Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Mirko Cvetković, ministar finansija, želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O CARINSKOJ TARIFI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Krasić i Jorgovanka Tabaković.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Izmene ovog Zakona o Carinskoj tarifi mogu da se svedu na dve grupe. Prva grupa su one izmene koje imaju za cilj ne samo tu harmonizaciju i usaglašavanje nomenklature sa pravilima, da ne citiram sada ove propise carinske organizacije itd., već se pre svega zasnivaju na zahtevu Vlade Republike Srbije da nešto što oni smatraju da je pravno-tehnički deo ne opterećuje zakon, u smislu da se u slučaju promene nekih tarifnih oznaka ponovo saziva Skupština, pa da se menja ovaj zakon, već da Vlada dobije to ovlašćenje da ona to ugrađuje.
Odmah moram da vam kažem da tu nastaje jedan zakonski problem. Onaj ko donosi, taj i menja. Onaj ko je vlastan da donese Zakon o Carinskoj tarifi, sa prilogom gde se nalazi nomenklatura, on je jedini ovlašćen to da radi. Ne može on, usvajajući jedan tekst, da da blanko ovlašćenje Vladi da svojim podzakonskim aktima menja te tarifne grupe i te tarifne brojeve. To je principijelni problem, to moram da vam kažem. To što ste ovde napisali da ukoliko se u koloni četiri propisuje neka druga stopa carine itd., da oni zadržavaju prilikom seobe itd., to je nebitno za ovaj principijelni problem.
Dalje, neke sporazume nam dižete na neki nivo koji nije adekvatan, prosto ne mogu da shvatim da tako može da se radi. Kaže: "... koje smo, saglasno Jedinstvenom sporazumu o slobodnoj trgovini u regionu jugoistočne Evrope i Nacrtu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, takođe dužni da ugradimo...". Nađite malo nekog obzira kada se pozivate na neke dokumente. Sa gledišta pravnog poretka Republike Srbije taj sporazum CEFTA je nacrt dokumenta, ili bih mogao da kažem - izraz političke volje onih koji su to potpisali. Svoju verifikaciju on dobija od Narodne skupštine. Vi izbegavate tu verifikaciju za sada, ne znam šta je razlog, verovatno tek sada pišete neke procene šta se dobilo, šta se izgubilo. Mnogo se više izgubilo nego što se dobilo, to moram da vam kažem.
Moram da vam saopštim još jednu vrlo dragu vest. U pregovorima o budućem ustavu EU verovatno će da se ugradi jedna odredba koja će da znači da sve države članice EU prilikom budućeg proširenja putem referenduma treba da odluče o novim članovima. Dovoljno je da jedna država kaže - ne, ne želimo tog i tog člana, i cela operacija je propala.
Da vas samo podsetim na primer Turske, koje probleme oni sada imaju i da vas podsetim na ovo naše neposredno okruženje, koje će tek probleme oni da imaju. Ne želim da ih najavljujem, dobro sam informisan, tako da je to nemoguća misija.
Nemojte nemoguću misiju da pretvarate u nešto što je sasvim izvesno. Nemojte više građanima da bacate neke iluzije o Evropskoj uniji i o nekim stvarima koje tamo samo nas čekaju, da se mi tamo pojavimo, ili pogotovo da instruišete one iz one vaše komisije koji kažu - znate, mi moramo to da ispunimo, nemamo alternative itd. Dajte da malo promenimo politiku pa da kažemo – interesi ovih građana nemaju alternativu, interesi Republike Srbije nemaju alternativu.
Da vas podsetim kako to u politici izgleda. Setićete se da je pre možda godinu dana bila povika na Tomislava Nikolića kada je dao jednu izjavu – svi oni koji pojedinačno misle da priznaju Kosovo i Metohiju mogu da računaju na prekid diplomatskih odnosa i da ćemo da preispitamo naše buduće odnose sa tim državama. Samo da vas podsetim, mlađani Vuk Jeremić je tu rečenicu izgovorio juče na jednom sastanku, baš tu rečenicu. Niko od vas ga nije napao, a u jotu se ne razlikuje od onoga što je gospodin Tomislav Nikolić pričao. Miloševića pominjem zato što je sutra godišnjica kada su ga isporučili, uzeli pet miliona; Vidovdan, znate i sami, to će da vas prati dok ste živi.
Znači, nađite neku meru, nađite nešto, poštujte malo tu inteligenciju. Apsolutno sam siguran da sve što vi predlažete može da prođe, ali idite u neko selo, u neku zabit, sedite pored nekog čiče pa ga ubedite u ovo što pričate da je moguće. Znate, ipak mi ovde ponešto znamo, čitamo, u komunikacijama smo, razgovaramo, malo idemo u inostranstvo, gledamo kako je to tamo itd. Pod naletom ovih medija mi nekako uspevamo da prođemo sa nekom informacijom, da kažemo da nije to baš tako kako vi pričate.
Daleko je EU od nas, a ovo sa sporazumom CEFTA itd, ove mogućnosti da će biti neko veliko tržište, pa će to biti mini jedinstveno tržište na kome ćemo imati neki pristup, ne moramo baš da budemo ni tako rigorozni u pogledu standarda itd., budite uvereni, kod nas ima da se svodi na to da bude naše tržište - izvol'te svima drugima. Znate i sami kakvi su ti pregovori.
Neću da vam pričam kakvi su uslovi za Hrvatsku. To je njihov problem, neka vode brigu o sebi, neka se staraju, razmišljaju kako će to da ispune. Doći će maca po svoje, to da vam kažem, jer u Evropi međunarodna javnost, međunarodna savest ima da proradi. Moraće oni sve da vrate u Knin, Benkovac i u sva mesta, zapamtite šta vam kažem. Neće više Srbi da budu statistička greška do 2%, nego 12%, koliko ih je bilo, ali doći će. Polako se odmotava klupko, sazreva.
Ima puno intelektualaca u Evropi koji znaju šta je istina i koji shvataju kojim putem i gde ovo ide. Znači, vodite računa o tome.
Neću konkretno da vam objašnjavam suštinu ovog amandmana, a pogotovo ne ovog sledećeg amandmana, ali mislim da neprimereno dobijate veliko ovlašćenje da autentični akt Narodne skupštine vi menjate podzakonskim aktima. To pravo ne možete da dobijete, jer je spisak sa nomenklaturom, sa onim tarifnim brojevima, sa kolonama, režimima itd. sastavni deo zakona. Uostalom, postoji i praksa kako se to radilo.
Nemojte mnogo da se uzdate u te svetske organizacije tog pravno-tehničkog oblika saradnje, nomenklature, podele itd. Svašta se krije iza tih šifara, sve i svašta se krije. Zato je potrebno da o tome odlučuje Narodna skupština.
Ne sporim da su ova pitanja u pojedinim državama drugačije rešena. Negde je ovo pitanje podzakonskog akta, negde je pitanje akta koji donosi ministar, pa da li je to preporuka ili direktiva itd, ali to izvire iz njihovog unutrašnjeg pravnog poretka. Naš pravni poredak ne dozvoljava ovo. Imate odredbe Ustava o nadležnosti Republike Srbije, imate odredbe Ustava o nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovo nije izvršna funkcija, da vi menjate tarifu, spisak i ubacujete, širite, menjate itd. Ne, to mora Skupština da radi. Ne znam zašto vam je to toliko stalo, ali čim se pokazuje upornost i na toj sitnici... Nikada neće Narodna skupština da pravi probleme oko tarifnih brojeva, nečega što je međunarodni standard, zapamtite. Nikada se nije desilo da se to pravilo kao problem. Uvek se u raspravi o Zakonu o Carinskoj tarifi vodilo računa samo o stopama carine, kolona 4, i to je bio razlog nekih amandmana itd. Nijedan poslanik sebi neće da da za pravo da menja međunarodnu standardizaciju. To je suludo, to niko ne bi uradio. Vi navodno to uzimate za podzakonski akt, pa podzakonskim aktom menjate zakon. To je uništavanje pravnog sistema.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Podnela sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi, član 6. Kada vam budem pročitala jednu rečenicu tog člana 6. u njoj ćete videti svu doslednost Vlade u nameri da svoju vlast vrši na nezakonit način, uredbama, i svu upornost Srpske radikalne stranke da na to ukazuje i pokušava da to spreči.
Član 6. kaže – ako to proizilazi iz obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima – onda nedostaje reč na kojoj ja insistiram, da su oni ratifikovani u Skupštini – Vlada može za 2007. godinu uredbom uskladiti nomenklaturu Carinske tarife koja će se primenjivati. Znači, uredbom definišete subvencije, vrlo selektivno, određenim delatnostima i preduzećima. Pričali smo o tome povodom budžeta. Nema zakona o subvencijama, zakona koji bi definisao kriterijume, poznate svima, i pristup koji je za tržišnu ekonomiju definisan kao jednake šanse svih građana.
Uredbom o stranim direktnim investicijama vi pospešujete zapošljavanje i, kako je to moj kolega Krasić rekao, u toj uredbi se tačno vidi da više ne postoji ni Agencija za strana ulaganja, ni institucije, nego postoji gospodin Mlađan Dinkić, koji se pita i kome se na uvid podnosi npr. garancija, da je uslovno nazovem, za dobru realizaciju posla.
Znači, princip je da ova vlada, odgovorno ponavljam, vrši vlast ne na zakonu zasnovano, u jednom delu, ne uz saradnju Skupštine koja će o tome da raspravlja i da građani čuju argumente za i protiv, nego uredbama, koje su stvar iznude, kratkotrajnih rešenja, koja nisu apsolutno prihvatljiva.
Zašto je to važno? Vi imate nespornu većinu i zašto onda ne želite da to što je potrebno kao preduslov za realizaciju, govorim u ovom slučaju o sporazumu CEFTA, završite ovde u Skupštini? Imam sumnju, koju javno izražavam, da bi neki stav te carinske tarife mogao upravo biti onaj koji je pominjao juče gospodin Paja Momčilov, da bi se možda mogle transportovati ili skladištiti čak i raznovrsne materije i otpadi, možda. Svaka tajna i svaki rad iza zatvorenih vrata rađa sumnju.
Ali, nesumnjivo je neophodno da sporazum, koji u velikoj meri utiče na poslovanje privrednih subjekata u zemlji i koji proizvodi posledice na sve nas, bude ratifikovan u ovom domu. Ta ratifikacija je ustavna obaveza, po članovima 194. i 195, hijerarhije međunarodnog i domaćeg prava. I, onako kako su vam mentori, darodavci, govorim opet o međunarodnom ugovoru o starateljskom fondu koji je dao pomoć od šest miliona da se radi privatizacija onako kako njima odgovara i da se plaćaju provizije za uspeh u privatizaciji... Taj sporazum je, po zahtevu donatora, ratifikovan u Saveznoj skupštini. Znate iz kog razloga? Jer obavezuje neku buduću vladu da jednom ratifikovan ugovor ne raskida, ne poništava, jer bi to proizvelo veću štetu nego njegovo neprimenjivanje.
Isto tako ćete sporazum CEFTA morati da ratifikujete. Trebalo je to da bude do polovine 2007, po dinamici, i to iz razloga da neka nova buduća vlast, možda radikalska, svi se boje, nema blagonakloniji pristup prema domaćoj proizvodnji.
Da ima drugačiji odnos prema liberalizaciji, koja je sinonim za otvaranje tržišta za multinacionalne kompanije i, slobodno mogu da kažem, za proizvode i sumnjivog kvaliteta.
Iz tog razloga, da promena Vlade ne dovede u pitanje jedan ovakav projekat – koji se zove ''čekaonica ispred Evropske unije'', jer CEFTA to jeste, to je čekaonica ispred Evropske unije, ako uopšte CEFTA bude postojala do momenta kada budu odlučili da naša zemlja možda zaslužuje da uđe u taj krug – njima je ratifikacija potrebna kao garancija, a nama nije.
Ja razumem vašu želju da se u CEFTA-u uđe i pored negativnih posledica, o kojima ne obaveštavate javnost. Jer, smisao svakog od tih ekonomskih regiona, koji jesu i politički regioni, jeste upravo taj da članicama unutar regiona obezbedi pogodnosti, ali da se onaj van regiona diskriminiše. Ja znam da mi želimo da izbegnemo tu diskriminaciju, ali ne tako da bukvalno dovodite građane u zabludu da je sada nama otvoreno novo tržište, jer smo mi po bilateralnim sporazumima mogli da radimo i trgujemo sa tim zemljama.
O sporazumu CEFTA ću govoriti kada njegova ratifikacija bude na dnevnom redu, za šta se zalažem. Ali, molim vas, gospodine ministre, da ozbiljno razmislite, radi vas i neke istorije koju očekujemo svi mi, da ne preuzimate ličnu odgovornost, kao predlagač u ime Vlade, za ono za šta treba da preuzmemo odgovornost svi mi. Preuzimamo je na dva različita načina. Vi insistirate na koristima, u koje mi sumnjamo, ali iza vas ostaje, kada se to ratifikuje ovde, dokument koji je prošao regularnu proceduru. Nama radikalima ostaju stenogrami, ako ništa drugo, i sud javnosti da smo se protivili lošim odlukama koje imaju štetne posledice.
Da ste poštovali jedan takav princip ne bi se desilo da ja danas pred javnost iznosim Zakon o potvrđivanju (znači ovaj je potvrđen) Sporazuma o pitanjima sukcesije, koji, pored onog međunarodnog ugovora o tzv. donaciji, smatram jednim od najvećih propusta DOS-ovske vlasti od 2000. godine do danas. Šta je najspornije u ovom zakonu? Trećeg jula 2002. godine objavljen je "Službeni list"; Vojislav Koštunica ga je 1. jula potvrdio 2002. godine, a u "Službenom listu SRJ", broj 11 od 2002. godine, u februaru mesecu 2002. godine, dobro me slušajte, objavljen je "Službeni list", koji je imao samo jednu stranu, u kojem je pisalo da se na osnovu Zakona o potvrđivanju, koji je donet četiri meseca kasnije, iščistio bilans Narodne banke od gubitaka. To je zasluga Mlađana Dinkića da je Narodna banka prvi put u svojoj istoriji iskazala gubitak. Da li shvatate o čemu govorim? Donosite zakon u februaru, na osnovu zakona koji će biti donet u julu mesecu. To je sramota za sve nas.
To što je Sporazum o sukcesiji urađen za pet dana, od 22. do 23. aprila, i od 21. do 23. februara i od 9. do 10. aprila 2001. godine, za pet dana, a o njemu je raspravljalo šest međunarodnih posrednika šest punih godina... Vi ste u roku od pet dana predali sve zlato koje je još Kraljevina imala; jedan od vrsnih ekonomista, gospodin Labus, išao je u Bazel da traži zlato i rekao da ga nije našao, jer na njemu nije video žig Kraljevine Jugoslavije. To zlato je rafinisano 1939. godine i imalo je samo sertifikat o kvalitetu. Ekonomisti će znati kakva je uvreda da jedan ekonomista razmišlja u materijalnim kategorijama, umesto u vrednosnim, i kaže - nismo zlato našli, pa ga nema.
Draga gospodo, potvrđen je sporazum po kojem... Neću da pričam o tome kako su podeljene ambasade, konzulati. Pričam o tome kako su nestale materijalne vrednosti. Nije tačno da su nestale. Ali, strašno je da danas veliki broj izbeglica, ljudi koji su zaradili penziju, koji imaju imovinu, po nesprovedenom zakonu, potvrđenom u ovoj skupštini, danas ne mogu da realizuju svoja osnovna prava.
Dragi kolega, o ovome govorim kao o principu, govorim principijelno o pojavama i o načinu kako ne treba vršiti vlast. Svaki amandman koji je podnela Srpska radikalna stranka za građane je u stvari uputstvo kako bismo mi vršili vlast da smo u prilici.
Molim vas, radi vas, radi zajedničke podele odgovornosti, sve ono što ovaj narod treba da čuje, makar to bilo i loše, neka mu to kažu njegovi narodni predstavnici, u domu koji je za to ovlašćen, svoje argumente za i svoje argumente protiv. Između ostalog, kao što se zaturilo zlato, biće vremena da postavimo i pitanje ko rasprodaje svu imovinu banaka koje su u stečaju u jednom danu 2001. godine nestale. I ne samo šta je sa njihovim umetničkim slikama, poslovnim prostorom, nego i novcem koji se nalazio na računima tih banaka.
Da zaključim, dobar sistem nije onaj koji zahteva savršene ljude, jer svi ljudi imaju ljudske slabosti; dobar sistem je onaj koji onemogućava da se na tim slabostima dese propusti, zbog kojih ćemo svi trpeti, i koji te propuste mora da svede na minimum. Zahvaljujem se. (Aplauz.)

Zahvaljujem se i ja vama. Da li se još neko javlja po ovoj tački dnevnog reda? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Mirko Cvetković, ministar finansija, želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo završili Pretres predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Pošto je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda, saglasno članu 85. stav 3. Poslovnika, određujem petak, 29. jun 2007. godine, sa početkom u 17 časova kao dan za glasanje o tačkama 2 - 9. dnevnog reda. Znači, sutra ne radimo.
Svim građanima, svim poslanicima želim srećan Vidovdan i vidimo se u petak. Hvala puno.