Niste me shvatili. Prošli put sam nešto drugo pričao. Niste me razumeli.

Hvala, gospodine Krasiću. Dva puta će se Skupština o tome izjašnjavati.

Tri puta sam izašao, gospodine Albijaniću, i tri puta će Skupština da se izjašnjava, ali vi stvarno niste informisani, niste u toku.
Tri puta sam insistirao da se u danu za glasanje Skupština izjasni povodom mojih primedaba. Moje primedbe su vrlo precizne, jasne, verovatno se nalaze u stenogramima.

Stavićemo ih na glasanje.
Hvala gospodine Krasiću.
Reč ima narodni poslanik Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa odredbom člana 98. stav 2, predlažem da se napravi pauza u radu da bi se izvršile potrebne konsultacije, jer, čini mi se, ponovo ulazimo u onu agoniju koju smo imali na prethodnom zasedanju, u potpuno besciljno i bezrazložno gubljenje vremena.
Ponovo apelujem da većina, bar na papiru većina, ne vrši teror nad manjinom. Ovo je uvreda za sve narodne poslanike, ovo je uvreda za građane Srbije, ovo je uvreda za zdrav razum, uvreda za inteligenciju.
Evo, vidim ovde šefa, odnosno predstavnika parlamentarne većine, pa apelujem - ne može se nijedan zakon donositi ako se ne može obezbediti i zaštita pred Ustavnim sudom, u smislu prava i mogućnosti prava da se traži ocena ustavnosti i zakonitosti svakog pojedinačnog zakona.
Podsećam na odredbu člana 168, koji se tiče ocene ustavnosti i zakonitosti koju može tražiti najmanje 25 narodnih poslanika.
Po članu 169, čak pre stupanja na snagu zakona, znači, pre nego što predsednik Republike ukazom potvrdi zakon, jedna trećina narodnih poslanika, to je nešto više od 80 poslanika, može se ovde obezbediti da to bude nešto više od 80 poslanika, može tražiti da taj zakon ne bude proglašen. Ustavni sud je obavezan da reaguje u roku od sedam dana.
Hipotetički, mi danas možemo nastaviti rad, može se izglasati ovaj dnevni red, mogu se izglasati ovi zakoni. Zatim, treba da idu kod predsednika Republike na potvrđivanje ukazom. Jedna trećina narodnih poslanika traži ocenu njihove ustavnosti i traži da se proglasi da je neustavan taj zakon, ali nema od koga. Nema Ustavnog suda.
Jedino što Narodna skupština može da radi, a ovlašćenja joj daje član 9. Ustavnog zakona, jeste da sa kvote predsednika Republike i kvote Narodne skupštine, kad već nema Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, izabere Ustavni sud koji onda neće imati potpun sastav, ali će imati dovoljnu većinu za funkcionisanje. Jer, ako donesete zakon, bilo ko ko je ovlašćen da traži ocenu ustavnosti, to ne može da realizuje, jer nema Ustavnog suda.
Ne možemo se igrati, a Parlament je mesto gde mora da se poštuje Ustav. Za Parlament je Ustav svetinja. Za narodnog poslanika Ustavni sud je jedna od najvažnijih institucija. Ne možemo ništa da radimo ako nemamo Ustavni sud. Možete li to da razumete. Tu ne treba nikakvo...
Molim, jel imate nešto da kažete? Izađite, pa kažite, nemojte kao miševi da čučite u rupama i da dobacujete. Vi pripadate vladajućoj koaliciji, kako se ne stidite? I to još partiji koja je, tobože, legalistička. Pa, šta je ovde legalistički?
Ovde nije potrebno ni teleološko, znači ciljno tumačenje, ni semantičko, znači pojmovno. Potrebna je logika i gramatika, jezik. Logično, gramatičko i jezičko. To svaki laik razume.
Nemate, ljudi, Ustavni sud, a bez Ustavnog suda ne vredi donositi nijedan zakon. Možete li to da shvatite? Nemojte nas praviti majmunima. Prošli put nismo mogli da gledamo finale Evrovizije.

 Gospodine Batiću, vreme vam je već prilično odmaklo.

Samo da završim, hvala na toleranciji.
Nismo mogli da gledamo finale Evrovizije. Sada će da igra Novak Đoković. Nemojte da pravite budale od narodnih poslanika. Nismo mi taoci vaše nesposobnosti, vašeg bezobrazluka. Hajde da završimo ovo mučenje, gospodine Albijaniću, gospođo Kolundžija. Dajmo pauzu, dajmo konsultacije, da izađemo iz ove agonije. Niko nije lud ovde.

Hvala, gospodine Batiću. Po članu 98, predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu. Može, znači može, u pravu može, a ne mora. To je jedno.
Drugo, što se tiče pauze, redovne pauze, malo smo kasnili sa početkom, pa je red da efikasno radimo i da kasnije damo pauzu.
Za reč se javila narodni poslanik Nataša Jovanović, a zatim narodni poslanik Miroslav Dimitrijević, još uvek po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, tačna su izlaganja poslanika Srpske radikalne stranke, pre svega, jednog od najvećih pravnika, eksperata u Srbiji, kolege Zorana Krasića, što je potvrđeno i prekjuče na statusnoj konferenciji predsednika Šešelja, kada je on rekao da ni u Haškom kazamatu ne postoji pravnik takvog ranga. Ali, vi ne želite da slušate ni njegovo upozorenje, ni upozorenja poslanika SRS vezana za neustavno sazivanje ove sednice.
Pošto je i gospodin Batić malopre konstatovao da nema Ustavnog suda, a pošto ćete vi, vašom očiglednom skupštinskom većinom, koja se graniči sa bahatošću ili je bahatost u pravom smislu reči, da izglasate neustavan saziv, odnosno tačke dnevnog reda, pozivam, na osnovu člana 189, prvo, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, jer verujem da vi, gospodine Albijaniću, nemate tu informaciju, da me obavesti čim se bude vratio da li je na osnovu člana 189. obavestio Borisa Tadića da se održava sednica Narodne skupštine.
Na osnovu člana 225, tražim da nam lično predsednik Narodne skupštine Republike Srbije pribavi informaciju o tome čijim parama je, narodnim parama, parama siromašnih građana Srbije, Boris Tadić putovao u Finsku da bi pratio utakmicu Finska - Srbija, zajedno sa svojim mentorom Olijem Renom, a onda nas, po sistemu svog sad najboljeg druga, Vojislava Koštunice, obavestio da on nije ništa znao o hapšenju generala Tolimira, koji je uhapšen ne u okolini Ljubovije, što je malopre rekao i gospodine Vidoje, već u Beogradu, na Bežanijskoj kosi, o čemu imamo dokaze, mi srpski radikali.
Gospodin Nikolić je spreman da ih prezentuje i želim da pozovem gospodina Dačića, koji će kasnije, verovatno, da se vrati u salu, da nam kaže dokle je kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost stigao u svojoj saradnji, odnosno komunikaciji sa nadležnim ministrima.
Koliko danas, hitno moramo da imamo sednicu na kojoj će da se pojave Dragan Jočić, Dragan Šutanovac i Rade Bulatović, zato što je Vlada Republike Srbije širila lažne vesti, dezinformacije, isto tako i predsednik Republike, koji je rekao da o tome ništa ne zna. Uznemirili su građane u danu kada je slavni srpski general, državljanin Srbije, uhapšen u Beogradu, a onda, pošto je tako kidnapovan, u vreći za mrtve ljude prebačen je u Republiku Srpsku i slikan pored vojnih objekata u Bratuncu.
Da bi se ovakva situacija rešila, pozivam se na 112. član Ustava Republike Srbije, predsednik Republike bi mogao da spreči, ako želi, ovo ustavno nasilje.
Ne verujem da je to njegova namera, zato što mu je bilo preče da ide sa Renom na utakmicu, dok za to vreme država propada; zabrinut narod na Kosovu i Metohiji, sprema se nova rezolucija - da nam otmu našu južnu srpsku pokrajinu, narod sve siromašniji, fabrike ne rade, ljudi nemaju hleba da jedu, a on ima preča posla.
On jedino može to da reši, po članu 112. Ustava Republike Srbije, i koristim ovu priliku i član 189. Poslovnika, kao i 225, da pozovem Borisa Tadića da ne potpiše ukazom predsednika Republike ove zakone. Jer, ako on to bude uradio, jednog dana će, kada se formira Ustavni sud, morati, kao i Oliver Dulić i ovlašćeni predstavnik predlagača, da odgovara za ustavno nasilje koje se sprovodi, odnosno za kršenje Ustava i Ustavnog zakona.
Predsednik Republike nikako ne bi mogao to da potpiše pošto Skupština, u nekom narednom danu, verovatno u ponedeljak ili utorak, opet kažem, vašom bahatošću, izglasa ove zakone, jer time ulazi u neustavan aranžman i posle toga je normalno da očekujemo da podnese ostavku, a i inače se bliži kraj njegove vladavine, kao i vaše. Vi mislite da to što je sada Koštunica još agilniji u izdaji naroda i srpskih slavnih generala...

Gospođice Jovanović, vi ste potpredsednik Narodne skupštine i morate da poštujete... Četiri i po minuta je prošlo.