Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo priliku danas da u jednom vrlo teškom danu za Srbiju, zato što se u ovoj skupštini dogodilo novo kršenje Ustava, Ustavnog zakona, vidimo kako na delu izgleda demokratija kada je sprovodi ova sadašnja skupštinska većina.
Istini za volju, moram da kažem da dan nije počeo tako loše, jer u 10 ujutru, u Odboru za finansije, većina odbornika odbila da Radovana Jelašića predloži za novog guvernera Narodne banke.
Pokazalo se, zaista, da je ovaj odbor, kojim predsedava gospođa Tabaković, imao veliku moralnu snagu da kaže da ljudi koji su bili predmet mnogih afera u poslednjem periodu, koji su vodili lošu i fiskalnu i monetarnu politiku, ne mogu ponovo predstavljati Narodnu banku Republike Srbije.
Međutim, nakon početka sednice, danas, imali smo priliku da vidimo da će se, i pored svih onih primedaba koje su poslanici SRS iznosili, i na prethodnoj sednici, vezanih za kršenje Ustava i Ustavnog zakona, naročito tačaka 5. i 9. koje govore o tome šta mora biti na redu ove sednice, ponovo dogoditi kršenje Ustava i Ustavnog zakona i da na dnevnom redu neće biti ove tačke.
Imamo danas objedinjenu raspravu o tri zakona, o zakonu o dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zakonu o revizorskoj ustanovi i, naravno, zakon o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana.
Pored činjenice da su svi zakoni na dnevnom redu neustavni, odnosno u nesaglasnosti sa Ustavnim zakonom, moram da kažem da ćemo, zbog javnosti, kada budemo govorili o pojedinostima ovih zakona, ipak nešto reći i o tome da je, prosto, neozbiljno da razgovaramo o tome da li, na primer, Poverenik za informacije može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti kada ne postoji organ pred kojim bi taj proces mogao da bude pokrenut.
Ustavni sud nije usvojen, što je bila ustavna obaveza i predsednika Skupštine i Vlade. Ne postoje predlozi za sudije Ustavnog suda i vi ste sada, bukvalno, i građani Srbije i narodni poslanici, taoci i većine i Vlade, koja može da ocenjuje po slobodnoj volji da li je nešto ustavno ili nije i da li su svi akti koji se podnose u skladu sa našim lex superiori.
Nažalost, u Srbiji danas ne postoji bilo kakva obaveza vlasti, odnosno postoji kao zakonsko rešenje, ali ne postoji bilo kakav način i mehanizam da nosioce vlasti naterate da vam pruže informaciju na koju imate pravo. Čak je i gospodin Šabić, koji je do sada obavljao ovu funkciju, više puta u javnosti iznosio informaciju da mu je bilo potpuno nemoguće, da ne postoji mehanizam kojim bi mogao da natera nosioce državne vlasti da pojedine informacije daju i da su oni to u nedogled odugovlačili, da su pokušavali da zakon i volju građana ismevaju, i to su, u stvari, uspešno radili.
Mi sada vidimo kakva je želja i pokušaj vlasti da i ovim, kozmetičkim izmenama samo još malo ulepša zakon, ali mi i dalje nemamo Zaštitnika. Mi nemamo Zaštitnika građana, a pričamo o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana. Mandat od sedam godina, a opet kažem, vezano za zakon dostupnosti informacija, koji se predviđa za nosioca ove funkcije, neprimeren je.
Odslikava želju vlasti da udomi neke svoje kadrove i da im obezbedi dug staž, da na takav način bude sigurna da će i posle promene vlasti, a siguran sam da će biti vrlo brzo, taj čovek ostane na toj funkciji.
Moram da dodam da bi, kada smo već ušli u kršenje Ustava i Zakona o sprovođenju Ustava i kada nismo razgovarali o tačkama koje su na dnevnom redu, mnogo bolje bilo, i za ovu većinu ovde, i za građane Srbije, da smo razgovarali o Kosovu i Metohiji. Vidim da tu temu skoro više niko ne pominje.
Kada smo izabrali Vladu Srbije, prvo što smo videli, videli smo ministre koji se pojavljuju u Atini. Pomislim, možda su ljudi otišli da razgovaraju o nekoj važnoj temi za Srbiju, o Kosovu i Metohiji, o nekoj privrednoj reformi. Ne, oni su otišli na utakmicu. Na fudbalsku utakmicu Liverpul-Milan. Nakon toga, Boris Tadić sa Olijem Renom u Finskoj, opet na fudbalskoj utakmici.
Gde su razgovori o Kosovu?
Na kraju se uzdamo u Rusiju da nam spase Kosovo, a da naša Vlada ne želi da uradi ništa protiv onih koji nam Kosovo otimaju. U trenutku kad kažemo, da, mi želimo da uđemo u NATO, Boris Tadić je to rekao, Rusija šalje signal da će to shvatiti kao akt neprijateljstva. Opet molimo tu Rusiju i Vladimira Putina da stave veto i da spasu Kosovo i Metohiju.
Zakon o Zaštitniku građana, koji je pred nama, veoma je zanimljiv. Ovaj zakon je usvojen u prethodnom mandatu i tada nismo imali Zaštitnika građana. Evo, danas razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana, a da Zaštitnika građana nema. Nije čak ni na dnevnom redu. Očigledno, postoji volja da tog zaštitnika i ne bude. Sreća po građane Srbije da imaju svoju Srpsku radikalnu stranku da ih zaštiti od sve korupcije i kriminala koji nosi ova vlada, od svih neprincipijelnih, nemoralnih, kriminalnih i korupcionaških poteza koje oni povlače.
Nemaju više građani kome da se obrate. Čak i kada imaju nekome da se obrate, dobijaju neke besmislene odgovore. Kome da se obrate kada im ruše svaki dan, kao što se dešava u Beogradu, i kioske, i privremene objekte, od kojih izdržavaju porodice i za koje plaćaju porez, zapošljavaju radnike i pomažu privredu ove zemlje, poput onog što je radila Italija 60-ih godina da pokrene svoju posrnulu privredu.
Znam da je žalosno što je stanje privrede Srbije danas kao u Italiji pre 50 godina, ali za to je kriva ova vlada i sve ove koje su bile od 2000. godine naovamo, koje su uspešno uništile privredu ove zemlje. Sada pokušavaju da ljudima koji preživljavaju, bukvalno, oduzmu i to parče hleba.
Kome da se obrate građani novobeogradskog bloka 43 koje u narednih nekoliko dana iseljavaju iz njihovih kuća, iz privremenih objekata u kojima su smešteni već 30 godina i niko neće da kaže gde će sa tim ljudima? Oni su naše komšije i naši prijatelji, oni su građani Srbije i imaju pravo na zaštitu.
Nema u Republici Srbiji volje vlasti da zaštiti građane. Ovde je volja da se uzme što više, da se otme od građana Srbije, a za građane vas baš briga.
Šta da rade kada se direktori poslovnog prostora bogate, kada ne znaju ni koliko im kvadrata poslovni prostori imaju iz godine u godinu, a onda, kad konstatuju manjak u državnoj firmi, onda ga presele na višu funkciju, u grad, zaboraviće se. Kada se to kaže, nikom ništa, podignu se ruke većine i "pojela maca" itd.
Kada dođemo do zakona o izmenama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, pored činjenice da je zakon protivustavan i u nesaglasnosti sa Zakonom za sprovođenje Ustava, moram da kažem da je ovaj zakon zaista monstruozan i da postoji volja da se njime urade neke stvari koje su rađene u prethodnom periodu.
Konkurs za članove Saveta ove institucije je u toku. Iako je po Ustavnom zakonu obaveza da na dnevnom redu danas bude izbor tih ljudi, nama je konkurs u toku i završava se tek u narednu sredu, najranije u naredni petak će biti sednica Odbora za finansije, na kojoj će biti ili neće biti usvojeni predlozi za ove ljude i tek će onda moći da dođe na dnevni red.
To je bila procedura koja je propisana Ustavom. To je ono što je trebalo da bude urađeno.