U ime predlagača prihvatam ovaj amandman.

O amandmanu, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Ovo je u redu, gospođo Kolundžija, ali u ovom članu, u stavu 1, dakle, u osnovnom tekstu Zakona u stavu 1. je jedna greška koja može da se reši pravno-tehničkom redakcijom Zakonodavnog odbora.
Naime, stav 1. člana 4. kaže da zaštitnika građana bira Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Skupština), ranije je bilo na predlog odbora, dakle, većinom glasova svih narodnih poslanika, kako je to utvrdio Ustavni zakon, ali greška je zakonopisca što je Narodnu skupštinu Republike Srbije, kao što vidite u Predlogu zakona, zamenio rečju ''Skupština'', a treba da ostane ''Narodna skupština Republike Srbije'', pa u daljem tekstu ''većinom glasova narodnih poslanika''.
Nadam se da ste vi to videli i razumeli, jer to je greška koja mora da se ispravi u integralnoj verziji zakona, u članu 4. stav 1.

Da li još neko reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj amandman na član 3. će biti interesantan i sa tog užeg aspekta povodom ovog predloga zakona, ali biće interesantan i kao načelno pitanje za sve narodne poslanike i za sve one koji ubuduće razmišljaju o tome da podnesu neki predlog zakona. Biće interesantan i zbog toga što mi nemamo Ustavni sud. Ovim članom se otvara vrlo značajno pitanje.
Konkretno, znači da su predlagači predložili da se u članu 9. stav 2. izvrši jedna izmena koja treba da znači da zaštitnik građana i zamenik zaštitnika građana ne mogu biti članovi političkih organizacija, a sada se menja u političke stranke. Mislim da je to velika greška. Zašto mi u startu osuđujemo nekoga zato što je član neke političke stranke? Zašto bi nekome bila smetnja da se bavi poslovima brige nad ostvarivanjem ljudskih prava pokretanjem odgovarajućih postupaka, izveštaja, zadatkom da skreće pažnju Narodnoj skupštini, Vladi i javnosti na učestale pojave kršenja ljudskih prava, na modalitete, načine kršenja ljudskih prava?
Zašto bi u obavljanju tog posla nekome predstavljalo smetnju to što je on član neke političke stranke? To bi bio neki materijalni razlog za ovaj amandman.
Drugi razlog za ovaj amandman je čisto ustavne prirode, a odnosi se na to što je ovo što vi predlažete u promeni člana 9. u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ustav Republike Srbije u članu 21. daje jednu normu o zabrani svih oblika diskriminacije. Postoji neka mogućnost kada pripadnost nekome, nečemu, posedovanje nečega može biti smetnja za obavljanje neke javne funkcije, ali da li je politička pripadnost kandidata za zaštitnika građana tolika smetnja da on ne može kvalitetno da obavlja posao zaštite ljudskih prava? Smatram da to ne može da bude smetnja, nego samo može da bude prednost za tog čoveka.
Ako bi se prihvatila logika predlagača, onda bih mogao da postavim pitanje zašto je predsednik Republike, koji je takođe državni organ, član neke političke stranke? Zašto je predsednik Vlade član neke stranke? Zašto smo mi članovi neke stranke? Zar smo mi hendikepirani time što smo članovi neke stranke, u odnosu na nekoga profesora nekog fakulteta, koji smatra da izvlači neki legitimitet na bazi toga što je dobio neku diplomu, da on može najbolje da sagledava šta su ljudska prava, a nema dana životnog iskustva?
Zašto ova skupština devalvira članstvo u političkim strankama? Mnogo je iskrenije i mnogo je bolje kada se ide sistemom čistih računa. Ako bi se ova logika prihvatila, onda predsednik Vlade, kada se bude izabrao za predsednika Vlade, mora da podnese ostavku, mora javno da obavesti da je on izašao iz političke stranke. Zašto? Pa, Vlada je državni organ, predsednik Republike je državni organ. Njima ne predstavlja smetnju politička pripadnost pri obavljanju te državne funkcije. To su državni organi i zaštitnik građana je državni organ.
Mislim da je ovo nepotreban uslov koji, u suštini, ništa ne znači. Mogu dve, tri poslaničke grupe, na bazi ovog zakona, da predlože Ustavnom odboru kandidata za zaštitnika građana, da se kunu kako on nije član nijedne političke stranke, što se ne može proveriti, u krajnjem, da pripada nekom bloku nevladinih organizacija, a one su danas sve vladine ili CIA-ine i da dobijemo situaciju kao što smo dobili sa zamenikom sekretara. Bio je u CESID-u, navodno neutralan, objektivan. Kad se stisnulo, videlo se da je član DS. Ne prigovaram nikome ko je član neke političke stranke, ali prigovaram tom maniru skrivalice. Čemu taj manir skrivalice?
Zar je moguće da će poslaničke grupe da predlože nekoga za zaštitnika građana u koga će da budu apsolutno sigurne da nije član nijedne političke stranke? Znajući kako funkcioniše DS, oni će da mu uzmu i krv, da provere da li je to baš ''žute'' boje. To ne sporim, to je njihovo pravo.
Oni smatraju da se na taj način bore za svoje političke pozicije, pa čak i u ovim oblastima gde ne treba da bude političkih pozicija.
Smatram da je ovo diskriminatorski uslov koji omalovažava svakog građanina koji je član političke stranke. Samo da vas podsetim, to što je neko član političke stranke, on se dobrovoljno odrekao dela svoje slobode i ušao je u jedan sistem programa i statuta i nije apsolutno slobodan kao neko ko formalno nije vezan ni za jednu političku stranku, ali to ne smanjuje njegov kvalitet, niti kao stručnjaka, niti kao čoveka koji verovatno želi najbolje u svojoj državi i svom narodu i svojoj porodici.
Sada se postavlja još jedno pitanje koje je možda predlagača malo poljuljalo oko ovih stvari – šta su uzeli za upoređivanje? Da li su uzeli sudije? To su neuporedive stvari. Zaštitnik građana pretežno kontroliše državu i državnu upravu, da li se u donošenju pojedinačnih pravnih akata pridržava Ustava i zakona i temeljnih prava koja pripadaju svakom čoveku? Zaštitnik građana ne sprovodi nikakvu politiku, on se slepo drži Ustava i zakona i treba da žigoše sve redom. Njemu politička pripadnost ne bi mogla da bude nikakva smetnja.
Da ste u zakonu stavili uslov da onog momenta kada bude izabran za zaštitnika građana on zamrzava svoj odnos u političkoj stranci, to bi bilo prihvatljivo, jer se pravi neka pristojna distanca između stranke i trenutne funkcije koju on ima. Samo da vas podsetim, u toku prošlog i pretprošlog saziva niz grešaka je načinjeno u Narodnoj skupštini. Uvek su greške urađene onog momenta kada je ustavnu prazninu, po pitanju ko je predlagač za izbor nekog državnog funkcionera, većina rešavala tako što je kao predlagača određivala neko radno telo ili odbor Narodne skupštine.
Takva je greška napravljena, recimo, kod guvernera Narodne banke. Njega predlaže Odbor za finansije. Mi smo ovde imali igranku dve, tri godine – jedan podnosi ostavku, jednog razrešavaju, drugog biraju itd. i otprilike je situacija bila ista kao ''ja sam izabran i sada podnosim neki papir da više nisam član neke stranke''.
Ajde, sada, Jelašić nema veze sa G17 plus, ajde malo da se smejemo. On je po zakonu nestranačka ličnost, a ko bi rekao da je nestranačka ličnost. Ili da idemo na neke druge funkcije koje su, takođe, na neki način uslovljene time da kandidat ne pripada nijednoj političkoj stranci. Pa pripada političkoj stranci, uzmite, recimo, dobro to se podrazumeva za predsednika Republike, uzmite onog vašeg Čiplića, sudiju Ustavnog suda, vidim da sad njega nešto gurate i predlažete, to vam je loše rešenje, da znate, loše rešenje u pogledu znanja o toj problematici. Znate, mnogo je iskrenije kad bi se ova odredba povukla, odnosno prihvatio ovaj amandman, mi tražimo da se to briše, ništa se ne gubi.
Dalje, prema postojećem Zakonu pravo inicijative ne čak predlaganja, nego inicijative imaju poslaničke grupe. Vidite koliko je to usko, suženo, kandidata za zaštitnike građana mogu, koliko mi ovde imamo – šest poslaničkih grupa, znači šest inicijatora potencijalno je moguće. Ko će biti predložen zavisi od Ustavnog odbora, a ko će ovde biti izabran, pa naravno zavisi od većine. Onda ta većina sad treba da ide po ulici i da kaže – pa da, taj kandidat nije član naše stranke, nema nikakve veze sa nama. Pa, biće opet pogađanja. Zna se da će biti pogađanja, ali zašto mi idemo sa čistim rukama?
Nemoguće je obezbediti čoveka koji je nestranačka ličnost za ovo mesto, apsolutno nemoguće. Mogao bih da vam citiram potencijalne kandidate, svi su u vezi sa demokratskim blokom. Zašto onda u Zakon unosimo odredbu da ne sme biti član nijedne političke stranke? To treba izbaciti iz ovog predloga zakona, odnosno iz ovog zakona, treba usvojiti ovaj naš amandman, čisti su računi i sve je jasno.
Samo da vas podsetim kako se selektivno pristupa u sličnim situacijama. Sećate se kada je Milošević bio predsednik Srbije i predsednik SPS, demonstracije su bile. Sada imamo predsednika Srbije koji je isto predsednik svoje stranke. Milošević je zamrzao svoju funkciju, nije se smanjilo, za ovoga ne znam ni da li je zamrzao svoju funkciju.
Mi smo sada tri meseca imali situaciju da predsednik Republike kao predsednik DS, u liku i dela Dušana Petrovića, pregovara sa predsednikom Vlade o budućoj koalicionoj vladi. Onaj ko treba da predloži kandidata za predsednika Vlade razgovara sa potencijalnim kandidatom za predsednika Vlade iz druge političke stranke po osnovu političke pripadnosti, odnosu osvojenih mandata stranačkih lista, iako istovremeno ima državnu funkciju predsednika Republike. Doduše ovaj drugi je imao onu tehničku funkciju.
To je, po meni, teška zloupotreba koja se desila i zbog toga smo tri meseca imali ovo nagađanje, da li će biti Vlada, neće biti Vlada, oće, neće, i na kraju u pet do 12 se završilo. Zašto?
Zato što je Solani pukao film, uzeo lepak, polepio to i morate da se volite. Ja nemam ništa protiv toga što morate da se volite, međutim, tu nema ljubavi kad je to na silu, a ljubav nije toliko značajna za vršenje vlasti, to moram da vam priznam. Tu su mnogo više važniji neki drugi atributi koji treba da omoguće, treba da imate valjda neki zajednički plan, program, ne onih pet tačaka Koštuničinih, pustite to, i to kad je čitao sve je gledao ovde, nije smeo da pogleda u lice.
Znači, ja predlažem da predlagači ove izmene i dopune ovog zakona prihvate ovaj naš amandman na član 3. to se odnosi na član 9. izvornog teksta, jer dva su krupna razloga.
Prvi i najveći razlog je član 21. Ustava Republike Srbije koji zabranjuje diskriminaciju, a ovo je tako napisano da deluje kao diskriminacija, jer nema nijednog opravdanog razloga zašto bi se neko isključio od mogućnosti da bude kandidat za zaštitnika građana samo zato što je član neke političke stranke. Tvrdim vam da ljudi iz političkih stranaka mnogo savesnije mogu da obavljaju posao zaštitnika građana od ovih, navodno, nestranačkih ili ne daj bože ovih nevladinih.
Da li neko može da zamisli Sonju Biserko kao zaštitnika građana, Natašu Kandić, onu Milićku, ili kako beše Vučo? Ajde molim vas zamislite Vuču kao zaštitnika građana. Koga god je zastupala Vučo u postupku, taj je izgubio postupak. Zastupala je Stevana Lilića, zahvaljujući tome što ga je ona zastupala on je ostao u sudu zabeležen kao plagijator. Da ga je zastupao neki drugi advokat on bi se možda i odbranio, ali kad ga je Vučo zastupala on je izgubio postupak i ostao je zabeležen i na fakultetu i na univerzitetu i u literaturi i u naučnoj literaturi kao najveći plagijator. Onda, on jadnik da bi dokazao da nije plagijator ovde padne u tešku pravnu zabludu sa drugom Hiberom oko ostavke, a onda običan advokat Boško Ristić mora da ih izvlači ovde.
Zamislite sada, recimo, takav nivo, takav kapacitet da bude zaštitnik građana. I još da nas svi ubeđujete kako Hiber i ovi nemaju nikakve veze sa strankama, ili Vučo nema nikakve veze. Čak je i opasnije kod ovih iz nevladinih organizacija. Oni možda malo imaju veze sa vama da bi vas prevarili, ali mnogo više imaju veze sa onima iz inostranstva koji su njihovi pravi sponzori.
Zato prihvatite ovaj amandman, biće dobro, a načelno razmišljajte za sve buduće zakone gde treba da se javi neko predlaganje da li pripadnost političkoj stranci može da bude taj faktor diskriminaciji da neko ne može da bude kandidat.

Hvala, gospodine Krasiću. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Nenad Čanak.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 9. Zakona o zaštitniku građana propisano je da zaštitnik građana i njegov zamenik ne mogu biti članovi političkih stranaka.
Kao što je rekao moj uvaženi kolega, Krasić, nije to suština problema. Pravo da se pripada nekoj političkoj stranci je elementarno političko pravo koje garantuje i Ustav Srbije i mi smatramo da je takva odredba, pre svega, neustavna. Nije stvar u tome da zaštitnik građana i njegov zamenik ne mogu biti članovi političkih stranaka, nego da u vršenju svoje funkcije zaštitnika građana ne smeju da zastupaju interese bilo koje političke stranke. Zbog toga sam ja, ispred poslaničke grupe SRS, predložio amandman na član 5. da se posle reči "političke prirode" dodaju reči "i u obavljanju svoje funkcije ne mogu zastupati interese bilo koje političke stranke".
Dakle, bitno je da zaštitnik građana i njegov zamenik prilikom vršenja svoje funkcije budu potpuno objektivni, nepristrasni, da se rukovode kriterijumima ustavnosti i zakonitosti i pravne struke, a to da li su oni članovi neke političke stranke ili ne, potpuno je nerelevantno. Bitno je da oni praktično zastupaju interese građana, da sprovode Ustav i zakon, a ne da sprovode naloge određenih partijskih organa.
Mi u SRS smatramo, i to je gospođa Vjerica Radeta danas napomenula nekoliko puta, da predsednik Narodne skupštine i dalje nije poštovao odredbu člana 5. stav 1. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, jer mi smo morali po Ustavnom zakonu da raspravljamo o kandidatu za zaštitnika građana, predlog kandidata još uvek nismo dobili i meni se čini da je osnovni razlog tome što stranke vladajuće koalicije još uvek nisu uspele da se dogovore oko toga ko će biti njihov kandidat. Očigledno je da je i zaštitnik građana deo političkog plena vladajuće koalicije i da još uvek traju razgovori oko toga kome će iz njihovih stranačkih kamarila da pripadne ta funkcija.
Možda oni zaista nađu nekoga ko formalno nije član DS, DSS ili neke druge stranke tzv. demokratskog bloka, ali uopšte ne sumnjamo u to da će, na veliku žalost građana Srbije, i zaštitnik građana i njegov zamenik očigledno sprovodi ne Ustav i zakon, nego naloge te tzv. demokratske vladajuće koalicije u Srbiji.
Dakle, da ponovim još jedanput, nije suština problema pripadnost političkoj partiji nego to, da li će zaštitnik građana u praksi da se ponaša objektivno i nepristrasno ili će pak da poštuje isključivo naloge vladajuće koalicije u Srbiji.
Da bi se to sprečilo, neophodno je usvojiti ovaj amandman, koji zabranjuje da zaštitnik građana u vršenju svoje funkcije ne sme da zastupa interese bilo koje političke stranke. Sve ostalo je jedna maska, jer pitanje da li neko pripada nekoj političkoj partiji ili ne, pre svega je jako teško proveriti, a i da se može proveriti, nijednom građaninu Republike Srbije ne možete uskratiti njegovo ustavno pravo da pripada nekoj političkoj stranci.
Jer, poznato je svima da je osnov svakog političkog društva politički plularizam, odnosno poštovanje, odnosno činjenica da postoje političke stranke i nisu političke stranke neprijatelji demokratije, nego su neprijatelji ustavnosti i zakonitosti to ako državni funkcioneri umesto da poštuju Ustav i zakon sprovode isključivo stranačku politiku, a mi se u SRS plašimo da će zaštitnik građana i njegov zamenik onako kako ih vi zamišljate, u stvari, da budu obični partijski poslušnici.

O amandmanu Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela amandman gde bi trebalo da se promeni drugi stav gde se kaže da zaštitnik građana i zamenik zaštitnika građana ne mogu biti članovi političkih organizacija, odnosno stranaka. Ne znam za što vi prihvatate da na takav način degradirate prvo članove političkih stranaka, jer pretpostavljam da jedan broj ljudi koji je zainteresovan da se bavi politikom, koji prihvata određene politike, programe određene stranke, on se učlanjava, neko odlučuje da bude aktivan ili ne, ali valjda to nije razlog da na takav način diskriminišete njegova prava i da mu onemogućite da u skladu sa Ustavom može biti biran na određene funkcije.
Zar su članovi političkih stranaka gori ili na neki način već svojim članstvom su predodređeni da ne mogu biti izabrani na određene funkcije ili vi postupate po nalogu nekih kojima je interes da se određene institucije u Srbiji, pa između ostalog i političke stranke, kao i Parlament Srbije, na neki način u javnosti stvori loša slika o njima, kako bi se što lakše vladalo ovom državom i građanima ove države. Šta to znači? Znači da bi po nekoj logici od 5. oktobra ta mesta bila ekskluzivno vezana za predstavnike tzv. civilnog sektora ili nevladinih organizacija.
Imamo, nažalost, iskustvo da vi navodno ne birate pripadnike političkih stranaka, nego birate neke iz nevladinih organizacija ili nekih drugih udruženja građana i to vam je garancija da će oni obavljati svoj posao u interesu građana u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonom, jer su oni navodno nezavisni, oni ne moraju da poštuju partijsku disciplinu, nego će odlučivati po svojoj svesti i savesti, što se pokazalo potpuno netačno. Ja vas samo podsećam na CESID i podsećam vas na referendum u Crnoj Gori, kada je CESID odmah po zatvaranju biračkih mesta izašao sa informacijom da je referendum uspeo, da je glasalo toliko i toliko građana, falsifikovao i tako pripremio da falsifikovan referendum u Crnoj Gori dobije punu važnost.
Da vas podsetim samo na atlantski forum. Vi jeste pošteni, samo se ne vladate u skladu sa tom parolom, nego potpuno suprotno toj paroli, što već i vrapci na grani znaju.
Samo da vas podsetim na atlantski forum i bivšeg člana, pa posle člana G17, pa onda izbačen ministar Glavinić, koji je ojadio državu u nekoliko afera. I on je došao iz jedne nevladine organizacije. Zar mislite da bilo ko iz bilo koje nevladine organizacije samom činjenicom da nije pripadnik neke političke stranke, da to obezbeđuje apsolutnu sigurnost da će on svoj posao obavljati na način kako to valja.
Dao bih vam jednu informaciju, pročitao bih vam imena jednog broja ljudi koji ne pripadaju nijednoj političkoj stranci. Pripadaju nekim drugim, recimo, udruženjima, upravnim odborima, izdavačkim savetima i tako dalje, i vi mislite da će takvi ljudi pod garancijom biti dobri za zaštitnika građana, jer pretpostavljam da svi znate, to nije nikakva tajna da članovi upravnih odbora uopšte, članovi bilo kakvih tela otkako je DOS došao na vlast za sebe obezbeđuju izuzetno velike mesečne prinadležnosti. Zar vi mislite ukoliko im vi obezbedite članstvo u takvim telima nekoliko godina da su oni stvarno nezavisni? Da će raditi na osnovu svoje svesti i savesti.
Pročitaću vam imena članova izdavačke delatnosti "Službenog glasnika". Zašto je interesantan "Službeni glasnik"? Imali ste prilike u ''Kuriru'' ovih dana da čitate raznorazne afere, odnosno probleme koji postoje u "Službenom glasniku" oko zloupotrebe službenog položaja i štete koju država trpi, zato što se državna imovina na takav način rasparčava. Ne samo što je to problem, nego što se ovde nalaze imena koja su vezana sa trećom granom, možda prvom i drugom granom na kojoj država treba da počiva, na sudskoj vlasti. Kako mi to da budemo sigurni da će ljudi koji pripadaju ovoj grani vlasti jedne države donositi odluke u skladu sa svojom profesijom, sa svojom svešću i savešću.
Recimo, među njima je prvi Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda Srbije. To je onaj koji i pored toga što je odavno ispunio uslove za penziju, nije otišao u penziju. Vida Petrović-Škero, predsednik Vrhovnog suda. Bosa Nenadić, sudija Ustavnog suda, takođe. Profesor dr Leposava Karamarković. Elita. Profesor dr Zoran Ivošević. Elita. Sada je, doduše, na nekom fakultetu za poslove menadžmenta. Ima ovih raznoraznih. Profesor dr Zoran Tomić. Nije valjda taj koga ste predvideli za zaštitnika građana?
Ima jedna sitnica za sve njih koja je vrlo interesantna. Ovo njihovo druženje ili članstvo u ovom savetu je sitnica za građane Srbije. Nešto oko 70.000 dinara mesečno. Prebrojte koliko ih ima, izračunajte koliko je to mesečno i sve to plaćaju poreski obveznici, građani Srbije, a vi nas ubeđujete da će takvi, ukoliko budu izabrani na ovakva mesta, biti neutralni, da će raditi u skladu sa interesima građana Srbije. Ko može više da poveruje, ali ovo je samo jedna od ovakvih organizacija u kojima se oni nalaze.
Ima njih koji su članovi više, pa primaju dve ili tri nadoknade mesečno. Ima nekih upravnih odbora javnih preduzeća, gde su ove nadoknade po nekoliko hiljada evra, kao što je ''Jugoslovenski aerotransport''. Uostalom, to može da vam potvrdi i gospodin Zoran Šami, koji je bio ministar bivše SRJ, ministar saobraćaja, tadašnji predsednik upravnog odbora JAT-a.
Tada je bila još Nova demokratija. Posle su promenili ime. Kako je formiran novi upravni odbor JAT-a, imao je 80 i nešto hiljada mesečne nadoknade kao predsednik upravnog odbora.
To su, po vama, najbolji, verovatno, razlozi zbog kojih očekujete da će oni biti neutralni i da će odluke donositi isključivo u skladu sa Ustavom i zakonom. Hvala vam.

O amandmanu narodni poslanik Petar Jojić, imate još minut i po. O amandmanu Milosav Miličković, imate jedan i po minut.