Molim vas, gospodine Albijaniću, time što želite da me dekoncentrišete ne možete me dekoncentrisati. Ovog čoveka odavno već volim i želim da sretnem u ovoj skupštini... Da, vrlo ste mi simpatični, jer imate jako debeo obraz, ne znam stvarno od čega ste napravljeni kad možete da izađete pred javnost i ovako nešto građanima Srbije kažete u lice, i nama poslanicima. I još kažete kako vama to nije prvo radno mesto, da budete narodni poslanik. Za vašu informaciju, ni meni ovo nije prvo radno mesto, a ja ću vam dati celu moju poslaničku platu, koja je za vas verovatno dnevni džeparac, ako mi kažete kako vam se zove ova bajka koju ste ispričali srpskom narodu i građanima.       

Prosledićemo vaše pitanje gospodinu Vlahoviću. Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 1. i članu 104. Poslovnika. Član 104. je povređen izlaganjem narodnog poslanika, eks-ministra i izvršnog direktora firme koja je vršila procenu vrednosti kapitala, pa kada je došao da uzme sve to lepo je završio, Deloitte, tako se zove.
Na osnovu člana 1. Poslovnika, najpre vama, gospodine Batiću, da kažem, verovatno ćete kasnije opet da se javljate, niste bili u prethodnom sazivu Skupštine i sada ste, eto, nekako prošli. Vojislav Koštunica je, za tri i po godine, četiri puta ušao u Skupštinu, jednom, doduše, kada je obrazlagan predlog budžeta, dva puta povodom rezolucije, čovek priča sa sovom, ima preča posla. Kosovo i Metohiju hoće da nam otmu njegovi mentori, i vaši takođe, ali njega nema, ne zanima ga, ne zanima ga budžet.
Gospodine Vlahoviću, nekome je možda promaklo, ali meni nije. Vrlo opasne poruke šaljete sa skupštinske govornice: crveno-crna koalicija. Prvo, mi smo slobodarski narod, mi Srbi i svi građani Srbije koji poštuju Ustav i zakone ove zemlje i lojalni su državljani. Mi smo se čitavog svog života borili protiv crnokošuljaša, ustaša, esesovaca, nacista, bez obzira da li su ti mladi ljudi za vreme Drugog svetskog rata bili u partizanima ili u četnicima ili su se svi nazivali četnicima u poslednjem otadžbinskom ratu. Ako neko širi govor mržnje i ako neko loše utiče na slobodarski srpski narod i građane Srbije, to ste vi, gospodine Vlahoviću.
Ne bi vam to bila prva i jedina greška. Svaki put kada izađete i tako slavodobitno, u svom, rekla bih, više šeretskom stilu, sa tih nekoliko rečenica kojima pokušavate da omalovažite pre svega kolege narodne poslanike koji nisu ekonomisti po struci, a čak i da udarite na nekoga ko je za vas finansijski mozak, kao što je mr gospođa Jorgovanka Tabaković, argumentima koji ne stoje, odmah se oglase oni ljudi koje ste vi zavili u crno.
Ako već pričate o nekom crnilu, bar ste nas vi, Božidar Đelić i onaj ministar sindikalac zavili u crno. Sam vas je Bog spasao, ne znam koji je to bio avgust 2002. godine, kada su vas radnici "Zastave" onim motkama jurili, a vi otišli da jedete pečene žirafe, pa ste do četiri ujutru jeli.
(Predsedavajući: Molim vas da obratite pažnju na svoj rečnik, vi ste ipak potpredsednik Skupštine.)
Pečene žirafe su loš rečnik? Nisam ja jela te pečene žirafe u Kragujevcu, nego Vlahović kada je otpustio preko noći 15 hiljada ljudi. Gospodine Albijaniću, bolje bi vam bilo da se smirite, da ne počnu da stižu pisma i za vas.
Ovo je malopre stiglo na faks Narodne skupštine Republike Srbije i kurir mi doneo u momentu kada ste se vi seirili nad takvom sudbinom srpskog seljaka i radnika koje ste ostavili bez posla, pismo je od Gradskog odbora metalaca Kragujevca, u 16,54 časova traže da ih vratite na posao, otpustili ste ljude, nemaju hleba da jedu. Vi ste ih otpustili. Šta vama znači ko je potpisao, kada vama samo znači gde ćete šta da otmete i da ukradete, gospodine Vlahoviću? Vi se mnogo brinete za sudbinu srpskih radnika? Mi moramo sutra u Skupštini grada Kragujevca da se bavimo ovim pitanjem, a ne vi, gospodin ministar, bivši direktor Agencije za privatizaciju. Vi ste ove ljude ostavili bez posla. Znate šta traže? Traže da im kažete šta će biti sa Zavodom za obrazovanje i zapošljavanje. Ko je promoter toga? Vi lično. Ne čak ni Đelić, ni onaj nesrećni sindikalac, napravio tri vile sa po pet spratova, ne znam gde...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, možete li vi da se zaustavite?)
Naravno da ne mogu da se zaustavim kada je lopovluk bio toliko velik da mogu do četiri ujutru Vlahoviću da pričam gde je sve otimao. Ovi ljudi traže... I, najbolje bi bilo, ja vam garantujem, slobodarski smo narod, u Kragujevcu ste potpuno sigurni, u to budite uvereni, dođite lepo sutra kao gostujući poslanik, uredićemo to sa skupštinskom službom, pa lepo da objasnite građanima Kragujevca i ovim jadnim ljudima koji šalju ove dopise, i šest godina tumaraju i ne znaju gde će zbog vaše vladavine i cele Demokratske stranke, kako ćete da ih zaposlite, jer rekoste da ćete za kratko vreme da učinite da se vrate na posao. Šest godina ih lažete, a vi sve bogatiji i bogatiji. I još se smejete i narodnim poslanicima u lice govorite da ništa ne znaju. Da sam na vašem mestu, gospodine Vlahoviću, ovog trenutka na pisarnicu, ostavku na mesto narodnog poslanika, vama nije mesto u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Po Poslovniku, narodni poslanik Dragan Todorović, zatim narodni poslanik Dragan Vujadinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da pamćenje nije baš najbolja osobina nekih ljudi koji su došli 2000. na vlast posle 5. oktobra. Ne kažem da je Aleksandru Vlahoviću poslaničko mesto bilo prvo radno mesto, ali se sećam velikog broja poslanika iz redova DOS-a, ministara, potpredsednika Vlade, predsednika opština, kojima je prvo radno mesto baš bila Skupština, ili mesto predsednika opštine, ministra, potpredsednika Vlade. Neprimereno je da to govorite predstavnicima SRS-a, koji su u ovoj skupštini od 1992. godine.
Druga stvar, na kraju svog izlaganja rekli ste da nije problem da dokažete svoju imovinu. Stvarno mislim da nijednog čoveka ne treba bez argumenata optuživati, treba raspolagati činjenicama. To što zvanični državni organi ne reaguju uopšte ne znači da neko nije kriv ili da je kriv. Poznajemo mi, nažalost, metode obračuna sa političkim protivnicima, koje su se koristile i ranije, a i u vreme vladavine DOS-a. Takođe se sećamo mnogih mahinacija koje su uradili predstavnici DOS-a, koji su sticajem okolnosti uhvaćeni u kriminalu.
Podsetiću vas samo na neke manje važne. Nisu oni bili na tako istaknutim mestima. Jedan je bio šef kabineta premijera Zorana Đinđića, Nemanja Kolesar, nadam se da ga se sećate. Bilo je nekih problema što se tiče novca koji je uplatio za neki stan, pa je rekao da su mu to dali mama i tata koji su radili u Moskvi. Nažalost, posle se ispostavilo da je on slagao; da je njegov tata celog života svaki dinar odvajao, nije mogao toliko novca da mu odvoji, pa se posle ispostavilo da su te pare stigle sa nekih egzotičnih ostrva, pa se sećamo i kod G17 plus kako su te transakcije sa raznoraznih ostrva stizale, kako se prao novac itd.
Nije naš narod toliko slep da ne vidi kako su mnogi od 2001. godine uvećali vidljivo svoj kapital. Ne govorim vama ništa. Verujem da ste vi svaki dinar pošteno zaradili. Za vas se zna, bili ste partner u firmi Deloitte & Touche, ali znate kolike su te plate mogle da budu u vreme do 2000. godine, ništa tu nije čudno. Moglo je da se tu zaradi i na drugi način. Ali, postoji samo jedan problem, skrećem vam pažnju, svima iz DOS-a. Nemojte da mislite da je time što je prošlo vreme to legalizovano i da ćete uspeti da sakrijete...
(Predsedavajući: Vreme.)
Gospodine Albijaniću, izvinjavam se, samo da završim. Postoji vrlo jednostavan način da se utvrdi, i to po zakonu koji ste vi doneli, a to je vrlo jednostavno, to je samo prijava poreza na dohodak koji ste ostvarili u toku prethodne godine. Verujem, gospodine Vlahoviću, da ćete vi bez ikakvih problema dokazati da ste do 2000, 2001. godine ostvarili te milionske vrednosti u evrima radeći pošteno svoj posao, i ne samo vi, nego svi oni koji su došli do velike vrednosti u kućama, stanovima itd.
Samo ne zaboravite jednu stvar, nemojte da mislite da je narod blesav, setite se koliko smo mi upozoravali na Stanka Subotića Caneta, nije to nimalo slučajno, na čoveka za koga je evidentno bilo da je svoj kapital stekao švercujući duvan, ali nije mogao da radi sam. Sećate se 2001. godine i upotrebe Canetovih aviona od strane predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića, pa kada smo ga pritisli ispalo je da je Zoran Đinđić koristio za odlazak u Dubai Canetov avion, u Crnu Goru, Evropu, zato što je jeftiniji nego što je bio državni avion, odnosno avion Savezne vlade Srbije i Crne Gore. Sada se ispostavilo da je Stanko Subotić Cane licencu dobio u vreme vladavine Zorana Živkovića i u vreme dok ste, ne kažem da ste vi dali licencu, ne kažem da ste vi to ...
(Aleksandar Vlahović, sa mesta: Nije tačno.)
Zoran Živković je na televiziji to odgovarao, samo prenosim ono što sam čuo od njega. Čak kaže da je postavio pitanje da li je sve legalno sa poslovima Caneta Subotića i rekli su mu da jeste.
Prema tome, postoji veliki broj stvari koje ćete morati da dokažete. Samo govorim za jednu stvar. Recimo, poslovi u putnoj privredi do 1. jula 2001. godine. Sticajem okolnosti DOS je zaboravio da izvrši neke ...
(Predsedavajući: Gospodine Todoroviću, sada ste na sasvim trećoj temi.)
Zbog javnosti, završavam, izvinjavam se. DOS je zaboravio, recimo, da promeni predsednika saveta u Direkciji za puteve. Na tom mestu nalazio sam se ja. Pazite, do juna meseca 2001. godine Čume je asfaltirao preko 100 kilometara autoputeva i puteva u Srbiji.
Nijedan posao nije mogao da uradi bez odluke tog saveta u Direkciji za puteve. Ni do dan-danas nijedno ministarstvo... Nije tačno ...
(Aleksandar Vlahović, sa mesta: Do juna nije bio asfaltiran.)
Jeste, Čume je odmah dobio posao.

Gospodine Todoroviću, vreme je isteklo odavno i nema smisla da produžavamo ovakvu diskusiju.
Poštovani narodni poslanici, zaista vas molim da privodimo kraju ove polemike i više ne koristimo Poslovnik, nego da se javimo po dnevnom redu. Po Poslovniku, narodni poslanik Dragan Vujadinović.

Poštovana gospodo, reklamiram povredu člana 104. stav 1. Moje pitanje je – da li smo mi ovde prisutni živeli u istoj zemlji? Verovatno nismo. Ako ljudi zaboravljaju, cifre ostaju, cifre se pamte. Gospodo, 2000. godine bruto društveni proizvod je bio u odnosu na 1989. godinu ispod 30%. Mi smo u toj deceniji imali kriptodepresiju, kao u stopi prirasta stanovništva kada se dese ratovi. Shvatite to, gospodo, kada govorite  – šta ste vi uradili Srbiji. Koji mi? Ko je doveo bruto društveni proizvod na 25% 1989. godine? Taj bruto društveni proizvod je danas 64% u odnosu na 1989. godinu, gospodo. Mi smo na ispod dve trećine u odnosu na 1989. godinu, odnosno na period od pre 18 godina, a Hrvatska je 105, Slovenija 120 itd.
Gospodo, pojedinačni slučajevi su različiti. Ko se bogatio nepravilno, treba da odgovara, ali cifre, makroekonomske cifre i kategorije govore šta se zaista dešavalo. Ne može niti Vlahović, niti gospođa Tabaković, niti bilo ko napraviti da one budu drugačije.
Drugo, u privatizaciji jedan dolar je malo, gospodo, samo ako postoji ponuda od dva dolara. Znači, ponavljam, jedan dolar je malo, ako je neko ponudio dva dolara. U privatizaciji se prodaje i bilans. Ono što je koštalo jedan dolar je imalo gubitke, verovatno, od 30 miliona evra. Prodaje se bilans. Taj ko kupi za jedan dolar mora da vrati gubitke, odnosno obaveze od 30 miliona evra ili 100 miliona evra. Sve to gospođa Tabaković odlično zna, jer se bavila tim poslom. Znači, na aukcijama i tenderima se prodaje bilans, ne prodaje se imovina, a iz stečaja se prodaje neto imovina, to moramo znati.
I treće pitanje – pa, ako treba društvena svojina da ostane, ako ne treba da se privatizuje, pa što smo je privatizovali, zašto je to imperativ i SRS i SPS, svih je imperativ da nestane, da se privatizuje društvena svojina?
I treće, kategorija firmi koje su restrukturirane, nažalost, ja ću to govoriti kada budem se prijavio za diskusiju o budžetu, mi smo tim firmama do sada dali kroz otpust dugova i kroz subvencije osam milijardi.
Da je bilo sreće, bolje bi bilo da smo te firme, kao što su "Zastava", IMT, IMR, "Prva petoletka", "Goša", EI Niš, privatizovali odavno i da smo do sada u njih ubacili osam milijardi evra otpusta dugova i subvencija. Zbog toga, ako govorimo - šta će reći radnici, pa, radnici treba da grde zašto do sada nije izvršena privatizacija.
Molim vas zaista da u diskusijama poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine, da poštujemo cifre. Možete misliti o kome god šta hoćete, ali one generalne makro cifre moraju biti pokazatelj i sudija svima nama. Hvala.

Narodni poslanik Slaviša Topalović, zatim narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, po članu 226. očekujem odgovor od vašeg prvog čoveka vaše spavačke vlade, gospodina Koštunice, zašto ništa ne preduzima. Gospodine Vlahoviću, kako naš narod kaže, istina najviše boli. Za vašu informaciju, ja imam deset godina radnog staža. Ovo ne govorim zbog vas, zbog toga da se vama pravdam, ovo govorim zbog građana Srbije, jer građani Srbije ne znaju za vaše marifetluke i malverzacije, a vi dobro znate šta ste uradili. Tih mojih deset godina radnog staža su časne i poštene i ja imam častan i pošten obraz, a vaš obraz je deblji čak i od one vojne NATO čizme.
(Predsedavajući: Gospodine Topaloviću, molim vas da se uozbiljite. Zaista nisu primereni izrazi koje upotrebljavate. Ukoliko tako nastavite, nisam u mogućnosti da vam to dopustim.)
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Ponavljam, odakle vam pare, gospodine Vlahoviću? Da li je to omogućio vama, tadašnjem ministru privrede i privatizacije, gospodin Cvetković, koji je sada izašao, koji je tada bio direktor Agencije za privatizaciju, a zauzvrat je postavljen za ministra finansija u Vladi Vojislava Koštunice?
Istovremeno sam zamoljen od strane malih akcionara "Novog doma", njih 1.900, i 318 zaposlenih radnika da ukažem da je gospodin Vlahović izdao objekte "Novog doma" firmi "Idea", čiji je vlasnik hrvatski tajkun Todorić i sada zajednički teraju radnike iz firme ne poštujući nikakve uslove ugovora. Zahvaljujem, gospodine Albijaniću.

Još jednom apelujem na sve narodne poslanike da se jedni drugima obraćamo sa uvažavanjem, da ne iznosimo paušalne ocene, da koristimo primerene izraze za ovaj dom. Narodni poslanik Zoran Krasić, a zatim narodni poslanik Milan Vuković, po Poslovniku.