Narodni poslanik Srđan Šajn, replika, vezano za informaciju iz Kostolca. Izvolite.

Gospodine Damjanoviću, tek toliko da bi se dobro informisali. Odite do Kostolca, tražite Melisu Džemaili. Između ostalog, postavljeno je pitanje toj devojčici, koja ima sedam godina i treba da krene u prvi razred – da li znate od čega se pravi staklo? Jabuka je bila samo jedno pitanje, a drugo pitanje je bilo da li znate od čega se pravi staklo?
Apropo toga ko je član čega, postoji u svetu Internacionalna romska organizacija, koja je nevladina organizacija i koja je oformljena pre 30, 40 godina, koju su oformili pojedinci i koji naravno kao pojedinci tamo rade.
Međutim, postoji Evropski romski forum, kao savetodavno telo Saveta Evropa i kao jedino demokratski izabrano legitimno telo u Evropi, koga čine i predstavnici Srbije i predstavnici drugih država. I znate iz koje su partije svi predstavnici? Iz Romske partije. Tek toliko da znamo, ko je koliko informisan i ko čemu pripada.
Mislim da nije slučajno što su oba predstavnika u Evropskom romskom forumu iz romske partije, jer mi informaciju imamo iz Kostolca, vi je proverite, a ako nije tačna, ja sam spreman da podnesem sve političke i druge posledice koje treba. Tek toliko.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, pa onda Slaviša Topalović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću za razliku od nekih probati da koristim mikrofone. Moram prvo da istaknem principijelan stav SRS da zaista vladajuća većina preteruje u ovome što već mesecima, a to je bio slučaj i u prethodnom sazivu, spaja nekad čak i 12 tačaka dnevnog reda u jednu tačku. SRS nikada neće pristati na to, ni danas kada smo u opoziciji, ni sutra kada budemo na vlasti. Ne znam da li je neko iz Vlade da neke tačke treba spojiti ili neko ovde dođe do takvog zaključka.
Koliko je važan Zaštitnik građana ukazuje i činjenica da onaj ko je bio ovlašćen od Odbora za ustavna pitanja nije bio prisutan kada je trebalo taj predlog da se obrazloži. Članom 138. jeste predviđen zaštitnik građana, ali 2005. godine, tada je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodin Lončar, predložio taj zakon.
Da vam kažem da građani Srbije i javnost Srbije znaju da opstrukciju u ovom parlamentu ne vrši SRS nego, upravo, Vlada. Predložila je taj zakon, iako zaštitnik građana nije bio ustavna kategorija. Da se ne shvati pogrešno, značaj te institucije jeste veoma veliki, ali mi nemamo poverenje ni u način, ni u one ljude koje vi predlažete na ova mesta, odnosno na ove funkcije.
Ko će da zaštiti građane Srbije, a i nas narodne poslanike od sledećih činjenica? Ovo su egzaktni podaci, možete ih naći u Predlogu budžeta za 2007. godinu.
Generalni sekretarijat Vlade umesto do sada 88 zaposlenih predviđa, ako već nije zaposlio, 108. Rekli biste dve Vlade. Neko mora da položi račune građanima otkud i zbog čega je to. Rekli biste dve Vlade, ali nije. Služba za upravljanje kadrovima, 25 – 50, u nadležnosti zaštitnika građana.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja 355 – 501 sada, osam državnih sekretara. Ministarstvo zaštite životne sredine 231 – 395. Ministarstvo kulture 75, sada 93. I, ako je od dobrog glumca puno je.
Ministarstvo zdravlja 383, sada 433. Nisu ovo zaposleni u zdravstvenim ustanovama, oni dobijaju otkaz, ali će neki možda ... dobro, Ministarstvo vera nećemo.
Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije, takođe neustavna kategorija, 26, sada 32. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu 65, sada 99.
Pretpostavljam da ministar neće stići da donese ili da potpiše odluke o promeni naziva ulica i trgova, pa će morati neko da mu pomogne, te iz tog razloga ovo ministarstvo značajno u kadrovima proširiti.
Kancelarija za pridruživanje EU 38, sada 52. Tako ćemo se mi decenijama verovatno pridruživati, ali sa ovom vladom, sa vama, koji je sada zdušno podržavate, od tog posla nema ništa.
Kabinet predsednika Vlade 8, sada 19. Kabinet potpredsednika 10, sada 36. Ima li ovde vama nešto nelogično? Predsednik Vlade 10, odnosno uvećanje 19, a potpredsednik 36.
Poverenik za informacije 5, sada 11, a ima pravilnik o organizaciji i sistematizaciji u toj službi, zajedno sa poverenikom 22 lica.
Zašto je ovo važno, pitali ste? Ja verujem, o ovome niko nije govorio, a nisu stigli da govore iz SRS. Vas to nije ni zanimalo. Nisu stigli, zato što su se više bazirali na novčanim iznosima, koje ova vlada planira da potroši ko zna kako i na koji način, ali slična situacija će biti i sa poverenikom i sa zaštitnikom građana. Znamo da je Zaštitnik građana u Vojvodini jedan svoj izveštaj, tri četvrtine svog izveštaja o radu za jednu godinu posvetio kritici jednog od potpredsednika SRS, gospodina Milorada Mirčića. To valjda treba da radi Zaštitnik građana, po vama, i Poverenik za informacije.
Najbolji zaštitnik građana jesu oni sami i jeste SRS, mnogo bolja od ovih koje mi treba sada da imenujemo, možda već na sledećoj sednici. Da ne bi bilo ništa dobro kod ovog kandidata Saše Jankovića, ja sam pomalo i lokal-patriota, rođen u Loznici, a ja u Ljuboviji, to je nešto što je dobro, o njegovim ličnim kvalitetima ne mogu i neću da govorim. Ne samo da je meni nepoznat i široj javnosti, a zaštitnik građana bi bio čovek koji od svog pojavljivanja uživa veliko poverenje od građana i da pokuša da reši njihove neke probleme, odnosno da im pomogne.
Ovde u njegovoj biografiji stoji, tačna je ona činjenica koju je rekao gospodin Zoran Krasić, njegova tri zanimanja ili bavljenja jesu u Ministarstvu za sport i omladinu. Ništa nemam protiv, relativno mlad čovek, ali kao da se kandiduje za državnog sekretara ili za pomoćnika ministra ili za neke druge poslove u Ministarstvu za sport i omladinu, a možda je tu bilo bolje rešenje za ovog gospodina.
Neko je rekao – šaljemo lošu poruku građanima Srbije kada treba da uspostavimo institucije, pošto su dve, koje treba upravo da pruže njima zaštitu. Pa i Vlada Republike Srbije treba da štiti svoje građane, treba da razvija ovu državu, da je brani, a setite se samo 2001. godine koliko je građana u Srbiji ostalo bez posla. Ne samo da su ostali bez posla, nego je vršen politički progon.
Složićete se, kolega Obradoviću, da je to trajalo, da je to i danas prisutno, na taj način se ne štite građani Srbije.
Ova Vlada je loša, ona je naopaka, neko bi rekao i rđava i nisam siguran da predlozi te Vlade mogu da budu dobri i kao zaštitnici građana i kao lica koja treba da nam daju javne informacije. Toliko.

Reč ima narodni poslanik Slaviša Topalović, pa onda Vjerica Radeta.

Za kandidata za Zaštitnika građana predlog vladajuće koalicije je Saša Janković. Ko je taj čovek? Saša Janković – prebivalište, državljanstvo, mesto i godina rođenja: Beograd, Republika Srbija, Loznica, 1970. godina; radno iskustvo: od novembra 2003. do danas – nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju misije OEBS-a u Srbiji, drugim rečima strani plaćenik nevladine organizacije; 2001.-2002. godina – pomoćnika za opšte poslove i međunarodnu saradnju saveznog sekretara za sport i omladinu; 2000.-2001. godina – sekretar Saveznog ministarstva sporta; 1997.-2000. - stručni saradnik u Ministarstvu za omladinu i sport Republike Srbije; 1994.-1997. - novinar Novinske agencije ''Beta''.
Obrazovanje: 2005. godina – specijalističke studije bezbednosti, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu; 1996. godina – Pravni fakultet u Beogradu, smer upravno pravo. Dodatno obrazovanje i druge aktivnosti: demokratizacija i politička pitanja, specijalistički kurs Diplomatske akademije u Beču i Austrijskog centra za proučavanje mira i rešavanje konflikata Štad Šlajning 2003. godine; javna uprava i pojedinac u svetlu evropske konvencije o ljudskim pravima, seminar Venecijanske komisije Saveta Evrope, Trst 2001. godine; stručni ispit za rad u organima državne uprave; držao i predavanja u zemlji i inostranstvu i objavljivao radove i članke iz oblasti demokratske kontrole sektora bezbednosti i reforme obaveštajno-bezbednosnog sistema.
Zapamtite ovo " reforme obaveštajno-bezbednosnog sistema". U daljem izlaganju ćete shvatiti zašto sam stavio akcenat na obaveštajno-bezbednosni sistem.
Jezici: engleski, pisani i govorni, profesionalni nivo. Informatička tehnologija: puna informatička pismenost. Porodica: oženjen, otac jednog deteta.
To je biografija gospodina Jankovića, koji je sam pisao i potpisao. Dopunićemo biografiju gospodina Jankovića našim saznanjima i tvrdnjama njegovih prijatelja, komšija, kolega i ljudi iz neposrednog i bližeg okruženja.
Ko je gospodin Janković, da li on može da zaštiti građane Srbije? Gospodin Saša Janković je radio u Ministarstvu za sport i omladinu Vlade Republike Srbije u periodu do 2000. godine.
Vi znate ko je tada bio na vlasti. Radio je kao pravni referent, sa ograničenim pravnim znanjem. Član omladinske organizacije SPS i neko vreme blizak saradnik pomoćnika ministra Milivoja Ćosića, bivšeg omladinskog rukovodioca.
Takođe je bio veoma blizak saradnik direktora Omladinskog kampa "Karataš" na Đerdapu, koji je bio uhapšen posle 5. oktobra i proveo pet ili šest meseci, izvesni Šime. Možda ga je gospodin Janković i prijavio policiji, jer se kasnije utvrdilo da je gospodin Janković špijunirao liderima DOS-a ministra sporta Zorana Anđelkovića, tako što je govorio za Zorana Anđelkovića i ono što jeste i što nije, zarad svojih poena kod lidera DOS-a.
Ovaj potez špijunaže svoje partije potvrđuje i dokazuje to što je gospodin Janković, po dolasku DOS-a na vlast, ubrzo nagrađen i postavljen na mesto sekretara Saveznog ministarstva za sport. Tada je ministar bio gospodin Andrić iz Nove demokratije i stranke bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića, koji je ovih dana interesantan svedok oko dešavanja delovanja duvanske mafije u to vreme. Mislim da ste pratili u dnevnoj štampi, to je tekst gde se spominju Čedomir Jovanović i Vladimir – Beba Popović, koji su u to vreme bili potpredsednik Vlade Srbije i šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije, postavljeni na te funkcije na predlog DS i, naravno, u to vreme bili članovi DS, tj. vaše stranke, gospodo.
Da se vratimo na temu, gospodina Jankovića. Gospodin Janković to mesto nije zaslužio, mislim na mesto sekretara Saveznog Ministarstva za sport, nikakvim znanjem i radnim iskustvom u Ministarstvu za sport u prethodnom periodu. On je to zaslužio verovatno kao dobro obučeni špijun u tuđim redovima, kao što ove činjenice potvrđuju i njegovo delegiranje i postavljanje za Zaštitnika građana, od strane DS, DSS, šifrovane kombi i kombi stranaka vladajuće koalicije.
Gospodin Janković je bio aktivni član SPS u periodu do 5. oktobra 2000. godine. Iskreni član sigurno nije bio, ali je bio aktivan član. Za njega i još jednu manju grupu iz Ministarstva, koji su bili angažovani na preregistraciji sportskih organizacija, a shodno novom Zakonu o sportu, u to vreme, vezana je afera nelegalnog uzimanja novca, tadašnjih 50 do 100 maraka od klubova, kako bi preko reda bila izvršena preregistracija, ako se zna da je tada u Srbiji bilo preko 12.000 sportskih klubova koji su trebali da izvrše preregistraciju.
Da napomenem, ne zna se tačan broj preregistracija koje su oni izvršili, zato što su, da li na vreme ili pre vremena, prekinuti u tome. To je sve rađeno bez znanja čelnika Ministarstva sporta. Zloupotreba je kasnije otkrivena, kao što sam rekao. Neki ljudi, koji su radili po ugovoru o delu, otpušteni su, a afera je tada zataškana.
Osoba iz bližeg okruženja gospodina Jankovića tvrdi da je on osoba sklona intrigama. To potvrđuju učestale svađe službenika Ministarstva sporta, po dolasku gospodina Jankovića u tu sredinu. Možda je on dobio zadatak od lidera DOS-a u to vreme da tako deluje. To još nije precizno utvrđeno. Kao sekretar Saveznog ministarstva za sport, ponašao se vrlo osiono i bahato, kako prema potčinjenim službenicima, tako i prema strankama koje su dolazile u to Ministarstvo.
Pretpostavljam da su nadležni organi i lideri novog DOS-a, mislim na sadašnju vladajuću koaliciju, dobro pogledali u prošlost gospodina Jankovića i učinak njegovog rada u Ministarstvu za sport u prethodnom periodu. Normalno je da se dobro raspitate o čoveku koga predlažete za Zaštitnika građana, nije to bilo kakva funkcija.
Predlažem vam da pošaljete inspekciju koja je nadležna da pogleda finansijski izveštaj Saveznog ministarstva za sport, za vreme koje je gospodin Janković bio prisutan u tom Ministarstvu. Ako to niste uradili do sada, smatrajte da je to vrlo nestručno sa vaše strane, kao organa koji ima ulogu predlagača gospodina Jankovića za zaštitnika građana. Ako ste nekim slučajem to uradili, onda ste učesnik u mogućim malverzacijama koje ste svesno prikrili.
Postavljam pitanje – da li ste vi dobro ispitali ko je gospodin Janković i da li ćete glasati za ovakvog čoveka koji ne može sam sebe da sačuva, a ne građane Srbije?

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pa Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo poslanici, čuli ste stav SRS o ova dva predloga, čuli ste i komentare mojih kolega i kada je u pitanju predlog za izbor Poverenika za informacije i predlog za Zaštitnika građana. Ja ću da na jedan drugi način pokušam da objasnim i potvrdim ovo što je već rečeno.
Bilo je normalno da gospodin Rodoljub Šabić, kao čovek koji već vrši ovu funkciju, dostavi Narodnoj skupštini izveštaj o svom dosadašnjem radu. Ja znam da on jeste dostavljao svake godine izveštaj, evo sa sajta sam uzela jedan deo, zapravo ceo izveštaj, ali smo mi morali da posvetimo jednu tačku dnevnog reda tom izveštaju da bismo iz tog izveštaja mogli da zaključimo da li i dalje podržavamo Rodoljuba Šabića ili ćemo da pomognemo Rodoljubu Šabiću da on uspostavi jedan normalniji kontakt sa onima od kojih treba da dostavi informacije.
Šta nama kaže gospodin Rodoljub Šabić u ovom svom izveštaju, između ostalog. Kaže da, po rešenjima, od 42 tužbe podnete protiv rešenja poverenika Vrhovni sud je rešio 18 tužbi tako što je 13 tužbi odbacio, a pet odbio kao neosnovane.
Ovo je meni kao pravniku vrlo interesantno, da li je taj veliki pravnik Rodoljub Šabić zaista imao osnova za podnošenje ovih tužbi ili Vrhovni sud, ne daj bože, štiti nekog iz izvršne vlasti.
Dalje, kaže Rodoljub Šabić, po tužbama protiv Vlade i Narodne kancelarije predsednika Republike Vrhovni sud prema dostavljenim podacima Poverenika nije odlučio. Dakle, i ovo je i te kako interesantna tema kako to da Vrhovni sud ne odlučuje o tužbama protiv Vlade i protiv Narodne kancelarije predsednika Republike.
Kaže Rodoljub Šabić – prema raspoloživim podacima uprkos donetim rešenjima Poverenika javnost je ostala uskraćena za informacije o: izgradnji mosta kod Beške i žičara na Kopaoniku, o projektima u opštini Preševo, Bujanovac i Medveđa, o pet najvećih investicija u Srbiji od strane Ministarstva za kapitalne investicije, o broju podnetih zahteva i prisluškivanih lica u 2005. godini od strane BIA, o činjeničnom stanju i preduzetim merama po krivičnim prijavama SRS i Narodnog pokreta ''Otpor'' u vezi sa slučajem ''Mobtel'', davanju saglasnosti na dokument memoranduma o dogovoru ''Javnog preduzeća PTT Srbija'' i novih vlasnika ''Mobtela'' od strane Ministarstva za kapitalne investicije i Republičkog javnog pravobranilaštva, postupku povodom tragične smrti novinarke Radoslavke Vujasinović od Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu.
Zatim, o nabavci vozova iz Švedske od strane ''Javnog preduzeća Železnice Srbije'', nabavci aviona od kompanije ERBAS od strane JAT-a, o platama direktora ili naknadama članovima upravnim i nadzornim odborima u ''Javnom preduzeću NIS'' i Aerodrom "Nikola Tesla", te Novinskoj agenciji TANJUG, o isplaćenim naknadama na ime zastupanja, svedočenja i veštačenja pred arbitražnim sudom u Cirihu u sporu ''Javnog preduzeća PTT Srbija'' i Preduzeća Braća Karić – ''Sistem BK Trejd'', o opremi iz donacija u Gradu Nišu i o troškovima reprezentacije u Opštini Crveni krst u Nišu, o finansiranju političkih stranaka i o izdatim upotrebnim dozvolama za poslovne i stambene poslove objekata u Opštini Inđija, o javnim radovima na uređenju ulica u Leskovcu, Vrbasu i Novom Sadu.
Dalje, o izdvojenim budžetskim sredstvima verskim zajednicama u Opštini Novi Pazar i Trgovište, o finansiranju političkih stranaka u Jagodini, o prenosu sredstava Opštine Vršac ''Televiziji Banat'', o upotrebi jezika nacionalnih manjina u Opštini Ruma i Titel, o podacima o objektima i merama u vezi sa zaštitom životinja u Opštini Negotin i Sombor, o utrošenim sredstvima za reklame, specifikaciji troškova finansiranja programa izgradnje i podacima o stanovima Zavoda za izgradnju Novog Sada, o realizaciji budžeta u opštini Temerin, o zaradama i troškovima telefona u opštini Aleksandrovac.
Dalje, o dokumentima sa sednica organa lokalne samouprave, o oduzimanju mandata odbornicima, zapisnici sa sednica i drugo u opštini Žitište, o prijemu kadrova u opštini Trgovište, u pristupu pojedinačnim dokumentima organa od interesa za tražioca informacije kao na primer dosijei BIA za preminulog člana porodice, kopija dokumenata iz katastra nepokretnosti, građevinske dokumentacije, medicinske dokumentacije, spise sudskih predmeta i drugih dokumenata.
Dakle, poštovane kolege poslanici, sami vidite da sve ono što je od interesa građanima Srbije, sve ono što bi građani hteli da saznaju od Rodoljuba Šabića kao poverenika nisu mogli da dobiju podatke. Šta ovo treba da znači? Da ili je gospodin Rodoljub Šabić nesposoban da vrši ovu funkciju ili gospodina Rodoljuba Šabića ne uvažavaju nadležni organi, a kao što ste čuli, najviše je Ministarstvo tada za kapitalne investicije, a sada za infrastrukturu čini mi se.
Ali, u svakom slučaju, Rodoljub Šabić, čovek koji je sam rekao šta sve nije bio u stanju da uradi ne može više da obavlja ovu funkciju. Ne može da obavlja pre svega što je moralan čovek. Čuli ste ovde na koji način je išao iz stranke u stranku, odricao se svojih stranaka i stranačkih programa itd, samo da bi ostao na ovoj funkciji i to govori da čovek takvih moralnih kvaliteta ne može to da radi.
Ja, znate, mnogo volim onu narodnu "Glavu dajem Srbiju ne dajem", ali na Rodoljuba Šabića bi moglo da se primeni "stranku dajem, fotelju ne dajem". Ali, pošto nema više stranku onda izgleda "obraz daje fotelju ne daje" i to ga zaista ne preporučuje bar što se tiče SRS za ovu funkciju.
Iz ovog Izveštaja ima još nešto interesantno kada su u pitanju plate u određenim javnim preduzećima i Vladi Republike Srbije. Kaže Rodoljub Šabić, kao najčešći razlog zbog koga su državni organi uskraćivali tražene informacije je pozivanje na poverljivost dokumenata, bez pružanja dokaza da se time štiti neki pretežni interes kako to zakon nalaže ili to da tražilac nema opravdani interes, jer kako se tvrdi nije imao status stranke u nekom postupku pred organom vlasti povodom koga se informacije traže, što takođe ne sme biti razlog uskraćivanja informacija.
Bilo je slučajeva i neosnovanog uskraćivanja informacija s pozivom na zakonske odredbe, zamislite, o zaštiti privatnosti i zloupotrebi prava na informaciju, a radilo se o informacijama u vezi sa obavljanjem poslova od javnog značaja, kao na primer o platama i drugim pitanjima iz budžeta nosilaca javnih funkcija. Zahvaljujući ovakvom stavu danas verovatno ni mnogi narodni poslanici ne znaju, a građani Srbije svakako ne, da je Vlada Vojislava Koštunice u onom prošlom mandatu dva ili tri puta sebi povećavala platu pa danas pomoćnik ministra ima oko 110.000 platu, državni sekretar 150.000 za ministra verujte ne znam.
Dakle, to je državna tajna, a ministri rade na procenat, tako je gospodine Todoroviću, hvala na pomoći. Uvek ste bili u pravu. Dakle, šta znači poverenik, odnosno zaštitnik građana?
Čuli ste i o zaštitniku građana ono što je najkarakterističnije, a to je da je on čovek koji dolazi iz nevladine organizacije, pored zamenika sekretara koji je iz nevladine organizacije. Vi, takođe, u državne organe dovodite nove ljude iz nevladinih organizacija. To nije dobro. Kažete, kada ste donosili zakon, da se zalažete da to budu nestranačke ličnosti.
Gospodine Gavriloviću, klimate glavom. Verujete, ja bih pre glasala da vi kao član Demokratske stranke budete ovaj zaštitnik građana, nego ovaj, kako se zove već, iz nevladine organizacije. Jer vas možda može stranka, mogu da vas isključe iz stranke ako se ispostavi da svoj posao niste radili u skladu sa zakonom. A kome ovaj odgovara? Možda nekoj nevladinoj organizaciji. Centar za mir i razvoj demokratije, tako se zove, a koju inače u Srbiji vodi gospođa Vesna Pešić. Ona je konkurisala kod neke, kod Nemačke i Holandske ambasade, sa nekim programom za postavljanje Zaštitnika građana ili ombudsmana u Leskovcu i Novom Pazaru. Taj projekat je odobren. Započet je 2006. godine, a nastavlja se realizacija u ovoj godini.
Zašto to posebno i kome to posebno treba zaštitnik građana baš u Leskovcu, baš u Novom Pazaru, baš od ambasada Nemačke i Holandije i baš u organizaciji Vesne Pešić?
Drage moje kolege, ovo što radite ništa ne valja. Verujte, ne valja za državu, a kad ne valja za državu, shvatićete jednog dana ne valja ni za vas.
Šta vam uopšte znači ovaj zaštitnik građana? Ja znam njegove ingerencije po članu 138. Ustava. Nažalost, ma ko bio taj čovek ne može da nam odgovori zašto su Koštunica i Tadić lagali, recimo, da je general Zdravko Tolimir uhapšen u Republici Srpskoj, kada se zna da je uhapšen na Bežanijskoj Kosi. On ne može da nam odgovori kako je to Đelić uspeo da uzme 11 miliona evra u ''Meridijan'' banci i šta će se desiti zato što je samo malo prekršio zakon. Nije to prijavio dok ga na to nisu podsetili poslanici SRS. Ovo je samo jedan deo. To, ''Karićev blagajnik'', to je na drugom računu.
Da, da, ovaj zaštitnik, takođe, ne može da nam kaže šta će se desiti sa ugovorom koji je Dinkić zaključio i oštetio državu za 5 miliona sa ''Televizijom'' B 92. A tek Nacionalna štedionica?! Taj čovek ne može da nam kaže da li, Dušan Petrović, ministar pravde može da nam odgovori, posle onog ubistva u onom sudu, u Odžacima, juče, prekjuče, kada ono beše, sudija dobi šamar u sudnici. Kako se desilo? Pa Trizon pobegao iz suda. Pa Trizon pobegao, finansijer Borisa Tadića, kako to zaboravih, pobegao iz suda?
Kako se desilo da reporter ''Kurira'' pre dva dana uđe u Palatu pravde, pa u Treći i u Peti opštinski sud sa dva noža, prošao je i onaj skener i one tamo policajce koji stoje? Ni na to ne može da nam odgovori ovaj zaštitnik građana.
Ne može da nam odgovori Zaštitnik građana ni šta znači na Rači tabla. Valjda Đilas treba da zna taj odgovor. Na Rači pre reke Save, znači nema reke, stoji tabla – ovaj most je finansiran iz Nacionalnog investicionog programa. Ni mosta, ni reke, ali bogami finansiran. Gde su te pare Đilas zna, ali ovaj zaštitnik ne može da nam odgovori. Samo da vas podsetim gde je Rača, ove iz DSS. Vi možda znate. Njih podsećam zato što je Vojislav Koštunica bio sa Dodikom u izbornoj kampanji, skoro, u ovoj poslednjoj izbornoj kampanji, pa su stajali na mostu na Savi. Onda je Koštunica valjda čuo da Drina deli ili ne deli Srbe, kako za koga, za nas ne deli, za vas deli, pa je pokazao Savu i rekao – ova reka Drina više neće deliti Srbe. E, tu je sagrađen most, nevidljivi most.
Da li ovaj gospodin koga ćete da izaberete može da nam da informaciju, odnosno da dobijem informaciju od Šutanovca, Jočića, Ljajića zašto Gojko Kličković nije dobio državljanstvo Republike Srbije. Dobili su ga svi članovi njegove porodice, on nije dobio. Već je prebačen.
(Dragan Todorović upadica sa mesta: Prebačen je u Sarajevo, napravljen je zapisnik.)
Prebačen je u Hag? (Ne.)
Izvinjavam se, znači još gore. Dakle, evo, dobijam informaciju od gospodina Todorovića da je Gojko Kličković prebačen u Sarajevo pod optužbom za neki ratni zločin. To je bio razlog zbog čega ovde nije mogao da dobije državljanstvo, a porodica mu živi ovde i ima državljanstvo.
Mnogo je, dame i gospodo, pitanja na koje ne može da odgovori ni Zaštitnik građana, ni ovaj Poverenik da im daje informacije, ne može ni javni tužilac, jer ga nema. Ali, Bože zdravlja i još malo strpljenja građana, biće i javnog tužioca i odgovora na sva pitanja i biće mnogo onih koji će odgovarati pred nadležnim organima, a ne pred političarima.

Po Poslovniku, Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. (Žagor u sali.)
Smirite se, molim vas, pa, ne priliči to vama u tim godinama. Opustite se, samo još malo.
Gospođa Vjerica Radeta vas je već obavestila šta se desilo sa Gojkom Kličkovićem. Ja ću vas podsetiti da je to jedan od prvih predsednika Vlade Republike Srpske, da je navodno protiv njega podignuta neka optužnica vezana za privredni kriminal.
Sećate se gospodina Mandića koji je bio jedan od ministara u Vladi Republike Srpske.
Takođe je podignuta optužnica, navodno protiv kriminala, da bi se danas nalazio u Odeljenju za ratne zločine. Suđenje nije počelo što je izgleda manir svih ovih sudova za ratne zločine, jer se ugledaju na Haški tribunal.
Ali Verica Radeta vas je već obavestila vezano za slučaj Gojka Kličkovića. On je podneo zahtev za državljanstvo. Dobili su ga njegova žena i njegova ćerka. Nažalost, on ga nije dobio. Nego je danas izručen i direktno prebačen odmah u Odeljenje za ratne zločine iako su ga tražili vezano, navodno, za privredni kriminal.
Ja vas podsećam samo na ulogu naše države, na taj podređeni položaj koji je Srbija prihvatila, ne znam iz kog razloga. Podsećam vas samo na zločine koji su se desili u Sarajevu.
Ne znam da li vam je sada smešno, gospodine Gavriloviću. Podsećam vas na zločine koji su se desili u Tuzli.
Podsećam vas na zločine koji su se desili prilikom egzodusa srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine, kada ga je vojska Bosanske federacije ili muslimanska vojska počinila nad Srbima. Niko od njih nije pozvan na odgovornost, a država Srbija ćuti.
A izručuje svoje građane svakome onom ko zatraži, pri tom prstom ne mrda da se istraže i procesuiraju zločini koji su učinjeni nad Srbima. To govori o karakteru ove države, govori o karakteru i odnosu ove vlasti prema sopstvenim građanima.
Naravno, vama je to smešno. Šta vas interesuje general Tolimir, da li je uhapšen na Bežanijskoj kosi ili je uhapšen u Republici Srpskoj?
Što se vas tiče iz Demokratske stranke, vi ni jednog momenta ne biste razmišljali. Vi biste ga uhapsili, kao i Vojislav Koštunica, na Bežanijskoj kosi, odmah isporučili, pretpostavljam zato biste dobili nagradu koja je raspisana, kao što ste dobili kada ste izručili Slobodana Miloševića i sve one druge za kojima je bila raspisana poternica.
Ali morate da vodite računa o jednoj stvari, o državi. Govori se o građanima ove države i ulozi koju bi ova država morala da ima. Ulozi koju svaka država ima prema sopstvenim građanima.
Jednoga dana, kad-tad, dođe to i obije se o glavu, onda će biti kasno. Ne vredi to vama, gospođo, govoriti i očito vam to ne dopire tamo gde bi trebalo. Šta da se radi, moraćete da se potrudite da na neki način dobijete informacije da biste shvatili o čemu vam govorim.