Dame i gospodo narodni poslanici, poslednje vesti koje dobijamo iz Deligradske ulice su prilično dramatične.
Naime, vojna policija napada sobu po sobu. Tu se nalaze uglavnom nevoljnici, siromašni, oficiri, izbegli oficiri sa Kosova i Metohije, koji pokušavaju da zaštite i sebe i svoje porodice.
Zahtevamo hitno objašnjenje predstavnika režima, da nam kažu šta rade i da prekinu sa svojom suludom akcijom večeras, da ne maltretiraju ni oficire, ni građane Beograda, niti bilo koga drugog.
Znamo mi i ko vam dolazi sutra i šta morate da polažete, morate da polažete račune, ali tražimo od vas da večeras ovu akciju prekinete. Stižu nam poruke svaka tri minuta o tome šta se događa u Deligradskoj ulici, u Beogradu, i to predstavlja flagrantno kršenje ne samo elementarnih ljudskih prava tih ljudi, već, na najgori mogući način, ugrožava i tok ove sednice.
Ako smo mi u Srpskoj radikalnoj stranci bili spremni da pristanemo da vam omogućimo, mimo onoga što predstavlja demokratski običaj u ovom parlamentu, da posle kratke rasprave izaberete svoju vladu, bilo bi dobro da obavestite javnost o tome šta se zbiva i ko je sebi dao toliko ovlašćenja, ko je dao sebi toliko pravo da to radi.
Nije ništa smešno, gospodine Jeremiću. Biće nam smešno kada vas budu hapsili zbog svega što ste radili protiv države Srbije. Tada će se radovati Srbija, a sada se niko u Srbiji ne raduje, gospodine Jeremiću.
Šta ste vi našli smešno u tome? Šta je smešno u tome? Da li imate neki problem sa građanima Srbije, sa oficirima, sa čime? Ili se radujete tome što ćete sutra moći da podnesete najgori mogući izveštaj, u kojem ćete vi da budete najbolji mogući, kao što ste se sa nemačkim zamenikom ministra spoljnih poslova ljubakali, kao da vam je ne znam ko došao u posetu, a došao je onaj koji traži nezavisno Kosovo, gospodine Jeremiću?!
Nije to prijatelj, nije to neko ko traži Srbiji da pomogne, nego neko ko traži nezavisno Kosovo. I ovo vam je večeras smešno. Niste dva sata sedeli u ovoj klupi, opet vam je smešno! Šta, treba da se plaši neko vas, moćnih ministara? Šta, da bežimo iz Srbije zbog vas, moćnih ministara, koji ste velika sila? Imate podršku i «tate i mame», i Olija Rena i Havijera Solane, pa treba da bežimo i od vas, i od «tate», i od «mame»?
Nećemo nigde da bežimo, a vi sklanjajte te trupe koje hoće da hapse Srbe i maltretiraju srpske oficire večeras, kako znate i umete, sklanjajte ih brže-bolje, zato što ni mi, niti građani Beograda i građani Srbije neće da trpe vaš zulum, ni vaš, niti bilo koga drugog iz ove vlade.
O tome vodite i te kako računa. Vodite računa, veoma smo trpeljivi, veoma smo smireni, veoma smo strpljivi, ali, građani Srbije su na donjoj ivici trpljenja i ne mogu više da slušaju ni «tatu», ni «mamu», a ni vas. I neće više da vas slušaju!
Hoće slobodnu Srbiju i hoće slobodu za svoju otadžbinu. Zato dobro vodite računa da se ne smejete kad je reč o muci srpskih oficira, kada je reč o maltretiranju od strane državnih organa, jer tu nema ništa smešno.
To je samo veliki problem za našu državu.
Čekam da neko izađe da nam objasni šta se dešava u Deligradskoj ulici. Evo, i svi su novinari otišli u Deligradsku. Niko više ni ovde ništa ne čeka. Svi čekaju da se vidi šta je ono što se tamo radi večeras.

Hvala, gospodine Vučiću, dajte mi reč, pa da dam nekome reč. Dajte meni reč sada.

Hoću, gospodine Mrkonjiću. Hvala vam na pažnji.
Nikome u Srbiji večeras nije do smeha. Čak ni kad budete izabrali vladu, neće biti ništa smešno, samo će biti tužno za Srbiju.

Molim ministra Jočića, ne mora odmah, ali da pripremi nešto da kaže. (Žagor u sali)
Molim za red i disciplinu. Biće prilika, čoveku dajte šansu, dešava se nešto drugo.
Ima reč gospodin Laslo Varga. Neka se spremi gospođa Vesna Pešić.
Izvolite, gospodine Varga.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u mađarskoj zajednici se oseća veliko olakšanje zbog činjenice da će vlada biti formirana, vlada koja će biti makar delimično proevropska.
Ali, osećamo i veliko razočaranje kada pogledamo ponuđeni program, pre svega, iz ugla manjinskih zajednica i manjinskih prava. Kada Predlogom zakona o ministarstvima nije bilo predviđeno formiranje ministarstva za ljudska i manjinska prava, pretpostavljali smo i kakav program Vlade možemo da očekujemo.
Direktor Službe za ljudska i manjinska prava nam je objasnio da će se svako ministarstvo baviti problemima nacionalnih manjina. Program Vlade nam govore suprotno.
Želim da podsetim da je 2002. godine uspostavljen sistem manjinske samouprave u Srbiji. U proteklih pet godina morali smo shvatiti da je to tada urađeno kao neko nužno zlo, bez iskrene namere da ova institucija u stvarnosti profunkcioniše.
O odnosu postojeće vlade prema ovim institucijama jasno govori nemar koji je doveo do toga da je u ovom trenutku polovini nacionalnih saveta istekao mandat.
Ni Program Vlade, nažalost, ne sadrži ništa ohrabrujuće o ovom pitanju.
Da nije prihvaćen amandman poslanika Saveza vojvođanskih Mađara, prema kojem će Ministarstvo za državnu upravu imati ovlašćenje da donese pravilnik o izboru nacionalnih saveta, ni posle formiranja ove vlade ne bi postojao državni organ koji bi imao nadležnost da raspiše izbore za nacionalne savete.
Stoga nam ostaje samo nada da će Vlada, ipak, u narednom periodu smoći snage da podnese Narodnoj skupštini zakon o nadležnostima i izboru nacionalnih saveta, zakon čije donošenje nacionalne zajednice već godinama očekuju.
Na kraju, samo bih ponovio sledeće. Savez vojvođanskih Mađara ne može da glasa za ovaj program, neće da glasa za ovu vladu, ali će da glasa za sve zakonske predloge koji budu proevropski.
Hvala.

Hvala, gospodine Varga.
Reč ima gospođa Vesna Pešić. Neka se spremi gospodin Žarko Obradović.

Dosadašnji, a verovatno i budući premijer Srbije, u svom ekspozeu je rekao da se ova vlada obrazuje tako što su stranke odlučile da nacionalne, državne i interese građana stave iznad međusobnih partijskih razlika i stranačkih interesa.
Htela bih da postavim pitanje gospodinu Vojislavu Koštunici. Da li je četiri meseca, kroz koje je pustio da se urušava Srbija i da se dovode građani do potpunog bezumlja, stavljao neke druge interese iznad ovih državnih, nacionalnih i interesa građana?
Ja bih rekla da smo mi došli u ovu situaciju zbog toga što ste se vi ponašali zaista bezobzirno. Niste dobili većinu na izborima, a pokušavate i sada, i sve vreme ste ucenjivali, da budete premijer, iako niste dobili većinu, iako je jedna druga stranka demokratskog bloka dobila veći broj glasova nego vi.
Građani smatraju da vi ne treba da budete premijer Srbije. Vi niste legitimni premijer, niti ćete biti legitimni premijer. Vi ćete biti legalni, kako to vi volite da kažete, zbog toga što će vas ova skupštinska većina sada izabrati, ali demokratsku legitimnost nećete imati. Vi ste time što ste smatrali da jedino vi možete biti premijer i ucenjivali druge stranke obustavili regularnu smenu vlasti u Srbiji. Molim vas da više ne govorite da je Srbija demokratska država, jer samo onda kada se vlast stalno i regularno smenjuje, onda govorimo o tome da je jedna država demokratska.
Pitam vas, kada ste vi stavljali te države i nacionalne interese iznad partijskih? Da li onda kada ste pravili skupštinsku većinu, 8. maja noću, sa SRS i doveli Srbiju, žrtvovali je, jednostavno, doveli je do provalije, ili kada ste posle dva dana odustali od toga i išli da molite Tomislava Nikolića da podnese ostavku?
Kada ste to stavljali te državne i nacionalne interese iznad, prvi ili drugi put, ili, jednostavno, nikad niste te interese stavljali iznad svojih?
Niste se pitali kolika je cena i po tome me podsećate na Slobodana Miloševića, jer je samo on bio taj koji je svoju snagu bazirao na bezobzirnosti i na pitanju koliko Srbija treba da plati. To je ono što ste vi radili i zbog toga ste izdejstvovali da danas budete birani ponovo za premijera.
Naravno, u celoj ovoj priči niste vi jedini akter. Morali smo se zapitati i kako je sadašnji vaš koalicioni partner, Demokratska stranka, prihvatio da posle onoga (ako je verovati, ne znam, to možete vi da nam potvrdite) što je ovde izjavio gospodin Tomislav Nikolić, možete ga negirati, možda nije govorio istinu, da ste vi rekli za Borisa Tadića da je on nepouzdan saradnik, izdajnik, da će on izdati Kosovo i da vi zbog toga nećete s njim da idete u koaliciju, sarađuje s vama.
Volela bih da nam objasnite da li je istina da ste vi to rekli o vašem sadašnjem koalicionom partneru i da objasnite kako ste stekli to iznenadno poverenje, kako je došlo do tog obrta. Malo jedno, malo drugo, malo u provaliju, pa iz provalije, posle četiri meseca agonije u kojoj se nalazi Srbija.
Smatrala sam da će se one noći, 8. maja, kada se ta drama odvijala u Skupštini, kada smo ostali do četiri ujutru, glasali prozivkom i izabrali Tomislava Nikolića, predsednik Republike Boris Tadić obratiti i objasniti o čemu se radi, da će reći o čemu je uopšte reč. Međutim, on se oglasio u nedelju, u «Utisku nedelje», i rekao - pa, to su objektivne okolnosti.
Moram da mu poručim da pravi lideri nikada ne kažu da ste vi, gospodine Koštunica, niti bilo ko drugi - objektivne okolnosti. Lider stvara okolnosti i bira ono što je najbolje za građane i za državu.
Uspele su ucene. Od svih mogućnosti koje je imao pred sobom, on je izabrao onu da ponovo prepusti i ponovo podlegne ucenama koje ste vi četiri meseca izvodili pred licem Srbije. Takođe, smatram da Demokratska stranka od sada, kao i čitava koalicija, treba da zna da ako ste vi u svojoj ambiciji prema Srbiji i državnim nacionalnim interesima totalno popustili, da ste dobili, ako ništa drugo, jednu ambicioznu opoziciju, koja će sve vreme uporno gledati šta vi radite. Ako do sada niste imali tu opoziciju, od sada ćete je imati.
Opozicija je potrebna. Kao što znate, ona će vršiti kontrolu i neće dozvoljavati da ova koalicija radi šta hoće.
Imam utisak da ste se dogovorili da stvorite neke dve vrste države, neke dve vrste vlade. Poručujem Borisu Tadiću da za ovu vladu nije odgovoran samo Vojislav Koštunica, nego je odgovoran i Boris Tadić.
On je pre neko veče govorio, iako nema na to nikakvo ustavno pravo, da će neposlušne ili «nevaljašne» ministre direktno smenjivati, kao da Parlament ne postoji. Rekao je da će nagovoriti gospodina Đilasa da sarađuje sa Veljom Ilićem.
Da li je on premijer ili ćete vi biti premijer? Da li ste se dogovorili ko će da podnosi odgovornost? Da li će izvršnu vlast da vodi Vojislav Koštunica, ili će izvršnu vlast da vodi Boris Tadić?
Ako mislite da ćete da napravite dve frakcije partijske države, verujte mi, u tome nećete uspeti. Kao što je ovde već rečeno, biće opozicija bar približno toliko jaka koliko ova neprincipijelna koalicija.
Na kraju, moram da kažem da ćemo vas gledati zajedno. Nećemo praviti nikakvu razliku da li je neko ministar iz vaše stranke ili je neko ministar iz G17 Plus, iz Nove Srbije, ili je neko ministar iz Demokratske stranke. Uvek ste svi isti. Ako sedim do onoga koji kraducka, ja sam saučesnik i, takođe, kraduckam. Ako sedim do onoga koji lupa šamare i šutira novinare, ja sam, takođe, isti takav.
Nemojte nam reći, i to naročito kažem Demokratskoj stranci, to su Koštuničini, to su ovi ili oni. To su sve isti ministri i svako je odgovoran za svakoga. Prema tome, to da ćemo imati dve partijske vlade, pa svakodnevno na svakog drugog bacati krivicu, ne. Mi vas od sada tretiramo kao jednu jedinstvenu vladu, gde svako za svakoga odgovara, mada ste, pri tom, veoma neprincipijelno rekli da vas kadrovska politika bilo koje partije uopšte ne interesuje. Nije važno da li je ovaj predložio nekoga ko nema nikakve veze sa ministarstvom, da li žonglirate ovim ministrima, u to se niko ne sme mešati.
Mislim da je taj princip izuzetno štetan za Srbiju. On ne pokazuje ništa drugo nego upravo to da niste ni tom prilikom stavili partijske interese i vaše partijske apetite iznad nacionalnih, državnih i interesa građana. Ako ne možemo da uđemo u kvalitet ministara, ako nijedan vaš ministar nije promenjen, nego ste ih samo, kao loptice, premestili s jednog mesta na drugo, zašto bismo vam ikada verovali da ste išta pokušali da popravite i da, uopšte, planirate da donesete Srbiji bilo šta novo i bolje.
S obzirom na to da ste Srbiju namučili ova četiri meseca, iako smo, inače, po prirodi, optimističan i ambiciozan narod, verujte da ste tu ambiciju spustili na nulu, pa sada svi kažu - hvala Bogu, evo, dobili smo vladu.
Gospodine Koštunica, pa, nema države u svetu koja nema vladu. Na šta to liči da jedino Srbija četiri meseca ne može da dobije vladu? Nije to stavljanje nacionalnih i državnih interesa iznad partijskih, naprotiv.
Cela vaša strategija je bila u tome da neprekidno stavljate na prvo mesto svoje partijske interese i svoje političke apetite - da morate ostati premijer ove zemlje.
Mislim da nikakve naročite nade od ove vlade nema. Dobro je što smo nekako Vladu dobili, jer to je, valjda, normalno. Svaka država ima nekakvu vladu, ali da znate da smo mi prema toj vladi potpuno ravnodušni, kao i svi građani, koji kažu - eto, oni su se nekako dogovorili, pa neka rade šta znaju, ali će morati svoju sudbinu da uzmu u svoje ruke.
Ovakva vlada, ovakvi ministri, ovakvo ponašanje, ovakvo dovođenje Srbije na rub propasti a da se uopšte, nikad i nigde, ne polože računi, to je vrhunska neodgovornost. Ni danas, nijedan ministar koji je bio nije izašao da kaže šta je postigao, kome je polagao račune. Ono što je ovde više puta rečeno, to što svaka partija u celini dobija ministarstvo, tako da ne može da bude nikakav dvostruki ključ, nego u celini, po vertikali, verujte mi, to je koruptivni sistem sam po sebi, jer partija i partijski lider upravlja ministarstvom, a to nije državni organ. Od naše glave ostale su dve-tri frakcije političkih stranaka i ništa drugo.
Nema države, niste uspeli da je napravite. Tek predstoji zadatak da ozbiljni ljudi naprave vladu i jedan normalni organ, u kome će se znati gde postoji odgovornost i ko je za nešto odgovoran.
Prozivaćemo i vas i predsednika Tadića, jer on nije dao ostavku, on je i dan-danas predsednik svoje stranke, a zna da time krši Ustav i da ne može da vrši dve javne funkcije istovremeno; pravio je sve vreme zabunu zato što je te dve funkcije držao. Prema tome, znajte, odgovorni ste vi, odgovoran je Boris Tadić, a ne moram da pominjem gospodina Dinkića, pošto zaista ne znam kolika je mera njegove odgovornosti; bar do sada, nije pokazao gotovo nikakvu.

Hvala, gospođo Pešić.
Dr Žarko Obradović, neka se pripremi gospodin Todorović.
Podsećam šefove poslaničkih grupa da vode računa i da troše vreme koje imaju na raspolaganju.

Poštovane kolege i gospodine predsedniče Vlade, kandidati za ministre, stvarno, na početku, moram da kažem da ne znam zašto gospođa Vesna Pešić spominje Slobodana Miloševića u negativnom kontekstu, jer je on i način na koji je vršio vlast kao predsednik Srbije i predsednik Jugoslavije, što bi narod rekao, bio mila majka u odnosu na ovo što se zbiva posle 2000. godine, o čemu ste večeras mogli čuti iz različitih izvora.
U svakom slučaju, mi večeras, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, raspravljamo o novoj, desetoj po redu vladi u višestranačkoj Srbiji.
Mandatar je isti, imamo jednog starog partnera u Vladi, G17 plus, tj. mandatar ga ima, i jednog novo-starog, Demokratsku stranku. Jedno je sigurno, ostalo ništa više nije isto, niti će biti, ni u Vladi, ni u onim poslovima na kojima budu zajedno radili.
Zašto? Zato što je jedan od tih partnera - G17 plus, novembra prošle godine ucenio tadašnju vladu, izašao iz nje i izazvao nove izbore; kasnije je to samo formalizovano, zakazivanjem izbora i onim što se desilo. Isti partner je sada, kao deo nove skupštinske većine, opet ucenio ostale da neće biti u budućoj vladi dok se ne smeni predsednik Narodne skupštine gospodin Tomislav Nikolić. Dakle, Vlada nije ni počela da radi, a ucene su već počele.
Drugi partner, Demokratska stranka, proteklih godina je govorio o mandataru sve najgore. Pre nekoliko godina hteli su da ih uhapse, a o Demokratskoj stranci Srbije kao stranci su iznosili najnegativnije moguće stavove. Mislim da je vrhunac tih ocena dostignut prošle nedelje, u noći između ponedeljka i utorka, kada smo imali raspravu o izboru predsednika Skupštine.
Gospodine predsedniče Vlade, jedno je sigurno, bićete u situaciji potpune bezbednosti, jer će vaši novi politički prijatelji pratiti svaki vaš korak. Nisam slučajno rekao politički prijatelji, jer je deo političke nagodbe formiranje Saveta za nacionalnu bezbednost, tj. da Boris Tadić, kao predsednik DS, bude neko ko vodi taj savet. Taj savet će voditi predsednik Demokratske stranke, a ne predsednik Srbije, jer to ne spada u nadležnosti predsednika Srbije.
Ustav Srbije, u koji smo se večeras svi zaklinjali, ili bar neki od govornika, vrlo precizno, u članu 112, utvrđuje nadležnosti predsednika Srbije, pa se tamo kaže, zaboravne podsećam: "Predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju, proglašava zakone, predlaže Skupštini kandidata za predsednika Vlade, predlaže nosioce funkcija u skladu sa Ustavom, postavlja i opoziva ukazom ambasadore, prima akreditivna i opozivna pisma, daje pomilovanja i odlikovanja, vrši i druge poslove određene Ustavom. Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije".
Ne vidim stvarno, a biće zanimljivo da čujemo koji će to biti pravni osnov za donošenje zakona kojim bi se formirao Savet za nacionalnu bezbednost i gospodinu Tadiću dala mogućnost da sve vas kontroliše. Jedno je sigurno, RTS je, kao javni servis, a valjda njima treba verovati, jer oni izražavaju stavove skupštinske većine, demokrata, DSS i G17 plus, javio kao prvu vest da je postignut dogovor o budućoj vladi i da će Savet za bezbednost voditi Boris Tadić, sada vidimo - kao predsednik Demokratske stranke. Srbija sada zna i da je ispoštovan ultimatum Havijera Solane da Tadić treba da kontroliše službe bezbednosti.
Mislim da ne treba uopšte sumnjati u to da je Solana to rekao, jer u noći između ponedeljka i utorka gospodin Aligrudić dva puta izlazio pred nas poslanike i javnost Srbije da nam pročita da je upravo Solana tražio da Tadić kontroliše službe bezbednosti i da je to nešto što se ne može prihvatiti. Nažalost po Srbiju, ovakva vlada je definitivno formirana iz Brisela, od Solane, Rena, Merkelove i njima sličnih. A, da podsetim zaboravne, to su isti oni koji su izvršili agresiju na SRJ, na Srbiju i Crnu Goru, 1999. godine, i koji se sada otvoreno zalažu za nezavisno Kosovo i Metohiju.
O Vladi i njenim ciljevima, kandidat za predsednika Vlade je večeras, a i pre neki dan u "Politici", izjavio: "Stranke koje su odlučile da formiraju vladu stavile su interes države, nacije i građana iznad svojih partijskih interesa".
Da je ovo predsednik Vlade rekao pre tri meseca, to bi sigurno bilo tačno, ali posle tri meseca mrcvarenja Srbije, dogovaranja, ultimatuma preko sredstava javnog informisanja, ucenjivanja jedni drugih, iznošenja stavova stranaka i, na kraju, iznošenja onoga što su se dogovorili, verujte mi, degutantno je govoriti na taj način kada svi znamo da to nije tačno. I ocena stranaka koje čine Vladu je da su partijski interesi bili apsolutno dominantni u odnosu na bilo koji državni cilj. Uostalom, tek na kraju smo saznali neka tri-četiri cilja koje je večeras kandidat za predsednika Vlade pokušao da obrazloži, po našem mišljenju, krajnje neuspešno.
Srbija zna i nisu baš građani Srbije toliko neinformisani, uprkos načinu na koji Nacionalni servis radi, da državni interesi nisu primarni.
Neko od kolega je pomenuo, ja to moram zbog građana Republike Srbije reći, podeljenost očigledno postoji i biće prisutna i ubuduće. Večeras, kada je kandidat za predsednika Vlade predstavljao kandidate za ministre, oni su aplauz dobijali samo od predstavnika svojih stranaka. Toliko o jedinstvu i o zajedničkim ciljevima. Na kraju krajeva, i juče i danas, kada smo razgovarali o Zakonu o ministarstvima, videli smo da je taj zakon, okvir za rad buduće vlade, apsolutno podređen interesima pojedinih stranaka, njihovim ambicijama, verovatno da se dobro udome, pošto ne verujem da će o državi i o građanima voditi računa.
Pomenuo sam juče, ne mogu da ne pomenem i danas, primera radi, da će Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj obavljati sve poslove Ministarstva za privredu, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom uzeo je deo poslova Ministarstva za turizam i deo poslova Ministarstva za zapošljavanje, a danas je usvojen još jedan amandman, koje su njegove stranačke kolege predložile, po kojem bi radio i poslove vezane za lokalnu samoupravu. Toliko o ministarstvima.
Kada je reč o sastavu Vlade, moram izneti stav poslanika Socijalističke partije Srbije, da je za nas apsolutno neprihvatljivo da podržimo one kandidate koji, suštinski, nemaju radnu biografiju, koji nisu, po našem mišljenju, na poslu za koji se predlažu učinili ništa bitno, a pogotovo ne one koji su radeći u prethodnom periodu, između 2001. do 2004, učinili toliko toga lošeg da ne znam na čemu se može utemeljiti taj neki optimizam, neka nada da ubuduće u Vladi mogu raditi nešto za sebe i za svoje partijske kolege.
Kao primer ću navesti odnos prema Vojsci, koja je sistematski uništavana od 2001. godine. Ne treba zaboraviti da su pripadnici Demokratske stranke u tome aktivno učestvovali; predsednik te stranke je bio i ministar Vojske. Oni su se svojski trudili da umanje značaj i kvalitet koji je Vojska posedovala, vršili su različite reorganizacije, smanjivali brojni sastav, smenjivali i penzionisali sposobne i kvalitetne oficire, sve po instrukcijama iz Evrope, i zato su oni i zainteresovani da se kontrolišu i Vojska i službe bezbednosti.
Broj vojnika je smanjen, prema rečima različitih oficira, na oko tridesetak hiljada, pod obrazloženjem da je taj broj prilagođen veličini zemlje, broju stanovnika i potrebama zemlje, iako je, primera radi, potpuno drugi slučaj sa Grčkom, koja je članica NATO. Neznatno se razlikuje po veličini i po broju stanovnika, a ima, verovali ili ne, 135.000 vojnika. Niko ne ume racionalno da objasni zašto mi treba da imamo jedan broj, a oni drugi.
Takođe ne možemo prihvatiti ni one kandidate DS koji su učestvovali u urušavanju pravosuđa u vreme kada je to ministarstvo vodio gospodin Batić. Mislim da su oni pravosuđe tada apsolutno podredili partijskim interesima.
Ne možemo prihvatiti ni one ljude, ili pripadnike one političke opcije, koji su kroz privatizaciju, pod obrazloženjem da treba promeniti karakter svojine, suštinski opljačkali Srbiju. Za nekoliko meseci, oni su prelili ogromno društveno bogatstvo u džepove malog broja ljudi.
Zatim, tu je ponašanje ministara iz tadašnjih vlada ili vlade, svejedno, koji su sa ove govornice, ne jednom, optuživali, klevetali socijaliste, proglašavali ih krivim, pozivali na njihov javni linč, što je nedopustivo i za nas apsolutno neprihvatljivo. Mislimo da takvi ljudi ne mogu uspešno raditi, osim, naravno, za sebe i svoju stranku.
Zbog svih ovih razloga koje sam izneo, a i onih koje je izneo predsednik SPS, gospodin Dačić, Poslanička grupa SPS ne može podržati ovakav predlog Vlade.
Hvala vam.

Gospodin Batić, replika. Neka se spremi gospodin Dragan Todorović, a posle njega gospodin Aleksandar Marton.