Hvala puno. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvinjavam se, izvolite, reč ima gospodin Riza Halimi. Po ovom amandmanu? Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u redu je, ima još jedan amandman koji je poslanik SPS-a takođe podneo na ovu temu. Prvo da konstatujem da se ipak neke neobične stvari ovde odvijaju. Prvo smo imali ukidanje ministarstva manjina, a to je bilo od strane skupštinske većine, a amandmanom poslanika radikala pokušano je da se to spreči; nažalost, ukinuto je i to ministarstvo više ne postoji. Sada imamo amandman SPS-a koji se protivi reduciranju sredstava, a u ovom amandmanu poslanika radikala to se drugačije tretira, u odnosu na Koordinaciono telo. Opet je neuobičajeno da umesto da skupštinska većina, odnosno Vlada bliže zna prilike na tom području, ponavlja nam se sudbina, ponavlja se vreme kada su ministri dolazili do Vranja, a uopšte nisu znali šta se dešava u Bujanovcu i Preševu.
Koordinaciono telo, bez obzira kako to bilo ko od političkih subjekata gleda, napravilo je preokret i ipak su tu bili postignuti početni rezultati koji ne mogu da se ospore. Ali, činjenica je da je od 2004. godine napravljena pauza i nijednom do sada nije napravljena analiza šta je od tog programa realizovano, a šta je ostalo nerealizovano. Onda se javljaju ovakve ideje koje, po meni, nemaju dovoljan izvor informacija o tokovima i dešavanjima na našem području.
Zato je verovatno gospodin Nikolić iz SPS-a, a ja ne bih mešao to sa partijskim pozicijama, nego isključivo sa tim da je čovek privrednik iz tog područja, pa zna prilike tamo i šteta je ... Ja bih tu izneo kritiku Koordinacionom telu da ima tri zamenika, a juče sam se čuo i sa predsednikom Medveđe i Bujanovca i uopšte nisu upućeni u ovaj predlog koji je Vlada podnela. Ni sam šef Koordinacionog tela nije dovoljno upoznat, kada sa njim obavio razgovor, a čovek je bio u Vladi.
Mislim da je nedopustivo kada se radi o jednom veoma važnom programu, koji je sastavljen u Saveznoj i Republičkoj vladi, što je ovde osporeno, u vreme kada je tu bila kriza, kada su bili oružani sukobi, u to vreme je bio prioritet Vlade, da sada to ne mora da bude prioritet u ovim mirnodopskim uslovima, kada može bolje da se radi i kada rezultati mogu biti efikasniji.
Zbog čega se sada odjednom zanemaruje to područje i prepušta se ovakvim diskusijama, opet ponavljam, u kojima se vidi jasno da nema dovoljno informacija? Nije tačno da predsednici samovoljno određuju sredstva. Oni moraju dobiti dozvolu od Ministarstva finansija za svaki projekat koji se ostvaruje na terenu.
I, to je trebalo nastaviti, jer, jednom sam rekao, to je područje sa šest puta nižim nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika u odnosu na prosek države. Kako se uopšte može ova dramatična situacija promeniti, ako nema jednog specifičnog pristupa ove vlade? Ja to u ovom predlogu ne vidim. Nema nijednog opravdanja zašto je to upola smanjeno.
Umesto da je bilo analize, umesto da se traži odgovornost, ali uz argumente, ovde se paušalno govori. Po meni, da ponovim, najveća je šteta što se počelo devalvirati i ono što je bio početni rezultat. To je suština. Hvala.

Izvolite, SRS ima još osam minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam iznosio obrazloženje ovog amandmana, ja sam nagovestio da je formiranje ovog tela nastalo u vreme sukoba 2001. godine, dakle, onih koji su bili inscenirani da skrenu pažnju međunarodnoj javnosti kako dole Albanci ne uživaju ista prava kao i Srbi. To, međutim, nije bilo tačno. Jeste da su oni imali neke rezultate, i to se odnosilo na infrastrukturu i to uglavnom na mestima gde je većinsko stanovništvo albanske nacionalnosti. Od tada pa do sada, neka me demantuje Riza Halimi, neka izađe i neka kaže šta je Koordinaciono telo uradilo, šta je podnelo, a šta je to što je urađeno na jugu Srbije od strane Koordinacionog tela, i kada su se poslednji put obratili javnosti.
Znači, nema potrebe, a ja mislim da se i vi slažete sa tim ... Meni je drago što ste vi osudili onaj protest u Preševu gde su vaše pojedine kolege tražile prisustvo NATO snaga na jugu Srbije i da se ove opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac pripoje Kosovu. Meni je veoma drago što ste vi to osudili kao predstavnik Albanaca sa tih prostora.
Kada je reč o ovom koordinacionom telu, stvarno nema nikakvu funkciju dole i neopravdano troši sredstva građana Srbije. Toliko.

Na član 5. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Slavko Jerković.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije, a Vlada nije prihvatila amandman.
Reč ima narodni poslanik Slavko Jerković.
Redosled se ne slaže sa izveštajem Vlade, sa izveštajem Zakonodavnog odbora, ali složila ga je naša služba i ide sve redom.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Srpske radikalne stranke iskoristili su maksimalno konstruktivno svoju satnicu kada je bila rasprava o zakonu o budžetu. I ovom prilikom koristimo i amandmane i dozvoljeno vreme u obrazlaganju amandmana, ne zbog vladajuće koalicije, već zbog građana Srbije. Znači, prvenstveno da se čuje glas SRS, da to građani Srbije vide, a ja sam pouzdano proverio da se sve više gleda zasedanje Narodne skupštine.
Ja sam podneo amandman na član 5. razdeo 3, glava 3.11 i ekonomsku klasifikaciju 110, sa predlogom da se brišu.
Dobili smo stav Vlade sa predlogom da se ovaj amandman odbije, dobili smo mišljenja Zakonodavnog odbora, a moj cilj i cilj SRS i cele poslaničke grupe je da se briše ovaj član.
Dakle, iz samog naziva - Kancelarija za saradnju sa Haškim tribunalom, nigde se ne može primetiti da ta kancelarija vodi računa o optuženima pred Haškim tribunalom.
Mnogi od vas, zloupotrebljavajući ovu govornicu, pričaju o ratnim zločincima. Gospodo, treba da razlikujete institut prezumpcije nevinosti i kada izađete za ovu govornicu možete samo da pričate o optuženima dok se oni ne oglase krivim.
Pre neki dan, kad su poslanici Srpske radikalne stranke izlazili za ovu govornicu i tražili obaveštenje od pojedinih organa Republike Srbije u smislu člana 226, kada je bila u pitanju otmica generala Tolimira, našao je hrabrosti da izađe jedino gospodin Šormaz braneći taj postupak rečima – moram da verujem ovoj i onoj državi, verovatno misleći na Republiku Srpsku. Na kraju je zaključio – šta hoćete vi iz redova SRS, vaš predsednik se dobrovoljno javio i otišao u Haški tribunal, što se ne ugledaju i ostali optuženi na njegov primer?
Da, gospodo, jeste to tako. Otišao je profesor dr Vojislav Šešelj dobrovoljno, ali pre odlaska održao je narodni miting u Beogradu i poručio (i sve patriote ove države koji se osećaju tako mogli su da izvuku zaključak) – gospodo, građani Srbije, Srbi, ne dozvolite posle mene da se izruči bilo koji Srbin Haškom tribunalu, neka to budem ja. Idem da se borim ne za sebe, ne da branim sebe, nego da branim srpske nacionalne interese.
To je gospodin Šormaz zaboravio da kaže. Ta je poruka bila mnogo bitna, iz više razloga, a ja se lično nadam da će uskoro isti taj profesor dr Vojislav Šešelj da dođe i da održi predavanje onima koji drugačije misle u Srbiji, ovoj vladajućoj koaliciji, kako se štite i brane nacionalni interesi.
Za Kancelariju za saradnju u ovoj tački 1. razdeo 3 član 5. glava 3.11 predviđa se za plate, dnevnice (da ne nabrajam sve za šta je tu predviđeno), i za stalne troškove, troškove putovanja, usluge po ugovoru, tekuće popravke i održavanje itd. iznos od 25.522.000 dinara. Iz ovoga nigde ne može da se vidi koliko je od te cifre predviđeno za porodice optuženih pred Haškim tribunalom. Od čega se mi to krijemo, čega se mi to stidimo kroz Predlog zakona o budžetu? Zašto, koji je pravi razlog da to ne bude prikazano kao pomoć licima koja su optužena pred Haškim tribunalom i njihovim porodicama?
Verovatno će posle mene da izađe ministar za ovu govornicu i kaže – pa da, to je regulisano odlukom o obrazovanju saveta za saradnju sa Haškim tribunalom. To mene ne može zadovoljiti. Ne može zadovoljiti ni poslanike SRS, iz prostog razloga što ste se vi kroz sam naziv ove kancelarije za saradnju već opredelili ka usmerenosti. Vi pružate punu podršku tom Haškom tribunalu, tačnije rečeno, Karli del Ponte.
Ona u svakom trenutku može da dođe u Srbiju, da vršlja po Srbiji, da traži od vas šta god joj volja.
Koštunici, neobaveštenom, Haški tribunal je bio zadnja rupa na svirali. Postade mu sad najvažnija, najbitnija i najbliža prijateljica Karla del Ponte. Eto, nismo mi toliko ni iznenađeni, samo me interesuje zbog čega je Karla del Ponte otišla zadovoljna iz Srbije? Šta je to njoj predsednik Vlade gospodin Koštunica, kako je on to nju zadovoljio? Kako, na koji način? Na koji način je on ishodio pozitivno mišljenje o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom? Ko je tu ispao žrtva? Šta je iza toga? Da nije možda u pitanju dokumentacija koja nosi oznaku državne tajne? Da nije možda u pitanju neki vojni arhiv sa oznakom "strogo pov." ili "poverljivo"?
Mislim da je gospodin Vučić sa ove govornice, kad se to desilo, a javio se po članu 226. Poslovnika, tražio da nas poslanike, kao i javnost Srbije, vladajuća koalicija, odnosno nadležni organi u toj koaliciji obaveste koja su dokumenta predata gospođi Karli del Ponte kad je bila poslednji put u poseti u Beogradu. Koliko ja znam, mi nismo dobili odgovor na to pitanje. Do danas tog odgovora nema.
Možda se u toj dokumentaciji koja joj je predata radi o državnim nacionalnim interesima. Vi znate, po članu 97. Ustava, Republika Srbija treba da štiti te državne nacionalne interese. Zašto se od nas kriju ta dokumenta i zašto se Vojislav Koštunica ne oglašava povodom toga i ne dostavlja nam nikakvo obaveštenje što se tiče predatih dokumenata?
Još jedna stvar što se tiče Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom. Bez obzira na njegov pogrdni način, mi koji se bavimo i pomažemo u odbrani prof. dr Vojislava Šešelja činimo sve, obraćamo se Nacionalnom savetu, podnosimo zahteve uredno preko pisarnice da nam se dostavljaju određena dokumenta. Dostava određenih dokumenata treba da prođe određenu proceduru: sednica Saveta, upućivanje organu koji treba da da ta dokumenta (najviše Generalštabu, u kancelariju koja postoji tamo u Generalštabu), vraćanje tih dokumenata do Nacionalnog saveta, sednica Vlade Republike Srbije, odluka ili zaključak Vlade i tek onda dostava određenih dokumenata timu za odbranu prof. dr Vojislava Šešelja.
Odgovorno tvrdim, na jedan zahtev kompletno nije dostavljena dokumentacija još od 28. februara 2006. godine. Ubeđen sam da za sve ono što smo mi tražili, a traženje se prvenstveno odnosi na ono što je dostavljeno Karli del Ponte i određenim timovima za odbranu, što se tiče lokacija vezano za profesora dr Vojislava Šešelja, taj nacionalni savet prilikom prosleđivanja određenih dokumenata sigurno zadržava po jedan primerak kod sebe.
Međutim, u čemu je problem? Problem je što niko od nas ne želi da primi materijal bez propratnog akta i bez onoga u propratnom pismu, navođenja svih dokumenata koji su prosleđeni Karli del Ponte. Ovo je sve zbog loše prakse i zbog nepoverenja u Nacionalni savet.
Ja bih sa ove govornice skrenuo pažnju i Rasimu Ljajiću, koji je odgovoran za Kancelariju za saradnju sa Nacionalnim savetom, da ne pominje ratne zločince, da shvati konačno šta je prezumpcija nevinosti, da on ne obećava da će ubrzo biti uhapšen ovaj ili onaj. Nemojte, građani Srbije, dozvoliti sebi da otimate svoje građane na najgori mogući način, s kesama na glavi, bez sprovođenja procedure oko izručenja i predaje određenog lica Haškom tribunalu. Sve činite mimo zakona; znajući da ne poštujete tu proceduru, onda se taj oteti čovek nađe na prostorima Republike Srpske samo da bi, po vama, dobili u vremenu i da bi se zaštitio od javnosti, od građana Srbije koji ovoj Srbiji dobro misle i koji smatraju da svi organi, organizacije, posebno vladajuća koalicija mora da pomogne maksimalno svoje građane koji se brane pred Haškim tribunalom, bez obzira na optuženja.
Taj isti Vojislav Koštunica, ne priznajući Haški tribunal, predstavljajući se kao legalista, najbolje bi trebalo da zna da je taj sud osnovan na nezakonit način. Osnovan je Rezolucijom Saveta bezbednosti 827, ali Savet bezbednosti kao izvršno telo UN nema nigde, po Povelji UN, osnova za osnivanje bilo kog suda, pa ni suda koji se zove Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. Hvala vam najlepše.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Isteklo je vreme poslaničkoj grupi SRS po ovom amandmanu.
Na član 5. razdeo 3 i razdeo 12 amandman je podneo narodni poslanik Milan Nikolić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Milan Nikolić, izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 5. Predloga zakona, razdeo 3, glava 3.9 – Služba Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, funkcija 110, izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi, da se iznos od 371.622.000 dinara zameni iznosom 750.000.000 dinara.
Želim da vas, poštovani narodni poslanici, podsetim da je jug Srbije ekstremno nerazvijeno područje. Ne postoji ekonomski indikator po kome se može bar u jednom delu reći...
Ako je to zaposlenost, produktivnost, rast industrijske proizvodnje, bruto društveni proizvod, nove investicije itd, znači, svuda je u dalekom zaostatku skoro za polovinu u odnosu na prosek Srbije. Jug Srbije jedino ima rast iseljavanja, rekao bih, iz dva osnovna razloga: prvi je ekonomski, opština Trgovište ima manji broj stanovnika iz Trgovišta koji žive u Trgovištu od broja stanovnika koji se preselio u Vranje; da ne govorim da su rasprostranjeni širom Srbije. U Preševu je podatak da je ostalo nešto više od 4% Srba. Doduše, što se Preševa i Bujanovca tiče, pored velikih ekonomskih problema koji tamo postoje, osnovni su problemi nerešenih međunacionalnih pitanja.
Republika Srbije se odlučila da postavi Koordinaciono telo kao detaširanu vladu na jednom tako trusnom području Srbije. Međutim, ako stvarno želimo da se nešto uradi, sa iznosom od 371 miliona, ili sredstvima koja se prenose lokalnoj samoupravi u iznosu od 299 miliona, ne mogu stvarno ništa da urade. Moramo da se dogovorimo, ako ne za ovu, ja molim ministra da za narednu godinu odluči da li da to koordinaciono telo, za koje ja smatram da mora da postoji, pre svega na planu ekonomskog razvoja, ostane da postoji ili da ga ukinemo. Ako želimo da održimo jug Srbije i da zaustavimo probleme koji eskaliraju, najsigurniji osnov da nešto može da se uradi je ekonomski razvoj.
Ja radim u jednom akcionarskom društvu koje ima sedam hiljada zaposlenih radnika. Jedna fabrika u Preševu, valjda jedina koja uspešno radi, zapošljava preko 50% ljudi albanskog porekla. Nikakav problem u toj fabrici mi nemamo, redovno ljudi primaju platu, dobro zarađuju, redovno rade i vide perspektivu opstanka, ne samo Albanci, nego i ljudi srpskog porekla.
Važno je da se ova sredstva u većem iznosu izdvoje i zbog toga što nevladine organizacije, kao CHF i UNDP, dotiraju sredstva ukoliko lokalna samouprava može ta sredstva, odnosno Republika Srbija, za taj deo da izdvoji. Ovako, ostajemo uskraćeni za taj deo sredstava.
I još nešto, Republika Srbija mora da vrši kontrolu nad Koordinacionim telom. Od svega onoga što je, recimo, u Bujanovcu uloženo do sada, 86% angažovanih sredstava je u mesnim zajednicama gde pretežno živi albansko stanovništvo, a imamo mesne zajednice u Bujanovcu gde su putevi do te mere razrušeni, ruinirani, vododerina je napravila svoje, da ljudi ne mogu da sahrane najbliže, da ih oteraju kolima do grobnog mesta, nego ih moraju na rukama nositi.
Mislim da ovaj razdeo u budžetu, nezavisno kako će se tokom ove godine rešiti, zaslužuje pažnju. Ako želimo da imamo ujednačeni razvoj Republike Srbije onda se za jug Srbije mora više uraditi, i preko ovog razdela ili, da kažem, kanala, pored programa ekonomskog razvoja, pored NIP-a, inače ćemo imati velike probleme, koji se već manifestuju ovih dana. Hvala lepo.

Narodni poslanik Milisav Petronijević, po ovom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se da još sa nekoliko rečenica objasnim suštinu ovog amandmana i da postavim neka pitanja Vladi u odnosu na pitanje koje se tretira ovim amandmanom. Naš kolega Milan Nikolić, poslanik SPS-a, podneo je amandman čija je suština da se obezbedi veći nivo sredstava za opštine Medveđa, Bujanovac i Preševo, pre svega u cilju ekonomskog razvoja, u cilju povećanja kvaliteta života na tom području.
Druže Rizo, Milan Nikolić jeste ugledni privrednik iz tog kraja, jedan od najuglednijih, odličan poznavalac prilika u tom kraju i to je nesporno, to mu svi priznaju, pa i vi. Drug Milan Nikolić je i ugledni član Socijalističke partije Srbije i sprovodi politiku Socijalističke partije Srbije i rezultat toga je ovaj amandman.
Znam da je vama teško da prevalite to kada morate da se složite sa Socijalističkom partijom Srbije, ali šta da vam radim. Nije to njegovo lično, na osnovu ovoga što ste vi rekli, već politika Socijalističke partije Srbije koja se zalaže za ravnomerni regionalni rast, za ravnopravno korišćenje sredstava na tom području, za nova radna mesta, zapošljavanje itd.
Suštinu amandmana je gospodin Milan Nikolić, naš drug, objasnio. Želim da postavim Vladi pitanje u vezi sa ovom problematikom. Naime, Vlada je za ovu godinu predvidela iz budžeta 366.381.000. Vlada je u obrazloženju rekla: "Težište delovanja Koordinacionog tela, pored stabilizacije političko-bezbednosnih prilika, usmereno je na program socijalno-ekonomskog oporavka i privrednog oživljavanja, sa ciljem da se na najneposredniji način zadovolje osnovne potrebe i reše egzistencijalni problemi građana Republike Srbije koji žive na području opština Preševo, Bujanovac i Medveđa." Naravno, tu se pre svega misli na stvaranje uslova za bolji i kvalitetniji život stanovništva (izgradnja puteva, vodosnabdevanje, elektrosnabdevanje, izgradnja i rekonstrukcija škola itd).
Ali, pitam da li je Vlada promenila svoju politiku. Zašto to pitam? Zato što je prepolovila sredstva u odnosu na sredstva predviđena za 2006. godinu. Ili je stanje na jugu Srbije toliko dobro da nema više potrebe da se ulažu sredstva? Pošto u ovo drugo ne verujem, vraćam se na prvo pitanje.
Godine 2006. bilo je predviđeno u budžetu za 2006. godinu za Koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu 713.020.000. Molim vas, baratam sa predviđenim ciframa, tako je budžet predvideo. Koliko je utrošeno, to ne znam ni ja, ne zna ova skupština, ne zna ni narod Srbije, za sve godine od 2001. godine. Govorim koliko je bilo predviđeno.
Dakle, 713.000.000 je bilo predviđeno 2006. godine.
Gospodin ministar je u završnoj reči na kraju načelne rasprave o Predlogu budžeta javno saopštio da je za 2006. godinu utrošeno 284.000.000. Ja ne znam, ponavljam, koliko je utrošeno, ne znate ni vi, ne zna ni Srbija, za sve te godine ni za tu godinu.
Gospodine ministre, vi ste to javnosti saopštili vrlo tečno, ali to mora da bude i tačno. Nije dovoljno da bude samo tečno.
Bilo je predviđeno 713.000.000, doduše, tada je služba Koordinacionog tela bila na nivou državne zajednice, pa je to išlo u razdeo 7, funkcija 180, u okviru Ministarstva finansija.
Juna meseca prošle godine Republika Srbija je preuzela sve nadležnosti i sve organe sa nivoa državne zajednice Srbija i Crna Gora, pa je tako preuzela i službu Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu.
Sećate se tog vremena kada je preuzeto i Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo odbrane i da ne nabrajam dalje. Naravno, sećate se kako je to urađeno na jedinstven način u svetu – da je Srbija imala ministra inostranih poslova a da ga Skupština nije birala, ministra odbrane, a da ga Skupština nije birala itd.
Ali, rebalansom budžeta za prošlu godinu sredstva od 713.000.000 su podeljena, pa je tako služba koja je formirana za drugu polovinu godine dobila 341.000.000, ali je ostalo i na razdelu 7, funkciji 180, dakle u okviru Ministarstva finansija, još 372.395.000. Kada se sve to sabere, opet je to preko 700.000.000 dinara.
Dakle, suština amandmana gospodina Nikolića je: dajte bar onoliko koliko ste predvideli za 2006. godinu ili neka nam Vlada odgovori da li je promenila politiku u odnosu na jug Srbije.
Naravno, to nema nikakve veze sa tim da li će to biti služba ili će se zvati nekako drugačije. To nema veze. Ja se potpuno slažem da mora da bude precizan izveštaj o utrošenim sredstvima, ne samo za to telo, već za sva tela.
Ovde se govori o politici planiranja sredstava za jug Srbije, pre svega za ekonomski razvoj. Potpuno sam saglasan da treba dobro obratiti pažnju na kriterijume. Ne može niko da dobije više samo zato što je jedne nacionalnosti. Svi moraju da dobiju ravnopravno, jednako.
Opet Riza, u skladu sa politikom Socijalističke partije Srbije, kaže da nikom u ovoj Srbiji ne može da fali dlaka sa glave zato što nije Srbin, ali nikome u ovoj Srbiji ne može da fali dlaka sa glave zato što jeste Srbin.
Predlažem da poslanici Narodne skupštine podrže ovaj amandman jer ovaj amandman nije samo stranački, ovaj amandman veoma znači za taj kraj, za ekonomski razvoj čitavog područja.
Mislimo da je to važno pitanje. Ja se ograđujem, ministar to bolje zna, ako ima negde skrivenih sredstava u okviru budžeta, a da ja to nisam video, a budžet je veoma prepoznatljiv po tome što ima mnogo skrivenih stavki, naravno najveća skrivena, ali kad dođe vreme o tome ćemo pričati, jeste Nacionalni investicioni plan. Hvala.