Dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, želim da vam se zahvalim na učešću u raspravi vezano za Predlog zakona o budžetu i to se zahvaljujem svima koji su učestvovali, a posebno se zahvaljujem onima koji su tu priliku iskoristili da govore o budžetu i o paketu zakona.
Nastojaću da u ovom izlaganju pokušam da dam odgovore na pitanja koja su bila u ova dva tri dana rasprave. Prvo, želim da kažem da je bilo u početku primedbi iz kojih se moglo zaključiti da je suviše malo vremena bilo da se budžet pregleda, da se radi o stotinama strana, da dva dana nisu dovoljna, najmanje sedam treba da bi se budžet samo pročitao. Ja sam to shvatio kao kompliment Ministarstvu finansija, jer ako sedam dana treba da se samo pročita neki materijal, koliko puta po sedam dana je potrebno da bi se on izradio, da bi se nastavile konsultacije.
Na osnovu ovog stava želeo bih da isto tako kažem da, imajući u vidu tu okolnost i vreme koje se nalazi pred nama, mi smo morali da pratimo praktično ovo vreme, ali je sve urađeno u skladu sa zakonskim propisima.
Na početku je bilo tri opservacije koje želim da spomenem, uključujući i ovu koju smo upravo čuli, ona je već bila izrečena na početku, a te opservacije odnosile su se na odnos Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i potrebi jednog većeg transfera od nekih 16 milijardi dinara, koje nije učinjeno u ovom budžetu. Drugo je bilo pitanje vezano za povećanje zarada koje se nalaze u budžetu, i treće je bilo pitanje vezano za transfer Vojvodine.
Što se tiče Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, moram da kažem, nadovezujući se na nešto što je rekao jedan poslanik i tu je on u pravu, da je ovo budžet koji iskazuje celu 2007. godinu, ali u osnovi se odnosi samo na polovinu godine i uvažava ono što je postignuto i urađeno u prvoj polovini ove godine.
Želeo bih da kažem da se prilikom sastavljanja tog budžeta i rada na pojedinim pozicijama, ispostavilo da postoji jedan prilično veliki broj stavki i pozicija gde se država pojavljuje kao neki obveznik iz jednog prethodnog perioda.
Isto tako je postojala želja da se svi ti nagomilani problemi razreše u ovom šestomesečnom periodu. To nažalost nije bilo moguće. RZZO je jedan od takvih primera.
Ovih 16 milijardi o čemu se govori je neki dug države prema RZZO, koji je nastao određenom metodologijom, pitanje je da li se mi sa tom metodologijom slažemo ili ne, ali želim da kažem da, primera radi, po tom osnovu budžet iz prošle godine je imao izdatak nula. Po tom osnovu isto tako budžet iz prve polovine ove godine je imao izdatak nula. Zamislite sada u šest meseci povući 16 milijardi zarad RZZO, što je uzgred rečeno veće nego što je naš ukupno iskazani deficit u budžetu. Zbog toga je stav Ministarstva finansija bio da se prihvati da postoji određena obaveza države i da se prihvati da se stavi na sto i da se razmatraju ta pitanja.
Tu pored RZZO želeo bih da spomenem još neka pitanja. Imali smo oko ovih invalida, ratnih i tako dalje, što su sve obaveze stvorene, akumulirane u prethodnom periodu, nerešavane godinama i tako dalje i odjednom su one u svojoj celosti stavljene pred šestomesečni budžet iz 2007. godinu. Dakle, vraćam se ponovo, koncept je bio da se prihvati postojanje toga, da se stavi na sto i da se otvori proces njihovog rešavanja, tako što će u ovoj fazi da one uđu sa jednim svojim delom, a onda ćemo sagledati kakve su naše mogućnosti za 2008. godinu. Između ostalog, to je bio jedan od razloga što se budžet pojavio u deficitu.
Konkretno, kada se radi o RZZO, umesto tih 16 milijardi mi smo stavili u budžet 4, od čega su 3,1 direktno za naknade te o kojima je reč, a oko 900 miliona za investicioni deo. Želim isto tako da kažem da RZZO nije odbijao ljude da im ne pruža usluge zato što nisu bili osigurani, a država nije plaćana, niti će oni biti ove godine u nekom operativnom deficitu.
Što se tiče povećanja zarada, treba imati u vidu, neki od govornika to su povezivali sa velikim problemima, pozicijom države, vis-a-vis zainteresovanih međunarodnih učesnika u investiranju u ovu zemlju i da će velike zarade da izazovu skupu radnu snagu koja će onda odbiti strane investicije. Želim da vam kažem da se tu radi o jednom potpunom nerazumevanju. Dakle, ovde se ne radi o tome da budžet povećava opšti nivo zarada u državi.
Budžet ima fokusirane korisnike i on razmatra samo njihove zarade. Zarade u privatnom sektoru i uopšte u industriji nemaju nikakve veze sa budžetom. Istina je da postoje neki ekonomisti koji tvrde da postoji neka vrsta ugledanja. To je već na osnovu ugledanja kada oni vide da je u državnom sektoru došlo do povećanja plata, onda će to izazvati lančanu situaciju u industriji. Međutim, koliko je to zaista slučaj kada vi povećate plate u obrazovanju, kulturi, zdravstvu, koliko će se to preliti na industrijske radnike, ja mislim vrlo malo. Prema tome, primedba da povećane plate u budžetu smanjuju konkurentsku poziciju ove privrede apsolutno ne stoji.
Treće, što se tiče transfera Vojvodine. Uvažavam stavove, ali moram da izložim da je moj stav sasvim suprotan i da smatram da je ovaj budžet u tom pogledu ne samo potpuno u skladu sa Ustavom, već da on ujedno i na neki način demonstrira želju da se Vojvodina na jedan ustavni način postavi i tretira i da im se daju mogućnosti da raspolaže određenim sredstvima. Objasnio bih četiri izvora finansiranja, odakle će ići transferi Vojvodini, od kojih su oni po meni vidljivi, a vidim da oni koji čitaju budžet nisu baš sigurni da ih identifikuju.
Prvi od njih je već pomenut na razdelu Ministarstva finansija gde se nalazi dve milijarde dinara keš transfera koji je predviđen. Drugi je upravo sada pomenut, a ranije zanemaren, keš transfer od četiri milijarde koji ide sa kancelarije za Nacionalni investicioni plan. U okviru razdela drugih ministarstava preneće se započeti projekti u iznosu otprilike 8,1 milijarda, projekti koji su započeti, koji će se realizovati na teritoriji Vojvodine. To sve kada saberete, to je 13,8 milijardi. Dakle, ovo ne uključuje izvorne prihode koje Vojvodina ima sama, transfere vezano za zarade koje se realizuju u Vojvodini.
Konačno, izvor koji se ne vidi u budžetu, a koji će sigurno biti prisutan, jeste izvor koji nastaje kao posledica priliva od privatizacije preduzeća koja se privatizuju na teritoriji Vojvodine. Kada se saberu svi ti izvori, onda ćete doći do toga da će ovo biti najmanje 7% od budžeta Srbije, kao što zakon o tome govori.
Sada bih krenuo da dam odgovore na neka od konkretnih pitanja, vezano za to kako su se javljali, kako sam zapisao. Pojavljuje se jedno pitanje vezano za Trezor, gde je identifikovan priliv od 12 milijardi dinara kod Trezora, pa se pita odakle taj priliv i za šta se on koristi. Radi se zapravo o tome da je Trezor izvršio isplatu dela penzionerskog duga i povukao je sredstva iz privatizacije, tako da je od tog proknjiženo kao priliv od sredstava iz privatizaciju i odliv po osnovu penzionera.
Što se tiče pitanja kamata, odakle se sad one uopšte pojavljuju, odakle se to pojavljuje kao prihod, koja je osnova, gde se one nalaze. Ja bih želeo da upoznam narodne poslanike da pored ovog budžeta, verujem da postoji jedno nerazumevanje. Ovde razmatramo jedan budžet tekućih prihoda i rashoda i mi smo u deficitu sa stanovišta tekućih prihoda i rashoda, međutim, mi imamo značajne prihode koji se ne nalaze na prihodnoj strani budžeta, kolokvijalno se to kaže nalazi ispod crte i imamo značajna ušteđena sredstva koja tu postoje. To su sredstva prevashodno iz privatizacije ovih preduzeća.
U ovom trenutku približno ima oko jedna milijarda evra sredstva koja nisu prikazana, neko je ovde rekao da su to prihodi budžeta. Ne, to nisu prihodi preduzeća, oni su potpuno van i to je deo koji se nalazi na računima i on je vrlo transparentan.
Ko želi, može da dođe i da pogleda, da postavi pitanje, biće mu pismeno odgovoreno i data informacija.
Dakle, postojanje tih sredstava ukazuje na dve činjenice. Prvo, da taj deficit budžeta od 13,7 milijardi je, praktično, već pokriven u ovom trenutku. Dakle, neće biti novog zaduženja. Mi već imamo ta sredstva kojima će se pokriti taj deficit, ona su već na našim računima. Drugo, ta sredstva koja se nalaze na našim računima, naravno, ona se, da kažem okamaćuju, dobiju neku kamatnu stopu, i odatle se generišu prihodi po ovim kamatama. Uzgred da kažem, ta sredstva se ne nalaze na računima poslovnih banaka, jer bi to generisalo strahovito velike kreditne potencijale tih banaka i moglo da bude osnov za netransparentnost i manipulaciju. Ta sredstva nalaze se na računima NBS. Ujedno, to je i odgovor odakle su ove kamate i šta se nalazi pod onim ostalim prihodima u okviru Trezora.
Bilo je jedno pitanje vezano za bezalkoholna pića, ukidanja akciza i stavljanje domaće privrede pod jedan, da tako kažemo, jak udar i izjednačavanje pozicije domaće privrede sa stranim proizvođačima bezalkoholnih pića. Mislim da ta primedba u osnovi jeste nastala kao rezultat suštinskog nerazumevanja. Prvo, nije izjednačen položaj, jer akciza je jedno, carina je drugo. Dakle, carine i dalje postoje, tako da nije jednak položaj domaćih proizvođača i uvoznika, jer uvoznici plaćaju još i carinu.
Sa druge strane, akciza, po definiciji, jeste fiskalni instrument koji se primenjuje na nešto čiju potrošnju vi želite da ograničite. Setite se da se akcize primenjuju na duvan, alkohol itd. Akciza nije primerena voćnim sokovima, čija potrošnja ne treba da se ograničava. Osim toga, neko je kritikovao zašto mi sada usaglašavamo sa evropskim propisima, jer je to bilo u obrazloženju. Nisu to samo evropski propisi i zahtevi, već i zahtevi Svetske trgovinske organizacije.
Da kažem nešto oko Koordinacionog tela, gde je bilo primedbi vezano za to da je iznos ove godine planiran u budžetu manji nego prošle godine. Moja služba nije mogla da dođe do tih podataka. Prema našim informacijama, ove godine je predviđena potrošnja 366 miliona, a prošle godine je bila 284 miliona.
Bilo je pitanje oko završni računa budžeta. Moram da kažem da, na osnovu propisa koje sam sagledavao, obaveza predaje završnog računa je vezana za 15. juli tekuće za prethodnu godinu, tako da će moje Ministarstvo predati završni račun budžeta za prošlu godinu 15. jula, na vreme.
Što se tiče ranijih završnih računa i činjenice da oni nisu revidovani, dobio sam informaciju od svoje službe da su svi računi od 2001. godine naovamo predati Skupštini, ali da nije izvršena revizija i da je to razlog što nisu razmotreni.
Sa svoje strane mogu da vam kažem da sam veoma zainteresovan da se izvrši revizija tih računa i uopšte sam zainteresovan za sve vezano za transparentnost samog budžeta.
Kada se radi o transparentnosti nekih pitanja koja su ovde pokretana, a vezano za način iskazivanja pojedinih stavki i uopšte pitanja šta se iza tih stavki krije, moram da vam kažem da je ovaj budžet urađen na način koji potpuno odgovara aktuelnom Zakonu o budžetskom sistemu i on se radi, praktično, do nivoa one kategorizacije tri cifre. Postoji kategorizacija ispod toga, ali to nije stvar Ministarstva finansija, već, praktično, finansijskih planova budžetskih korisnika, tako da mi u Ministarstvu neke detalje o tim stavkama i ne znamo.
Ministarstvo finansija pokrenulo je i inicijativu da budžet bude još transparentniji nego ovakav kakav jeste, iako, kažem, ovaj jeste napravljen na osnovu zakonskih propisa. Ta inicijativa će rezultirati u stvaranju budžeta, gde će ministarstva biti prikazana po projektnom principu, a ne po ekonomskoj klasifikaciji.
Međutim, to je jedna nova metodologija koju mi ne znamo da radimo i da bismo došli do nje, mi moramo da prođemo kroz jedan proces pilot projekata, da tako kažem.
Mi ćemo za 2008. godinu, već u tom budžetu odabrati dva-tri ministarstva gde će se specijalno za njih pokazati budžet na projektnom principu, a za ostale će biti i dalje sa ovom klasifikacijom koja je sada i onda će nam to biti osnova da već naredne godine možemo da izađemo sa tim načinom prikazivanja.
Što se tiče samog NIP-a i načina kako su birana sredstva NIP-a i zašto je on tako dimenzionisan, želeo bih da kažem dve stvari. Prvo, sam NIP kao takav i njegovo unošenje u rashode predstavlja jednu odluku, čini mi se čak i jednu političku odluku da se ne utroši sve ono što se stvori na tekuće potrebe, već da se jedan deo uloži i da to bude neka naša ostavština budućim generacijama koje će doći.
U tom smislu, posmatram NIP kao jednu cifru koja će se ponavljati u narednim budžetima, počevši od ovog, zapravo, već od prethodnog, ali od ovoga značajnije i biće naš svakodnevni pratilac.
Visina NIP-a će zavisiti od toga koliko smo spremni da sami uštedimo od tekućih rashoda, da budemo efikasniji. Toliko ćemo moći više da uložimo u nešto što se tiče budućnosti.
Kada se radi o ovom NIP-u, moram da kažem da je jedan od principa koji je bio generalno ugrađen u izradu budžeta, bio princip na osnovu koga se pošlo od toga da se pravna sigurnost mora poštovati, i to u svakom pogledu, kako u pogledu plata, kada se poštuju postignuti protokoli i dogovori, isto tako se poštuje i sve ono što je od NIP-a krenulo da se radi i što je ugovoreno i gde su stvorene ugovorne obaveze.
Dakle, možda, sada kada bi neko seo i napravio neku vrstu novog pregleda svih tih projekata, možda neki od njih i ne bi prošli neki test racionalnosti ili najveće racionalnosti. Međutim, mi smo pošli od toga da će ovaj NIP sadržati sve ono gde je Vlada preuzela obaveze i ne želi da sutra raskine ugovor na pola ili da ga ne realizuje, da onda bude izložena sudskim problemima, da gubi sporove itd.
Neko je spomenuo naknadu za korišćenje mineralnih sirovina i potrebu da se izađe sa takvim zakonom. U ime Ministarstva finansija podržavam taj stav. To nije stav Ministarstva finansija, ali smatram da je potrebno da mineralne sirovine koje pripadaju državi budu adekvatno vrednovane i da država od toga ima korist, bez obzira ko od njih eksploatiše.
Naravno, taj zakon je stručnog karaktera i on mora biti napravljen u Ministarstvu za rudarstvo i energetiku. Dat je takođe predlog da se napravi zakon da se deci poginulih obezbede sredstva za školovanje. Mi takođe podržavamo to.
Što se tiče duga za vojne invalide, takođe je bila i oko toga priča, mi taj dug ne možemo prihvatiti, on je dugo vremena stvaran i ne može se u ovih šest meseci razrešiti, ali imamo neka inicijalna sredstva koja ćemo krenuti u ovih šest meseci da trošimo, a onda videti kako da tim ljudima izađemo u susret.
Ovde je takođe bilo pitanje vezano za ljude sa posebnim potrebama i da li je tačno da je u sadašnjem budžetu planirana manja stavka nego što je bila prošle godine. Želeo bih da kažem da to nije tačno, iako se čitanjem budžeta to može zaključiti da je tačno, a evo, zašto. Ta sredstva se obezbeđuju i troše preko dve pozicije od kojih jedna od pozicija u osnovi se napaja po osnovi igara na sreću i to je budžetski fond za programe zaštite i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.
Pošto uplate idu direktno od igara na sreću njima, praktično ona se ne tretira kao budžetski prihod i zbog toga u budžetu nije vršena detaljna procena, već je stavljena samo cifra ostvarenja za ovih pet meseci. Naše procene nakon one diskusije koju smo čuli juče, mi smo pogledali i došli do zaključka da će sigurno cifra na godišnjem nivou biti bar dvadesetak posto veća nego ona koja je bila prošle godine. Ovo se inače nalazi, ova druga cifra zapravo, ovo je jedna, a druga se nalazi u Ministarstvu ekonomije, bila je ranije u Ministarstvu rada, i ona iznosi oko 720 miliona, a ove godine je približna cifra. Ukupno, kada se obe cifre saberu dobićemo cifru koja je veća nego prethodne godine.
Što se tiče vojske, bilo je nadahnutih izlaganja vezano za jednu i po milijardu dinara koja se izdvaja za putovanja vojnih lica sa predlogom da ne treba itd. Mogu da vam kažem da se ta cifra odnosi na putovanja prevashodno u kopnenu zonu bezbednosti.
Uopšte, sadrži ne samo put, nego i boravke tamo, putne troškove, itd, tako da je to jedna od esencijalnih stavki Ministarstva vojske i ne treba je posmatrati kao putovanja u inostranstvo.
Takođe je bilo određenih primedbi vezano za neke specijalne usluge kod zdravlja, nauke, prosvete itd. Pogledao sam sa mojim saradnicima i evo koje su informacije, mada kažem to ide ispod one trocifrene klasifikacije i bolje se može naći u finansijskim planovima.
Ali evo, kod zdravlja to su dodatne plate koje se daju ljudima koji rade u specijalnim bolnicama za mentalno obolele, dok kod nauke specijalizovane usluge su u stvari naučni instituti koji se održavaju na taj način.
Pre nego što uđem u završno izlaganje, ja bih dao odgovore na još neka pitanja, naročito koja su danas postavljena. Prvo, bilo je pitanje šta predstavljaju sredstva od 42 miliona dinara za robe i usluge, to je u ekonomskoj klasifikaciji 42.
To je prosto, da tako kažem, jedan knjigovodstveni prikaz gde se pored budžeta koji je razbijen na onih par stotina strana kako ste rekli, on se daje i agregatno tako da ta ekonomska klasifikacija 42 predstavlja zbir ove pozicije od svih budžetskih korisnika koji su tamo prikazani.
Šta je donacija međunarodnim organizacijama? Donacije međunarodnim organizacijama jesu u stvari kotizacije i uplata članstva u pojedinim organizacijama, a najveći deo ove stavke nalazi se u razdelu Ministarstva inostranih poslova. Pitanje koji su to donatori Ministarstvu finansija, to su UNDP i EAR.
Što se tiče Dekade Roma, čuli ste isto tako izlaganje. Mi smo prihvatili taj amandman, ispalo je da je jedan nesporazum izazvao tako puno problema. Pokušao sam da kažem – u redu je, ali to izgleda nije baš. Znači, tu neće biti problema.
Onda imamo pitanje vezano za haške optuženike. Zamolio bih narodne poslanike da pogledaju objašnjenja na strani 128, poslednji pasus, da su predviđena sredstva i za haške optuženike u okviru Kancelarije za saradnju sa Hagom.
Pitanje je bilo da li vojska plaća PDV, odgovor je da, svi budžetski korisnici dužni su da plaćaju PDV.
Na kraju, rekao bih nešto agregatno o svemu ovome o čemu smo pričali. Ja se zaista zahvaljujem svima na kritikama, bez obzira da li su one bile direktno dobronamerne ili samo dobronamerne i svaka od njih na neki način je korisna, kako za ovaj, a naročito za budžet koji sledi. Ono što me je obradovalo jeste da su bile kritike, pa čak među opozicionim partijama u suprotnim pravcima.
Znači, jedni su kritikovali otkuda je budžet u deficitu, a drugi su kritikovali zašto su male subvencije itd. Uzgred budi rečeno, evo, to sam preskočio, gledao sam da odgovorim na najvažnija pitanja.
Što se tiče poljoprivrednog budžeta i onih 100 evra po hektaru zasejane površine kod individualnih domaćinstava, to je uključeno u poljoprivredni budžet na bazi obračuna koje je Ministarstvo poljoprivrede radilo, ali je to uključeno, znači u proseku će biti ta cifra, zavisiće od kulture itd, ima čitava metodologija.
Dakle, da se vratim na ono što sam hteo na kraju da kažem, a to je da mi imamo deficit u budžetu tekućih primanja i rashoda, da taj deficit ne predstavlja nikakav problem, da je on u celini već sada pokriven iz realnih izvora.
Još jedan podatak, neko je ovde govorio o idealnom učešću konsolidovanog budžeta po bruto domaćem proizvodu u rasponu između 38 i 40%. Ja se sa tim slažem, ali onda je rekao da je naš budžet blizu 50%. Koristim priliku da kažem da to nije tačno, kod nas je to nešto preko 41%, a ja bih želeo da to bude 40%. Zahvaljujem.
