Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, biografija gospodina Rodoljuba Šabića je poslanicima SRS i čitavoj srpskoj javnosti prezentovana onog dana kada je DOS posle petooktobarskog puča došao na vlast.
Naime, gospodin Šabić je kao funkcioner jedne strančice koja je bila ravnopravni član konglomerata od 18 stranaka, bio je i istaknuti funkcioner te političke organizacije. Bespredmetno je i da pominjem, jer uopšte više kao takva i ne postoji. U dva navrata se modifikovala sa izborom drugog predsednika.
Međutim, on je tada kao istaknuti političar, naravno ranijeg Brozovog komunističkog vremena, kako je za sebe govorio ''ugledni'' beogradski advokat, sa advokatskom kancelarijom na Trgu republike, koja verovatno i dan-danas radi pod nekim drugim imenom, on je državni Poverenik za informacije – podržavao sve kriminalne radnje i sve ono što je radio režim na čelu sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, Demokratskom strankom i svima onima koji su formirali Vladu posle 5. oktobra.
Nije prošlo ni godinu dana, dame i gospodo narodni poslanici, a predsednik SRS dr Vojislav Šešelj je na veoma jasan i argumentovan način, pažljivo me slušajte gospodine Jovanoviću, objavio celokupnoj javnosti i počeo da objavljuje simbiozu vrha državne vlasti i mafije u našoj zemlji. To je posao koji je bio veoma odgovoran, posao koji bi trebalo da radi državni Poverenik za informacije, Zaštitnik građana, pre svega Republički državni tužilac. Ali kako je u to vreme mogao da radi Republički državni tužilac, kada je i on sam bio mafijaš. Sećate se njegovog imena.
Au, gospodine Gavriloviću, sada već možda zaboravljeni, ali meni ne, javnosti i svim poštenim ljudima koji su pokušali da od njega traže pravdu – Rade Terzić. Posle ga je nasledio, u akciji ''Sablja'', je l' tako gospođo Radeta, izvesni Ostojić iz Novog Sada. Onda se u potpuno nebranom grožđu našao ovaj čovek koji je današnji Republički javni tužilac, gospodin Janković, koji se čak toliko zbunio da je dva puta izlazio da polaže zakletvu i želeo da nam drži ovde neki govor, a treba da radi po krivičnim prijavama, pre svega SRS, a onda i drugih ljudi koji u ovoj državi žele da se obračunaju sa kriminalom, korupcijom i mafijom.
Sada zamislite, u takvom odnosu stvari, u jednoj državi gde se apsolutno ne zna, gde bi trebalo da se zna koja grana vlasti šta radi, Republički javni tužilac, jedan, drugi, pa treći ili je bio, Vjerice, neki četvrti između Ostojića i ovog Jankovića, ne mogu precizno da se setim, ne radi svoj posao i to po krivičnim prijavama lično gospodina Tomislava Nikolića. On je, čini mi se, 25. oktobra 2005. godine, lično predao Republičkom javnom tužiocu krivičnu prijavu protiv tajkunskog para, inače veoma bliskom, u kumovskim vezama su sa Mlađanom Dinkićem, i ostalim predstavnicima vlasti, Hamovića i Lazarevića.
Sada pošto ste vi pojedine kolege, dame i gospodo narodni poslanici, možda prvi put u ovom sazivu, neki od vas su bili u Skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora, gospodina Šabića znate ili ste ga nekada videli uživo ili niste, nekada ste mu rekli dobar dan i do viđenja. Zamislite Rodoljuba Šabića, a mi ga vrlo dobro znamo i ko je i šta je i kakve je sposobnosti, ne što se tiče advokature i pravne struke, da on juri ove mafijaše, koje je taksativno nabrajao i u svojim knjigama, poput ove koju držim u ruci, sa veoma interesantnom naslovnom stranom, ''Stanko Subotić – Cane Žabac, kralj duvanske mafije'', napisao dr Vojislav Šešelj.
Ova knjiga je danas nešto čime se bave državni organi. Znate, vi niste mogli u to vreme, ne vi, vi iz DOS-a jer vas to nije interesovalo, jer vi ste poslanici, šta su oni bili izuzev gospodina Jovanovića, koji je, naravno, tada bio alfa i omega tog režima, ostali poslanici iz svih ostalih Dosovskih stranaka, šta su mogli?
Dođu ljudi na sednicu i odu i šta oni znaju ko će da se puškara i ko će koga da ubije na ulici i kako će da se vrši likvidacija, za razliku od gospodina Jovanovića koji je sve to, naravno, znao. I, naravno da je znao da dr Vojislav Šešelj sve to zna i kasnije objavljivao u svojim knjigama.
Dakle, gospodin Šabić je od nas imao informaciju i to je nešto čime treba da se bavi Poverenik, a vidite koliko je njemu prof. Šešelj olakšao stvar.
On je otišao pre pet godina dobrovoljno u haški kazamat pošto mu je ovde napisana u Beogradu optužnica od strane Dosovskog režima i ostavio je blago za državne organe i za MUP.
Da je to normalna država i da oni nisu mafijaši, i da nisu korumpirani, samo da krenete od prve do poslednje strane ove knjige i mnogih drugih doći ćete do neverovatnih saznanja, i onda sve ono što niste mogli da saznate, a što će biti za Šabića tajna i o čemu neće moći da zucne, ni kada je sam sa sobom, ni kada legne noću da spava, ni da pomisli da goni takve mafijaše, vi možete da pročitate u ovim knjigama. Znate kako se kaže – zaklela se zemlja raju da se sve tajne odaju.
Gospodin dr Vojislav Šešelj je zbog javnosti i zbog toga što se nikada nikoga nije bojao, baš kao i svaki srpski radikal koji je spreman da se bori.
Mi smo ljudi koji potpuno slobodno živimo u ovoj zemlji i odgovaramo građanima za ono što su nas poslali ovde, da svakom kriminalcu sve u lice kažemo, odnosno da im poručimo i sa ovog mesta da smo mi ljudi koji će da se do kraja bore protiv toga.
Sada zamislite u procesu privatizacije ''Naftne industrije Srbije'', ''Elektroprivrede Srbije'', Rodoljuba Šabića kako ganja mafiju i kako pokušava da razotkrije i čiji je tajkunski klan, da li će Tadićev ili Koštuničin da prevlada i ko će da otme državnu imovinu.
Zamislite Rodoljuba Šabića koji kreće još korak dalje, ali on je već tri godine državni Poverenik za informacije, i kako raskrinkava privatizacionu mafiju. Ja sada vidim da on ovde treba da radi ozbiljno svoj posao.
Na kraju je dobio posle dve godine kancelariju i zamišlja da sedi, a oko njega najmanje 300, 400 kg papira i on kreće od jednog do drugog preduzeća, od slučaja do slučaja, pojavi se i kaže, on ima to pravo po zakonu da kaže, taj i taj je do grla upleten u kriminal i korupciju i taj je blizak sa Demokratskom strankom, ovaj sa DSS, ovaj sa G 17 plus.
Naravno, on to neće da radi. Da je pravi Poverenik za informacije, on bi nam do sada saopštio sve ono što smo mi, evo, kao politička stranka i naš predsednik izneli u javnost, a on je morao da dođe do tih saznanja po službenoj dužnosti.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo poslanici, iako je i o tome govorio gospodin Krasić, da je slučaj džipa koji je otet za vreme dok je celu taktičku varku, da je tako nazovem, osmislio gospodin Jovanović ovde u Skupštini, iz ovog drugog reda ovde, nešto čime će se baviti do kraja i pravosudni i nadležni državni organi.
Kao član Odbora za odbranu i bezbednost, najmanje šest ili sedam puta sam pitala ovog starog-novog ministra Dragana Jočića, na osnovu presuda Vrhovnog suda koje poseduje Srpska radikalna stranka, kada će biti vraćena imovina, odnosno džip Srpske radikalne stranke koji nam je otet ispred zgrade predsedništva u trenutku dok je sa Dedinja kidnapovan bivši predsednik Srbije, Slobodan Milošević, koji je ubijen u haškom kazamatu.
Ne samo to, nego da je i gospodin Šabić radio svoj posao i po onim krivičnim prijavama koje smo mi imali protiv pojedinaca i on bi do sada isterao na čistac, zašto Srpskoj radikalnoj stranci i dr Vojislavu Šešelju nije isplaćena javna nagrada od 900 hiljada maraka. Ako državni organi nisu bili u stanju tada da rade svoj posao, kao što neće biti ni ovi, niti će Jočić u pravom smislu reči da juri kriminalce, niti će ovaj Janković da radi svoj posao. Kako je onda moguće da se, evo, koliko je godina prošlo, četiri ili pet, ćuti pred činjenicom da je jedan čovek uspeo sam da raskrinka sve ono što drugi državni organi nisu.
Gospodine Stanimiroviću, vidim da vi mene pažljivo slušate i znam, pošto sam vam tri-četiri knjige prodala. Prvo ste kupili jedan primerak, pa ste mi posle tražili još, još, kao i svi vi koji ste bili poslanici DOS-a u to vreme. Samo gospodin Jovanović nije hteo, verovatno nije imao sitno, ali on to sve zna, a nije ni važno. On zna, šta će njemu. U svakom slučaju, najviše sam knjiga prodala upravo vama koji sedite sa Dosovske strane. Vidim da vi mene pažljivo pratite, jer vi svi znate šta ovde piše i računam da ste od korice do korice sve pročitali iz ovih knjiga. Problem je što svoj posao ne rade državni organi.
Sada zamislite ovog ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana. On je tek taj koji po zakonu može mnogo toga više da uradi. Ako Šabić kaže – je l' tako, Meho, vi ga najbolje poznajete, bivši ste i partijski drugovi, i ja ne mogu i ja idem, kucam i tražim i oni mi ne daju informaciju i ovaj zaštitnik građana, bogami, može da uradi mnogo toga. Njegova ovlašćenja su velika i on pred nadležnim državnim organima pokreće postupak protiv onih koji su zaposleni u javnim preduzećima, u državnim organima i organima uprave. On je taj koji može da pokrene postupak pred Ustavnim sudom.
Šta vam je, gospodine Albijaniću, zašto non-stop zvrckate? Vi ste, gospodine Obradoviću, i ne možete da me dekoncentrišete, ali, ozbiljna je stvar u pitanju.