Zahvaljujem ministru Cvetkoviću.
Zaključujem pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milena Stanković, Vjerica Radeta, Nemanja Šarović, Jadranko Vuković, Slavko Jerković, Vesna Nikolić-Vukajlović, Božidar Koprivica i Petar Jojić.
Primili ste mišljenje Vlade i izveštaj Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milena Stanković.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ima poslanika koji su otišli u Strazbur, pa ću ja u ime Vjerice Radete pokušati da objasnim ovaj amandman na član 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Na početku bih samo da kažem, mnogo je lepo kada imate tržište od 100 miliona, ali kada imate pristup tom tržištu, ali je sa gledišta Ustava Republike Srbije i naših interesa još bolje ukoliko se taj sporazum potvrdi u Narodnoj skupštini.
Ukoliko takav sporazum nije potvrđen u Narodnoj skupštini, onda on ne postoji u pravnom prometu Republike Srbije. To je taj veliki nedostatak koji ste vi, ministre, preskočili da saopštite. Ne znam šta je problem da se taj sporazum ovde usvoji, s obzirom na to da imate stabilnu većinu. Kada se potpiše taj sporazum, znate i sami, on stupa na snagu tek potvrđivanjem, u skladu sa članom 16. Ustava Republike Srbije. Taj čin nije urađen i ovo sve ima neki karakter nelegitimnosti.
O čemu se radi u ovom članu 6? Vlada traži da se promeni član 26. stav 1. ovog zakona. Na koji način – tako što bi se uvela još jedna obaveza za preduzetnike i pravna lica, a tiče se otvaranja i početka obavljanja privredne delatnosti. Evo o čemu se radi. Kaže se ovako, to je onaj uvodni stav gde Poreska uprava dodeljuje fizičkim licima, preduzetnicima, pravnim licima i ostalim poslovnim jedinicama PIB, i sada ne može da se dodeli PIB, i navedeni su neki slučajevi.
Moram da skrenem pažnju da je taj PIB postao uslov za bitisanje, opstanak, postojanje nečega što se zove, nečega što dobija pravni subjektivitet da bi učestvovalo u prometu. Ukoliko se PIB uslovljava na ovakav način kako je to navela Vlada, onda se dovodi u pitanje status privrednog subjekta. Posebnim propisom je uređeno pitanje i uređena su sva statusna pitanja subjekata koji učestvuju u prometu.
Mislim da ste vi ovom intervencijom... Ja ne sporim opravdanost, odmah da se razumemo, da onaj koji pokušava da izbegne obaveze koje ima po osnovu poreza prema državi, Poreska uprava je ovlašćena, u skladu sa ovim zakonom, da preduzme odgovarajuće mere, između ostalog i vođenje odgovarajućih kaznenih postupaka itd. To se uopšte ne dovodi u pitanje. Ali, mislim da ste prekoračili ovlašćenja koja imate, jer ste jednim poreskim propisom, koji je javnopravnog karaktera, zašli u materiju koja je statusno pitanje privrednih subjekata.
Nešto slično ovome što ste napisali u ovom članu 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskoj administraciji i poreskom postupku bi eventualno, pod nekim uslovima, moglo da bude u zakonu koji reguliše privredne subjekte. Tamo ne postoji ovakva odredba, moram da vam skrenem pažnju, i taj zakon koji reguliše status privrednih subjekata je jedini propis koji definiše da li nešto postoji i pod kojim uslovima može da postoji. Ako se nekim posebnim zakonom uvode neka dodatna ograničenja, a ona se tiču statusa nekog lica, onda je to potpuno neprimereno i ovde se izašlo izvan okvira koje dozvoljava materija poreski postupak i poreska administracija.
Samo da navedem o čemu se radi. Ne može da se dodeli PIB pravnom licu čiji je osnivač pravno lice koje ima dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda. Ako vi to pravno lice sputavate da bude osnivač nekog sledećeg pravnog lica zbog toga što nije izmirio poreske obaveze, vi ste onda ušli u pitanje statusa tog novog pravnog lica.
To ovim zakonom ne može da se reguliše. Vi ovim zakonom imate mehanizme da naplatite sve dospele obaveze po osnovu poreza koji duguje neko pravno lice; vi koristite taj mehanizam, to su ovi članovi od, ne znam ni ja, od 40. pa do kraja zakona. Ali, ne možete u regulisanju tehničkog pitanja izdavanja i određivanja PIB broja da uđete u nešto što je status pravnog lica.
Ili, sledeće, kaže: "Preduzetnicima, pravnim licima i stalnim poslovnim jedinicama nerezidentnog pravnog lica čiji su osnivači istovremeno osnivači pravnih lica i stalnih poslovnih jedinica nerezidentnog pravnog lica koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda. Izuzetno od stava 2. ovog člana, Poreska uprava dodeliće PIB ako su dospele a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda do 100.000 dinara i ukoliko ove obaveze budu izmirene u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva za dodelu PIB, odnosno u tom roku bude pružena neopoziva bankarska garancija ili menica avalirana od strane poslovne banke."
Ne znam zašto uvodite ovaj drugi uslov. Zašto sada pravite razgraničenje između nekih koji su dužni 100.000 i nekih koji su dužni 102.000 dinara? Zašto pravite tu razliku? Vidite iz same formulacije da se ovom intervencijom u okviru ovog člana ne reguliše postupak izdavanja PIB, nego se ulazi u statusno pitanje jednog pravnog lica, koje je verovatno i poreski obveznik, jer su sva pravna lica poreski obveznici.
Smatram da ste izašli izvan okvira koji mogu da se regulišu ovim propisom i, verujte, kada bismo imali Ustavni sud, ovo bi verovatno na Ustavnom sudu bilo ocenjeno da nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ali, vidite da mi danas ne možemo ni da izvršimo tu elementarnu kontrolu kako se usaglašavaju naši propisi, između ostalog i sa Ustavom Republike Srbije. Zašli ste u jednu materiju koja ne sme da se reguliše Zakonom o poreskom sistemu, poreskoj administraciji i poreskom postupku.

Zahvaljujem. Da li se po ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Članom 19. Predloga zakona se praktično menja član 59. osnovnog teksta Zakona. Sada ću da napravim neku malu vezu, da vidite o čemu se radi. Radi se o odredbama koje se odnose na procenu poreske osnovice.
Menja se metodologija. Kaže: "Metoda unakrsne procene poreske osnovice koristi se za utvrđivanje osnovice poreza na dohodak građana." Sada se daje metodologija kako je to na početku godine, kako je na kraju godine i šta se računa kao imovina, pa se kaže: nepokretnosti, akcije i udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, štedni ulozi, druga imovinska prava. Druga imovinska prava je definisano, ali to niste imali potrebe da definišete. Na kraju se utvrđuje ta razlika na koju se plaća porez.
Ne zna se kako bi se uzeo u obzir, recimo, tržišni kriterijum kod ovog člana, jer znate i sami da su moguće promene između 1. januara i 31. decembra. To je jedan od nedostataka, tako da vam je opet potrebno neko tumačenje. Inače, taj tržišni kriterijum čak niste ni predvideli u ovom članu kao nešto o čemu treba da se vodi računa.
Svrha ovog člana bi morala da bude da se putem upoređivanja osnovica, uz uvažavanje svih prihoda, poreske obaveze, dođe do eventualno neprijavljenog prihoda. Iz ove formulacije ovog člana ne vidim kako vi dolazite do nečega što se naziva - neprijavljeni prihod. Jedino u tom smislu ovaj član ima neku svoju svrhu.
Znači, bez obzira na, ako mogu tako da kažem, poresko ponašanje poreskog obveznika u toku godine, na kraju godine, putem ovog upoređivanja, vi dolazite do nekih podataka da postoji jedan deo prihoda koji nije oporezovan zato što poreski obveznik nije to prijavio ili je jednostavno poreska administracija pokazala neku neaktivnost. Pa kada se utvrdi ta razlika, to je nešto što nije prijavljeno, na šta nije plaćan porez, i onda ima mesta za primenu nekog principa pravičnosti, da shodno materijalnim mogućnostima i ekonomskom stanju onaj ko ima više, ko je ostvario više, i onaj ko je pokušao, ili je jednostavno tržište tako reagovalo, da na kraju godine ima više prihode, treba na taj deo da plati određeni porez. Vi ste opet to neprecizno uradili.
Samo da vas upozorim na situaciju kada je 2004. godine menjan zakon, tada je Mlađan Dinkić takođe pravio neku metodologiju. Posle godinu dana je promenio metodologiju, promenio osnovice, sve je promenio. Na koji način? Na taj način što ni oni ljudi koji rade u računovodstvima nisu znale da izvrše obračun, pa je onda "Savremena administracija", ili ne znam kako beše, ovaj vaš "Privredni pregled" je pravio posebne obrasce, pa im Dinkić donosio posebna uputstva, posebne pravilnike, pa je na bazi toga vršen neki obračun. Na kraju, posle pola godine, kada su obveznici dobili rešenja koliko treba da se plati, ispostavilo se da je 10% bila poreska obaveza od onoga što su knjigovođe procenile i utvrdile prema tim obrascima i prema toj metodologiji koja je urađena.
Da vas podsetim da je 2005. godine, čini mi se u decembru mesecu, takođe Dinkić menjao te osnovice i povećavao, odnosno smanjivao osnovice računajući da će što veći broj ljudi da se obuhvati ovim porezom.
Sad imamo treću varijantu, treću promenu, gde se daje nova metodologija, neka nedorečena, jer ovaj član stvarno nema smisla ukoliko se kao krajnji rezultat ne pojavi neoporezovani prihod. Zato sam na početku rekao, ne uzimate tržišne kriterijume kada vršite upoređivanje vrednosti imovine, odnosno utvrđivanje osnovice prvog januara jedne godine i 31. decembra te iste godine. Opet će kod vas da se javi potreba za nekim dodatnim tumačenjima i opet ćete ono što mora da bude u zakonu da definišete pravilnikom, uputstvom ili nekim raspisom koji dajete poreskim upravama, i opet će da se pojavi nešto što možemo reći da nije jasno.
Nisam hteo da idem u detalje, ali pogledajte formulaciju stavova 3, 4. i 5. i videćete da u pojedinim delovima postoji čak i kontradiktornost između stavova. Definicije koje ste primenili loše su definicije, nejasne, ali mene ne čudi; kada su u pitanju poreski propisi, tu maksimalno dolazi do izražaja voluntarizam, jer, videćete kasnije, kod ovih odredaba o zastarelosti itd. ljudi zaboravljaju postupak pred poreskom administracijom. Poreski postupak je javnopravni odnos, nije privatnopravni odnos. Iz karaktera jednog javnopravnog odnosa proizilaze prava i obaveze, kako organa, tako i poreskih obveznika.
Imamo loš zakon o poreskoj administraciji i poreskom postupku, gde do kraja nije zastupljen princip javnopravnog odnosa i zato se stalno javljaju potrebe da se ovi propisi menjaju, ovaj zakon se svake godine menja. Kako se donosi budžet, tako se menja ovaj zakon.
Ovde se sada koristi kao izgovor činjenica da je u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave deo poreskih ovlašćenja prešao i na lokalne poreske organe. Slažem se u tom delu. Ne slažem se sa tim zakonom, ali zakon je usvojen, treba da ga poštujemo i verovatno su u tom delu i opravdane izmene ovog propisa. Ali, u mnogim drugim delovima ovaj propis je nedorečen.

Zahvaljujem, kolega Krasiću. Da li o amandmanu još neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, kolega Vukoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 34. koji je vezan za rokove zastarelosti.
U vezi rokova zastarelosti predlagač ističe sledeće svoje argumente, pa kaže: "Ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu, u skladu sa zakonom, kao i u slučaju izbegavanja plaćanja poreza i sporednih poreskih davanja, pravo na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče."
Zatim kaže: "Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje."
Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se član 34. briše zbog toga što je nemoguće da se za jedno isto potraživanje određuju različiti rokovi zastarelosti. Naime, predloženim članom se različito utvrđuje rok zastarelosti u zavisnosti od toga da li je poreski obveznik podneo poresku prijavu. Ako je postojala obaveza podnošenja poreske prijave, a obveznik tu obavezu nije ispunio, on će snositi odgovornost za propuštanje. Poreska uprava je ovlašćena da po službenoj dužnosti utvrđuje porez, bez obzira na to da li je podneta poreska prijava, te je nemoguće da se za jedno isto potraživanje određuju različiti rokovi zastarelosti.
Nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovaj amandman. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Vukoviću. Da li se po ovom amandmanu još neko javlja za reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko rečenica o amandmanu, dopustite mi da prokomentarišem nekoliko razloga za donošenje ovog zakona. Naime, Vlada je u obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, između ostalog, navela da se zakon donosi i zbog potrebe usklađivanja sa Zakonom o prekršajima, "Službeni glasnik Republike Srbije", broj 101/2005.
Tačno je da je Narodna skupština Republike Srbije krajem 2005. donela Zakon o prekršajima. Taj zakon je trebalo da počne da se primenjuje od 1. januara 2007. godine i trebalo je da se formiraju oni organi koje predviđa Zakon o prekršajima. Između ostalog, trebalo je da se formira i viši prekršajni sud, koji, kako kaže Vlada u obrazloženju Predloga zakona, po članu 91. Zakona o prekršajima, vodi prekršajni postupak u drugom stepenu.
Međutim, moram da obavestim gospodina ministra, pošto ga očigledno njegove službe nisu obavestile, da je jednim internim dopisom bivšeg ministra pravde suspendovana primena Zakona o prekršajima, tako da naše sudije za prekršaje i danas, u stvari, primenjuju onaj stari Zakon o prekršajima, a ne ovaj novi iz 2005. godine. Meni zaista nije jasno kako ministar za tu informaciju nije znao.
Dakle, u našoj zemlji ne postoji viši privredni sud, ne postoje sudovi za prekršaje, postoje organi za prekršaje; i ne primenjuje se novi Zakon iz 2005. godine, nego se primenjuju stari prekršajni propisi, tako da ovaj razlog za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne stoji.
Što se tiče samog amandmana, moj prethodnik, kolega Jadranko Vuković, u suštini je obrazložio zašto je ovaj amandman podnet. Samo hoću da podsetim predlagača ovog zakona da su Zakonom o državnoj upravi, na početku Zakona, formulisana načela za rad državne uprave. Jedno od tih načela je i načelo efikasnosti rada organa državne uprave. Poreska uprava, koja treba da primenjuje Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, jeste organ uprave u sastavu Ministarstva finansija. Ona načela rada državne uprave koja su formulisana u Zakonu o državnoj upravi, koji je donet 2005. godine, takođe se odnose i na Poresku upravu.
Ukoliko propišete dva roka za zastarelost utvrđivanja poreskog potraživanja, vi u stvari na taj način destimulišete Poresku upravu, kao jednog od organa uprave, da ažurno primenjuje propise. Meni je potpuno nejasno zašto utvrđivati dva roka za zastarelost poreskog potraživanja, u zavisnosti od toga da li je poreski obveznik podneo poresku prijavu ili ne. To je potpuno nepotrebno, to samo komplikuje ionako složen Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Što se tiče same dužine roka od tri, odnosno od pet godina, takav rok, prilično dug, u stvari negativno deluje na načelo efikasnosti rada državne uprave. Oni koji su pravnici znaju da u pravu postoji jedno načelo još iz rimskog prava "dies interpelat pro homine", dakle, rok je taj koji opominje umesto čoveka. Ako imate suviše dug rok, a rok od tri, odnosno pet godina je dug rok (obrazložiću i zašto) za utvrđivanje poreskog potraživanja, vi u stvari na taj način omogućavate Poreskoj upravi da bude neažurna, neefikasna, da se ne bavi poslovima kojima treba da se bavi.
Zašto kažem da je rok od tri, pet godina dug rok? Danas naplaćivati, odnosno utvrđivati poreska davanja nije isto kao pre 50 godina, pre sto godina itd. Danas je Poreska uprava potpuno kompjuterizovana, danas se proces naplate i utvrđivanja poreza vrši elektronskim putem. Podsetiću gospodina ministra da je još 2004. godine Vlada Republike Srbije zauzela stanovište da državna uprava Republike Srbije treba da se uključi u tzv. evropski administrativni prostor, a to podrazumeva potpunu kompjuterizaciju rada državne uprave.
Smatram da je rok od tri, odnosno pet godina, imajući u vidu uslove pod kojima radi danas Poreska uprava, a to je upotreba najsavremenijih računara, zaista dug. Taj rok treba skratiti.
Ono što takođe treba ukinuti u ovom predlogu zakona, to je gospodin Vuković obrazložio maločas, jeste taj dvostruki rok. Ne mogu da razumem zašto postoji dvostruki rok za zastarelost utvrđivanja poreskog potraživanja, u zavisnosti od toga da li je podneta poreska prijava ili ne. To je potpuno nepotrebno.
Treba skratiti, a ne produžavati rok za zastarelost poreskog potraživanja, jer je utvrđivanje kraćih rokova, u stvari, u cilju podizanja kvaliteta i ažurnosti rada Poreske uprave.
Plašim se da će i Poreska uprava, kao i drugi organi državne uprave u Republici Srbiji pod mandatom ove nove vlade, da se pretvori u utočište raznoraznih partijskih kadrova, jer, kao što smo videli kada smo raspravljali o Zakonu o budžetu, kadrovskim planom za 2007. godinu predviđeno je da se broj zaposlenih u svim organima uprave, pa tako i u Poreskoj upravi, povećava. To je štetno, to će samo dodatno da optereti sve građane Republike Srbije, a posebno poreske obveznike i zato predlažem da se svi amandmani poslanika SRS usvoje, a između ostalog i amandman koji je podneo moj kolega Jadranko Vuković.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Slavko Jerković.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Slavko Jerković.

Dame i gospodo, podnošenjem amandmana poslanici iz redova Srpske radikalne stranke pokušavaju da daju svoj doprinos i da poboljšaju predlog zakona maksimalno, ali za predlagača to nije toliko bitno. Pročitaju ko je potpisnik tog amandmana i to je za njih dovoljno da predlože da se ne prihvati. To mogu da potkrepim obrazloženjem koje je Vlada dala i na moj amandman koji sam podneo na član 35.
U obrazloženju kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je izmena odredbe o zastarelosti, član 114. i novi član 114a do 114ž, predložena zbog nedovoljno precizne važeće odredbe i brojnih pitanja koja su se pojavila u njenoj praktičnoj primeni, a koja nisu bila regulisana važećim odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Predložena odredba iz člana 114d uređuje prekid roka zastarelosti, što povećava efikasnost poreskog postupka. Zbog čega efikasnost poreskog postupka? Šta je tu sa načelom pravne sigurnosti? Zbog čega dozvoliti poreskom organu da se neodgovorno ponaša u određivanju i razrezivanju poreza, a ima toliko mehanizama da blagovremeno u ostavljenom roku izvrši naplatu poreza od poreskog obveznika?
Radi poređenja, pročitaću i deo člana 114v: "Pravo Poreske uprave na pokretanje poreskoprekršajnog postupka zastareva za tri godine od dana kada je zastarelost počela da teče. Ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu, u skladu sa zakonom, kao i u slučaju izbegavanja plaćanja poreza, pravo na pokretanje poreskoprekršajnog postupka zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče."
Osnov za podnošenje mog amandmana na član 35, odnosno na član 114d, jeste u tome što se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza iz poreskih davanja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određen rok zastarelosti. Do kada može poreski organ da drži u neizvesnosti bilo kojeg građanina ove Srbije? Svakom radnjom poreskog organa on prekida rok zastarelosti.
Ako uzmemo u obzir Zakon o obligacionim odnosima, ako uzmemo u obzir Zakon o prekršajima, ako uzmemo u obzir Zakonik o krivičnom postupku, svuda je predviđen rok zastarelosti, kako onaj redovni... Imate tamo u Zakonu o obligacionim odnosima, imate naplate komunalija u roku od godinu dana, imate neki subjektivni rok od tri godine, imate objektivni pet, a opšti rok zastarelosti je, gospodo, 10 godina. Zašto to predlagač nije mogao u ovom predlogu zakona predložiti, kada nastupa ta apsolutna zastarelost i kada nastupa opšti rok zastarelosti pokretanja postupka od strane organa Poreske uprave radi naplate potraživanja? Zbog čega je to izostavio poreski organ? Samo da bi stvorio još veću pravnu nesigurnost u ovoj Srbiji.
Svesni smo toga koliko je u poslednjih sedam godina bilo izmena i dopuna određenih zakona. Mi smo od jednog normativnog korpusa stvorili šumu zakona, u kojima građani Srbije ne znaju šta su njihova prava i obaveze. Toliko ima tih izmena i dopuna zakona da se teško i oni koji se time profesionalno bave, kroz advokaturu, ili referenti u određenim institucijama, pravnici, mogu snaći u šumi zakona koje ste u proteklih sedam godina kroz izmene i dopune usvajali.
Moje je mišljenje da ako idemo ka uređenju tog pravnog sistema, tamo gde postoji mnogo izmena i dopuna zakona treba da se donese iz svake oblasti kvalitetan zakon koji će biti primenjiv za sve. Potrebno je usvojiti ovaj amandman da bi se građani Srbije osećali sigurno, da bi imali neku pravnu sigurnost i da bi se nadležan poreski organ naterao da u određenom roku izvrši svoju službenu obavezu.