Zahvaljujem gospodinu Nikoliću.

Iizvinjavam se svim poslanicima koji neće moći danas da obrazlažu svoje amandmane, i zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Prelazimo na odlučivanje.

Dajem pauzu od 5 minuta. Molim vas da ostanete svi u sali, samo da se pripremimo za glasanje. Hvala.

(Posle pauze)

Da li možemo da nastavimo rad? Molim poslanike da utvrdimo kvorum. Stavite svoje kartice.
Konstatujem da imamo kvorum, 139 poslanika je ubacilo svoje kartice.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o ministarstvima, u načelu.
Za 131, protiv 106, uzdržana četiri, nije glasalo pet poslanika, od ukupno 246 narodnih poslanika. To je lepa slika u sali.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.
Pošto je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu, prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Obaveštavam vas da je gospodin Albijanić povukao svoje amandmane na članove 2, 16, 17, 44. i 49.
Na član 2. amandman je povukao poslanik Vladan Batić.
Na član 2. amandman je podnela Jorgovanka Tabaković.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 76, protiv 132, nije glasalo 11, od 219 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dragan Todorović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 81, protiv 133, nisu glasala 24, od 238 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Aleksandar Vučić.
Stavljam predlog na glasanje.
Za 81, protiv 136, nije glasalo 22, od 239 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Rajko Baralić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 93, protiv 136, nije glasalo 12, od 241 narodni poslanik.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Željko Vasiljević.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 99, protiv 134, nije glasalo 10, od 243 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 96, protiv 135, uzdržan jedan, nije glasalo 11, od 243 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 96, protiv 136, nije glasalo 11, od 243 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 96, protiv 135, nije glasalo 12, od 243 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Aleksandar Marton.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 90, protiv 130, nije glasalo 22, od 242 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 99, protiv 135, nije glasalo 9, od 243 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 9, protiv 131, nije glasalo 103, od 243 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Radovan Radovanović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 106, protiv 130, nije glasalo 7, od 243 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Aleksandra Jerkov.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 103, protiv 129, nije glasalo 11, od 243 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podnela poslanik Aleksandra Jerkov.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 105, protiv 131, nije glasalo 7, od 243 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 97, protiv 136, nije glasalo 11, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Božidar Delić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 98, protiv 136, nije glasalo 10, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Rajko Baralić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 97, protiv 135, uzdržan jedan, nije glasalo 11, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman je podneo poslanik Goran Cvetanović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 95, protiv 134, nije glasalo 15, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman je podneo poslanik Ognjen Mihajlović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 96, protiv 135, nije glasalo 13, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 95, protiv 132, nije glasalo 17, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 94, protiv 135, nije glasalo 15, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Gospodin Nikola Novaković povlači amandman na član 6. Hvala.
Na član 7. amandman je podneo poslanik Slavko Jerković.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 96, protiv 134, nije glasalo 13, od 243 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podneo Aleksandar Martinović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 96, protiv 135, nije glasalo 13, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Gospodin Batić je povukao amandman na član 8. Zahvaljujem se još jedanput.
Gospodin Šajn je povukao amandman na član 8.
Na član 8. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici: Laslo Varga, Andrea Galgo-Ferenci i Balint Pastor.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 156, protiv dva, uzdržana dva, nije glasao 81, od ukupno 241 narodnog poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podneo poslanik Radovan Radovanović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 13, protiv 132, nije glasalo 96, od 241 narodnog poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman je podneo poslanik Zoran Mašić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 93, protiv 133, nije glasalo 18, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. amandman je podneo poslanik Branimir Đokić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 95, protiv 134, nije glasalo 15, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. Vladan Batić je povukao amandman.
Na član 10. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Radovan Radovanović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za devet, protiv 129, nije glasalo 106, od 244 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Nataša Jovanović i zajedno narodni poslanici Milisav Petronijević i Žarko Obradović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 96, protiv 134, nije glasalo 14, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 11. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 94, protiv 135, nije glasalo 15, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 12. amandman je podneo poslanik Darko Glišić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 96, protiv 135, nije glasalo 13, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Vladan Batić je povukao amandman na član 12. Hvala.
Na član 12. amandman je podneo poslanik Dejan Perjaničić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 12, protiv 120, nije glasalo 111, od 243 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Vladan Batić je povukao amandman na član 13. Hvala.
Na član 13. amandman je podneo poslanik Jadranko Vuković.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 96, protiv 132, nije glasalo 18, od 246 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 14. amandman je podneo Miloljub Albijanić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 126, protiv 101, nije glasalo 19, od 246 poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj amandman.
Na član 14. amandman je podneo Radovan Radovanović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 8, protiv 127, nije glasalo 111, od 246 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 14. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 96, protiv 128, nije glasao 21, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 15. amandman je podneo poslanik Rajko Baralić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 95, protiv 130, nije glasalo 20, od 245 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 15. amandman je podneo poslanik Žarko Vasiljević.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 99, protiv 130, nije glasalo 17, od 246 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 15. amandman je podnela poslanik Marina Raguš.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 97, protiv 133, nije glasalo 16, od 246 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milisav Petronijević i Žarko Obradović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 97, protiv 131, nije glasalo 18, od 246 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Željko Vasiljević podneo je amandman, sa ispravkom, kojim predlaže da se posle člana 15 doda novi član 15a.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 98, protiv 128, uzdržan jedan, nije glasalo 17, od ukupno 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Poslanik Miloljub Albijanić povukao je amandman na čl. 16.
Na član 16. amandman je podneo Milosav Miličković.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 93, protiv 130, nije glasao 21, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 16. amandman je podnela poslanik Suzana Grubješić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Povlačite? Samo da vas vidim. Hvala najlepše, gospođo Grubješić.
Amandman je povučen.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić, takođe je povučen.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić, takođe je povučen.
Na član 17. amandman je podneo Ninoslav Dimitrijević.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 96, protiv 131, nije glasalo 17, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 17. amandman je podneo poslanik Saša Valjarević.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 95, protiv 129, nije glasalo 20, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 17. amandman je podneo Miloljub Albijanić.
Amandman je povučen.
Na član 18. amandman je podneo poslanik Mileta Poskurica.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 95, protiv 131, nije glasalo 19, od 245 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić, takođe je povučen.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić, takođe je povučen.
Na član 19. amandman je podneo Ninoslav Dimitrijević.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 94, protiv 131, nije glasalo 19, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 19. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 93, protiv 122, nije glasalo 26, od 241 narodnog poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 19. amandman je podneo Radovan Radovanović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za četiri, protiv 130, nije glasalo 111, od 245 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 20. amandman je podnela poslanik Lidija Vukićević.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 99, protiv 128, nije glasalo 19, od 246 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 21. amandman je podneo poslanik Paja Momčilov.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 96, protiv 128, nisu glasala 22, od 246 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 22. amandman je podneo poslanik Stefan Zankov.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 96, protiv 124, nije glasalo 25, od 245 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Dejan Mirović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 22. doda novi član 22a.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 95, protiv 135, nije glasalo 15, od 245 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Radovan Radovanović podneo je amandman, sa ispravkom, kojim predlaže da se posle člana 22. doda novi član 22a.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 18, protiv 130, uzdržan jedan, nije glasalo 95, od ukupno 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 23. amandman je podneo Milovan Radovanović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 96, protiv 132, nije glasalo 17, od 245 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 23. amandman je podneo poslanik Aleksandar Marton.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 12, protiv 127, nije glasalo 107, od 246 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 24. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vladan Batić i Aleksandar Marton.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 13, protiv 129, nije glasalo 102, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 24. amandman je podneo poslanik Zvonko Mihajlović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 93, protiv 128, nije glasalo 23, od 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Oto Kišmarton podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 24. doda novi član 24a.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 97, protiv 126, nije glasalo 22, od 245 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Aleksandra Jerkov podnela je amandman, sa ispravkom, kojim predlaže da se posle člana 24. doda novi član 24a.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 14, protiv 128, nisu glasala 103, od 245 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Riza Halimi podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 24. doda novi član 24a.
Amandman je povučen.
Narodni poslanik Aleksandra Jerkov podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 24a doda novi član 24b.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 12, protiv 114, uzdržana tri, nije glasalo 115, od ukupno 244 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 25. amandman je podneo poslanik Vlado Sekulić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 96, protiv 133, nije glasalo 16, od 245 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 25. amandman je podnela poslanik Aleksandra Jerkov.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za devet, protiv 98, uzdržanih pet, nisu glasala 134, od 246 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 26. amandman je podneo Nebojša Stefanović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 92, protiv 132, nije glasao 21, od 245 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić, po Poslovniku.

Zamolio bih vas, bez obzira što postoji potreba da se ovo završi na vreme, da poštujemo Poslovnik do kraja. Amandmani se povlače do kraja rasprave u pojedinostima. Amandmani se sada ne mogu povući, započelo je glasanje. Ne može se povući amandman u toku glasanja. Upozoravam pre svega sekretara Narodne skupštine ili njegovog pomoćnika da vodimo računa o Poslovniku, to ne znači da sada treba da radimo suprotno Poslovniku. Na to vas upozoravam.

Hvala, gospodinu Dačiću, na upozorenju. Pri kraju smo.
Na član 28. amandman je podneo poslanik Amjad Migati.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 89, protiv 124, uzdržana dva, nije glasalo 25, od 240 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 28. amandman je podneo poslanik Riza Halimi.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 9, protiv 103, uzdržan jedan, nije glasalo 129, od 242 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 28. amandman je podneo poslanik Aleksandar Marton.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 8, protiv 116, nije glasalo 116, od 240 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 36. amandman je podnela Vesna Nikolić-Vukajlović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 85, protiv 112, nisu glasala 44, od 241 narodnog poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 36. amandman je podneo Miloljub Albijanić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 25, protiv 189, uzdržana dva, nije glasalo 25, od 241 narodnog poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 37. amandman je podneo Vitomir Plužarević.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 93, protiv 129, nije glasalo 20, od 242 narodna poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Riza Halimi podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 42. doda novi član 42a.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 8, protiv 164, uzdržan jedan, nije glasalo 68, od 241 narodnog poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 43. amandman je podneo poslanik Slaviša Topalović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 90, protiv 124, nije glasalo 25, od 239 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić. Amandman je povučen.
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić. Amandman je povučen.
Na član 58. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 89, protiv 127, nije glasao 21, od 237 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima, pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o ministarstvima, u celini.
Za 133, protiv 92, uzdržana tri, nije glasalo 13, od 241 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o ministarstvima.
Dajem pauzu od pet minuta, ali nemojte se razilaziti, molim vas.
(Posle pauze – 17.30)

Pozdravljam mandatara za sastav Vlade i buduće članove nove vlade. Izvinjavam se zbog malog kašnjenja. Do sada je bilo sve u roku, nadam se da će biti i dalje.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – IZBOR VLADE
Obaveštavam vas da sam, na osnovu člana 88. Poslovnika Narodne skupštine, pored mandatara za sastav Vlade, pozvao i kandidate za članove Vlade da prisustvuju ovom delu sednice.
Primili ste predlog kandidata za predsednika Vlade, koji je, saglasno članu 121. stav 1. Ustava Republike Srbije, podneo predsednik Republike gospodin Boris Tadić.
Primili ste saglasnost gospodina dr Vojislava Koštunice, kandidata za predsednika Vlade, da prihvata kandidaturu, u pisanom obliku.
Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi i Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, stekli su se uslovi: da kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži sastav Vlade (član 127. stav 2. Ustava Republike Srbije); da otvorimo pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade (član 191. Poslovnika); da, prilikom izbora Vlade, odredimo broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja u Vladi, na predlog kandidata za predsednika Vlade i izaberemo predsednika i potpredsednika Vlade i ministre u Vladi (članovi 99. stav 2. tačka 1) i 125. stav 1. Ustava Republike Srbije i član 10. Zakona o Vladi); i da članovi Vlade pred Narodnom skupštinom polože zakletvu (član 16. Zakona o Vladi).
Molim gospodina dr Vojislava Koštunicu, kandidata za predsednika Vlade, da Narodnoj skupštini iznese svoj program i predloži sastav Vlade.
Ima reč kandidat za predsednika Vlade gospodin Vojislav Koštunica.

Poštovani narodni poslanici, danas Narodna skupština, koja izražava volju naroda i građana Srbije, treba da donese odluku i izjasni se da li podržava formiranje nove Vlade Srbije, sa programom i sastavom ministara koje, kao mandatar, predlažem Skupštini Srbije.
Podsećam da je Srbija, voljom naroda iskazanom na referendumu, dobila novi Ustav i da nam, saglasno novom Ustavu, predstoji zaokruživanje procesa konstituisanja najviših institucija države. Formiranje Vlade u ovom trenutku, bez sumnje, stvara uslove da postignemo preko potrebnu stabilnost u zemlji, a verujem da ćemo se svi složiti da upravo unutrašnja stabilnost predstavlja ključni uslov da Srbija snažnim koracima ide napred.
Ako treba da istaknem jedan i najviši cilj ove vlade, ako bi se sve moglo svesti na jedan i najviši cilj, prvi cilj ove vlade glasi: u Srbiji, u svakom njenom delu, i u Gračanici, i u Kosovskoj Mitrovici, i u Bujanovcu, i u Knjaževcu, i u Loznici i u Subotici, dakle u svakom delu Srbije, mora da se živi bolje, mirnije, sigurnije, mora biti više posla za građane, a njihov ukupan standard života mora biti bolji. I vi, narodni poslanici, lako ćete moći da prosudite i ocenite rad Vlade na osnovu procene da li Vlada uspešno ispunjava upravo ovaj prvi i najviši cilj koji je sebi postavila.
Upravo da bi ostvarila ovaj cilj, stranke koje obrazuju Vladu odlučile su da interes države, nacije i građana stave iznad međusobnih partijskih razlika i stranačkih interesa. Postigli smo punu saglasnost oko pet ključnih programskih principa vladine politike. Ti principi se odnose, redom, na: pitanje Kosova i Metohije, evropskih integracija, saradnje sa Tribunalom u Hagu, socijalne i ekonomske politike i borbe protiv kriminala i korupcije.
Poštovani narodni poslanici, osvrnuću se samo na ovih pet osnovnih programskih principa, oko kojih su se saglasile stranke sa kojima izlazim kao sa predlogom za novu Vladu Srbije, a naravno, ekspoze u celini, sa svim detaljima koji se odnose na pojedine segmente vladine politike, dobili ste u pisanom obliku.
Ustav Srbije, kao prvu i najvišu obavezu, nalaže svakoj državnoj instituciji da sačuva suverenitet i teritorijalni integritet zemlje. Zato se i prvi programski princip rada Vlade odnosi na jasno definisanje državne politike prema Kosovu i Metohiji.
Ova vlada polazi od činjenice da je državna kosovska politika definisana, prvo, Ustavom Srbije, iskazanom voljom naroda na referendumu i usvojenim rezolucijama Narodne skupštine, koje se tiču Kosova i Metohije, a takvih je bilo više.
U prethodnom periodu tri najvažnije institucije države, Narodna skupština, Vlada Srbije i predsednik Republike, imale su jedinstvenu politiku, koju je sprovodio državni pregovarački tim. Državni pregovarački tim je redovno podnosio izveštaj Narodnoj skupštini i, kao što dobro znate, ostaje u obavezi da još jedan takav izveštaj uputi Narodnoj skupštini.
Od najvećeg je značaja za zemlju da se, na osnovu već utvrđene državne politike za Kosovo i Metohiju, sačuva jedinstvo najviših državnih institucija i uveren sam da će to tako i biti. Pošto svaki građanin Srbije dobro zna da državna politika za Kosovo i Metohiju znači da je Kosovo, saglasno Povelji Ujedinjenih nacija i saglasno Ustavu Srbije, sastavni i neotuđivi deo teritorije Srbije, smatram da nema potrebe da i ovom prilikom izlažem sve elemente našeg predloga o suštinskoj, odnosno nadgledanoj autonomiji Pokrajine unutar Srbije.
Više svrhe ima ako se zadržim na mogućim iskušenjima, podvlačim – iskušenjima, što se tiče Kosova i Metohije, koja nam u neposrednoj budućnosti prete. Poznato je da je nekoliko zemalja članica Saveta bezbednosti podnelo Nacrt rezolucije, sa ciljem da se, na osnovu Ahtisarijevog plana, omogući proglašavanje nezavisnosti naše pokrajine. Želim da vas obavestim da su dosadašnja Vlada Srbije, predsednik Republike i ceo pregovarački tim uložili najveće moguće napore kako bi se promenilo mišljenje uticajnih država koje se zalažu za nezavisnost Kosova. Naša argumentacija je bila snažna, čvrsto pravno i moralno utemeljena, ubedljivo obrazložena i u celosti je dokumentovana u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Istovremeno, Srbija je od početka formiranja dosadašnje Vlade intenzivno, rekao bih svakodnevno, sarađivala sa Ruskom Federacijom na formulisanju usaglašene politike za rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije. Više sastanaka predsednika Vlade i predsednika Republike Srbije sa najvišim zvaničnicima Rusije značajno su doprineli definisanju zajedničkog stava.
Polazeći od principijelnog stanovišta da se mora poštovati međunarodno pravo i da se Srbiji ne može, protivno Povelji Ujedinjenih nacija, oteti 15 posto njene teritorije, Rusija je jasno saopštila da je za nju neprihvatljiva nova rezolucija Saveta bezbednosti, koja ne bi počivala na postojećoj Rezoluciji 1244, odnosno koja ne bi potvrdila suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i nepovredivost njenih međunarodno priznatih granica.
Zato će i ova vlada, kao što je činila prethodna, polaziti od činjenice da je Savet bezbednosti poslednja ustanova na svetu koja može pogaziti Ppovelju i da zato Savet bezbednosti neće usvojiti rrezoluciju kojom se jednoj članici Ujedinjenih nacija otima 15% njene teritorije. Jjednostavno verujem da postoje države, kao što je to Rusija, koje će sprečiti da budu pogaženi principi i razoreni temelji na kojima počiva celokupni međunarodni poredak.
Albanski separatisti su zapretili nasiljem ako ne dobiju nezavisnost, i time pokušali da ucene međunarodnu zajednicu. Još je rečeno da će, ako do nasilja dođe, za to biti odgovorne žrtve, a ne nasilnici i teroristi. Ovom prilikom mi javno upozoravamo mmeđunarodnu zajednicu, koja je preuzela odgovornost za mir u Pokrajini, da to onda ne bi bio samo zločin terorista već i onih koji zločin nisu sprečili, iako su mogli i na vreme su bili upozoreni.
Albanski separatisti su takođe zapretili da će naterati privremene institucije u pokrajini da jednostrano proglase nezavisnost, ukoliko u najkraćem roku međunarodna zajednica ne odobri stvaranje druge albanske države, ovog puta na tlu Srbije.
Kada je reč o jednostranom proglašavanju nezavisnosti pokrajine, Vlada unapred saopštava svoj stav: svaki takav čin za Srbiju je potpuno ništavan i takav čin neće i ne može izazvati bilo kakve promene u ustavnom i pravnom sistemu zemlje. Svaki naš građanin na Kosovu i Metohiji mora znati da je on građanin Srbije i da mu to garantuje Ustav Srbije i da svaku jednostranu odluku privremenih institucija treba unapred da odbaci i potpuno ignoriše. Svaki građanin na Kosovu i Metohiji mora da zna da će njegova skupština i njegova vlada uvek biti u Beogradu.
Zato se sada obraćam njima, svim našim građanima na Kosmetu jasnom porukom. Vi morate znati da je za državu Srbiju Kosovo zauvek sastavni i neotuđivi deo naše teritorije i morate biti svesni da je svako jednostrano proglašavanje i priznavanje nezavisnosti obična magla i paučina.
Još tačnije rečeno, jednostrano priznanje je manje od nule i ono vas neće uplašiti i naterati da napustite svoje kuće i našu pokrajinu. Ova vlada formira novo ministarstvo - Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, da bi na delu potvrdila da će za Vladu Srbije Kosovo uvek biti pokrajina unutar Srbije i to ministarstvo na svaki način mora još više da pomogne svakom građaninu u Pokrajini.
Kada je reč o mogućnosti da neke države priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost pokrajine, želim da vas podsetim da sam u Savetu bezbednosti 3. aprila ove godine izneo nedvosmislen, definisan stav Srbije.
Tom prilikom Srbija je uputila jasno upozorenje da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti ima obavezujuću snagu za sve države članice Ujedinjenih nacija, što znači da nijedna država ne sme da prekrši ovu rezoluciju i da se jednostrano određuje prema budućem statusu Pokrajine. Ova vlada će voditi doslednu politiku utemeljenu na uverenju da bi svako jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova predstavljalo najgrublje i čak dvostruko kršenje norme Ujedinjenih nacija. U takvom slučaju, kao što je poznato i više nego jasno, bile bi prekršene i Povelja Ujedinjenih nacija i važeća Rezolucija 1244. Time bi svaka država koja se odluči na takav protivpravni akt direktno pogazila autoritet ssvetske organizacije.
Savet bezbednosti je, poštovani narodni poslanici, do kraja upoznat sa našim argumentima i stavom da bi Vlada Srbije u potpunosti kao ništavno odbacila svako priznanje nezavisnosti Pokrajine.
Da zaključim, eventualno jednostrano priznanje od strane pojedinih država nezavisnosti Pokrajine, vreme je i čas da se i o tome govori, predstavljalo bi direktno omalovažavanje autoriteta Saveta bezbednosti i kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, Rezolucije 1244 i Ustava Srbije. Samim tim, Vlada Srbije unapred odbacuje kao ništavan i za Srbiju nepostojeći bilo kakav oblik jednostranog priznanja i unapred saopštava da će Srbija uvek tretirati Kosovo kao svoj sastavni deo.
Takođe, Vlada upozorava da eventualno priznavanje nezavisnosti Pokrajine ni u kom slučaju ne može biti predstavljena kao čin prijateljstva prema Srbiji, zato što može značiti samo čin najgrubljeg mešanja u unutrašnje stvari druge zemlje. Podrazumeva se da svaka država koja bi donela odluku o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti mora voditi računa da bi to proizvelo i ozbiljne posledice u međusobnim odnosima, u skladu sa praksom međunarodnog ophođenja. Želim da naglasim da odgovor i svakog našeg građanina na Kosmetu i Vlade Srbije na bilo koji oblik jednostranog priznanja jednostavno glasi – Kosovo ostaje pokrajina unutar Srbije.
Ova vlada polazi od uverenja da će se uticajne države u međunarodnoj zajednici držati opštih načela međunarodnog prava i da se niko neće usuditi da pribegne jednostranom priznanju. Sa svoje strane Vlada izražava punu spremnost da preuzme svoj deo odgovornosti za pronalaženje sporazumnog i pravičnog rešenja i biće spremna da u svakom času otpočne razgovore i učestvuje u novom pregovaračkom procesu. Vverujemo da je moguće pronaći kompromis i bićemo uporni u zahtevu da se mora razgovarati i da se mora pronaći prihvatljiv oblik autonomije za albansku manjinu na Kosovu i Metohiji.
Drugi, pak, ključni programski princip vladine politike od ovih pet koje sam nabrojao na samom početku predstavljaju evropske integracije. Reći ću nešto i o njima.
Nnastavak procesa stabilizacije i pridruživanja veoma je značajan u kontekstu ukupne orijentacije Srbije ka evropskim integracijama. Budući da je pre prekida pregovora ostalo još malo posla oko usaglašavanja samog sporazuma, očekujemo da se taj deo posla obavi u kratkom vremenu po stupanju ove vlade na dužnost.
Uporedo sa pregovorima i zaključenjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju neophodno je da se obnovi operativni plan evropskog partnerstva o kratkoročnim i srednjoročnim obavezama zemlje u procesu evropskih integracija. Neposredno obnavljanje ovog procesa važno je za uspešnost sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u život.
Punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji jasno je proklamovano programsko opredeljenje svake od stranaka koje ulaze u koalicionu vladu. Podjednako je jasan i nesporan stav da proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji ni u kom slučaju ne može biti kompenzacija za bilo kakve ustupke kada je reč o teritorijalnom integritetu Srbije. To je, jednostavno, u svakom pogledu potpuno isključena mogućnost.
Kada je reč o evropskim integracijama, Vlada će pre svega nastojati da nastavi i ubrza uveliko započeti proces donošenja zakona koji su prilagođeni zakonodavnom ustrojstvu Evropske unije. Naporedo s tim, punom energijom nastaviće se nastojanje da svi kriterijumi koji se tiču ljudskih i manjinskih prava, slobode medija, principa ekonomskog poslovanja, nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa i obrazovnih standarda budu što potpunije i blagovremeno zadovoljeni.
Prvi koraci koji treba da uslede u narednim danima biće parafiranje sporazuma o viznim olakšicama za naše građane, a odmah zatim pomenuti nastavak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Srbija u međunarodne integrativne procese ulazi kao jedinstva država sa međunarodno priznatim granicama, unutar kojih se nalazi Kosovo i Metohija kao njen sastavni i neotuđiv deo. Srbija učestvuje u integrativnim procesima prevashodno zbog svojih državnih i nacionalnih interesa. U proces stabilizacije i pridruživanja Srbija je ušla kao jedinstva zemlja i za nas svaki korak bliže ulasku u šire integracije predstavlja korak dalje od dezintegracije zemlje.
Učešće u procesu stabilizacije i pridruživanja biće od značaja takođe i za našu zakonodavnu politiku i što efikasniju politiku primene usvojenih zakona. Od samog početka svog mandata Vlada će pristupiti usklađivanju zakona sa novim Ustavom i sa pravilima i zakonskim normama Evropske unije. Takođe je neophodno nastaviti sa usmerenim osposobljavanjem i jačanjem naše državne administracije koja svakodnevno radi na poslu približavanja Evropskoj uniji.
Pošto je inače reč o dugoročnoj i osnovnoj orijentaciji Srbije, Vlada će u svom delovanju polaziti od nacionalne strategije pristupanja Evropskoj uniji koja je usvojena 2005. godine, u kojoj su izloženi osnovni elementi politike pridruživanja i obaveze državnih organa, privrednih subjekata i drugih društvenih činilaca u ovom dugoročnom procesu.
Sticanje statusa kandidata za članstvo u EU mora predstavljati naš prvi i kratkoročni cilj. Srbija se mora što brže približavati unutrašnjem tržištu EU.
Za to je neophodno održati postignuti tempo ekonomskog razvoja, dalje unaprediti poslovnu klimu za privlačenje stranih ulaganja, smanjenje stope nezaposlenosti i uvođenje mera koje treba da spreče novu nezaposlenost, brzi nastavak restrukturiranja, uključujući i javna preduzeća.
Treba izvršiti opštu denacionalizaciju i privatizaciju građevinskog zemljišta, ubrzati uvođenje industrijskih i poljoprivrednih standarda u domaću proizvodnju. Naravno, posebno je važno razvijati i podržavati efikasno delovanje novih regulatornih tela, posebno Komisije za zaštitu konkurencije, jer će uspeh ovih regulatornih tela biti osnov za ocenu da li je Srbija sposobna da aktivno učestvuje na evropskom tržištu.
Velika pažnja, naravno, mora biti usmerena i na unapređenje pravosuđa i unutrašnjih poslova koji su osnovni prioritet za sve potencijalne kandidate za članstvo u EU.
Nezavisno pravosuđe i borba protiv organizovanog kriminala i posebno korupcije kriterijum su za ocenu vladavine prava u demokratskoj državi. Strategije koje su izgrađene u ovim oblastima moraju se primeniti i obezbediti dovoljna sredstva za njihovo sprovođenje.
Naravno, sa evropskim principom, sa ovim principom evropskih integracija, sa procesom evropskih integracija, neposredno je povezan i treći princip vladine politike, a to je uspešno i celovito okončanje saradnje sa Haškim tribunalom. To znači da postoji saglasnost da se moraju preduzeti sve mere kako bi se u najkraćem roku okončala saradnja sa Haškim tribunalom, jer to pre svega predstavlja interes Srbije.
Neophodno je pojačano angažovanje i uključivanje svih državnih organa i institucija radi uspešnog ispunjenja svih međunarodnih obaveza Srbije prema ovoj instituciji, prema Haškom tribunalu.
U tom cilju postignut je dogovor da se odmah formira savet za nacionalnu bezbednost koji će koordinirati rad svih obaveštajnih službi i usmeravati aktivnost kako bi se što pre ispunile obaveze prema Tribunalu.
Četvrti ključni programski princip vladine politike odnosi se na socijalno-ekonomska pitanja. Stranke vladine većine jedinstvene su u oceni i praktičnom opredeljenju da su ključni ciljevi vladine politike smanjenje nezaposlenosti i siromaštva, poboljšanje životnog standarda građana, nastavak velikih strateških investicija, kao što su izgradnja autoputeva i gasovoda, završetak privatizacije, privlačenje novih direktnih investicija, jačanje ekonomskog povezivanja i povećanje zajedničkih investicija sa Republikom Srpskom i državama u regionu.
Ključni prioritet Vlade u oblasti socijalne politike jeste smanjenje nezaposlenosti i siromaštva. Plan Vlade je da do 2010. godine godišnja stopa zaposlenosti kontinuirano raste, a stopa nezaposlenosti opada i da se u različite vrste aktivnih mera zapošljavanja uključi do 70% nezaposlenih lica. Vlada će preko tranzicionih centara omogućiti zaposlenim radnicima da se prekvalifikuju i zadrže posao ili da nađu novo zaposlenje. Posebno će se podsticati zapošljavanje na devastiranim područjima i područjima sa visokim stepenom nezaposlenosti, kao i zapošljavanje mladih, žena, lica sa invaliditetom, pripadnika pojedinih etničkih manjina.
Sve to će biti praćeno merama aktivne politike smanjenja ukupnog poreskog opterećenja i uvođenjem novih poreskih olakšica za poslodavce. Vlada će doneti sveobuhvatne socijalne programe za svaku privatizaciju, kako bi se zaštitila i prava zaposlenih.
Polazeći od toga da je u prethodne tri godine u Srbiji značajno smanjen broj siromašnih, Vlada će daljom primenom mera aktivne socijalne politike kontinuirano smanjivati broj siromašnih da bi se on sveo na najmanju moguću meru.
U cilju smanjenja siromaštva, Vlada će intenzivirati reformu sistema socijalne zaštite putem sledećih mera, kao što su: donošenje zakona o socijalnoj zaštiti, unapređenje kvaliteta socijalnih usluga, transformacija ustanova socijalne zaštite, izgradnja i adaptacija dnevnih boravaka za decu sa smetnjom u razvoju, zatim za stare, osobe sa invaliditetom i decu sa poremećajima u ponašanju, adaptacijaa stambenih jedinica za samostalno stanovanje, čime će se omogućiti svim korisnicima socijalnih ustanova da žive samostalno kao ravnopravni građani. To će se, takođe, postići izgradnjom i opremanjem malih domova za smeštaj starih, razvojem instituta hraniteljstva i unapređenja uslova za smeštaj u hraniteljske porodice dece bez roditeljskog staranja, dece ometene u razvoju i dece sa poremećajem u ponašaanju.
Vlada će obezbediti ekonomsku sigurnost penzionera, nastaviti sa redovnim isplatama penzija, do kraja izmiriti sve dugove iz prošlosti i održati odgovarajući odnos prosečne penzije i prosečne zarade.
Za osobe sa invaliditetom obezbediće se jednake mogućnosti za njihov rad i zapošljavanje, na taj način što će Vlada stvoriti zakonsku obavezu u svim preduzećima da stopa zaposlenosti ovih osoba dostigne 25% do 2011. godine.
Vlada će, takođe, obezbediti stambeno zbrinjavanje siromašnih, a posebno izbeglih i prognanih lica, i u tu svrhu doneti zakon o socijalnom stanovanju i program socijalne stanogradnje.
Smanjenje ssiromaštva, povećanje zaposlenosti, povećanje životnog standarda građana zasniva se na realnim pretpostavkama i realnim pokazateljima. Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika konstantno raste. Srbija je postala lider Balkana po brzini reformi i istovremeno rekorder po visini rasta bruto društvenog proizvoda u jugoistočnoj Evropi u 2006. godini. Strane direktne investicije uvećane su više od četiri puta, prihodi od privatizacije višestruko se uvećavaju.
Takođe da istaknem, Srbija nije samo postala mesto gde se investira, već je sama postala investitor. "Telekom Srbija" je na tenderu kupio "Telekom Srpske" po ceni od 646 miliona evra, što je, istorijski gledano, najveća investicija jedne srpske firme, od izuzetnog značaja specijalne paralelne odnose između Republike Srbije i Republike Srpske.
Na ttemelju ostvarenih realnih rezultata i planiranog privrednog rasta po godišnjoj stopi od 6%, cilj Vlade je da Srbija do 2012. godine postigne 80% bruto društvenog proizvoda novih država članica EU, da godišnji rast izvoza srpske privrede bude 17% i da se obezbedi tri do pet milijardi dolara investicija godišnje.
Najveća strana ulaganja koja se očekuju u Srbiji jesu ulaganja u energetiku. Plan Vlade, koji se zasniva na realnim pretpostavkama, jeste da obezbedi najmanje tri milijarde evra novih investicija u naredne tri godine, pre svega u gasnoj i naftnoj privredi. Primera radi, Vlada planira da se za dve godine izgradi gasovod dužine oko 400 km i vredan oko milijardu evra.
Značajne investicije, kao što je poznato, planiraju se u izgradnji putne mreže sredstvima Nacionalnog investicionog plana i putem koncesija.
Do 2010. godine biće u potpunosti završen autoput na koridoru 10 i autoput Beograd - Požega. Vlada će investicije u saobraćaju obezbediti delom iz sopstvenih prihoda, a delom iz ugovorenih zajmova sa Evropskom investicionom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Svetskom bankom, iz sredstava Evropske agencije za rekonstrukciju i iz fondova EU.
U pogledu privatizacijee i restrukturiranja privrede, Vlada će završiti privatizaciju društvenog sektora privrede.
Nastaviće se sa odgovornim restrukturiranjem javnog sektora privrede, povećanjem efikasnosti preduzeća uz oslobađanje od budžetske zavisnosti, ulaganjem u rekonstrukciju i modernizaciju kroz tehnološko i organizaciono usklađivanje sa standardima EU.
Takođe će se izvršiti izmene i dopune Zakona o privatizaciji, kako bi se jasno definisali principi i pravila privatizacije javnih preduzeća i ovlašćenja države i organa lokalne samouprave u tom procesu i omogućiti pravo svih punoletnih građana na besplatne akcije preko Privatizacionog registra, odnosno Nacionalnog privatizacionog fonda, doneti zakon o nacionalnom privatizacionom fondu Srbije kojim će se bliže urediti način i postupak distribucije besplatnih akcija građanima Srbije koji to pravo nisu iskoristili, okončati prodaju akcija iz portfelja Akcijskog fonda Republike Srbije sa ciljem ubrzanog povlačenja učešća države u kapitalu privatizovanih preduzeća nasleđenog iz ranijeg perioda, doneti zakon o privatizaciji gradskog građevinskog zemljišta, čime će se povećati obim investicija, razviti tržište nekretnina i obezbediti pravo građana na neograničeno raspolaganje svom nepokretnom imovinom, doneti sveobuhvatne socijalne programe za svaku privatizaciju kako bi se zaštitila prava i zaposlenih.
Najzad, dolazimo do petog, ključnog programskog principa vladine politike, a to je nastavak borbe protiv organizovanog kriminala i svakog oblika korupcije. Prirodna je težnja svakog društva da obezbedi vladavinu prava, što znači mogućnost za sve građane da bezbedno i dobro žive od svog poštenog rada. Nažalost, većina stanovništva i danas veoma teško živi, tako da nam predstoji velika borba da bi konačno svaki građanin Srbije mogao da kaže da mu je životni standard osetnije bolji. Svi vidimo koliko su strpljenja i razumevanja naši građani pokazali za one stvarne i velike teškoće kroz koje država prolazi.
Međutim, ono za šta nijedan pojedinac u našoj zemlji nema i ne sme da ima razumevanja jeste još uvek prisutna korupcija u svim delovima društva. Mi smo svesni da, možda gore od bilo čega drugog, nepravda peče svakog našeg čoveka kada vidi kako se putem korupcije bezobzirno otima dinar od najsiromašnijeg dela stanovništva. Zato Vlada Srbije mora još žešće, snažnije i sistematičnije da udari na svaku pojavu kriminala i korupcije.
Dobro znam koliko se narod i građani raduju kada čuju da je pravda zadovoljena i da je ova ili ona mafija privedena pravdi. Sve dok sam ubeđen da je u Srbiji zakon jači od svakog pojedinca, i sve dok budem verovao da Vlada ima snage da se obračuna sa svakim oblikom kriminala i korupcije, ja ću biti na čelu Vlade.
Polazište Vlade u borbi protiv korupcije predstavlja Nacionalna strategija i Akcioni plan za borbu protiv korupcije.
Uspešna borba protiv ove vrste društvenog zla podrazumeva efikasnu primenu antikorupcijskih propisa, prevenciju, odnosno otklanjanje mogućnosti za korupciju, podizanje opšte svesti i obrazovanje javnosti radi javne podrške za sprovođenje antikorupcijske strategije. U tom cilju biće nastavljena još intenzivnija saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova i tužilaštava, kako u borbi protiv korupcije u privredi, tako i u borbi protiv korumpiranih članova pravosudnih organa.
Vlada će raditi na potpunom suzbijanju privrednog kriminala, celovitom uređenju sudstva, jačanju svojinskih prava, kao i svođenju korupcije na najmanju moguću meru u oblasti privrede. Vlada će unaprediti osposobljenost poreske i carinske uprave i podići institucionalne kapacitete svih sektora u Ministarstvu finansija. Sve pojave kriminala najstrože će se kažnjavati u svim službama.
Posebni napori će biti usmereni na unapređenje pravosuđa i službe unutrašnjih poslova, kao osnovnih nosilaca borbe protiv korupcije i kriminala. Nezavisno pravosuđe i borba protiv organizovanog kriminala, posebno korupcije, predstavljaju osnovni kriterijum za ocenu ostvarenog nivoa vladavine prava u jednoj demokratskoj državi.
Posebna pažnja biće posvećena suzbijanju organizovanog kriminala, i na nacionalnom, naravno i na međunarodnom planu. U tom cilju Vlada će doneti nacionalne strategije za prevenciju kriminala. Posebne napore Vlada će uložiti u borbu protiv organizovanog finansijskog kriminala, tj. korupcije, pranja novca i falsifikovanja novca, visokotehnološkog kriminala i svih drugih oblika krivičnih dela iz oblasti ekonomskog kriminala, borbu protiv svih vidova organizovane proizvodnje, krijumčarenja i stavljanja u promet opojnih droga i narkotika, borbu protiv terorizma, otkrivanje organizovanih kriminalnih grupa, rasvetljavanje najtežih krivičnih dela, posebno onih koji izazivaju uznemirenje javnosti, suzbijanje maloletničke delikvencije.
Budućnost Srbije, njen napredak, može da se temelji isključivo na vladavini prava i vladavini zakona. Vlada Srbije do sada je svakog dana pobeđivala kriminal i naš veliki cilj je da ovde u Skupštini svi zajedno, ma kojoj partiji pripadali, zaključimo da je Srbija postala zaista pravno uređena država.
Poštovani narodni poslanici, pošto sam izložio ovih pet osnovnih programskih principa vladine politike, pet osnovnih principa oko kojih su se okupile stranke u Vladi Srbije, želeo bih na samom kraju i sasvim kratko da vas upoznam i sa planovima o neophodnim institucionalnim reformama koje proizilaze iz Ustava i Ustavnog zakona koji je donet sa novim Ustavom Srbije. Kada ovo kažem, onda mislim na jedan veliki posao, koji je zajednički posao, koji vlada i Skupština u narednom periodu, u narednim mesecima moraju da podele.
Nesumnjivo je da će izbor nove vlade ubrzati preobražaj institucija i čitavih pravnih oblasti u Srbiji. Vlada namerava da snažno koristi svoje pravo zakonske inicijative i u oblasti reformisanja naših institucija. Pri tom, zadaci Vlade izviru iz te potrebe da se stvori pravni sistem koji priliči Srbiji kao samostalnoj državi, imajući u vidu da je to njen status od juna prošle godine, 2006. godine, ali i da se sadašnji pravni sistem prilagodi novom ustavnom sistemu, Ustavu donetom oktobra prošle godine. Pri tome, bitno je i da se poštuje redosled i brzina usvajanja zakona koju je odredio Ustavni zakon.
Jedan od najprečih poslova Vlade zato jeste da blagovremeno pripremi zakone kojima se uređuje odbrana Srbije, Vojska Srbije i spoljni poslovi. Posredi su zakoni kojima se pravni poredak Srbije prilagođava potrebama samostalne države. Donošenje tih zakona nije neophodno samo zato što je Srbija postala samostalna država, već i zbog toga što važeći zakoni potiču još iz doba Savezne Republike Jugoslavije i, verovali ili ne, čak i iz Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Naravno, samim tim ne izražavaju suštinu novog ustavnog poretka Srbije.
Uređenje Vojske Srbije i sistem odbrane treba u sebi da sjedine demokratičnost i efikasnost. Vojska i vojne ustanove moraju neposredno da budu potčinjene civilnim organima izvršne vlasti, predsedniku Republike i Vladi, ali i da budu nadzirane od strane najvišeg predstavničkog tela – Narodne skupštine.
Preko je potrebno i da se zakonski konkretizuje ustavno pravilo prema kome rad službi bezbednosti kontroliše Narodna skupština. Put za to je usvajanje novog zakona kojim će se propisati uređenje službi bezbednosti i njihova kontrola, ali mnogo jasnije i preciznije nego što je to učinjeno važećim zakonom koji je donesen za vreme državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Pored zakona kojim se uređuju spoljni poslovi, neophodno je da se što pre usvoji zakon kojim se normira zaključivanje i izvršavanje međunarodnih ugovora, pošto je na snazi zakon koji je donet još 1978. godine.
Da bi se omogućili izbori za predsednika Republike i organe lokalne samouprave potrebno je da Vlada što pre predloži Narodnoj skupštini usvajanje zakona kojim se uređuje položaj predsednika Republike i izbori za predsednika Republike, lokalna samouprava i lokalni izbori. U zakonu treba da se razrade ustavna pravila o položaju predsednika Republike dok traje njegova dužnost i kada ona prestane.
Zakonom o lokalnoj samoupravi biće konkretizovan novim Ustavom povećan stepen decentralizacije Srbije i preuređen sistem opštinskih organa. Ustav pruža uporište za to da se napusti sadašnji princip krute podele nadležnosti između opštinskih organa, koji zapravo podseća na predsednički sistem u našim opštinama.
Jedan od tih ciljeva zakona o lokalnoj samoupravi biće i da se smanje sadašnja ovlašćenja Vlade i svedu na ustavni nivo.
Posebno je značajan zakon kojim će se urediti položaj Ustavnog suda, sudija Ustavnog suda i postupak pred tim sudom. U novom ustavu nadležnosti Ustavnog suda su brojne i značajne, promenjen je položaj sudija Ustavnog suda i način njihovog izbora i imenovanja. Zakon o Ustavnom sudu mora da potvrdi demokratska postignuća novog Ustava i da stvori potpune normativne pretpostavke da Ustavni sud postane garant očuvanja vladavine prava, ustavnosti i zakonitosti, ali i efikasan zaštitnik ljudskih prava i prava pripadnika nacionalnih manjina.
U reforme naših institucija nesumnjivo spada i zakonodavno preuređenje pravosudnog sistema u Srbiji. Predstoji donošenje niza zakona iz pravosudne oblasti. Sa novim Ustavom i ustavnim načelima mora da bude usklađen i položaj zaštitnika građana, državne revizorske institucije, Vlade, državne uprave, Narodne banke i još celog niza značajnih institucija.
To je, i zato sam hteo na ovome da se na kraju zadržim, jedan veliki zakonodavni posao na koji nas obavezuju, kao što dobro znate, rokovi u Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava, a u nekim slučajevima se radi zaista o propisima koji moraju biti doneti bez obzira na ove rokove koji su postavljeni u Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava.
To bi bili ovi osnovni programski principi, koji predstavljaju pravac delovanja Vlade. Zahvaliću vam se na vašoj pažnji. Na meni je još jedanput da vam pročitam imena kandidata za članove Vlade. To su, redom: potpredsednik Vlade - Božidar Đelić, Ministarstvo spoljnih poslova - Vuk Jeremić, Ministarstvo odbrane - Dragan Šutanovac, Ministarstvo unutrašnjih poslova - Dragan Jočić, Ministarstvo finansija - Mirko Cvetković, Ministarstvo pravde - Dušan Petrović, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu - Milan Marković, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Slobodan Milosavljević, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja - Mlađan Dinkić, Ministarstvo rudarstva i energetike - Aleksandar Popović, Ministarstvo za infrastrukturu - Velimir Ilić, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo - Aleksandra Smiljanić, Ministarstvo trgovine i usluga - Predrag Bubalo, Ministarstvo rada i socijalne politike - Rasim Ljajić, Ministarstvo nauke - Ana Pešikan, Ministarstvo zaštite životne sredine - Saša Dragin, Ministarstvo prosvete - Zoran Lončar, Ministarstvo omladine i sporta - Snežana Samardžić-Marković, Ministarstvo kulture - Vojislav Brajović, Ministarstvo zdravlja - Tomica Milosavljević, Ministarstvo vera - Radomir Naumov, Ministarstvo za dijasporu - Milica Čubrilo, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju - Slobodan Samardžić i ministar bez portfelja Dragan Đilas.
Gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem gospodinu Vojislavu Koštunici. Čuli ste program i predlog sastava Vlade koji je izneo gospodin Koštunica, dobili ste materijale.
Dajem pauzu do 18,45 časova. Rad Skupštine nastavlja se u 18,45 časova. Hvala.
(Posle pauze – 18.50)

Molim vas da nastavimo rad. Nemojte me terati da primenjujem mere Poslovnika sad na kraju, da pred Vladom pokažem kako mora da se radi.
Podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika.
Takođe vas podsećam na dogovor sa predsednicima poslaničkih grupa da ćemo ceo posao završiti u roku, tj. u pet do 12.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 191. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade.
Da li neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Izvolite, gospodin Čedomir Jovanović.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Koštunica, dame i gospodo kandidati za ministre u novoj vladi, upoznaću vas sa stavovima Liberalno demokratske partije, kojima bi trebalo da posvetite pažnju, zbog toga što sam siguran da je sve ono što je obeležilo politička dešavanja u zemlji tokom poslednja tri meseca, pogotovo ono što ih je obeležilo poslednjih sedam skupštinskih dana, potpuno transformisalo taj jedan partijski stav u mnogo šire mišljenje koje dele ljudi, bez obzira na to da li su članovi LDP, glasači LDP ili građani koje politika mnogo manje interesuje od svih onih ličnih, životnih prioriteta.
Želim, na početku, da vam kažem da je važno da Srbija što pre dobije Vladu i da je ovaj parlament učinio sve kako bi do toga došlo.
Ali, istovremeno želim da vam kažem da mi ne podržavamo politiku koju ste vi, gospodine Koštunica, promovisali u svom ekspozeu i da se ne slažemo sa idejom da je najvažnije da Srbija dobije vladu, bez obzira na ciljeve te vlade i načine na koje će je ostvariti.
Mislim da ste kao kandidat za premijera bili dužni da nam odgovorite na pitanje - da li je sve što smo proživeli kao poslanici, kao građani ove zemlje, moralo da bude onako dramatično kao što je bilo.
Da li je iz toga nova parlamentarna većina izvukla neke zaključke?
Da li su ti zaključci, ukoliko postoje, deo ovog ekspozea ili ne?
Mi smo, kao Liberalno demokratska partija, promovisali potpuno drugačiji politički koncept, ali kao poslanici koji predstavljaju interese građana ove zemlje moramo imati snagu da otvorimo mogućnost da se do nespornih ciljeva stiže drugačijim putevima.
Prioriteti koje ste vi definisali tokom svog ekspozea su prioriteti koji su pomenuti i u vašem prethodnom ekspozeu, tokom februara 2004. godine: i Kosovo, i evropske integracije, i Hag, i izgradnja pravne države, borba protiv korupcije, borba protiv kriminala.
Činjenica da se i u vašem današnjem ekspozeu pominju isti ti prioriteti i nijedan novi govori o težini problema sa kojima se naše društvo suočava, ali i o neefikasnosti vaše dosadašnje vlade da te probleme rešava.
Ono što nameravam da uradim, pre definisanje politike koja je Srbiji potrebna i za koju želim da verujem da imate snage da je prihvatite, jeste da ukažem na tri osnovna principa koja su preduslov mogućnosti bilo kakvog dogovora o zajedničkom radu na rešavanju tih teških problema, jer sam siguran da niko u ovoj zemlji ne veruje da sam po sebi, u okviru svoje stranke, ima dovoljno sposobnosti i snage za suočavanje sa tim dramatičnim nasleđem, koje oduzima pravo našem društvu na normalnu budućnost.
Da bi Vlada imala snagu da reši te probleme, ona mora biti demokratska, mora biti evropska i mora biti reformska, a vaša vlada, gospodine Koštunica, nije ni demokratska, ni evropska, ni reformska. Nije demokratska zbog toga što ste danas mandatar, suprotno volji građana iskazanoj na izborima 21. januara.
Vi nam danas čitate ekspoze zbog toga što su vaši novi koalicioni partneri popustili pred ucenama. Parlament će meriti štetu popuštanja pred vašom ucenom i štetu sa kojom bi se Srbija suočila zbog potpunog urušavanja poretka kojem ste nas izložili u poslednjih sedam dana, a to vam oduzima pravo da za svoju vladu kažete da je demokratska.
Ako je vaša vlada demokratska, kako je njoj uopšte moglo biti postavljeno pitanje kontrole tajne policije? U demokratskoj vladi to pitanje je rešeno zakonima i prema tom pitanju i tom problemu identičan stav ima svaki ministar i svaka stranka koja tu vladu formira.
Ako je vaša vlada demokratska, po čemu se ona razlikuje od prethodne vlade?
Prethodna vlada je, takođe, počivala na identičnim političkim prioritetima, koje ste vi sami utvrdili, uz drugačiju političku podršku, koje danas nema, zbog toga što, navodno, u Srbiji postoji demokratski i nedemokratski blok, što postoje stranke novog režima i stranke starog režima, što je problem zbog toga što zakletvu treba da položite pred potpredsednikom iz Socijalističke partije Srbije, a nije bio problem kada ste tražili podršku te iste SPS 2004. godine, jer bez toga niste mogli da dođete na vlast.
Da bi vaša vlada bila evropska, ona mora imati snagu da prihvati evropske vrednosti, a o njima ste tako malo govorili u svom ekspozeu.
Da bi vaša vlada bila evropska, ona mora razumeti zbog čega je za Srbiju važno suočavanje sa prošlošću, zbog čega je za Srbiju važno građansko pomirenje, zbog čega je za Srbiju važan evropski sistem vrednosti, na koji mi nismo imali pravo u periodu vaše vlasti.
Da bi vlada bila reformska, ona mora pokazati snagu za promene, a vaš ekspoze je ekspoze političkog kontinuiteta, ne samo sa onim što ste činili u prethodnom mandatu, nego i sa politikom koja vas je dovela do prilike da u februaru 2004. godine postanete predsednik naše vlade. U kampanji koja je prethodila vašem izboru, vi ste insistirali samo na jednom prioritetu, a to je bio uslov svih uslova - diskontinuitet sa politikom Zorana Đinđića. Mi smo rekli da je to kontinuitet sa politikom Slobodana Miloševića.
Rezultati vašeg trogodišnjeg rada pokazuju u kojoj meri smo bili mi u pravu, a u kojoj ste meri bili vi u pravu.
Ako govorimo o Kosovu, ne oduzimajući vam pravo na autentičan odnos prema tom problemu, ne možemo Kosovo posmatrati kao uzrok stanja u kome se danas nalazi Srbija, već kao posledicu, a o tim posledicama nismo čuli nijednu reč.
Juče smo slušali priču o crnogorskim separatistima, danas o albanskim separatistima, ali nismo videli položen račun za jedan premijerski neuspeh.
Vaši ciljevi u prethodnom mandatu su bili očuvanje državne zajednice, a ona više ne postoji, očuvanje Kosova i Metohije, a sami ste nas ovde upoznali sa jedinim realnim scenarijem o tome, koji mi možemo ignorisati, ali ne možemo ga sprečiti.
Prioritet vaše prethodne vlade bile su i evropske integracije, a mi smo godinu dana pod suspenzijom u tom procesu, zatim, saradnja sa Hagom, ali dvosmerna, usvajanje Ustava i reforma države. To ste uradili, ali na skandalozan način, u proceduri u kojoj su građani više glasali nego što su imali prava da raspravljaju o Ustavu.
Ipak, vaša vlada zaslužuje šansu, zbog toga što je jedina moguća u ovom trenutku.
Mi smo spremni, koliko god to izgledalo neverovatno, da vam u tome pomognemo, ali nismo spremni da menjamo svoju politiku.
Ta politika nas u ovom trenutku obavezuje da kažemo da je vaš program rešavanja kosovskog problema pogrešan i osuđen na neuspeh. Ta politika nas obavezuje da vam kažemo da ste najmanje u svom ekspozeu govorili o Hagu, a Hag je suština transformacije našeg društva. Bez utvrđivanja političke odgovornosti za zločine koji su počinjeni tokom devedesetih godina, za zločine za koje su optužene konkretne osobe, Srbija se ne može transformisati, a utvrđivanje te odgovornosti podrazumeva i sankcionisanje.
Mi insistiramo na efikasnoj saradnji sa Haškim tribunalom, ali, istovremeno, i na nečemu što se već može učiniti tokom ove rasprave.
Ako očekujete od nas da poverujemo da ćete za narednih sto dana uraditi ono što niste uradili u prethodne tri godine, onda budite toliko hrabri i napravite prvi veliki korak, korak za koji do sada niste imali snage, i recite da general Mladić nije srpski heroj, recite da vaša vlada, možda, nije imala sposobnosti do sada da ga uhapsi, ali ima rešenost da Srbiji kaže kakva je težina dela zbog čega ga Hag traži.
Prestanite da saradnju sa Haškim tribunalom posmatrate kao hir jedne osobe - Karle del Ponte, kao zaveru Evropske unije i SAD. Počnite da na Hag gledate kao na posledicu naše nesposobnosti i neefikasnosti, jer se naša deca kreću ulicama sa ratnim zločincima, prema kojima je vaša vlada pokazala toliko simpatija.
Ako govorimo o saradnji sa Haškim tribunalom, a to je preduslov naših evropskih integracija, interesuje nas, kao poslanike LDP, kakav je vaš premijerski stav o deklaraciji za koju želimo da je usvoji ovaj parlament, u kojoj bi se Srbija ne samo distancirala od genocida izvršenog u Srebrenici nego, preuzimanjem na sebe odgovornosti od kojih Srbija ne može da pobegne, omogućila našoj deci da žive srećnije nego što živimo mi danas. Mislim da se politikom bavite zbog tog cilja ili, možda, grešim.
Ako govorimo o borbi protiv korupcije i protiv kriminala, pominjali ste mafije. Verujem da ste mislili na stečajnu, drumsku, carinsku, prosvetnu, sportsku mafiju. Pitam vas kako ste uspeli da stignete do svih tih mafija, a da preskočite političku mafiju i da li je bilo ko u političkom sistemu našeg društva prepreka za suočavanje sa tim poslom, što je preduslov obračuna sa kriminalom u Srbiji?
Umesto toga, vi ste krenuli drugim putem, vi ste borbu protiv kriminala poistovetili sa borbom protiv svih onih koji su u periodu vanrednog stanja odbranili našu demokratiju, zaštitili srpsko društvo od državnog udara, zbog koga se i danas izvršiocima ubistva predsednika vlade Zorana Đinđića sudi u Specijalnom sudu.
Vi ste borbu protiv kriminala zamenili borbom protiv predsednice Vrhovnog suda, borbom protiv republičkog tužioca, borbom protiv predsednika Okružnog suda, protiv okružnog tužioca, borbom protiv načelnika javne bezbednosti u policiji i načelnika gradske policije, protiv 700 ljudi u policiji, desetine i stotine ljudi u tužilaštvu i sudstvu, protiv specijalnog tužioca, trojice tužilaca u procesu protiv ubica Zorana Đinđića, dovodeći Specijalni sud u stanje u kojem se, praktično, sudi žrtvi, a ne dželatu i zločincu.
Lošu ste vodili borbu protiv kriminala, gospodine Koštunica. Preduslov borbe protiv korupcije je stvaranje onoga što je vaš politički lajt motiv, stvaranje pravne države. Kako ste to radili u prethodnom mandatu, o tome nam niste ništa rekli.
Umesto pravne države, mi smo dobili partijsku državu. Iz nedovršenog demokratskog sistema, mi smo vraćeni u feudalni, ali bez šanse da danas s pravom govorimo o stvaranju moderne demokratije, jednog građanskog društva, i to sa strahom da ćemo iz feudalnog otići na niži nivo.
Niste pomenuli berzu, ali ste govorili o Rusiji. Niste pomenuli tržište, ali ste govorili o socijalnoj politici, s ambicijom premijera koji misli da društvu deli milostinju u ime države koja ga je prethodno upropastila.
Nije to socijalna politika. Uspeli ste da izgovorite nešto što je neverovatno - samostalna stambena jedinica, to je, valjda, drugo ime za stan, to sam primetio u vašem ekspozeu.
U ovoj zemlji, ukoliko budete insistirali na svojoj politici, više nećemo imati stambene probleme, jer živimo u društvu gde 90 posto mladih više ne vidi nikakvu šansu, ne zbog toga što su problemi teški, nego što im se povlađuje, što se glava gura u pesak, što imamo vladu koja ne nudi viziju, koja ne motiviše društvo, što smo dobili kabinet koji će trošiti energiju naše zemlje, kao što je to bio slučaj i u prethodne tri godine.
U svom ekspozeu ste pokazali šta je vaš politički prioritet - očuvanje postojećeg poretka. Sa kim? Sa svakim ko na tako nešto želi da pristane? Na kakav način? Kroz robovanje kolektivnim predrasudama umesto kolektivnim interesima, predrasudama da je za sve ono što je loše u ovoj zemlji odgovoran neko drugi a ne mi sami, predrasudama da smo taoci mračne politike EU i SAD, predrasudama da će Rusija rešavati naše probleme, a ni prvo, ni drugo nije tačno.
Probleme ove zemlje mogu rešiti samo oni ljudi koji u njoj žive, tako što će se dogovoriti oko cilja koji se mora ostvariti, a potom dati sve od sebe da se do tog cilja dođe što brže.
Niste pomenuli rokove. U kom roku mislite da okončate saradnju sa Haškim tribunalom i na kakav način?
U kom roku mislite da završite borbu protiv kriminala i korupcije, sa kakvim rezultatima? Koliko ćemo još insistirati na politici o kojoj vi govorite u procesu rešavanja konačnog statusa Kosova i po koju cenu?
Parlament ima pravo da to zna pre nego što se izjasni o davanju ili uskraćivanju podrške vašoj vladi.
Želeo bih da kažem prijateljima iz Demokratske stranke da su oni napravili Liberalno demokratsku partiju - u prostoru koji je Demokratska stranka napustila, ne zbog toga što smo želeli da nanesemo bilo kakvu štetu DS-u, nego zbog toga što smo bili ubeđeni da je to potrebno našem društvu. U prethodnim mesecima smo vas podržavali više nego što ste to činili sami. Isto smo to činili i prethodnih nedelju dana, tokom rasprave. Sarađivaćemo sa vama, ali mislim da je politički izbor koji ste napravili daleko od obrazloženja koje smo čuli.
Koalicija DS i DSS je neprirodna i ona se ne može pravdati višim državnim interesima, jer u onome što nam je danas ponuđeno nema države, ali postoji izražen lični interes i puno političkih slabosti. Nažalost, one su postale vaše osobine.
Želeli smo izbore kao priliku u kojoj bismo građanima omogućili da se izjasne o onome o čemu se nisu izjašnjavali tokom januarskih izbora. Ne mislimo da u demokratskom društvu izbori mogu biti neki problem, ali ako su prioriteti drugačiji, onda se mora otvoriti prostor za kompromis, a taj prostor nama nije otvoren.
Zbog toga insistiramo na potpuno drugačijem odnosu prema novom kabinetu, očekujući od Demokratske stranke da razume da je to izraz našeg protivljenja politici čiji ona postaje sastavni deo, a ne protivljenja Demokratskoj stranci ili njenim biračima.
Što se tiče vas, gospodine Koštunica, koliko god to izgledalo neverovatno, uvek ćete moći da računate na podršku LDP u situaciji u kojoj budete tražili podršku za promenu političkog kursa vaše vlade, bez obzira na to da li govorimo o Kosovu, Hagu, evropskim integracijama, bez obzira na to da li govorimo o borbi protiv korupcije i kriminala.
Istovremeno, želim da vam kažem da ću dati sve od sebe kako bi vaš mandat trajao što kraće, a mi dobili priliku da što brže dođemo na vlast i uradimo one poslove kojima ste vi kao predsednik vlade, ili predsednik države, najveća prepreka od oktobra 2000. godine – da suočimo zemlju sa Miloševićevim nasleđem, sankcionišemo ratne zločince, utvrdimo političku odgovornost za politiku koja se ostvarivala kroz ratne zločine, promenimo politiku prema Kosovu, kosovski problem doživimo kao poslednju šansu za redefinisanje naše države i promenu prioriteta.
U nedostatku aktivnih vrednosti, vi nam nudite tradiciju. U 21. veku, našem društvu je potrebna vizija a ne tumaranje, ne ideje 19. veka. Bez obzira na to što su tada možda bile dobre i opravdane, one su odavno prevaziđene. Nama je potreban modernizam i reforma, a ne konzervatizam i status kvo, što je, zapravo, temelj vaše politike i vaše buduće vlade.
Ono što želim da kažem je istovremeno i poruka građanima Srbije. Ovaj parlament će imati dovoljno snage da, bez obzira na međusobne nesuglasice, u svakom trenutku društvu nudi alternativu. Ubeđeni smo da to činimo i sada, da nudimo alternativu nesposobnoj vladi, vladi kontinuiteta, u diskontinuitetu sa politikom Zorana Đinđića, da nudimo alternativu vladi koja u ekspozeu kandidata za predsednika vlade ne pominje obrazovanje, vladi koja umesto berze nudi kolhoz, umesto modernih zakona, običajno pravo, umesto poštovanja i respekta institucija, uništavanje institucija.
Očekujem od vas, gospodine Koštunica, da iskažete poštovanje prema Skupštini i u svom narednom obraćanju kažete jedno jednostavno hvala svakom od poslanika koji je omogućio da, uprkos svemu onome što ste vi uradili, Srbija dobije vladu, a na takav način dobije i opoziciju, koja će dati sve od sebe, bar kad je reč o Liberalno demokratskoj partiji, da vaša vlada traje mnogo manje nego što je to bio slučaj sa prethodnom i da, pri tom, naša politika dobije podršku koja joj je potrebna da bi zemlju promenila.
Hvala vam.

Hvala vam, gospodine Jovanoviću. Reč ima gospodin Tomislav Nikolić.