Izmene ovog Zakona o Carinskoj tarifi mogu da se svedu na dve grupe. Prva grupa su one izmene koje imaju za cilj ne samo tu harmonizaciju i usaglašavanje nomenklature sa pravilima, da ne citiram sada ove propise carinske organizacije itd., već se pre svega zasnivaju na zahtevu Vlade Republike Srbije da nešto što oni smatraju da je pravno-tehnički deo ne opterećuje zakon, u smislu da se u slučaju promene nekih tarifnih oznaka ponovo saziva Skupština, pa da se menja ovaj zakon, već da Vlada dobije to ovlašćenje da ona to ugrađuje.
Odmah moram da vam kažem da tu nastaje jedan zakonski problem. Onaj ko donosi, taj i menja. Onaj ko je vlastan da donese Zakon o Carinskoj tarifi, sa prilogom gde se nalazi nomenklatura, on je jedini ovlašćen to da radi. Ne može on, usvajajući jedan tekst, da da blanko ovlašćenje Vladi da svojim podzakonskim aktima menja te tarifne grupe i te tarifne brojeve. To je principijelni problem, to moram da vam kažem. To što ste ovde napisali da ukoliko se u koloni četiri propisuje neka druga stopa carine itd., da oni zadržavaju prilikom seobe itd., to je nebitno za ovaj principijelni problem.
Dalje, neke sporazume nam dižete na neki nivo koji nije adekvatan, prosto ne mogu da shvatim da tako može da se radi. Kaže: "... koje smo, saglasno Jedinstvenom sporazumu o slobodnoj trgovini u regionu jugoistočne Evrope i Nacrtu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, takođe dužni da ugradimo...". Nađite malo nekog obzira kada se pozivate na neke dokumente. Sa gledišta pravnog poretka Republike Srbije taj sporazum CEFTA je nacrt dokumenta, ili bih mogao da kažem - izraz političke volje onih koji su to potpisali. Svoju verifikaciju on dobija od Narodne skupštine. Vi izbegavate tu verifikaciju za sada, ne znam šta je razlog, verovatno tek sada pišete neke procene šta se dobilo, šta se izgubilo. Mnogo se više izgubilo nego što se dobilo, to moram da vam kažem.
Moram da vam saopštim još jednu vrlo dragu vest. U pregovorima o budućem ustavu EU verovatno će da se ugradi jedna odredba koja će da znači da sve države članice EU prilikom budućeg proširenja putem referenduma treba da odluče o novim članovima. Dovoljno je da jedna država kaže - ne, ne želimo tog i tog člana, i cela operacija je propala.
Da vas samo podsetim na primer Turske, koje probleme oni sada imaju i da vas podsetim na ovo naše neposredno okruženje, koje će tek probleme oni da imaju. Ne želim da ih najavljujem, dobro sam informisan, tako da je to nemoguća misija.
Nemojte nemoguću misiju da pretvarate u nešto što je sasvim izvesno. Nemojte više građanima da bacate neke iluzije o Evropskoj uniji i o nekim stvarima koje tamo samo nas čekaju, da se mi tamo pojavimo, ili pogotovo da instruišete one iz one vaše komisije koji kažu - znate, mi moramo to da ispunimo, nemamo alternative itd. Dajte da malo promenimo politiku pa da kažemo – interesi ovih građana nemaju alternativu, interesi Republike Srbije nemaju alternativu.
Da vas podsetim kako to u politici izgleda. Setićete se da je pre možda godinu dana bila povika na Tomislava Nikolića kada je dao jednu izjavu – svi oni koji pojedinačno misle da priznaju Kosovo i Metohiju mogu da računaju na prekid diplomatskih odnosa i da ćemo da preispitamo naše buduće odnose sa tim državama. Samo da vas podsetim, mlađani Vuk Jeremić je tu rečenicu izgovorio juče na jednom sastanku, baš tu rečenicu. Niko od vas ga nije napao, a u jotu se ne razlikuje od onoga što je gospodin Tomislav Nikolić pričao. Miloševića pominjem zato što je sutra godišnjica kada su ga isporučili, uzeli pet miliona; Vidovdan, znate i sami, to će da vas prati dok ste živi.
Znači, nađite neku meru, nađite nešto, poštujte malo tu inteligenciju. Apsolutno sam siguran da sve što vi predlažete može da prođe, ali idite u neko selo, u neku zabit, sedite pored nekog čiče pa ga ubedite u ovo što pričate da je moguće. Znate, ipak mi ovde ponešto znamo, čitamo, u komunikacijama smo, razgovaramo, malo idemo u inostranstvo, gledamo kako je to tamo itd. Pod naletom ovih medija mi nekako uspevamo da prođemo sa nekom informacijom, da kažemo da nije to baš tako kako vi pričate.
Daleko je EU od nas, a ovo sa sporazumom CEFTA itd, ove mogućnosti da će biti neko veliko tržište, pa će to biti mini jedinstveno tržište na kome ćemo imati neki pristup, ne moramo baš da budemo ni tako rigorozni u pogledu standarda itd., budite uvereni, kod nas ima da se svodi na to da bude naše tržište - izvol'te svima drugima. Znate i sami kakvi su ti pregovori.
Neću da vam pričam kakvi su uslovi za Hrvatsku. To je njihov problem, neka vode brigu o sebi, neka se staraju, razmišljaju kako će to da ispune. Doći će maca po svoje, to da vam kažem, jer u Evropi međunarodna javnost, međunarodna savest ima da proradi. Moraće oni sve da vrate u Knin, Benkovac i u sva mesta, zapamtite šta vam kažem. Neće više Srbi da budu statistička greška do 2%, nego 12%, koliko ih je bilo, ali doći će. Polako se odmotava klupko, sazreva.
Ima puno intelektualaca u Evropi koji znaju šta je istina i koji shvataju kojim putem i gde ovo ide. Znači, vodite računa o tome.
Neću konkretno da vam objašnjavam suštinu ovog amandmana, a pogotovo ne ovog sledećeg amandmana, ali mislim da neprimereno dobijate veliko ovlašćenje da autentični akt Narodne skupštine vi menjate podzakonskim aktima. To pravo ne možete da dobijete, jer je spisak sa nomenklaturom, sa onim tarifnim brojevima, sa kolonama, režimima itd. sastavni deo zakona. Uostalom, postoji i praksa kako se to radilo.
Nemojte mnogo da se uzdate u te svetske organizacije tog pravno-tehničkog oblika saradnje, nomenklature, podele itd. Svašta se krije iza tih šifara, sve i svašta se krije. Zato je potrebno da o tome odlučuje Narodna skupština.
Ne sporim da su ova pitanja u pojedinim državama drugačije rešena. Negde je ovo pitanje podzakonskog akta, negde je pitanje akta koji donosi ministar, pa da li je to preporuka ili direktiva itd, ali to izvire iz njihovog unutrašnjeg pravnog poretka. Naš pravni poredak ne dozvoljava ovo. Imate odredbe Ustava o nadležnosti Republike Srbije, imate odredbe Ustava o nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovo nije izvršna funkcija, da vi menjate tarifu, spisak i ubacujete, širite, menjate itd. Ne, to mora Skupština da radi. Ne znam zašto vam je to toliko stalo, ali čim se pokazuje upornost i na toj sitnici... Nikada neće Narodna skupština da pravi probleme oko tarifnih brojeva, nečega što je međunarodni standard, zapamtite. Nikada se nije desilo da se to pravilo kao problem. Uvek se u raspravi o Zakonu o Carinskoj tarifi vodilo računa samo o stopama carine, kolona 4, i to je bio razlog nekih amandmana itd. Nijedan poslanik sebi neće da da za pravo da menja međunarodnu standardizaciju. To je suludo, to niko ne bi uradio. Vi navodno to uzimate za podzakonski akt, pa podzakonskim aktom menjate zakon. To je uništavanje pravnog sistema.