U pitanju je, naravno, član 104. stav 1. Poslovnika, u vezi sa članom 100.
Prvo ću vezano za ovo, i ne govorim samo o prethodnom govorniku, govorim, uopšte, o toku rasprave i govorim o povredi Poslovnika.
Članom 100, u stavu 1, kaže se: «Narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi Poslovnika predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.»
To je u redu i to se, uglavnom, poštovalo. Sada smo napravili par izuzetaka, mislim da ih ubuduće neće biti.
U članu 104, na koji se najčešće danas ovde pozivamo, imao sam prilike da slušam ovu poslaničku raspravu, govori se o povredi dostojanstva Narodne skupštine.
Zaista je vrlo teško zaći u motive onoga ko izađe za govornicu i oseti da je, po njegovom mišljenju, povređeno dostojanstvo Skupštine, pa ima nezadrživu potrebu da to kaže za ovom govornicom i da se koristi svojim pravom iz člana 100. Mislim da je to u redu i da to nije nikakav problem. Međutim, voleo bih da kažem da i ja imam takvu potrebu, da osećam da je na neki način član 104. u ovom domu povređen, da se vređa ceo dan danas, od strane svih onih koji kažu šta imaju da kažu ili onih koji čuju da su njihovi prethodnici izgovorili apsolutno isto ono što oni kasnije ponavljaju.
Verujte mi, ako tvrdite i mislite da je tačno ono što kažete, ili smo uvereni da je istina ono što govorimo, ta istina neće biti veća zbog toga što se 40 puta kaže. To je neko ranije mislio, ranije govorio, pre Drugog svetskog rata u Nemačkoj, imao je takvu vrstu taktike i mislio da ako se 50 puta nešto izgovori - automatski postane istina.
Ne kažem da oni koji ovde izgovaraju ono što izgovaraju, izgovaraju laži. To neću da kažem, to ne smem da kažem, prosto, zbog toga što ne znam, a ne znam zbog toga što neko može izgovoriti neistinu a da pri tom ne zna da je izgovorio neistinu, da bude uveren da je ono što govori tačno. To se svakom od nas može desiti, a svaka poslanička grupa ovde ima pravo i da izgovori neku svoju poentu i da koristi ove odredbe Poslovnika da to kaže.
Molim vas, i ovo ostaje na nivou molbe, jedna molba je onima koji ovo rade i koji imaju ovakvu političku taktiku, a druga molba je upućena predsedavajućem.
Prva molba je, ako imate nameru da nešto kažete i koristite odredbe Poslovnika i prava iz člana 100, koja niko neće osporavati, ni meni to ne pada na pamet, jer upravo to i ja sada činim, zar nije dovoljno da se bar 10 puta kaže jedno te isto da biste svi vi shvatili šta želite reći?
Predsedavajućem želim da kažem da je ipak potrebno, ne ovaj predsedavajući, nego bilo koji predsedavajući koji danas predsedava, samo nemojte da me shvatite pogrešno....
