Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od najstarijih pravnih propisa donet je u starom Vavilonu od strane vavilonskog vladara Hamurabija. Imao je 282 člana, pisan je na stubovima i bio je klasni zakon. Štitio je interese klase koju je predvodio Hamurabi.
Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji čudi svu stručnu javnost, a ja ću stručnu javnost ukratko da obavestim, a vi, gospodo poslanici, imate sadržaj predloga da se vrše izmene i dopune Zakona koji je od 2000. godine do danas predlagala i donela aktuelna vlast. Prvo je donet zakon 2000. godine, pa je menjan iste godine, još nije bio ni stupio na snagu. Izmene i dopune tog istog zakona vrše se u 2003. godini dva puta; u 2004. godini jednom, u 2005. godini jednom, drugi put i evo, imamo sada i 2006. godinu, a pred nama je i novi predlog koji treba da se usvoji, a Vlada i resorno ministarstvo ga predlažu.
Dame i gospodo, radi se o inflaciji zakona koje je demokratski blok donosio, 268 zakona od 2000. godine pa zaključno sa 2006. godinom, i to je dokaz da nisu bili dobri zakoni. Ovde se ne radi o nekoj maloj intervenciji u Zakonu, o nekoj maloj izmeni ili dopuni. Ako imamo u vidu činjenice da je Zakon menjan i dopunjavan u poslednjih šest godina sedam ili osam puta, a sada se interveniše u 60 odredaba, onda se više ne može govoriti o tome da su to neke male izmene i dopune koje su sporedne, koje je ranije predlagač ili zakonodavac doneo, pa je omaškom nešto propušteno, ali su ih uslovile nove okolnosti koje sada traže da se izvrše izmene i dopune.
Međutim, ništa se nije promenilo, osim što se promenio ministar finansija. Ove intervencije ne dovode do poboljšanja zakona. Sumnjam da ćemo imati uskoro nove izmene i dopune, i predloge.
U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 37. da se briše predloženi član 115a. Zašto? Mi smatramo da u zakon ne može biti uneta definicija; ovo je definicija, ovo je jedna norma koja mora da ima takvu definiciju koja će biti lako razumljiva, koja će biti i lako primenjiva.
Vi govorite u predlogu da će odmah, bez odlaganja, ukoliko utvrdi nepravilnosti kod poreskog obveznika, službenik da pokreće postupak. Ovde ste pogrešili, ovde pokreće postupak onaj ko je ovlašćen, a to jeste odgovorno lice u poreskom organu. Odgovorno lice mora da potpiše zahtev za pokretanje postupka. Ako mi sada kažemo da je odgovorno lice poreski izvršitelj, ne, mora biti starešina tog organa, koji će potpisati zahtev, a zapisnik o nepravilnostima treba da sačini upravo poreski izvršitelj ili radnik koji utvrđuje nepravilnosti, vezano za izvršenje poreskih obaveza.
Prema tome, mi srpski radikali smatramo da jedna norma mora biti jasna, razumljiva, a sa druge strane, mora biti u skladu i sa ostalim zakonima. Ni u jednom zakonu nemate, osim u ovom zakonu, sada će činovnik to da uradi.
Sledeće na šta sam hteo da ukažem, to je broj poreskih radnika ili poreznika u Republici Srbiji. Prema mojim saznanjima, poreznika, kako ih zovu u narodu, ima oko 7,5 hiljada i to je ogroman aparat, ako je taj broj tačan.
Međutim, ako imate sedam hiljada poreznika koji deru kožu poreskim obveznicima, uglavnom fizičkim licima, a sa druge strane ako imate, a u praksi sam se uverio da se tome ne poklanja dovoljna pažnja, 12 budžetskih inspektora u Ministarstvu finansija i da budžetski inspektori ne ulaze u javna preduzeća i ne vrše redovno budžetsku kontrolu i kontrolu završnih računa... govorim o lokalnom nivou, gde mogu lično da se uverim da u opštini Pančevo od 2000. godine do dana današnjeg nije izvršena budžetska kontrola u javnim preduzećima.
U jednom preduzeću, na predlog predsednika opštine, izvršena je budžetska kontrola od strane opštinskog budžetskog inspektora, a potom je izvršena kontrola od strane republičkog budžetskog inspektora i utvrđeno je da je bilo nenamensko korišćenje sredstava u jednoj godini, u stvari dve godine, u iznosu od 22.000.000 dinara.
Lokalni nivo nije kontrolisan i javna komunalna preduzeća se ne kontrolišu. To je leglo kriminala dubokih korena. Bez države koja će da vrši kontrolu do poslednje žute banke poreskog obveznika, mi ne možemo imati pravnu sigurnost, niti mogu imati naši građani, poreski obveznici. To je veliki problem.
Zato ukazujem aktuelnom ministru finansija da budžetska inspekcija, republička, treba da krene malo po lokalu i da prekontroliše sve budžetske korisnike od 2001. do dana današnjeg, da biste se vi uverili u tačnost brojnih primedaba na koje ukazuje Srpska radikalna stranka. Uverićete se, ja sam vam samo naveo jedan primer, ali predsednik opštine nije rekao - hoću kontrolu svih javnih preduzeća; ne, samo je jedno preduzeće uzeo. Dobro, možda je to bila selekcija, selektivni pristup.
Kada je u pitanju oslobađanje od poreskih obaveza, o čemu su poslanici Srpske radikalne stranke prethodno izlagali, moram primetiti da se ovde izlazi iz okvira zakona. Ovde se na najgrublji način krši zakon ukoliko ova norma bude ostala. Šta to znači? Nenadležni ministar će ceniti sam koga će on da predloži da bude oslobođen poreza, po bilo kom osnovu, i šta se onda dešava? Ministar će, ako je zainteresovan on ili ako su zainteresovani tajkuni i profiteri, predložiti da se jedno preduzeće oslobodi poreskih obaveza, pa će onda konkurisati njegovi prijatelji za kupovinu tog preduzeća i lakše će kupiti preduzeće po nižoj ceni.
Ministar ne može biti ovlašćen da menja zakon. Ako zakon predviđa da su svi poreski obveznici dužni da izmire svoju poresku obavezu, ne možemo dozvoliti sada da nam na sporedni kolosek ušeta ministar i da kaže - dobro, ja ću predložiti da se smanji, odnosno da se otpiše poreski dug tom i tom, zainteresovani će kupiti to preduzeće i olakšati tajkunu da dođe do kapitala.
Imamo najnoviju pojavu rasprodaje državne zemlje. U tom postupku rasprodaje i kupovine državne zemlje nekoliko tajkuna u Srbiji očekuju koje će zemljište, državno, da kupe po jeftinim cenama. To je ono što čeka naše građane, i staviće ih u neravnopravan položaj, jer će pojedinci... Kao što su neki u opštinama počeli da procenjuju hektar zemlje 6.000, a pola hektara, kako se kaže, u jednom katastarskom jutru, 57 ari, prodaje se po 12.000 dinara, pola hektara. Sada će doći na licitaciju oni tajkuni koji će prihvatiti ovu cenu, ali će se javiti drugi koji će prihvatiti da cena bude 6,5 hiljada dinara, pa će da odustane, ne interesuje ga ono što je uložio na licitaciji.
Ali će ovaj sa kapitalom doći da, recimo, PIK Tamiš - Pančevo u jednoj parceli koja ima oko 4,5 hiljada hektara, da je on kupi i on će da je kupi po 6.000. Zbog toga država mora više biti obazriva i mora preduzeti sve potrebne mere da to spreči i sa druge strane, da i građani, poljoprivrednici imaju mogućnost da učestvuju, ali pod jednakim uslovima.
Ja sam se u ovom delu malo udaljio od ove teme, ali sam želeo da podsetim javnost da Srbiju čeka rasprodaja poljoprivrednog zemljišta tj. državnog zemljišta koje su koristili kombinati.
Prema tome, predlažem Narodnoj skupštini da usvoji ovaj amandman koji sam podneo, jer smatramo da je taj amandman sasvim logičan i prihvatljiv i da je u tom slučaju efikasnije da on bude kao norma; da ovo bude brisano, jer ona norma koja je bila koliko-toliko zadovoljava i može da se prihvati. Napominjem, ako je 60 i nešto intervencija u jednom zakonu, taj zakon ... I ranije, dakle, pet, šest zakona koji su donošeni nisu bili dobri zakoni. Hvala vam.