći zakoni potiču još iz doba Savezne Republike Jugoslavije i, verovali ili ne, čak i iz Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Naravno, samim tim ne izražavaju suštinu novog ustavnog poretka Srbije.
Uređenje Vojske Srbije i sistem odbrane treba u sebi da sjedine demokratičnost i efikasnost. Vojska i vojne ustanove moraju neposredno da budu potčinjene civilnim organima izvršne vlasti, predsedniku Republike i Vladi, ali i da budu nadzirane od strane najvišeg predstavničkog tela – Narodne skupštine.
Preko je potrebno i da se zakonski konkretizuje ustavno pravilo prema kome rad službi bezbednosti kontroliše Narodna skupština. Put za to je usvajanje novog zakona kojim će se propisati uređenje službi bezbednosti i njihova kontrola, ali mnogo jasnije i preciznije nego što je to učinjeno važećim zakonom koji je donesen za vreme državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Pored zakona kojim se uređuju spoljni poslovi, neophodno je da se što pre usvoji zakon kojim se normira zaključivanje i izvršavanje međunarodnih ugovora, pošto je na snazi zakon koji je donet još 1978. godine.
Da bi se omogućili izbori za predsednika Republike i organe lokalne samouprave potrebno je da Vlada što pre predloži Narodnoj skupštini usvajanje zakona kojim se uređuje položaj predsednika Republike i izbori za predsednika Republike, lokalna samouprava i lokalni izbori. U zakonu treba da se razrade ustavna pravila o položaju predsednika Republike dok traje njegova dužnost i kada ona prestane.
Zakonom o lokalnoj samoupravi biće konkretizovan novim Ustavom povećan stepen decentralizacije Srbije i preuređen sistem opštinskih organa. Ustav pruža uporište za to da se napusti sadašnji princip krute podele nadležnosti između opštinskih organa, koji zapravo podseća na predsednički sistem u našim opštinama.
Jedan od tih ciljeva zakona o lokalnoj samoupravi biće i da se smanje sadašnja ovlašćenja Vlade i svedu na ustavni nivo.
Posebno je značajan zakon kojim će se urediti položaj Ustavnog suda, sudija Ustavnog suda i postupak pred tim sudom. U novom ustavu nadležnosti Ustavnog suda su brojne i značajne, promenjen je položaj sudija Ustavnog suda i način njihovog izbora i imenovanja. Zakon o Ustavnom sudu mora da potvrdi demokratska postignuća novog Ustava i da stvori potpune normativne pretpostavke da Ustavni sud postane garant očuvanja vladavine prava, ustavnosti i zakonitosti, ali i efikasan zaštitnik ljudskih prava i prava pripadnika nacionalnih manjina.
U reforme naših institucija nesumnjivo spada i zakonodavno preuređenje pravosudnog sistema u Srbiji. Predstoji donošenje niza zakona iz pravosudne oblasti. Sa novim Ustavom i ustavnim načelima mora da bude usklađen i položaj zaštitnika građana, državne revizorske institucije, Vlade, državne uprave, Narodne banke i još celog niza značajnih institucija.
To je, i zato sam hteo na ovome da se na kraju zadržim, jedan veliki zakonodavni posao na koji nas obavezuju, kao što dobro znate, rokovi u Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava, a u nekim slučajevima se radi zaista o propisima koji moraju biti doneti bez obzira na ove rokove koji su postavljeni u Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava.
To bi bili ovi osnovni programski principi, koji predstavljaju pravac delovanja Vlade. Zahvaliću vam se na vašoj pažnji. Na meni je još jedanput da vam pročitam imena kandidata za članove Vlade. To su, redom: potpredsednik Vlade - Božidar Đelić, Ministarstvo spoljnih poslova - Vuk Jeremić, Ministarstvo odbrane - Dragan Šutanovac, Ministarstvo unutrašnjih poslova - Dragan Jočić, Ministarstvo finansija - Mirko Cvetković, Ministarstvo pravde - Dušan Petrović, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu - Milan Marković, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Slobodan Milosavljević, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja - Mlađan Dinkić, Ministarstvo rudarstva i energetike - Aleksandar Popović, Ministarstvo za infrastrukturu - Velimir Ilić, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo - Aleksandra Smiljanić, Ministarstvo trgovine i usluga - Predrag Bubalo, Ministarstvo rada i socijalne politike - Rasim Ljajić, Ministarstvo nauke - Ana Pešikan, Ministarstvo zaštite životne sredine - Saša Dragin, Ministarstvo prosvete - Zoran Lončar, Ministarstvo omladine i sporta - Snežana Samardžić-Marković, Ministarstvo kulture - Vojislav Brajović, Ministarstvo zdravlja - Tomica Milosavljević, Ministarstvo vera - Radomir Naumov, Ministarstvo za dijasporu - Milica Čubrilo, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju - Slobodan Samardžić i ministar bez portfelja Dragan Đilas.
Gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, hvala vam na pažnji.