Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, dobro je, ako predstavnici manjina već nisu bili u ekspozeu gospodina Koštunice, ako nismo imali prostora ni u zakonu o ministarstvima, bar da imamo strpljenja da čujemo šta predstavnici manjina kažu.
Kada smo se tokom izborne kampanje zalagali za to da moramo imati predstavnika u najvišem zakonodavnom organu države, imali smo mnogo problema da ubedimo nezadovoljne ljude, zbog neostvarenog Vladinog programa, dva puta potenciranog, nakon tri godine, kao, renoviranog, a sada, nakon šest godina, opet sa velikim i veoma važnim delovima tog programa koji su ostali neostvareni.
Šta sad? Juče sam mogao da ponovo čujem one priče iz SPS-ove vlade, npr. da u Bujanovcu, sa 55% Albanaca (dobacivanje iz sale) ... po službenim podacima Zavoda za statistiku. To je organizacija ove vlade. Ne poverovati tim službenim podacima i izneti sa ove govornice da su Albanci manipulacijama došli u vlast, apsolutno je nerazumljivo. Pitam, gde to vodi? Da li je moguće da u opštini gde je jedna manjina u toj brojčanoj većini nema mogućnosti da u jednom proporcionalnom sistemu ima većinu?
Druga je bila ona priča gospodina Dačića, koji želi da se prijavi, kada je njegova vlast u Bujanovcu, manipulacijama, umesto sadašnjih proporcionalnih 22 do 23 predstavnika Albanaca, dozvoljavala samo 11 ili 12. Toliko je u to vreme nama pripadalo.
Meni je apsolutno nerazumljivo da se i u ovom vremenu, nakon toliko rada u višestranačkom sistemu, dovode u pitanje osnovne vrednosti demokratije. Mislim da ta atmosfera dosta pesimistički deluje. Onda se postavlja pitanje kako ćemo mi ostvariti izborni program i o privrednom razvoju, ako se zna da je opština Preševo, sa 90% Albanaca, šest puta nerazvijenija, po svim parametrima, od proseka države Srbije.
Kako dati optimizam građanima na terenu da ćemo konačno, nakon osam godina, skinuti sa glave specijalnu policiju? Ona je čitavo vreme na tom terenu. Kako ćemo omogućiti da se konačno rešavaju problemi u obrazovanju? Hoće li i novi ministar da se ponaša kao da uopšte nema pojma šta se tamo dešava? Da li će se ovo prethodno i ovo sledeće ministarstvo baviti problemom visokog obrazovanja Albanaca?
Trenutno se ogromna većina školuje u Prištini, u Tetovu, u Albaniji, a porezi se plaćaju u Srbiji, iako tu nemamo nijednog studenta, nijednu instituciju.
Uzmite Crnu Goru kao primer. U razmaku od dve-tri godine, mi smo se angažovali za vanbolničko porodilište u Ulcinju. Pre skoro godinu dana je to finalizirano, a ovde je na papiru.
Idite redom, pogledajte šta je s učiteljskim fakultetom. Traži se četiri godine. Pre ćemo na Mars stići, nego što ćemo do tog fakulteta ovde realno doći.
To su veoma razumljivi zahtevi, ali koji do sada nisu nailazili na prihvatljivo, razumno raspoloženje da se ovi problemi rešavaju.
Na osnovu onoga za što smo se opredelili prilikom izbora, mi bismo bili skloni da, pored iznošenja problema u ovom najvišem domu, pokušamo da sa novom vladom zajedno radimo na rešavanju tih problema, da sprovodimo u delo to što smo našim programom izneli. To može demokratska vlada, to može proevropska vlada za koju se zalažemo. Mi ćemo biti na raspolaganju da zajedno radimo na rešavanju tih osetljivih problema naših građana na terenu, ali, ovaj početak nije dobar.
Nadam se da ćemo, ipak, u nastavku stvoriti potrebnu klimu da se i ti građani osećaju da su na svojim ognjištima, da mogu ostvariti prava, ljudska i kolektivna, da ne moraju ljudi iz OEBS-a uvek da podsete vlast ovde da treba projekte manjina ostvarivati, kao što je slučaj s multietničkom policijom, doduše sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, ali uz znatnu podršku OEBS-a.
Da li se ovde može stvoriti klima da i bez neke inicijative iz Evrope, iz OEBS-a, pa makar bila i evroatlantska, ova država, u interesu svojih građana i manjina, može da realizuje projekte koji su od opšteg interesa, a koji vode ka stabilnosti, koja je, verujem, naš zajednički cilj.
