Gospodine Albijaniću, ovo je moje obraćanje upućeno, pre svega, vama. Vodite sednicu Skupštine na način na koji to zaslužujemo. Da ste poštovali Poslovnik, morali ste mladog kolegu iz DSS-a odmah na početku da opomenete, da ga kaznite, jer on je rekao da je koleginica dala "ludački amandman".
(Glasovi iz klupe: Sulud.)
Sulud, još gore. Dobio je aplauz svojih kolega. Da ne govorim o načinu na koji je izašao za ovu skupštinsku govornicu, pošto vodimo računa i o redu, i o ponašanju i o oblačenju, i o bahatosti koju prikazuje i dokazuje.
Poslanici imaju pravo da iznesu svoj stav, da se drugi slože ili ne slože, ali ako ima nešto sa mladom koleginicom, onda neka kaže činjenice bez ideologije. Tu priču o partizanima i četnicima čuli smo, čini mi se, s jeseni 2005. godine. U vreme komunista ispalo je da su svi bili komunisti, a sad, u vreme ove vlasti, posle petooktobarskog puča, svi su antikomunisti. Svi su bili žrtve komunista. Ali, kad pogledate njihove roditelje, a još bolje imovinu koju poseduju, bogami su mnogo dobro prošli u vreme totalitarizma koji je komunizam sprovodio.
Ako imate nešto a propo argumenata, recite, ali bez vređanja i bez ideologije. Ovo je zakon o budžetu Republike Srbije, pa iznesite argumente zašto neki amandman valja ili ne valja. Nemojte se uplitati u stvari ideologije. Kad zakon koji bude imao ideološki sadržaj bude došao na dnevni red, onda izađite pa recite šta imate. Hvala vam.