Izvinite gospodine Šajn, gde je bio taj zadatak?

U Kostolcu, u Požarevcu. To se upravo danas dešava. Jer se danas tamo vrši ta kvalifikacija i taj ispit. Evo, to radi neko ko je postavljen od strane države. Zašto to govorim?
Govorim zato što je oko 80% polaznika specijalnih škola upravo romska deca. Ja ću vama kazati, razlikujem dve stvari. Jednu stvar, da država počne da funkcioniše, a druga stvar podrazumeva kontrolu. Ako nekoga biramo, ne znači da mu dajemo blanko mogućnost da radi šta hoće. Ali moramo imati mogućnost i iznaći kontrolne mehanizme. Ja ovo govorim upravo zbog toga da bi ombudsman mogao da pomogne u tome da kontrolišemo određene stvari.
Sledeće, mislim da je neophodno da se uspostavi saradnja između Ombudsmana vojvođanskog, Republičkog ombudsmana i opštinskih. Jer, jednostavno, to je jedina mogućnost da stvorimo situaciju da ne dolaze građani kod ombudsmana pa da se žale, već da stvorimo uslove da se ombudsmani približe građanima i na taj način što će da sarađuju sa svojim kolegama na tzv. nižim instancama. Na taj način što će da otvore kancelarije po Srbiji približiće se socijalno ugroženim kategorijama, približiće se poljoprivrednicima, približiće se građanima u ruralnim sredinama i neće da budu ekskluzivni zastupnici ljudi u Beogradu, već će da budu zastupnici građana Srbije.
U tom smislu hoću, prilikom ovog izbora, da podsetim na ono što smo govorili kada smo donosili zakon, da zaista mora da poradi prvi ombudsman koji bude izabran na republičkom nivou vrlo ozbiljno na tome da se približi građanima Srbije, a ne samo građanima Beograda, da moraju da mu dolaze na noge. Samo toliko sam hteo da kažem. Hvala. Tri minuta je prošlo.

Za reč se javila narodni poslanik Nataša Jovanović, a zatim Jelena Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, biografija gospodina Rodoljuba Šabića je poslanicima SRS i čitavoj srpskoj javnosti prezentovana onog dana kada je DOS posle petooktobarskog puča došao na vlast.
Naime, gospodin Šabić je kao funkcioner jedne strančice koja je bila ravnopravni član konglomerata od 18 stranaka, bio je i istaknuti funkcioner te političke organizacije. Bespredmetno je i da pominjem, jer uopšte više kao takva i ne postoji. U dva navrata se modifikovala sa izborom drugog predsednika.
Međutim, on je tada kao istaknuti političar, naravno ranijeg Brozovog komunističkog vremena, kako je za sebe govorio ''ugledni'' beogradski advokat, sa advokatskom kancelarijom na Trgu republike, koja verovatno i dan-danas radi pod nekim drugim imenom, on je državni Poverenik za informacije – podržavao sve kriminalne radnje i sve ono što je radio režim na čelu sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, Demokratskom strankom i svima onima koji su formirali Vladu posle 5. oktobra.
Nije prošlo ni godinu dana, dame i gospodo narodni poslanici, a predsednik SRS dr Vojislav Šešelj je na veoma jasan i argumentovan način, pažljivo me slušajte gospodine Jovanoviću, objavio celokupnoj javnosti i počeo da objavljuje simbiozu vrha državne vlasti i mafije u našoj zemlji. To je posao koji je bio veoma odgovoran, posao koji bi trebalo da radi državni Poverenik za informacije, Zaštitnik građana, pre svega Republički državni tužilac. Ali kako je u to vreme mogao da radi Republički državni tužilac, kada je i on sam bio mafijaš. Sećate se njegovog imena.
Au, gospodine Gavriloviću, sada već možda zaboravljeni, ali meni ne, javnosti i svim poštenim ljudima koji su pokušali da od njega traže pravdu – Rade Terzić. Posle ga je nasledio, u akciji ''Sablja'', je l' tako gospođo Radeta, izvesni Ostojić iz Novog Sada. Onda se u potpuno nebranom grožđu našao ovaj čovek koji je današnji Republički javni tužilac, gospodin Janković, koji se čak toliko zbunio da je dva puta izlazio da polaže zakletvu i želeo da nam drži ovde neki govor, a treba da radi po krivičnim prijavama, pre svega SRS, a onda i drugih ljudi koji u ovoj državi žele da se obračunaju sa kriminalom, korupcijom i mafijom.
Sada zamislite, u takvom odnosu stvari, u jednoj državi gde se apsolutno ne zna, gde bi trebalo da se zna koja grana vlasti šta radi, Republički javni tužilac, jedan, drugi, pa treći ili je bio, Vjerice, neki četvrti između Ostojića i ovog Jankovića, ne mogu precizno da se setim, ne radi svoj posao i to po krivičnim prijavama lično gospodina Tomislava Nikolića. On je, čini mi se, 25. oktobra 2005. godine, lično predao Republičkom javnom tužiocu krivičnu prijavu protiv tajkunskog para, inače veoma bliskom, u kumovskim vezama su sa Mlađanom Dinkićem, i ostalim predstavnicima vlasti, Hamovića i Lazarevića.
Sada pošto ste vi pojedine kolege, dame i gospodo narodni poslanici, možda prvi put u ovom sazivu, neki od vas su bili u Skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora, gospodina Šabića znate ili ste ga nekada videli uživo ili niste, nekada ste mu rekli dobar dan i do viđenja. Zamislite Rodoljuba Šabića, a mi ga vrlo dobro znamo i ko je i šta je i kakve je sposobnosti, ne što se tiče advokature i pravne struke, da on juri ove mafijaše, koje je taksativno nabrajao i u svojim knjigama, poput ove koju držim u ruci, sa veoma interesantnom naslovnom stranom, ''Stanko Subotić – Cane Žabac, kralj duvanske mafije'', napisao dr Vojislav Šešelj.
Ova knjiga je danas nešto čime se bave državni organi. Znate, vi niste mogli u to vreme, ne vi, vi iz DOS-a jer vas to nije interesovalo, jer vi ste poslanici, šta su oni bili izuzev gospodina Jovanovića, koji je, naravno, tada bio alfa i omega tog režima, ostali poslanici iz svih ostalih Dosovskih stranaka, šta su mogli?
Dođu ljudi na sednicu i odu i šta oni znaju ko će da se puškara i ko će koga da ubije na ulici i kako će da se vrši likvidacija, za razliku od gospodina Jovanovića koji je sve to, naravno, znao. I, naravno da je znao da dr Vojislav Šešelj sve to zna i kasnije objavljivao u svojim knjigama.
Dakle, gospodin Šabić je od nas imao informaciju i to je nešto čime treba da se bavi Poverenik, a vidite koliko je njemu prof. Šešelj olakšao stvar.
On je otišao pre pet godina dobrovoljno u haški kazamat pošto mu je ovde napisana u Beogradu optužnica od strane Dosovskog režima i ostavio je blago za državne organe i za MUP.
Da je to normalna država i da oni nisu mafijaši, i da nisu korumpirani, samo da krenete od prve do poslednje strane ove knjige i mnogih drugih doći ćete do neverovatnih saznanja, i onda sve ono što niste mogli da saznate, a što će biti za Šabića tajna i o čemu neće moći da zucne, ni kada je sam sa sobom, ni kada legne noću da spava, ni da pomisli da goni takve mafijaše, vi možete da pročitate u ovim knjigama. Znate kako se kaže – zaklela se zemlja raju da se sve tajne odaju.
Gospodin dr Vojislav Šešelj je zbog javnosti i zbog toga što se nikada nikoga nije bojao, baš kao i svaki srpski radikal koji je spreman da se bori.
Mi smo ljudi koji potpuno slobodno živimo u ovoj zemlji i odgovaramo građanima za ono što su nas poslali ovde, da svakom kriminalcu sve u lice kažemo, odnosno da im poručimo i sa ovog mesta da smo mi ljudi koji će da se do kraja bore protiv toga.
Sada zamislite u procesu privatizacije ''Naftne industrije Srbije'', ''Elektroprivrede Srbije'', Rodoljuba Šabića kako ganja mafiju i kako pokušava da razotkrije i čiji je tajkunski klan, da li će Tadićev ili Koštuničin da prevlada i ko će da otme državnu imovinu.
Zamislite Rodoljuba Šabića koji kreće još korak dalje, ali on je već tri godine državni Poverenik za informacije, i kako raskrinkava privatizacionu mafiju. Ja sada vidim da on ovde treba da radi ozbiljno svoj posao.
Na kraju je dobio posle dve godine kancelariju i zamišlja da sedi, a oko njega najmanje 300, 400 kg papira i on kreće od jednog do drugog preduzeća, od slučaja do slučaja, pojavi se i kaže, on ima to pravo po zakonu da kaže, taj i taj je do grla upleten u kriminal i korupciju i taj je blizak sa Demokratskom strankom, ovaj sa DSS, ovaj sa G 17 plus.
Naravno, on to neće da radi. Da je pravi Poverenik za informacije, on bi nam do sada saopštio sve ono što smo mi, evo, kao politička stranka i naš predsednik izneli u javnost, a on je morao da dođe do tih saznanja po službenoj dužnosti.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo poslanici, iako je i o tome govorio gospodin Krasić, da je slučaj džipa koji je otet za vreme dok je celu taktičku varku, da je tako nazovem, osmislio gospodin Jovanović ovde u Skupštini, iz ovog drugog reda ovde, nešto čime će se baviti do kraja i pravosudni i nadležni državni organi.
Kao član Odbora za odbranu i bezbednost, najmanje šest ili sedam puta sam pitala ovog starog-novog ministra Dragana Jočića, na osnovu presuda Vrhovnog suda koje poseduje Srpska radikalna stranka, kada će biti vraćena imovina, odnosno džip Srpske radikalne stranke koji nam je otet ispred zgrade predsedništva u trenutku dok je sa Dedinja kidnapovan bivši predsednik Srbije, Slobodan Milošević, koji je ubijen u haškom kazamatu.
Ne samo to, nego da je i gospodin Šabić radio svoj posao i po onim krivičnim prijavama koje smo mi imali protiv pojedinaca i on bi do sada isterao na čistac, zašto Srpskoj radikalnoj stranci i dr Vojislavu Šešelju nije isplaćena javna nagrada od 900 hiljada maraka. Ako državni organi nisu bili u stanju tada da rade svoj posao, kao što neće biti ni ovi, niti će Jočić u pravom smislu reči da juri kriminalce, niti će ovaj Janković da radi svoj posao. Kako je onda moguće da se, evo, koliko je godina prošlo, četiri ili pet, ćuti pred činjenicom da je jedan čovek uspeo sam da raskrinka sve ono što drugi državni organi nisu.
Gospodine Stanimiroviću, vidim da vi mene pažljivo slušate i znam, pošto sam vam tri-četiri knjige prodala. Prvo ste kupili jedan primerak, pa ste mi posle tražili još, još, kao i svi vi koji ste bili poslanici DOS-a u to vreme. Samo gospodin Jovanović nije hteo, verovatno nije imao sitno, ali on to sve zna, a nije ni važno. On zna, šta će njemu. U svakom slučaju, najviše sam knjiga prodala upravo vama koji sedite sa Dosovske strane. Vidim da vi mene pažljivo pratite, jer vi svi znate šta ovde piše i računam da ste od korice do korice sve pročitali iz ovih knjiga. Problem je što svoj posao ne rade državni organi.
Sada zamislite ovog ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana. On je tek taj koji po zakonu može mnogo toga više da uradi. Ako Šabić kaže – je l' tako, Meho, vi ga najbolje poznajete, bivši ste i partijski drugovi, i ja ne mogu i ja idem, kucam i tražim i oni mi ne daju informaciju i ovaj zaštitnik građana, bogami, može da uradi mnogo toga. Njegova ovlašćenja su velika i on pred nadležnim državnim organima pokreće postupak protiv onih koji su zaposleni u javnim preduzećima, u državnim organima i organima uprave. On je taj koji može da pokrene postupak pred Ustavnim sudom.
Šta vam je, gospodine Albijaniću, zašto non-stop zvrckate? Vi ste, gospodine Obradoviću, i ne možete da me dekoncentrišete, ali, ozbiljna je stvar u pitanju.

Ja vas ne dekoncentrišem, nego pokušavam da vam pomognem da poslanici čuju, pošto je prilično bučno.

Hvala vam, kolega, zaista je u redu i kolege su izuzetno strpljive i pažljivo slušaju. I to što se komešaju i što reaguju, to je zbog činjenice da su oni svesni toga da su svi ovi podaci koje ja iznosim tačni. Mislim da ćemo morati da uradimo reprint ovih izdanja, kako biste mogli da nabavite da vi koji nemate te knjige da ih pažljivo pročitate. To su originalni spisi ljudi koji su se usudili u to vreme, doduše anonimni su, da za razliku i od Šabića i od ovog Jankovića koga ćete da izaberete, svoj autoritet i integritet u službi u kojoj su radili ulože da dođu do materijala koje će da prezentuju javnosti preko predsednika naše stranke.
Postavlja se pitanje da li vi stvarno verujete, a glasaćete i zalažete se za društvo u kome se naravno poštuju ljudske slobode, prava čoveka i građanina, prava radnika i prava dece, da li vi zaista verujete da će Šabić i ovaj vaš kandidat za Zaštitnika građana imati, što bi naš narod rekao, petlju i srce i hrabrost da se suoči sa mafijom za koju možda neko od vas pojedinačno ne zna? Opet ponavljam i kažem – vi ste ljudi koji ste predstavnici tih političkih stranaka, čiji su vrhovi tesno povezani sa kriminalcima i mafijom. Kao kada mi kažemo: Albijanić, on se čudi na sve te pljačke i krađe Mlađana Dinkića i G 17, ma dobro, ko tebi šta priča, nisi ti ništa ukrao, nego ovi tvoji i on sleže ramenima. Tako isto i kod vas.
I možda je to vama čudno u ovom trenutku, ali budite sigurni, kao što se posle mnogo godina, nekima je u to vreme to bilo čudno, ispostavilo da su svi ovi navodi iz ove knjige tačni i time se sada bave državni organi. Još će klupko da se okreće narednih dana i u to budite sigurni. Svašta će još da se desi. Tako budite sigurni da su svi argumenti kojima raspolaže Srpska radikalna stranka u svakom slučaju mnogo bolji i autentični, za razliku od onoga što treba da rade ovi ljudi koji se po zakonu i po Ustavu Republike Srbije sada biraju.
Mislim da je jedini put, s obzirom na to da je izbor Zaštitnika građana, a po tom personalnom rešenju ne mogu sada da stignem ni da govorim, jer neke stvari iz biografije su interesantne i koje će verovatno kasnije kolege srpski radikali da prokomentarišu, mislim da je ovo čitava farsa i da će Rodoljub Šabić, zbog koga ste pre neki dan menjali zakon, svoj mandat u trajanju od sedam godina da krcka tako što će u nekoj kancelariji uz jutarnju kaficu i uz čitanje dnevnih novina i uz pristizanje informacija koje će za njega nešto da znače ili ne znače, do kraja da krcka svoj mandat. A građani će ostati od strane državnih organa uskraćeni za informacije za svoja prava.
Međutim, budite sigurni da ćemo mi nastaviti ovim putem koji je započeo da raskrinkava sve mafijaške afere naš predsednik 2000. godine i da ćemo biti spremni i upravo je ova skupštinska govornica mesto sa kojeg ćemo da iznosimo sva naša saznanja, kako bismo ohrabrili ljude koje dan-danas pozivamo da nam dostavljaju dokumentaciju koju ćemo i da objavljujemo i o kojoj ćemo smeti, i to nam je cilj i obaveza, da govorimo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Jelena Marković, pa onda Jovan Damjanović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da je naš posao da ohrabrujemo građane, pre svega, da veruju u institucije, zato što nikakva vrsta samoorganizovanja i nikakva pravna sigurnost, odnosno ikakva pravna sigurnost je nemoguća bez postojanja stabilnih institucija. Zato je loše ako im uputimo poruku da dve nove institucije koje su namenjene upravo njima, ako odmah krenemo sa pretpostavkom da su te institucije besmislene, da nema razloga da postoje i da od njih neće videti nikakve koristi.
Ne mogu da se složim sa vama da se pokazalo da mnoge institucije koje smo do sada osnovali u najboljoj nameri, nisu imale podršku u izvršnoj vlasti, nisu uspele da ostvare svoj zadatak zbog čega su one osnovane i zbog toga veliki broj građana, a i nas koji se borimo za kredibilitet institucija, osećamo razočaranost.
Istina je takođe da građani osećaju nepoverenje i razočaranje i u nas same poslanike, ali to ne znači da treba zbog toga da ukinemo Parlament. Institucija Zaštitnika građana i institucija Poverenika za informacije su institucije osnovane upravo u interesu i za zaštitu samih građana.
Ja bih više govorila o samom ombudsmanu, iz razloga što smo mi zakonom dali zaista velika ovlašćenja i u tom smislu odavde želim da uputim dve poruke, njemu kao budućem, ne znam da li će biti, da li ćemo ga izabrati, ali kome god, tom budućem ombudsmanu, a i samoj izvršnoj vlasti.
Dakle, svaki ombudsman, u svakoj zemlji, a ima ih gotovo svaka zemlja, svoju moć crpi iz svoje hrabrosti i integriteta i kredibiliteta i mi očekujemo od njega da bude nepristrastan i da poštuje slovo zakona u kome piše da niko nema pravo da utiče na njegov rad.
Da li je on blizak nekoj političkoj partiji, ko ga je zvanično predložio ili ne, to od onog trenutka kada ga ova skupština predloži, mora da bude irelevantno, iako ja možda zvučim kao utopista, jer on mora da postane zaštitnik svih građana, bez obzira na to koja su njihova politička opredeljenja, ili kojoj grupaciji pripada.
Dakle, od njega mi očekujemo da poštuje zakon i da ima visoki moralni kredibilitet.
Drugo, njemu je data jedna jako velika mogućnost, a to je da traži smenu funkcionera, pokreće disciplinske postupke i slično.
To podrazumeva jednu ogromnu ličnu hrabrost da se suoči sa javnom administracijom, sa svim otporima i mogućim posledicama, toga ombdusman mora da bude svestan i da se odluči da li će biti zaštitnik građana ili uprave. Mi ga biramo sa namerom da on bude zaštitnik građana i da beskompromisno otkriva sve istine do kojih dođe.
U tom smislu ne očekujem da ombdusman, kako piše u zakonu, podnosi izveštaj Skupštini samo formalno na kraju godine u kome će taksativno nabrojati koliko je bilo pritužbi građana, nego da nas obavesti, sve nas parlamentarce kako zaista svaka državna institucija funkcioniše, gde postoje opstrukcije, gde postoje ozbiljne povrede zakona i da mi parlamentarci ne budemo, kako se najčešće žalimo, protočni bojler, nego da imamo mogućnost da utičemo na izvršnu vlast koja ne radi dobro i eventualno utičemo na neke nepravilnosti za koje ne znamo.
Govorilo se o tome kada smo menjali zakon da postoji jedna inflacija ombdusmana. Imamo lokalne ombudsmane, imamo u bolnicama ombudsmane, imamo pokrajinskog ombudsmana, školske i ne znam koje.
Ono što ja smatram da je obaveza ombudsmana to je da oni ne funkcionišu kao posebne države, nego da međusobno koordiniraju, kako se građani u mreži institucija ne bi izgubili i njihove povrede i njihove žalbe i njihove nesreće sa kojima se suočavaju.
Takođe, njegova obaveza je da prati implementaciju zakona, a mi smo se ovde složili da su nam svi zakoni valjani manje ili više, ali da nema nigde njihove implementacije i ja očekujem da će i tu dužnost da ispuni, kao što očekujem da mu je data ona mogućnost, a to je velika mogućnost, a to je zakonodavna aktivnost, da će iskoristiti, s obzirom...
(Vjerica Radeta, sa mesta: Kako bi se zvala žena ombudsman?)
Joj, ja ne znam, nisam baš najbolji predstavnik za taj novi jezik, nisam ja, ja sam poslanik.
Dakle, ja očekujem da ona zaista radi na zakonodavnoj aktivnosti. Neki su pre njega uradili veliki posao i olakšali mu u smislu da postoji spisak zakona koji su diskriminacioni, kao i zakona koji moraju da se donesu i da će on to učiniti.
Ono sa čim bih se složila sa gospodinom Šajnom, to je potrebno da se ta institucija, odnosno da bude prisutna na terenu, da građani, bez obzira što pruža mogućnost besplatne pravne zaštite, retko se odlučuju da dođu u Beograd, da prođu čitavu mrežu administracije, kako bi podneli svoju žalbu, nego da imaju mogućnosti u lokalnim sredinama i u najzabačenijim delovima Srbije da podnose svoje žalbe.
Takođe, očekujemo od njegovih predviđenih šest meseci da postavi svoje zamenike koji će se baviti pravima lica lišenih slobode, odnosno onim što se događa u zatvorima, problemima žena ili ravnopravnošću polova, pravima deteta, nacionalnih manjina i invalida. Naravno da će proširiti svoju delatnost, nevezano od ove četiri i baviti se svim onim što se danas pojavljuje u javnosti kao ozbiljna povreda i kršenje prava.
Dakle, u ovom trenutku ne želim da kažem da je idealna, da će situacija u Srbiji biti idealna onog trenutka kad dobijemo ombudsmana, da će svi građani biti srećni, ali hoću da im dam dozu optimizma da će imati besplatnu zaštitu, da će imati jedan oblik kontrole izvršne vlasti, a da li će on to uspeti zaista da radi ili ćemo sa razočaranjem ponovo govoriti o njemu za neki mesec, zavisiće od izvršne vlasti na kojoj je velika odgovornost i od svih nas koji smo dužni da ih kontrolišemo. Hvala.

Hvala vam. Prvo, replika, narodni poslanik Zoran Krasić, pa Meho Omerović.

Gospodine Obradoviću, replika je načelne prirode, na početku izlaganja moj prethodnik je pomenuo, da, rekao dezavuiše i na neki način dovodi u pitanje vrlo važne institucije kojima treba u ovom trenutku dati podršku.
Stav SRS nije da se dezavuišu ove dve institucije. To iz naših uvodnih izlaganja, odnosno nije moglo da se zaključi. Međutim, mi smo u strateškoj prednosti u odnosu na druge poslaničke grupe. Zašto? Zato što postoji neko iskustvo. Šta to znači kada bude napisano na papiru u praksi? Ja ne bih mojoj prethodnici ništa ni dodao ni oduzeo, meni se to sve sviđa, ali samo moram da se vratim na tačku dnevnog reda, nije Predlog zakona o Zaštitniku građana, nego je odluka o izboru Zaštitnika građana.
Kako možemo predloženog kandidata da uklopimo u ovu milozvučnu priču koju smo malopre čuli? Ja sada samo citiram neke stvari koje je naveo sam kandidat o sebi: završio je pravni fakultet 1996. godine, smer – upravno pravo; 2005. godine specijalističke studije iz oblasti bezbednosti; Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu; ako je u pitanju bezbednost, on je mogao i kod generala Delića na obuku, pošto je general Delić u rangu doktora nauka.
Što se tiče radnog iskustva od 1994. godine do 1997. godine, novinar novinske agencije "Beta" i verovatno ima nekih dodirnih tačaka sa informisanjem. Od 1997. godine do 2000. godine stručni saradnik u Ministarstvu za omladinu i sport Republike Srbije. Od 2000. do 2001. godine sekretar Saveznog ministarstva sporta, pričamo o ljudskim pravima sportista.
Dalje, od 2001. do 2002. godine pomoćnik za opšte poslove, tada je to bio Savezni sekretarijat za sport i omladinu. Od 2003. godine, novembra meseca, znači, posle onih izbora, sećate se, do danas je nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji.
Molim vas, prva asocijacija za nacionalno pravnog savetnika u Odeljenju za demokratizaciju misije OEBS. Demokratizacija u jednoj organizaciji koja se bavi bezbednošću i saradnjom može da se protumači upravo onako kako je gospodin Todorović žargonski prokomentarisao. Znači, ovo nije biografija za tajnog agenta 007. Ovo je realna biografija. Čovek je sam napisao, potpisao se, čak je ovde izneo neke podatke o bogatom poznavanju stranih jezika. Shvatio bih da se bira kandidat za inspektorat GINU pri vojsci. Shvatio bih da se bira eventualno šef obezbeđenja Narodne skupštine...
(Predsedavajući: Vreme.)
Shvatio bih da se ovde bira građevinski ekspert za proučavanje zgrade Maršalata koja treba da se poruši, pošto tu treba da se napravi nova američka ambasada koja bi kontrolisala sve podzemne kablove koji tu prolaze za telekomunikaciju u Srbiji. On ispunjava te uslove. Verovatno jedini uslov koji ispunjava prema mestu, lokaciji gde obavlja posao jeste Dedinje, pošto je ta misija tamo. I ja tako stanem poneki put i snimam da vidim ko to sve tamo ulazi. Puno špijuna ima, da znate. Zašto bi neko u misiju OEBS-a išao sa dobrim namerama iz nevladinog sektora. Zna se, ide po svoje mišljenje i ide po svoje parice.
Samo još jedna rečenica, gospodine Obradoviću, problem je sada što su i ovi stranci osiromašili, pa sada više ne mogu oni da isplaćuju njih, nego kažu, primite ih u službu državnu, sada ste vi vlast. Sada vi parama građana Srbije finansirajte naše špijune. To je ta revolucionarna promena od 5. oktobra naovamo. Znate, ko je na pozicijama demokratskog bloka taj nema pojma šta su ljudska prava.