Poštovani poslanici, poštovani predsedavajući, takođe sam se javio po Poslovniku, ali nemam ništa protiv da predstavnici Srpske radikalne stranke imaju prednost, jer gospodin Vučić to sjajno radi.
Moram da kažem, iako su mi neke moje kolege sugerisale - nemoj to sada, dovoljno je sramote, ali ispada da će ova vlada koja bi trebalo danas da bude izabrana biti prosto oktroisana dobrom voljom poslanika opozicije, jer nam nisu ostavili dovoljno vremena da raspravljamo o svemu onome o čemu bi prilikom formiranja nove vlade trebalo raspraviti; mi ćemo im našom dobrom voljom omogućiti da taj posao večeras završe do 24 časa, barem mi se čini da smo eto tako dobri prema njima, iako oni nisu dobri prema Srbiji, a ni prema građanima Srbije.
Sa druge strane, oktroisana je i uplivom i voljom, ne znam da li dobrom ili lošom, nekih međunarodnih zvaničnika, od kojih se neki zovu i Havijer Solana, zvani "okidač", i slične stvari, kako ih već narod pamti.
Zaista bih zamolio, ne znam da li je to predviđeno Poslovnikom, da oni koji čine većinu, ili treba da čine večeras većinu za izbor ove vlade, dođu u ove klupe, da nas istrpe, kao što smo mi njih trpeli prethodna tri i po meseca ili četiri i svu njihovu neodgovornost, i da barem budu toliko uljudni da tu dobru volju opozicije ili buduće opozicije u ovom parlamentu ispoštuju na krajnje kolegijalan i ljudski način. Možda se mi njima ne sviđamo, možda im se ne sviđaju naši argumenti, ali je toliko pošteno u ovom momentu sa njihove strane. Možda im se zaista neće svideti sve to što mi pričamo.
Gospodine Čanak, da ste u svom prvom obraćanju govorili kao što ste govorili u svom drugom obraćanju; da ste u svom prvom obraćanju, umesto što ste govorili o nekakvim dnevnopolitičkim režimima, koji se vama naravno ne sviđaju, govorili, kao u drugom, o ljudima koji su pogođeni ratovima, koje sigurno nije proizveo ni srpski narod ni srpska rukovodstva, ili barem do kraja nisu to učinili, ne bi imao potrebe gospodin Žarko Obradović da se javi.
Da, u našem društvu postoji mnogo kategorija ugroženih ljudi, raseljenih, interno raseljenih, proteranih, svih ostalih, zaključno sa veteranima čija su prava i te kako ugrožena. Hajde onda da razdvojimo, neki vaši politički prijatelji iz Evrope i sveta, a to su nažalost oficijelni evropski istoričari, pišu, a to se može naći i u knjigama danas, kako su ishodom što Prvog, što Drugog svetskog rata najviše nagrađene Češka i Srbija.
Možda je to razlog ili opravdanje što danas, kada se kaže genocid, neki naši domaći političari ne žele da se sete da su Srbi u Prvom svetskom ratu izgubili jednu trećinu aktivnog muškog stanovništva, skoro 40% ukupnog stanovništva. Ne žele da kažu da smo izgubili 700 hiljada Srba samo u Jasenovcu, ili njima nekih bliskih, i ne žele da kažu da je raseljeno 250 hiljada ljudi iz Krajine, 250 hiljada ljudi sa Kosova.
Tačno je, gospodine Čanak, svaki zločin je zločin. Svaki zločin treba kazniti, samo hajde da vidimo kako se ti zločini utvrđuju i da li se nekome zbog političke volje možda ti zločini pripisuju.
Naravno, po starom dobrom običaju, mi se ovde uglavnom ne držimo dnevnog reda nego pričamo dnevnopolitički, ali sada bih se vratio na važnost ovog amandmana o kome je govorio uvaženi predsednik Pokreta veterana Srbije gospodin Željko Vasiljević. Ne samo da su veterani ustavna kategorija, nego jesu ugroženi, i oni koji imaju orden i koji nemaju orden moraju da imaju pomoć ove države.
Ako o tome može da govori gospodin Nenad Čanak, neprihvaćeni dobrovoljac; verovatno su imali razlog zašto nisu prihvatili njegovu dobru volju da bude u jedinicama... Većina ljudi koji su se odazvali na pozive u regularne jedinice Jugoslovenske narodne armije su se odazvali po pozivu.
Želim za ovom govornicom da kažem, neka je ova vlast bila DOS-ovska, prodosovska, demokratska, ako me pozove da obučem uniformu ja ću je obući. Nema veze koja je vlast, to je dužnost prema narodu, to je dužnost prema državi. To je jedna stvar.
Druga stvar, gospodine Vasiljeviću, čudi me da vi to niste rekli, u prošlom sazivu je Socijalistička partija Srbije pomogla udruženju veterana. Kako?
Prvo je prilikom donošenja Zakona o boračko-invalidskoj zaštiti, vi to dobro znate, gospodine Vasiljeviću, Vlada htela da donese zakon u kome je ukinula, čini mi se, tri milijarde i četiri stotine miliona novca (dakle, govorim krajnje praktično) za invalidsku zaštitu tih istih veterana. Socijalistička partija Srbije je intervenisala tako što je rekla da će uskratiti podršku manjinskoj Vladi Vojislava Koštunice ako to bude tako. Zakon je povučen. Posle toga je Vlada donela uredbu po kojoj je takođe htela da uskrati pravo veteranima; takođe je intervenisala poslanička grupa SPS, pa je i ta uredba povučena, kako bi Vlada mogla da nastavi neometano da vlada.
Možda je to bila ucena SPS-a, kao i prilikom donošenja Zakona o penzijskom osiguranju, što se tiče nivoa od 60% koliko penzionerima najmanje može da se smanji penzija u odnosu na prosečne zarade, ali smo nešto pomogli.
Prema tome, pozivam sve, i one koji još uvek imaju vremena kao ovlašćeni predlagači da uz ovu dobru volju koju iskazuju za ovom govornicom, koju iskazuju kroz izmene koje su učinjene u Ustavu, da zaista tu ustavnu kategoriju veterana, tako ću da je nazovem, uvrste u Predlog zakona o ministarstvima i da tim ljudima zaista pomognemo. Ne da ih izdvojimo na neki nakaradan način od drugih socijalnih kategorija, ali da im kažemo, hvala ljudi, odazivali ste se pozivu države, zaslužujete da budete na ispravan i na dobar način tretirani. Gospodine predsedavajući, hvala.