TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 18.06.2007.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

18.06.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 12:05 do 20:20

OBRAĆANJA

Oliver Dulić

| Predsedava
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS gospođa mr Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska radikalna stranka

Jorgovanka Tabaković

Poštovane kolege, poštovani građani, zakon o budžetu je osnovna poruka koju nam Vlada šalje, jer nam zakonom o budžetu daje obaveštenje šta namerava da uradi i na koji način namerava da vodi državu u narednom periodu.
Ako nam je ova vlada u petak popodne oko 16 časova dostavila 319 strana (poslanici znaju, a želim da građani vide) gusto kucanog teksta u najsitnijem fontu, koji se i sa naočarima i zavidnom dioptrijom teško može pratiti, ako nam je uz to dala set pratećih poreskih zakona, a ima ih šest, i ako to sadrži 488 strana, mogu da vam kažem da za nas srpske radikale to i nije problem.
Za dva dana uspeli smo sve to da vidimo, uspeli smo i amandmane da podnesemo na ove zakone, ali je pitanje za Vladu da li u ovih 488 strana zaista veruje da ćemo mi i građani progutati da je na prvoj strani budžeta zapisana ta mikrohirurgija ovog društva u kojem se, navodno, preraspodeljuje iznos od nekih 595 milijardi dinara.
Pažljivom oku bilo kog čitaoca neće promaći podatak da država, u stvari, preraspodeljuje 646.466.666.000 dinara. Znači, 646 milijardi dinara, od kojih je samo 581 milijarda prikupljena porezima.
Ostatak novca do 646 milijardi su, u stvari, zaduženja, nerealni izvori prihoda, ono što će sutra rezultirati onim što će neko zvati javni dug. Neko će na račun toga štampati hartije od vrednosti, ministar finansija će optuživati guvernera, a ovaj njega, i kao međusobno konkurentske kuće na istom tržištu hartija od vrednosti će umanjivati svaki dinar prihoda koji imamo, a nama pričati priču da imamo suficit iz kojeg treba da vraćamo ino-kredite.
Dragi građani, da ponovim: preko osam milijardi evra, po kursu od 81 dinar za evro, ova vlada, koja u krnjem sastavu prisustvuje raspravi o budžetu, troši naših zarađenih plata i stvorenog bruto društvenog proizvoda. Nije to sve.
Preko tih 646 milijardi postoji i iznos koji svako od nas opet državi plati mimo poreskih obaveza, kroz ono što država zove sopstveni izvori prihoda. Znači, na osam milijardi evra dodajte još 71 milijardu najzanimljivijeg dela budžeta koji je pred nama, ono što gospoda iz Vlade zovu sopstvenim prihodima.
Pre nego što budem nastavila da vam ilustrujem u ciframa šta ova vlada ima nameru da radi, daću jedan opšti zaključak.
U onom trenutku kada je tehnička vlada donela drugu uredbu u maju mesecu i kada je novoformirana Vlada donela još jednu uredbu da obavi finansiranje do kraja juna, jedna stvar je bila potpuno jasna: između učesnica u toj vladi, u toj koaliciji, tri ili četiri, uopšte nije važno, kada je u pitanju interes i zavlačenje ruke u džep građana, nema ni ideoloških ni političkih razlika, jer ih interes za raspodelom narodnog novca ujedinjava u najčvršću koaliciju.
Zato smo u kratkom vremenu dobili budžet u kojem svi mi treba da pristanemo da ova vlada, mimo Ustava i zakona, bude i poreznik, i razvojna banka, i zelenaš, i onaj koga ćete moliti da dobijete iz Nacionalnog investicionog plana koji dinar da sagradite halu, bolnicu.
Biće neko koga ćete morati da molite, da mu se dodvorite, da se učlanite u stranku onog ministra koji drži to ministarstvo, jer nećete moći na drugačiji način da koristite budžetska sredstva.
Izneću argumente, one koje mi je Vlada dala. Ponavljam, ja tajne podatke nemam.
"Službeni glasnik", broj 50 iz 2007. godine, kojim želim da obrazložim neustavnost budžeta, neustavnost trošenja para, sadrži od strane tri do strane 19 svojevrsne uredbe o podsticaju određenih delatnosti, od poljoprivrede preko Nacionalnog investicionog plana.
Postoje dve osnovne premise na kojima budžet mora da počiva, a to je ustavna kategorija da smo pred zakonom svi jednaki i, druga, da se ne može ustanoviti ni jedan jedini prihod za državu i budžet, a da se on ne ustanovljava zakonom.
Znači, u ovakvom domu, gde su narodni predstavnici, Vlada kao izvršni organ mora da izađe sa predlogom koliko para joj treba, za koje namene, po kojem pravilniku, kriterijumu i programu će te pare trošiti, jer to nije ničija zaostavština, to su pare naroda koje imaju izvor u porezima i ostalim neporeskim prihodima i, naša specifičnost, iz privatizacionih prihoda.
Ova vlada nema vremena da izađe sa takvim zakonom pred Narodnu skupštinu. Ova vlada nema obraza, ova vlada nema argumente da takvi zakoni prođu i zato mi nemamo zakon o subvencijama, zato nemamo zakon o Nacionalnom investicionom planu.
Nemojte, molim vas, da mi neko kaže da je definisanjem u tački 37. definicije Zakona o budžetskom sistemu taj proces, postupak ili velika prevara dobio zakonsko uporište. Nemojte, molim vas. Nemaju kriterijum, jer nemaju obrazloženje, iz sledećeg razloga.
Ako Vlada u "Glasniku" 50/07 objavi Uredbu o korišćenju podsticajnih sredstava za npr. direktne strane investicije, mnogi građani možda i ne znaju da je to nova, druga po redu, koja menja prethodnu. Znate šta je suštinska izmena? Da se gospodin Dinkić opet pita.
Čovek čija su sredstva i trošenja u ovoj knjizi, sitno pisanoj, na najviše strana je i u prethodnoj Vladi, ali u liku ministra finansija, bio taj koji je stimulisao navodno zapošljavanje, tako što je svima onima koji dođu da ulažu pare davao najmanje 2.000 evra po radnom mestu.
Dajte da vas podsetim, poslednji primer je "Kalcedonija" u Somboru, gde je za 400 novozaposlenih (kada, kojih, sa kojom garancijom će stvarno biti zaposleni) ova država odvojila 800.000 evra.
Firma "Kalcedonija" je strana firma, a to mu ne smeta, jer je u uredbi (ne u zakonu, u uredbi) napisano da je dovoljno da ta firma bude registrovana na teritoriji ove države. Šta je sporno?
Svi se mi borimo za zapošljavanje, ali je sporno da kada je ministar finansija bio gospodin Dinkić, svaka vrsta pretnje o poslušnosti "kralju ministru" koji deli pare ide preko njemu pandanske Agencije za podsticaj stranih ulaganja, ali sada, kada on više nije tu i kada njegov bliski saradnik više nije tu, ponovo se pita gospodin Dinkić.
Meni će neko moći da tvrdi da mi nemamo, po Maksu Veberu, zarobljenu državu u kojoj imamo zloupotrebu javnog interesa u sopstvene lične svrhe.
Znači, Vlada misli da mi ne čitamo, misli da ovo nije sramota, misli da je ovo zakonito. Zaista moram da podsetim sve one koji su učesnici u javnom životu, sve one koji iole išta znaju o ekonomiji, a posebno one koji se predstavljaju ekspertima, da je budžet rasporedni zakon. Znači, budžetom se ne mogu ustanovljavati nova prava. Budžetom se samo zakonima već ustanovljena prava definišu po ciframa, brojkama, odnosno sredstvima koja se dodeljuju. Ali se zato zakonima, koji se moraju donositi na bazi Ustava, znači da budemo svi jednaki...
Ne mogu se privilegovati mladi do 45 godina, ili prikriveni članovi vaših stranaka, nego mora postojati zakon pred kojim će svi građani biti jednaki i moći da imaju pristup budžetskim sredstvima od države koja mora da prihvati odgovornost, da razmišlja i o zapošljavanju i o razvoju, jer kada prikuplja porez i kada ume da napuni džepove, ona mora i da brine o građanima sa istom onakvom upornošću sa kojom i prikuplja pare.
U protivnom, postaviće se osnovno pitanje: zašto bi građani plaćali državu koja odbija da brine o njihovim interesima, koja selektivno daje kredite mladima, koja stimuliše zapošljavanje stranih firmi, koja nije spremna da sa svojom Vladom i ministarstvom izađe pred njene izabranike? Kakvi god da smo, iz naroda smo, pa imamo šta i da kažemo, pa i ako glasamo protiv, imate većinu, pa izvolite, realizujte te vaše ciljeve.
Ali, to nije lako. Vama se žuri, žuri vam se da donesete budžet zato što je osnovna koncepcija jedinstvenog računa, onog što narod ne voli da čuje, a stručnjaci zovu KRT, znači konsolidovani jedinstveni račun trezora je potpuno razbijen. Imate ministarstva, male feude; otvorite samo knjigu o budžetu i videćete, u svakom od njih na kraju ima jedan delić, od par stotina hiljada do visokih milionskih suma, znači do 900 miliona u nekim ministarstvima, neutrošenih para iz prethodne godine. Kod miljenika bivšeg ministra finansija, u tim ministarstvima, postoji i raspodeljen deo privatizacionih prihoda, znači svako kraljevstvo ima svoje izvore.
Ono što je najstrašnije, najpogubnije i što se ne usuđuju da iznesu ni analitičari, ni novinari, ni ekonomisti, to je da mi u Upravi za trezor, organu Ministarstva finansija, imamo državu u državi.
Uprava za trezor obavlja poslove platnog prometa za budžetske korisnike (da se građani sete, to je onaj stari SDK) i, navodno, iz tih sredstava (znači, država uzme od sebe da bi dala sebi) ima sopstvene prihode i, ovo je za verovali ili ne, Uprava za trezor (znači, ne Ministarstvo finansija, nego Uprava za trezor) finansira sopstvene troškove u potpunosti. Čak nam je u ovom budžetu rekla da ima iz nekih sredstava i 12 milijardi sopstvenih prihoda kojima će (evo još jedne vrlo važne stvari o kojoj hoću da pričam) vraćati dugove, što strane što domaće. O dugovima ću kasnije.
U toj Upravi za trezor mi dobismo da po zakonu odlučujemo o onome što je pravilnik zemljoradničke zadruge: prebaci u ovaj sektor ljudi koliko hoćeš ili u onaj drugi ljude koje misliš da mogu timski da rade. Ne, mi o tome navodno raspravljamo po zakonu. Ne raspravljamo o uredbama gde se dele milijarde para. Samo Nacionalni investicioni plan je 44 milijarde; koliko je subvencija, koliko je kredita. Znate, ministarstvo regionalnog razvoja i privrede se bavi i kreditiranjem, znači ono što se zove 551 i ono što su 621, krediti i subvencije, vi to imate kod gospodina Dinkića potpuno neprikriveno. Čovek kreditira, kakve poslovne banke.
Gospodo građani, ugašene su četiri velike banke po mafijaškom principu – ubij poverioca i rešio si dug. Po tom mafijaškom principu svi mi građani smo naterani da za puko preživljavanje idemo i zadužujemo se kreditima u stranim bankama. Preduzeća su dobila obavezu da svoj platni promet presele u te strane banke.
Ali, država, Vlada, njena ministarstva, njihov platni promet ne rade te banke, ni poslovne ni bilo koje, za državu platni promet radi njena Uprava za trezor. Mislim da bi se poslovne banke utrkivale da za izuzetno nisku proviziju rade taj posao, sa jednom dobrom preventivnom kontrolom u Ministarstvu. Zašto vi, ljudi, uopšte radite taj posao u Ministarstvu ili što radite samo za vas? Hoćete da izađete na tržište da se borite sa konkurencijom? Ne, nama ste ugasili banke, usmerili nas na kreditiranje kod banaka koje su iz inostranstva, koje vam prave problem kada iz svojih centrala dobijaju novac, pa morate obaveznu rezervu njima da prilagođavate, ali onako kako od nas želite da napravite idealnog dužnika, pa neko uspe ili neko ne uspe, jer znate kako kažu - kriv je onaj, niko ga nije naterao da uzme, šta god da je problem, loše, loš let, bilo koja zavisnost.
Ali, to što vi pokušavate i da od države napravite idealnog dužnika, e to, gospodo, ne može bez ove skupštine, to više ne može bez ove skupštine. Obaveštavam javnost da ste u 2005. godini u junu mesecu doneli Zakon o javnom dugu gde će se navodno voditi evidencija o tome i briga, ne evidencija, briga o javnom dugu države.
Do dana današnjeg vi niste tu upravu formirali, do dana današnjeg niste postavili ni direktora, postavili ste samo na sajt Ministarstva za finansije organizacionu šemu, strukturu, u kojoj stoji kockica - uprava za javni dug, a u ovom budžetu pišete da će Uprava za trezor brinuti o javnom dugu do formiranja uprave za javni dug. Ništa čudno, imate vi preča posla, imate vi uredbe kojima treba da subvencionišete, da delite, da vas mole, da vas kume i da budete u ime države veliki i dobri, milostivi vladari.
Draga gospodo, da li vi zaista mislite da građani ne umeju da saberu dva i dva? Da li vi zaista mislite da može da prođe neprimećeno da je od prethodne uredbe o privremenom finansiranju, koju je Vlada u istom sastavu donela, do ovog zakona o budžetu, kako se to kaže, na potpuno neobičan način iz prihoda nestalo kamate u vrednosti od milijardu 875 miliona i 800 hiljada.
(Predsednik: Vreme. Izvinjavam se, vi imate 20 minuta, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Nije problem, završite.)
Nestala je kamata u vrednosti od 23 miliona evra. Znači, 23 miliona evra je nestalo iz izveštaja o budžetu.
(Predsednik: Izvinjavam se, upozoren sam, imate duplo vreme, nastavite slobodno do kraja.)
Zahvaljujem, biće uputno da u celini govorim. Znači, 23 miliona evra je nestalo sa prihodne strane. Gospodine ministre, ne znam zašto ste promenili dobru praksu da navedete i koji je to prihod tamo u nekoj klasi sedam. Zaista je besmisleno da ne unesete ... Gospodine Vlahoviću, hoćete malo o vama da pričam? Doći ćete i vi na red.
Znači, nisu stavljene klasifikacije prihoda. Nije nikakav problem, postoji "Službeni glasnik" gde je pravilnik o kontnom planu i klasifikacionom okviru za budžetska sredstva i sve se lepo vidi, pa ja imam da postavim dva zanimljiva pitanja. Gde su se izgubile kamate od 23 miliona evra? I još važnije pitanje: a od čega su prihodovane kamate od 23 miliona evra?
Zašto vam se u neporeskim prihodima nalaze mešoviti i neodređeni prihodi, 15 milijardi evra? Ljudi, 15 milijardi evra mešovitih i neodređenih prihoda.
Kad sam pokušala da utvrdim preko klasifikacionog okvira šta je poreklo tih para, ispostavilo se da to može biti zakupnina za stanove u državnoj svojini, što sigurno nije taj novac, deo dobiti javnih preduzeća, što verovatno nije, i ostaje mogućnost da to budu neki "ostali prihodi".
Zaista ne mogu da shvatim da mi u predlogu budžeta, kao poslaniku, dostavite pregled u kojem se u stavci "ostali prihodi" iznosi 15.354.827.000 dinara nedefinisanog iznosa sredstava.
Zanima me, gospodine Cvetkoviću, vi ste ovde predstavnik Vlade, zašto ste izašli pred poslanike a da nijednom rečju niste obrazložili potrebu da se, pre svega, podnese ovoj skupštini završni račun, makar za prethodnu godinu? Poslednji takve vrste bio je u 2001. godini i mislim da bi bilo vrlo korisno da uporedimo koliko je novozaposlenih službenika u državnoj upravi sada u organima u odnosu na taj poslednji podatak.
Bilo bi zanimljivo da vidimo koliko smo, kao država, odnosno vi u naše ime, uložili u Nacionalnu štedionicu, koliko smo od toga, kao država, prihodovali, kako su to gospodin Dinkić i njegovi prijatelji prodali svoj ulog u Nacionalnoj štedionici i koliko smo, to pitam zbog budžeta, kao država na tome zaradili. Završni račun po prirodi stvari bi sadržao i tokove novca. Znači, znali bismo koliko nam je to deviznih rezervi npr. u Euroaksis banci, po kojoj kamati nam se tamo čuvaju devizne rezerve, zašto je gospodin Jelašić, guverner, napravio, po sopstvenom priznanju, ne po tajnim podacima, deset milijardi dinara gubitka, navodno regulišući monetarnu politiku.
Imam jedno posebno zanimljivo pitanje u okviru tokova novca – kako bi nam gospodin Đelić objasnio ono što je list kojem je on većinski vlasnik objavio, kako je u danima izbora gospodina Tomislava Nikolića na berzi izvedena pokazna vežba. To je naslov iz lista "Ekonomist", u kojem je gospodin Đelić većinski vlasnik. Muški koji su vojsku služili, kolege poslanici, to znaju, da je pokazna vežba simulacija nečega. Znači, uz investicione fondove, kojima sada pokušavate da stvorite lakše uslove za rad tako što ćete ih osloboditi poreskih obaveza, sa tim investicionim fondovima i u aprilu novodobijenim dozvolama (sad je zanimljivo, gospodine, jer ste vi u redu onih koji lako dobijaju dozvole za nove, finansijski atraktivne poslove) pojavili su se na tržištu novca sa velikom količinom para (jedan od njih je iz Zagreba, jedan je odavde, sa domaćeg terena) i napravili su nam tu pokaznu vežbu, simulaciju, kako se može napraviti haos na berzi ako radikali dođu na vlast.
Koji su mali akcionari tada ostali kratkih rukava, a koji su investicioni fondovi pokupili kajmak, pitanje je na koje vi morate da odgovorite javnosti, ne zato da konačno razbijemo dilemu da narod jedva čeka radikale na vlasti, nego da nam kažete ko je simulirao tu pokaznu vežbu da od malih akcionara pokupi kajmak, a da nama pričate priču o razvoju finansijskog tržišta i o potrebi poreskih oslobađanja tih delatnosti. Kad smo kod tih tokova novca, bilo bi vrlo zanimljivo da priču o blagajničkim zapisima i uopšte o hartijama od vrednosti raščistimo jednom do kraja.
To je jedino moguće ako nam dostavite završni račun. Neki mali kupci blagajničkih zapisa kažu – pa, zaradio sam i ja.
Ja ću jednu nepopularnu priču, kratku, da vam kažem – da li se građani sećaju kad je u vreme velike inflacije 1993. godine bilo moguće kupiti patike za 300 evra, a dok vam ček stigne na naplatu, vi za te patike date tri evra, pa ste srećni što ste dobro prošli. U to vreme je neko uzimao kredite od milion evra, a vraćao ih sa 10.000.
Priča se ponavlja. Pitanje je da li su akteri drugačiji i ko im sada stvara ambijent i uslove. Vi koji ste kupili blagajnički zapis pa zaradili 5.000, u stvari, za vas priča nije režirana ni zamišljena. Zamišljena je za velike igrače koji su devet banaka u on line, direktnoj trgovini sa Narodnom bankom kupovali blagajničke zapise na kojima je država, po izjavi gospodina Đelića, ja njemu slabo verujem ali ovde imam podatke, 155 miliona evra samo za kamate. To nije tuđa priča, to nije priča van budžeta, to je priča ovog budžeta. Te kamate tim velikim igračima u toj on line trgovini plaćaćemo mi. Zašto on line trgovini?
Kada je završavana prevara sa Nacionalnom štedionicom, u trgovini na berzi, što je javno pravilo trgovanja, kada je softverskom aplikacijom zaustavljeno vreme da bi mogao jedan jedini kupac da održi cenu akcija i onda proda grčkoj banci, odgovarala je Ana Lukić broker, kazna je bila godinu dana zabrane bavljenja poslom. To je u ovoj državi moguće, u kojoj je pohlepa glavna ideja vodilja i u kojoj jednom prodate takav štos koji je Dinkić prodao sa Nacionalnom štedionicom.
On i njegov prijatelj Jelašić to više ne rade na berzi, oni to rade u on line trgovini gde se tačno zna koji broker, koji diler, koji ovlašćeni iz poslovne banke ima pristup tom trgovanju. To nije priča za crnu hroniku, to nije priča za tabloidne novine, to je priča za budžet i zato nedostaje na mnogim mestima, gde je neophodno, para, ali zato ima za one koji kažu – sve može biti predmet trgovanja, ali Jelašića ne damo.
Da li još nekome treba objašnjenje zašto se Jelašić čuva kao suvo zlato, kao neko ko je zaista prihvatio na sebe veliku odgovornost da jednog dana, zajedno sa vrsnom ekipom finansijskih aktera u liku Nikole Živanovića, stručnjaka Nika Đivanovića, pred nama podnese račune. Jer, građani dobro znaju, savršena pljačka ne postoji, a mi građani Srbije, mi iz SRS nemamo razloga da o ovome ne govorimo na način kako to dokazuju podaci, kako to govore iskustva i onako kako smo svi zajedno oštećeni da nemamo za elementarne stvari, da jedni druge prevare u uredbi o privremenom finansiranju, da se zaustavi to neustavno finansiranje gradnje stanova, odnosno dodele stambenih kredita, jer mi ne želimo da budemo ni taoci njihovih zajedničkih interesa, ni da budemo kolateralna šteta njihovih neizvršenih dogovora ili neslaganja u ministarstvima koja funkcionišu po principu duplog ključa – gde dvoje odgovaraju, nijedan nije odgovoran – i da se najviše otimačine i dan-danas vrši oko raspodele novca.
Pravo da bude pored kase dobija onaj koji je uvek znao da da onom iznad njega.
Gospodin Đilas je opet dobio ključeve od jedne zanimljive kase koja se zove Kancelarija i Nacionalni investicioni plan. Boža Đelić, koji je "Altis kapital" i "Altis konsalting" koristio uglavnom za sebe, potpuno nezakonito, koji je kroz firmu "Sopar sas" sa učešćem u "Kredi agrikol banci" od svega 9,99%, da ga ne bi otkrili, zaradio milionske sume, nije dobio od gospodina Tadića pravo da bude pored kase. Samo onaj ko da onome ko ga dovede da finansira zanimljive stvari, taj može da ima pristup.
Taj drugi je dobio pristup Nacionalnom investicionom fondu koji se, po principu o kojem govorim sve vreme, potpuno neustavno finansira, takođe uredbom po kojoj se kaže da će se osnovati savet. Đilas će predlagati savetu način raspodele i oni će možda i znati ko će kome i za koje namene dati pare, ali mi ovde i građani Srbije verovatno samo kada pukne neka afera.
Ove godine ste to uradili na način da su u jednom od članova zakona o budžetu, evo ga, lepo se šareni, podelili svojim miljenicima sredstva po ministarstvima koliko će biti podeljeno Nacionalnim investicionim planom. Niko ne zna ni namene ni projekte, ni one koji su predati, ni one za koje su pokrenuti postupci javnih nabavki. Kakva je njihova sudbina? O tome će odlučivati oni koji se sa našim novcem ponašaju kao da su vlasnici i naših života, a ne samo naših para.
Samo još dva zakona koji prate budžet moram da pomenem. Budžet je slika i namera Vlade i onoga što čini i šta će da čini. Ova vlada je Zakonom o akcizama rekla šta čini. Ono što se zove potpuna liberalizacija od 2000. godine naovamo, evo, nastavlja se i ovim zakonom. Uvoznici bezalkoholnih pića se izjednačavaju sa domaćim proizvođačima. Onima koji će se voziti u avionima ćemo kerozin osloboditi, to je predlog raznih poreskih obveznika u ovim slučajevima, akciza. Oni koji voze na auto-gas, taksiraju da prehrane porodicu, njima ćemo šest, deset dinara dodati na postojeću cenu.
Ono što je najstrašnije, ovim zakonom se gubi pravo na refakciju akcize za proizvođače, odnosno preduzetnike i pravna lica koja se bave građevinskom proizvodnjom; kada kupe dizel za građevinsku mašinu, to više neće moći da bude predmet refakcije.
Oslobodite kerozin, da se privatnim i ostalim avionima ljudi voze jeftinije i dodajte porez na auto-gas, da sirotinja ne može da se prehrani, svim uvoznicima otvorite sve što nije liberalizovano do kraja, ali vas jedno molim – nemojte da pišete u obrazloženju da ste to mogli i bez zakona, ali vi ste, eto, fini pa to radite na zakonit način. Ovo je zaista uvredljivo.
I, da na strani 8. tog zakona napišete da su svi zainteresovani imali priliku da se izjasne o zakonu, a mi smo ovo dobili u petak u 16,00 časova i danas o tome raspravljamo i nemojte da pišete da ste to mogli i bez zakona, jer bez zakona to ne možete da uradite.
Povodom pojedinačnih amandmana dobićete obrazloženja srpskih radikala za mnoge stavke. Imajte na umu da mi ovaj posao radimo zato što su nas građani izabrali da otvorimo četvoro očiju u njihovo ime i ukoliko je to moguće, ako ne možemo da sprečimo, makar da učinimo da oni saznaju koliko ste odgovorni i šta pričate, a šta u stvari radite. Novac i način raspolaganja njim je najbolja vaša slika i razmislite o tome.

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala vam.
Obaveštavam narodne poslanike da ćemo, po članu 85. stav 4, nastaviti rad po ovim tačkama dnevnog reda i nakon 18,00 sati iz razloga što smo u ovoj nedelji zakazali i Četvrto vanredno zasedanje, na kome ćemo imati obiman dnevni red.
Reč ima narodni poslanik Suzana Grubješić, šef poslaničkog kluba G17 plus, a potom ćemo odrediti pauzu za ručak.

Suzana Grubješić

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u istoriji modernog finansiranja i finansija Srbija je samo dva puta imala budžetski suficit, 2005. i 2006. godine.
Prema Zakonu o budžetskom sistemu suficit u 2006. godini je iznosio 21,3 milijarde dinara; prihodi su bili 499,1 milijardu, a rashodi 477,8 milijardi dinara. Ove, 2007. godine o budžetu razgovaramo tačno na polovini kalendarske godine.
Izuzetno, u ovoj godini imali smo šestomesečno privremeno finansiranje najpre zbog održavanja parlamentarnih izbora, a potom i višemesečnog procesa formiranja Vlade.
Prema predlogu budžeta za 2007. godinu koji smo dobili, deficit će iznositi 0,6% bruto društvenog proizvoda ili 13,6 milijardi dinara, što znači da je fiskalni rezultat za ovu godinu za 1,6% bruto društvenog proizvoda lošiji u odnosu na prošlogodišnji.
Budžetski rashodi su ove godine veći za 20% od prošlogodišnjih. Najveću stavku na rashodnoj strani čine nadoknade za zaposlene - 153 milijarde dinara. Prošle godine za ove namene je potrošeno 115 milijardi dinara i povećanje iznosi čak 38 milijardi ili 33%.
U makroekonomskoj projekciji za 2007. godinu kaže se da će bruto društveni proizvod rasti po stopi od 5,9% i da će inflacija biti 6,5%, što znači da su budžetski rashodi povećani za više procentnih poena od rasta bruto društvenog proizvoda. Tu se postavlja pitanje da li će projektovana stopa inflacije biti održiva.
Naravno, vrlo je važno da se nastavi koordinirano delovanje fiskalne i monetarne politike, a po svemu sudeći teret će opet pasti na Narodnu banku Srbije, koja će restriktivnim merama morati da održava stabilnost cena i da odbija inflatorne pritiske.
Svi se slažu da su najveći problemi u Srbiji visoka nezaposlenost i visok deficit tekućih računa platnog bilansa. Stopa nezaposlenosti je među najvišima u regionu, jedino Makedonija ima veću stopu od Srbije. Prosečna stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji je 7,6%. Još 2005. godine, ako se setimo, usvojena je Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005 - 2010, kao i Akcioni plan za period 2006 - 2008. godina. Međutim, za aktivne mere zapošljavanja iz ovogodišnjeg budžeta biće izdvojeno manje od dve milijarde dinara.
Prema podacima Zavoda za statistiku iz oktobra 2006. godine, u Srbiji ima 692.000 nezaposlenih, što daje stopu od 21,6% merenu uporedivim međunarodnim metodologijama. Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi ovaj program aktivnih mera, kao što su programi samozapošljavanja i program "Otpremninom do posla", programi obuke, prekvalifikacije, koji su veoma bitni jer pokazuju da struktura nezaposlenih ne odgovara potrebama privrede. To nisu programi opšteg tipa, već konkretni, za one poslodavce koji traže zaposlene.
Naravno, ključni faktor za povećanje zaposlenosti jeste dolazak stranih investitora i otvaranje novih radnih mesta. Srbija je prošle godine imala rekordan priliv stranih investicija, preko četiri milijarde dolara. Ove godine neće moći da računa ni na četvrtinu te sume i treba uložiti maksimalne napore za podsticanje direktnih grinfild investicija, kroz subvencioniranje po svakom novom nezaposlenom radniku.
Umesto za propale gigante i ono čuveno oživljavanje proizvodnje, subvencije treba dati svakome ko otvori novo radno mesto, bio to domaći ili strani poslodavac. Početnici treba da dobiju kredite bez hipoteke, sa najnižom kamatnom stopom od jedan posto na godišnjem nivou. Treba nastaviti program mikrokredita za samozapošljavanje, za sve one koji imaju dobru biznis ideju. Fond za razvoj treba da odobrava kredite za zanatske radnje, mala i srednja preduzeća.
Samo kombinacijom i doslednom primenom svih ovih mera (ovim spisak nije zatvoren) Srbija ima šanse da prepolovi stopu nezaposlenosti u narednih pet godina, što bi bio izvanredan uspeh, imajući u vidu činjenicu, recimo, da su Poljska i Slovačka prepolovile stopu nezaposlenosti tri godine nakon ulaska u EU.
Kao što sam rekla, politika plata nije bila baš sjajna u periodu pred formiranje Vlade. Ono gde se vidi negativan uticaj odsustva politike plata jeste spoljna trgovina.
Deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvom kvartalu ove godine bio je duplo veći u odnosu na isti period prošle godine. Uvoz je rastao po znatno većoj stopi od predviđene ili željene, pre svega zato što ne postoji kvalitetna ponuda domaćih proizvoda, pa se rast plata prelivao na kupovinu proizvoda iz uvoza. Mnoga naša preduzeća nisu konkurentna, jer nismo usvojili odgovarajuće evropske tehničke propise i standarde, bez kojih ne možemo da izvozimo našu robu na evropsko tržište.
Rešenje je u ubrzanju procesa restrukturiranja privrede, privatizacije i novim stranim direktnim investicijama, koje će povećati domaću ponudu robe, a tek potom dolaze podsticajne mere izvoznicima. Strukturne reforme su na srednji rok ključ rešenja problema srpske privrede. Privatizacija društvenih preduzeća, već je sada izvesno, neće moći da se završi ove godine, kako to zakon nalaže, ali bi trebalo da se završi u toku naredne godine, jer za privatizaciju je ostalo oko 1.250 preduzeća.
Zakoni koje smo doneli ovde u Narodnoj skupštini omogućavaju da se stečajni postupak brzo izvede i da firma u stečaju završi u rukama strateškog investitora, dakle nekoga ko će nastaviti proizvodnju, ali rasterećen od dugova iz prošlosti.
Na kraju, znamo svi da je Međunarodni monetarni fond preporučio da Srbija ove godine treba da ima suficit od 3% bruto društvenog proizvoda. To se nije desilo, ali ni ovaj deficit ne bi bio sporan kada bi javni rashodi bili na račun kapitalnih investicija, a iz priloženog vidimo da su rashodi povećani u korist plata, materijalnih troškova i subvencija.
Gospodine ministre, verujem vam kad kažete da rashodi nisu mogli da budu manji zbog zatečenog stanja, kako ste rekli, ranije ugovorenih obaveza, ali vas molim da nam u toku rasprave pojasnite šta ste zatekli u državnoj kasi, koje to obaveze treba da ispunite. Jer, u prvih šest meseci ove godine budžet je imao suficit od 30 milijardi dinara. Stopa rasta bruto društvenog proizvoda je bila 8,8%.
Devizne rezerve budžeta su doskoro iznosile 1,1 milijardu evra, što bi moglo da ostane netaknuto tokom cele godine i da se prenese u 2008. Svesni smo da budžet nije u problemu, to ne stoji sigurno, ali brine nas struktura rashoda. Još jednom vas molimo da nam to pojasnite tokom rasprave. Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala. Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo članovi Vlade, ja sam Balint Pastor i izneću stavove Poslaničke grupe manjina i stavove Saveza vojvođanskih Mađara u vezi sa predloženim budžetom za 2007. godinu.

Ako bih hteo da budem ironičan, morao bih se zahvaliti Vladi što je sredinom juna napokon omogućila narodnim poslanicima da usvoje budžet za tekuću godinu. Ipak, ne bih hteo da budem ironičan iz razloga što situacija nije ironična ili groteskna, već je tragična ili tragikomična.

Vlada je usvojila Predlog zakona o budžetu za 2007. godinu 14. juna 2007. godine, a to je tragično. Narodni poslanici su imali dva dana, subotu i nedelju, da se upoznaju sa predlogom budžeta, akta koji je najvažniji i najsloženiji akt u praksi parlamenata, pa tako i Narodne skupštine Republike Srbije, a to je tragikomično.

Toliko o tome što je gospodin Dulić izjavio pre svog izbora za predsednika Narodne skupštine da će učiniti sve da Narodna skupština povrati svoje izgubljeno dostojanstvo. Rekli ste i to, predsedniče, da na tome moraju zajednički raditi i vladajući i opozicioni poslanici. Ovakvim načinom sazivanja sednice ne samo da od Narodne skupštine pravite slepu glasačku mašineriju u meri u kojoj ona to do sada nije bila, već onemogućavate poslanike da izvršavaju svoje najosnovnije zadatke. Ali, ja sigurno imam neke prevelike zahteve kada mislim da bi bilo najnormalnije da narodni poslanici imaju barem sedam dana, kao što je i prema Poslovniku, da pročitaju tako složen i važan akt kao što je predlog budžeta i da se konsultuju sa stručnjacima i eventualno pripreme neke amandmane.

Sa ovakvim načinom rada Narodnoj skupštini se ne može povratiti dostojanstvo, a ovom prilikom za to nikako ne može biti kriva opozicija. Verovatno bi trebalo da budem srećan i zbog toga što izgleda da će Srbija izaći iz protivustavnog i nezakonitog stanja što se tiče funkcionisanja budžetskog sistema. Najzad će, verovatno kao poslednja zemlja na zemaljskoj kugli, i naša država dobiti budžet za 2007. godinu, i to u drugoj polovini meseca juna.

Jer, da se podsetimo, legalistička tehnička vlada DSS-a je u martu Uredbom produžila privremeno finansiranje Republike Srbije do kraja juna tekuće godine, suprotno članu 28. Zakona o budžetskom sistemu. Moramo se podsetiti i toga da iako su krajem marta i čelnici i poslanici DS-a i G17 plus smatrali ovu uredbu nezakonitom, pa čak i protivustavnom, od 15. maja su prestali da iznose ove stavove. Ali, sve se menja.

Znači, trebalo bi da smo srećni što će krajem juna i naša država dobiti budžet za tekuću godinu. Morali bismo biti radosni zato što Vlada neće uredbom produžiti privremeno finansiranje, recimo, do 31. decembra 2022. godine, već je predložila budžet. Ali, moram biti kvarilac raspoloženja. Kakav je bio sistem budžetskog finansiranja u prvoj polovini tzv. budžetske godine, zahvaljujući neodgovornim političarima kojima treba četiri meseca da sastave vladu, takav je i predloženi budžet.

Ali, ne treba to da nas čudi. Istaknuti srpski pravnik Valtazar Bogišić je u Opštem imovinskom zakoniku već pre stotinak godina napisao "što se grbo rodi, vreme ne ispravi".

Ipak bih nekoliko rečenica hteo reći o sadržini predloženog budžeta. Nećemo glasati protiv predloženog budžeta samo iz malopre navedenih proceduralnih razloga, Savez vojvođanskih Mađara će glasati protiv budžeta i zbog neprihvatljivosti njegove sadržine.

Sada ne bih želeo da komentarišem činjenicu koju su prethodnih dana iznosili čak i pojedini poslanici vladajućih stranaka, koji su ujedno i stručnjaci za ovu oblast, da predloženi budžet nije u dovoljnoj meri razvojnog karaktera.

Ne bih detaljnije komentarisao ni to da se za nauku ili zaštitu životne sredine u Srbiji još uvek planira samo neznatan iznos naspram ogromnih iznosa za finansiranje potreba vojske ili policije.

Naravno, ne treba trošiti reči ni na to da kažemo da Vojvodina i lokalne samouprave nisu dobile ni blizu ona sredstva koja bi trebalo da dobiju. Ipak ću ukazati na nekoliko činjenica.

Savez vojvođanskih Mađara je više puta naglasio da smatramo da je od izuzetne važnosti da se u opštinama u kojima nacionalne zajednice žive u značajnom broju znatno poveća obim sredstava koja država ulaže u razvoj privrede i infrastrukture, odnosno daje za podršku malim i srednjim preduzećima.

Isto tako smatramo da je od izuzetnog značaja da država obezbedi odgovarajuće i sigurne finansijske izvore za funkcionisanje Narodnog pozorišta u Subotici, Novosadskog pozorišta, Kulturnog zavoda vojvođanskih Mađara iz Sente, Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara, Izdavačke kuće "Forum", kao i ustanova koje su od značaja za druge nacionalne zajednice.

Od ovoga u predloženom budžetu nema ni traga. Iz okvirnih brojki predloženog budžeta nije moguće ni ekstenzivnim tumačenjem prepoznati takvu nameru Vlade Republike Srbije.

Sada nekoliko konkretnih brojki. Sa ove govornice više puta sam vas podsetio da jednu trećinu stanovništva Republike Srbije čine pripadnici nacionalnih manjina.

Naravno, ne tvrdim da manjine treba da dobiju jednu trećinu budžeta, jer je Savez vojvođanskih Mađara uvek bio prepoznatljiv zbog toga što je realan, objektivan i konstruktivan, ali bih hteo da vam skrenem pažnju na to da je za programe u oblasti međunarodne saradnje, narodnog stvaralaštva i stvaralaštva nacionalnih manjina predviđeno ukupno 13 miliona i 508 hiljada dinara.

To je razdeo 26, funkcija 820, ekonomska klasifikacija 424 - Ministarstvo kulture. Znači, ukupno 13 miliona.

Tu je bio gospodin ministar za kulturu, sada nije u sali, pa ga ne mogu pitati da li možemo biti bezbedni što se tiče plana rekonstrukcije Narodnog pozorišta – Népszínház iz Subotice, što bi trebalo da bude predviđeno budžetom. Nadam se da je negde i predviđeno, ali to ne možemo da pročitamo iz predloženog budžeta za tekuću godinu.

Da i ne govorim o tome da još uvek nije formiran fond za nacionalne manjine. Na osnovu člana 20. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, još 2002. godine je trebalo da se osnuje fond za nacionalne manjine sa ciljem podsticanja društvenog, ekonomskog, kulturnog i opšteg razvoja nacionalnih manjina. Fond bi, na osnovu Zakona, već petu godinu trebalo da učestvuje u finansiranju aktivnosti i projekata iz budžetskih sredstava vezanih za poboljšavanje položaja i razvijanje kulturnog stvaralaštva nacionalnih manjina.

Pored ove sramne brojke od 13 miliona dinara, nacionalne manjine se spominju još samo na jednom mestu u predloženom budžetu za 2007. godinu – sredstva namenjena za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina u iznosu od 63 miliona 100 hiljada dinara. To je razdeo 12, funkcija 160, ekonomska klasifikacija 481 - Ministarstvo finansija.

U vezi sa ovom brojkom postoje dva problema. Jedan je formalne prirode. Naziv podstavke je – dotacije nevladinim organizacijama.

Želim da podsetim ministra finansija i sve narodne poslanike i članove Vlade da nacionalni saveti nisu nevladine organizacije, već, na osnovu člana 75. Ustava i člana 19. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, citiram: "Nacionalni saveti predstavljaju nacionalnu manjinu u oblasti službene upotrebe jezika, obrazovanja, informisanja na jeziku nacionalne manjine i kulture, učestvuju u procesu odlučivanja ili odlučuju o pitanjima iz tih oblasti i osnivaju ustanove iz ovih oblasti." Nacionalni savet nipošto nije civilna organizacija i finansiranje treba da bude uređeno na način da nacionalni saveti predstavljaju posebnu budžetsku stavku. Za to se zajednički zalažu svi nacionalni saveti, kojih trenutno ima 14, još od 2002. godine.

Drugi problem je suštinski. Za 14 nacionalnih saveta nacionalnih manjina je predviđeno 63 miliona i 100 hiljada dinara ukupno za celu godinu. Trenutno je 14 nacionalnih zajednica formiralo svoje savete. Znači, 63 miliona 100 hiljada dinara za 14 saveta, koji su najviši organi kulturne samouprave nacionalnih manjina na osnovu Ustava i zakona. Znači, to je četiri i po miliona po savetu godišnje. Kako saveti da izvršavaju svoje obaveze, pogotovo mađarski, bošnjački, romski, hrvatski ili slovački, ako je predviđeno ukupno 63 miliona dinara?

Nacionalni saveti su za ovu godinu tražili 150 miliona dinara. Nije li omalovažavanje pripadnika jedne trećine stanovništva Republike Srbije što su sredstva za ovu godinu povećana samo za simboličnih 100 hiljada dinara u odnosu na 2006. godinu i u odnosu na budžet iz 2006. godine? Da ne govorim o tome da su u međuvremenu formirana još dva nacionalna saveta nacionalnih manjina.

Kako će posle glasanja za ovaj budžet to objasniti pojedini narodni poslanici koji sede u poslaničkoj grupi Demokratske stranke, a koji su inače čelnici pojedinih nacionalnih saveta, recimo slovačkog ili hrvatskog? Zašto Vlada ne izlazi u susret barem poslanicima iz vladajućih stranaka, ako ne izlazi u susret poslanicima iz opozicionih stranaka?

Umesto postavljanja dodatnih, verovatno samo retoričkih pitanja, na kraju želim konstatovati: ne samo da nema posebnog ministarstva za manjinska prava, ne samo da nema posebnog skupštinskog odbora za nacionalne manjine, i da Savez vojvođanskih Mađara nije predložio amandman prava nacionalnih manjina praktično ne bi bila pominjana ni u Zakonu o zaštitniku građana, već nas skoro nema ni u budžetu.

To je direktan signal pripadnicima nacionalnih manjina da su u strankama tzv. demokratskog bloka važni samo glasovi nacionalnih manjina, a ne postoji iskrena želja za finansiranje njihovih prioriteta. Nadamo se da će se stav Vlade u vezi sa navedenim prioritetima promeniti u toku budžetske godine. Savez vojvođanskih Mađara je uvek spreman za razgovor.

Ujedno želim da kažem i to da su poslanici Saveza vojvođanskih Mađara podneli amandman na predloženi budžet za 2007. godinu kojim je predviđeno da nacionalni saveti za ovu godinu imaju, umesto 63 miliona i 100 hiljada dinara, 163 miliona dinara i molim narodne poslanike da usvoje ovaj naš predloženi amandman. Kažem, Savez vojvođanskih Mađara je uvek spreman za razgovor, ali zbog namere i želje da se skrene pažnja na navedene činjenice SVM će sada glasati protiv predloženog budžeta. Hvala lepo.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem gospodinu Balintu Pastoru. Određujem pauzu od sat vremena. Nastavljamo rad u 17.00 sati.
(Posle pauze – 17.05)
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Poštovani narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad.
Da li je prisutan narodni poslanik Radovan Radovanović? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, predstavnik poslaničke grupe DSS - NS- dr Vojislav Koštunica.

Slavoljub Matić

Gospodine predsedavajući, nisam baš srećan što pričam pred polupraznom salom kada donosimo najvažniji dokument, barem kada je u pitanju rad izvršne vlasti i kada je u pitanju rad parlamenta, najsloženiji dokument, mislim na budžet Republike Srbije za 2007. godinu. Ali, bože moj, tu je javnost Srbije koja prati ovo preko TV prenosa, pa se nadam da će me makar taj deo Srbije čuti.
Podsetiću da se ovogodišnji predlog budžeta Republike Srbije donosi sa zakašnjenjem, iz opravdanih razloga.
Naime, ne možemo zamerati ni ministru finansija, ni Republičkoj vladi zbog čega je to tako. Imali smo široku debatu povodom formiranja Republičke vlade i sada je potrebno da polovinom godine pristupimo izradi ovog dokumenta. On je predložen od strane Vlade, došao je pred nas.
Koliko mogu da čujem od predstavnika opozicionih poslaničkih grupa, nismo čuli prave zamerke kada je u pitanju ovaj predlog budžeta, nismo čuli ono što bi suštinu ovog budžeta ugrožavalo.
Naravno da svaki poslanik pojedinačno ne može biti zadovoljan svim rešenjima, ali kada čujemo pojedine opozicione poslanike, posebno iz Vojvodine, ne mogu a da im ne odgovorim makar pitanjem – šta mislite kako se osećaju građani ostatka Republike, koji svakako da nemaju ta razvojna sredstva i te mogućnosti poput građana Vojvodine?
Svakako da Republika Srbija jako dobro razmišlja kada je u pitanju Vojvodina. Mi želimo da takvo razmišljanje bude i kada je u pitanju čitava Srbija, a ne samo Vojvodina. Znači, kada kritikujete budžet u onom delu gde pominjete prava Vojvodine, onda uzmite u obzir da ovaj budžet ne tangira samo Vojvođane, već tangira sve građane Srbije.
Predlog zakona o budžetu za 2007. godinu predviđa prihode u iznosu od približno od 582 milijarde dinara i rashode od 595 milijardi dinara, što znači da imamo oko 13,7 milijardi deficita. Taj deficit je svega 0,6% bruto društvenog proizvoda, što znači da nije puno.
Mislim da to u ovom trenutku ne može da bude nikakav problem. Još ako očekujemo da će budžetski prilivi biti i veći od planiranih, a možda i da neće svi projekti biti realizovani tokom 2007. godine, možemo da kažemo da je ovo vešto balansiran dokument koji se nudi poslanicima.
Procenjuje se da će u ovoj godini poreski prihodi iznositi oko 517 milijardi dinara, dok će neporeski prihodi biti 65 milijardi. Ciljevi ovog budžeta su ciljevi koje tangiraju sve nas, dakle, makroekonomska stabilnost, dinamičan privredni rast i povećanje zaposlenosti i standarda građana.
Dakle, ovo je, između ostalog, i razvojni budžet.
Ono što treba dodati, to je da su transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja u iznosu od 147 milijardi dinara, tj. 14% više nego 2006. godine, dovoljni da pokrivaju tranzicione muke naših sugrađana. To je preko potrebno. Mi smo toga svesni i zbog toga i podržavamo ovaj dokument koji je pred poslanicima.
Takođe je predloženo da oko 7,5% ukupnih budžetskih rashoda bude usmereno ka Nacionalnom investicionom planu, dakle, izgradnja infrastrukture, kao jedan od temelja razvitka naše republike, razvitka svih regiona, kao mogućnost da se prošire investiciona ulaganja kako domaćih tako i stranih ulagača, kako bi se otvarala nova radna mesta. To je onaj razvojni deo budžeta koji svakako mora da ima podršku svih nas.
Takođe je predviđena i otplata javnog duga tokom 2007. godine u iznosu od 42 milijarde dinara, pri čemu se polovina ove cifre odnosi na staru deviznu štednju, a ostatak na spoljni dug.
Budžet je planiran na osnovu procene da će privredni rast u ovoj godini biti 5,9%, inflacija 6,5%, da će izvoz biti veći za 26,8%, a uvoz za 23,7%. Jeste problem trgovinski debalans između uvoza i izvoza. Taj deficit svakako da opterećuje našu privredu, ali je i na privrednicima, ne samo na državi, da obezbede da naša roba bude kurentna i da se dobar deo naše robe usmeri ka domaćem tržištu, a ne da mnoge stvari, rekao bih gotovo nepotrebne, uvozimo. Uz malo ulaganja, uz mogućnost da se proizvode kod nas, nepotreban je uvoz mnogih stvari.
Ovom prilikom ću iskoristiti i prisustvo ministra i pokušati da ga zamolim da Ministarstvo finansija obrati pažnju na manipulacije i na korupciju na našim granicama. Čini mi se da se iz naših susednih republika, sa kojima imamo ugovore o bescarinskoj razmeni dobara, vrše manipulacije i da neki artikli iz susednih zemalja dolaze bez carine i da ugrožavaju domaću proizvodnju. Da se radi o njihovim proizvodima sto posto, naravno da bismo to podržavali, ne bismo imali ovakvih primedaba, ali se radi o proizvodima koji se ne proizvode ni u Bosni, ni u Makedoniji, a ovde dolaze bez carine i ugrožavaju domaću proizvodnju. O tome ćemo drugom prilikom.
(Predsedavajući: Molim narodne poslanike da pažljivije saslušamo govornika.)
Kada je reč o izmenama Zakona o porezu na imovinu, porez na prenos apsolutnih prava biće smanjen sa 5% na 2,5%. Ova mera se ne odnosi samo na kupovinu prvog stana, da podsetim, već na sve kupljene stanove. Izmenama je predviđeno i oslobađanje od poreza na promet ili PDV-a pri kupovini prvog stana, zavisno od toga da li se stan kupuje od vlasnika ili od građevinskog preduzeća. Dakle, omogućavamo građanima da dođu do krova nad glavom i mislim da je to povoljnost koju valja u ovom trenutku iskoristiti.
Takođe, predloženo je da se PDV smanji sa 18% na 8%, kada je u pitanju računarska oprema. To će omogućiti pre svega mladim ljudima da budu kompatibilni sa svojim vršnjacima iz inostranstva, koji nam, svakako, beže u informatici.
Ukinute su akcize na uvoz za bezalkoholna pića, voćne sokove. Smanjena je akciza na kafu, dok je akciza na duvanske proizvode promenjena u skladu sa našim međunarodnim obavezama.
Ovim izmenama uvodi se akciza na auto-gas. Skrenuću pažnju našim zabrinutim građanima koji imaju agregate u svojim automobilima na auto-gas da cena auto-gasa neće preći 39 ili 40 dinara, a to je i dalje duplo jeftinije od benzina.
Valja podsetiti na to da postoje obnovljivi energetski resursi koje će država, u skladu sa tim kako se bude razvijala industrija u toj oblasti, oslobađati nekih dažbina. Ipak je ovo energent koji je ograničenog resursa i prosto treba napraviti jednu pravu razliku između obnovljivih i neobnovljivih energetskih resursa. To jeste jedan od ciljeva, kao i popuna prihodne budžetske strane. Ovog trenutka ću iskoristiti prvih deset minuta.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Po Poslovniku, gospodin Čedomir Jovanović.